{"id":239270,"date":"2018-01-06T09:06:12","date_gmt":"2018-01-06T08:06:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=239270"},"modified":"2018-01-06T09:06:12","modified_gmt":"2018-01-06T08:06:12","slug":"ne-postoji-magicni-plan-koji-ce-nas-odvesti-u-socijalizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/06\/ne-postoji-magicni-plan-koji-ce-nas-odvesti-u-socijalizam\/","title":{"rendered":"Ne postoji magi\u010dni plan koji \u0107e nas odvesti u socijalizam"},"content":{"rendered":"

Autorka: Tamara Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Izgradnja struktura koje bi uklju\u010dile \u0161ire neorganizovano radni\u0161tvo i bile u stanju da odgovore na narastaju\u0107u fragmentaciju i nejednakost radni\u010dke klase zadatak je koji stoji pred nama, ukoliko \u017eelimo da stvorimo kapacitete za dru\u0161tvenu promenu.<\/p>\n

Istorijski poraz s kojim se suo\u010davaju levica i sindikati zahteva ponovni povratak klasnoj perspektivi organizovanja, smatra Sem Gindin, kanadski teoreti\u010dar, vanredni profesor univerziteta Jork u Torontu i aktivista, koji je najve\u0107i deo svog radnog veka proveo u Sindikatu radnika kanadske auto-industrije. Danas je u penziji i aktivan je \u010dlan organizacije Socijalisti\u010dki projekat (SP, Socialist Project), koja je posve\u0107ena ponovnoj izgradnji socijalisti\u010dke levice i antikapitalisti\u010dkoj borbi. Kroz svoj rad Gindin je dao veoma zna\u010dajan doprinos temi organizovanja, a sa Leom Pani\u010dem koautor je knjige The Making of Global Capitalism: The Political Economy of American Empire (Stvaranje globalnog kapitalizma: politi\u010dka ekonomija ameri\u010dke imperije).<\/p>\n

Razgovarali smo sa njim prilikom njegove posete Beogradu, gde je govorio na konferenciji \u201ePovratak utopije 2\u201c, u organizaciji Centra za politike emancipacije i portala Ma\u0161ina.<\/p>\n

Da li vas je iznenadio poziv iz Beograda da govorite na temu organizovanja?<\/strong><\/p>\n

\u010cuo sam toliko pozitivnih utisaka od Lea Pani\u010da, Ursule Hjuz i Majkla Lebovica kada su se vratili iz Beograda. Ali da, bio sam iznena\u0111en iz razloga \u0161to nisam znao za\u0161to bi mene neko pozvao, kojim povodom. I onda sam pomislio \u201emora biti da im je Leo rekao da me pozovu\u201c, ali to nije bio slu\u010daj.<\/p>\n

I moram priznati da sam ose\u0107ao veliku dozu nervoze, jer nisam bio siguran koliko \u0107e moje iskustvo kao nekoga ko dolazi sa Zapada biti relevantno i zanimljivo u zemlji kao \u0161to je Srbija, s obzirom na njenu specifi\u010dnu istoriju. No, ispostavilo se da je stanje sa sindikatima, levicom i problemima u vezi sa organizovanjem gotovo identi\u010dno. Svi se mi borimo s neverovatnim porazom koji smo do\u017eiveli.<\/p>\n

Jo\u0161 od Komunisti\u010dkog manifesta levica je mislila da ima odgovore, a to su bile iluzije. Revolucija je neizbe\u017ena \u2013 kapitalizam \u0107e uskoro propasti, komunizam je odgovor, socijaldemokratija je odgovor, sindikati su odgovor\u2026 Uvek je postojalo ne\u0161to \u0161to je ljudima odr\u017eavalo veru u dalju borbu, \u010dak i ako to nisu bili pravi odgovori. I odjednom imate generaciju koja ka\u017ee \u201ene postoji o\u010digledan odgovor nego ga moramo izna\u0107i\u201c, a to je veoma zastra\u0161uju\u0107e, jer deluje kao da po\u010dinjemo iz po\u010detka. Mislim da svako ozbiljan pristupa na ovaj na\u010din situaciji u kojoj se nalazimo.<\/p>\n

Da li se ose\u0107ate kao da ste nekoliko puta po\u010dinjali sve iz po\u010detka?<\/strong><\/p>\n

Da, ja sam to prihvatio. Ba\u0161 kada sam napu\u0161tao sindikat 1999. godine, napisao sam jedan \u010dlanak na tu temu i naslovio ga Po\u010deti iz po\u010detka. Iako to nije bilo toliko davno, ni\u0161ta se od onda nije promenilo. Mislim da ne postoji magi\u010dni plan koji \u0107e nas odvesti u socijalizam. Postoja\u0107e puno razli\u010ditih puteva i eksperimenata. Ima\u0107emo mnoga razo\u010daranja, ali i male, parcijalne pobede i u tom procesu \u0107ete ili vi ili neki drugi ponovo po\u010dinjati iz po\u010detka.<\/p>\n

Ali optimisti\u010dnije bi bilo postaviti pitanja: Kako da se pobrinemo da sva iskustva na tom putu postanu kumulativna? Kako da u tom procesu gradimo kapacitete i znanja? Kako da to radimo na na\u010din da to ne predstavlja ponovno zapo\u010dinjanje iznova i iznova? To zna\u010di da ne treba zapo\u010dinjati s pretpostavkom \u201eimamo plan i pobedi\u0107emo\u201c, jer to nam garantuje da \u0107emo biti razo\u010darani i demoralisani. I zato treba razumeti da je u\u010de\u0161\u0107e na tom putu dugotrajno i mukotrpno.<\/p>\n

U \u010dlanku Ponovno promi\u0161ljanje sindikata \u2013 mapiranje socijalizma predla\u017eete organizovanje kroz lokalne zajednice u vidu radni\u010dkih plenuma i kao primer u kom ste i sami u\u010destvovali navodite Veliki plenum radni\u0161tva Toronta (Greater Toronto Workers Assembly \u2212 GTWA). Znamo da je Socijalisti\u010dki projekat inicirao osnivanje GTWA. Kako ste do\u0161li na tu ideju?<\/strong><\/p>\n

Na jednom sastanku u SAD na temu obnove sindikata kojem sam prisustvovao, Bil Fle\u010der je postavio pitanje kako uop\u0161te dopiremo do radni\u010dke klase. A realnost je da, kada nema aktuelnih radni\u010dkih borbi, \u0161trajkova, mobilizacija, to je jako te\u0161ko. On je sugerisao da bi trebalo da razmi\u0161ljamo o tome da kroz lokalne zajednice dopiremo do radni\u0161tva, da razmi\u0161ljamo zapravo o klasi i zajednici. U zajednici, recimo, mo\u017eemo adresirati teme socijalnih servisa i imigracije, a paralelno s tim voditi borbu protiv zatvaranja fabrika. Mislio sam da je to fenomenalna ideja i po\u010deli smo da je razra\u0111ujemo unutar Radni\u010dkog odbora Socijalisti\u010dkog projekta. U tom trenutku je udarila i svetska ekonomska kriza. To je jo\u0161 vi\u0161e podgrejalo ose\u0107aj urgentnosti \u2212 da je neophodno formirati organizaciju koja mo\u017ee da bude relevantna, umesto da samo protestujemo i ma\u0161emo zastavama. \u010cak i da smo samo hteli da masovno informi\u0161emo ljude o samoj krizi, bila nam je potrebna organizacija, jer morate dopreti do ljudi, istrenirati govornike, potrebne su vam i povratne informacije \u2026<\/p>\n

I \u0161ta ste onda uradili? Kome ste uputili poziv?<\/strong><\/p>\n

Jedan od na\u0161ih zaklju\u010daka bio je da su sve levi\u010darske grupe u Torontu u krizi. Recimo, najaktivnija ve\u0107ina iz anarhisti\u010dkih grupa bi nakon neuspe\u0161nih protesta zavr\u0161avala u grupama za borbu protiv siroma\u0161tva, najve\u0107a trockisti\u010dka grupa u gradu se pocepala, mi u Socijalisti\u010dkom projektu smo se samo bavili edukacijom, ali ne i organizovanjem, Komunisti\u010dka partija je postojala samo formalno\u2026 I zaklju\u010dili smo da postoji prostor i da bi ljudi bili zainteresovani za formiranje ne\u010deg zajedni\u010dkog. Organizovali smo diskusije na koje smo pozivali sve grupe.<\/p>\n

Namera nam je bila da imamo veoma otvorene diskusije. Naravno, bilo je kontroverznih razgovora poput \u201ekada \u010dujem da ka\u017ee\u0161 klasa, \u010dujem da ne\u0107e\u0161 da govori\u0161 o identitetu\u201c, ljudi iz dru\u0161tvenih pokreta su bili veoma dobri u kritici sindikata, ali ne toliko dobri u samokritici. Uvek su dobro prime\u0107ivali da su sindikati jako nedemokrati\u010dne strukture, ali su \u0107utali o \u010dinjenici da je njihovo vo\u0111stvo prakti\u010dno samo sebe izabralo. Ujedno, unutar tih otvorenih i iskrenih razgovora pitali smo ljude da li misle da njihove pojedina\u010dne grupe imaju potencijal, i ako ne, mo\u017ee li potencijalno nova forma strukture da uspe? I hteli smo da postignemo konsenzus o tom pitanju. Nakon toga smo imali prvi konstitutivni sastanak GTWA, na koji je do\u0161lo oko sto pedeset ljudi, oko 40% njih iz sindikata, a ostatak je bio iz svih rascepkanih grupa.<\/p>\n

Insistirali ste da GTWA ne bude koalicija organizacija nego isklju\u010divo sastavljen od individua. Za\u0161to je to bilo tako va\u017eno?<\/strong><\/p>\n

\u017deleli smo da to bude po\u010detak ne\u010deg ve\u0107eg. Jer ako ljudi do\u0111u kao predstavnici organizacija, to zna\u010di da \u0107emo samo da saberemo sve \u0161to imamo i zaokru\u017eimo. Smatrali smo da moramo imati druga\u010diji projekat koji ide izvan svake pojedina\u010dne grupe i gde pitanje ne treba da bude \u201ekako ja tebi, a kako ti meni poma\u017ee\u0161?\u201c, nego \u201e\u0161ta je to druga\u010dije \u0161to nam je potrebno?\u201c. Umesto da se samo fokusiramo na bilo koje pojedina\u010dno pitanje kojim \u017eelimo da se bavimo, moramo da po\u010dnemo da govorimo o kapitalizmu i drugim ve\u0107im pitanjima.<\/p>\n

Ujedno smo se trudili da stavimo svima do znanja da, iako smo mi inicirali GTWA, plenum mora biti mesto gde \u0107e se odluke demokratski donositi. Iz na\u0161e perspektive, to nam je omogu\u0107avalo ve\u0107i prostor za bavljenje socijalisti\u010dkim pitanjima. Nije nam bila namera da preuzimamo GTWA. Ako i\u0161ta, bili smo suvi\u0161e neagresivni. Istina je da smo se oko nekih pitanja \u017eustro borili, kao \u0161to je pitanje individualnog \u010dlanstva i toga da plenum mora biti radni\u010dki, odnosno poku\u0161avali smo da ubedimo ljude da, ako u grupi nemamo radni\u010dku klasu u \u0161irem smislu \u2013 prekarijat i nezaposlene, a ne samo sindikate \u2013 projekat ne\u0107e uspeti. Me\u0111utim, da bismo pokazali da ne \u017eelimo da dominiramo grupom, ja bih rekao da smo se na neki na\u010din povukli, nismo dolazili na sastanke unapred pripremljeni i nismo pravili kokuse.<\/p>\n

Poslednje informacije koje sam mogla da na\u0111em o GTWA jesu da je 2015. godine, odlukom koordinacionog tela, prestao sa radom i da su kao tri entiteta nastala iz GTWA preostali Kampanja za besplatan i dostupan javni prevoz, Radni\u010dki odbor i Odbor za kulturu\u2026<\/strong><\/p>\n

Da, u jednom trenutku je postalo jasno da je GTWA jednostavno umrtvljen i da je pitanje \u0161ta raditi s plenumom. Imali smo jako dobar odbor koji se bavio javnim prevozom i bio je u najve\u0107oj meri predvo\u0111en ljudima iz Socijalisti\u010dkog projekta. U radni\u010dkom odboru je bilo tenzija, ali je solidno funkcionisao i odlu\u010dili smo da oba ova odbora odr\u017eimo.<\/p>\n

Odbor za javni prevoz se povezao sa drugim grupama u gradu koje su se bavile tim pitanjem. To je bio interesantan proces. Isprva je odbor imao radikalnu poziciju tj. besplatan javni prevoz, dok su druge grupe, uklju\u010duju\u0107i i Radni\u010dki savet Toronta, imale dosta skromnije zahteve, poput, recimo, zamrzavanja cena karata za prevoz. Shvatili smo da moramo da nau\u010dimo da radimo s tim ljudima, da moramo da budemo prisutni i da radimo zajedno s njima na nesekta\u0161ki na\u010din.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de radni\u010dkog odbora, iako nije bilo jasno \u0161ta \u017eelimo ta\u010dno da radimo, mnogi su ga videli kao mesto za diskusije koje ne mogu da vode u svojim sindikatima. Ljudi su veoma cenili to. Razgovarali bismo o novim formama organizovanja, nudili smo nove modele obrazovanja u kojima smo mogli biti od pomo\u0107i, solidarisali smo se s njima u odre\u0111enim trenucima\u2026 I tako je nastao zaseban Radni\u010dki odbor, unutar kojeg su i ljudi iz Socijalisti\u010dkog projekta. Odbor za kulturu nije proiza\u0161ao iz GTWA nego iz Socijalisti\u010dkog projekta. Neko vreme je bio uspavan i sada je u procesu obnove.<\/p>\n

Koji su, po va\u0161em mi\u0161ljenju, bili osnovni problemi unutar GTWA? Za\u0161to nije uspeo da se odr\u017ei?<\/strong><\/p>\n

Postojao je niz problema. Mislim da nikada nismo bili jasni u vezi sa pitanjem \u0161ta smo. Okupili smo ljude, nismo hteli koaliciju nego ne\u0161to ve\u0107e, ali nismo bili jasni po pitanju na \u0161ta treba da se koncentri\u0161emo. Od po\u010detka nam je bila potrebna neka konkretna stvar na koju bismo usmerili pa\u017enju umesto isklju\u010divo \u0161irokih diskusija koje su se nastavljale. Bilo je i ve\u0107ih problema. Jedan je i to \u0161to smo mi iz Socijalisti\u010dkog projekta bili spremni da prestanemo da budemo grupa ukoliko se ne\u0161to ve\u0107e formira i da svu svoju energiju usmerimo ka tome, \u0161to smo i uradili. Ali to nije bio slu\u010daj s drugim ljudima. Ljudi iz drugih grupa su videli GTWA kao mesto za regrutaciju, oni bi to, naravno, porekli, ali ja mislim da je to tako.<\/p>\n

Mo\u017eda bi se druga\u010dije pona\u0161ali da je stvarno sve krenulo punom parom, ali je nivo posve\u0107enosti zaista bio sumnjiv. Druga velika stvar, veoma va\u017ena iz na\u0161e perspektive, koju je trebalo da re\u0161imo, jeste da stvorimo prostor gde bismo mogli da imamo temeljne politi\u010dke diskusije i razvijamo kadrove. Mislim da je to bio zna\u010dajan propust. I mislim, na kraju krajeva, da nismo bili dobri organizatori, mislim da moja generacija nije bila u stanju da to uradi.<\/p>\n

Na \u0161ta mislite kad ka\u017eete da niste bili dobri organizatori?<\/strong><\/p>\n

Pa mislim na to da, iako imamo veoma dobre intelektualne sposobnosti, ljude koji su posve\u0107eni i koji idu na sve demonstracije, i dalje ostaje pitanje kako se organizovati na jednom \u0161irokom sastanku na kojem ne \u017eeli\u0161 da zavadi\u0161 ljude nego da sastanak usmeri\u0161 nekuda. Sve to zahteva veliko ume\u0107e. Mislim da je trebalo da planiramo na\u0161e intervencije unapred, ne na neki manipulativni na\u010din, ve\u0107 veoma otvoreno. Mislim da rad u veoma velikim organizacijama zahteva razne ve\u0161tine koje moramo promisliti. Ponekad levica ovde nije od pomo\u0107i.<\/p>\n

Imali bismo raspravu na temu pla\u0107anja \u010dlanarine pod pretpostavkom da bi se levica slo\u017eila s tim da nam treba nezavisni izvor finansiranja, koji se prikuplja na fer osnovi. Me\u0111utim, dobar deo levice je i sam bio oportunisti\u010dki, u smislu \u201egomili anarhista se ovo ne dopada i ne\u0107emo da se sva\u0111amo s njima\u201c, umesto da ih zajedni\u010dki pridobijemo argumentima za\u0161to je to dobro, \u0161to je bilo mogu\u0107e. Recimo, pravi argument bi bio \u2212 da li \u017eelimo da samo idemo na sastanke koji nikuda ne vode ili da budemo u mogu\u0107nosti da nekome ka\u017eemo \u2212 \u201emi imamo organizaciju koja ima resurse, strukturu, zajedni\u010dki donosimo odluke, ho\u0107e\u0161 li da nam se pridru\u017ei\u0161?\u201c. Znate, ljudi nemaju mnogo vremena i ne\u0107e nedeljom da tro\u0161e vreme na jo\u0161 jedan besmisleni sastanak.<\/p>\n

Na konferenciji ste rekli da, ukoliko \u017eelimo da ubedimo ljude da nam se pridru\u017ee u zajedni\u010dkoj borbi, oni moraju da vide i razumeju strukture u koje ulaze\u2026<\/strong><\/p>\n

Da, i tako\u0111e da moraju da imaju poverenje da \u0107e njihovo u\u010de\u0161\u0107e u tim strukturama dati neki doprinos. U suprotnom, ljudi po\u010dinju da se ose\u0107aju kao da idu na tone sastanaka koji nikuda ne vode. Ovde je tako\u0111e jako va\u017eno ne postavljati ciljeve previsoko. Ako ljudi u\u0111u u neku strukturu i godinu dana kasnije postanu demoralisani, jer nisu promenili svet, ponovo smo izgubljeni. Ali ako postavimo sebi niz jednostavnih pitanja \u2212 \u0160ta smo izgradili? \u0160ta smo nau\u010dili? Da li imamo dobre strate\u0161ke diskusije iz kojih se ne\u0161to mo\u017ee nau\u010diti? Da li smo nau\u010dili da demokratski razgovaramo s ljudima? \u2212 te ukoliko se vremenom razvija i ose\u0107aj pripadnosti zajednici, onda mo\u017eemo da ka\u017eemo da borba kroz ovu strukturu mo\u017ee vremenom izgraditi kapacitete za promenu.<\/p>\n

Jesu li to strukture socijalisti\u010dke partije? Leo Pani\u010d u jednom intervjuu ka\u017ee da \u0107e socijalisti\u010dke partije nastati rekonstitucijom snaga izvan i unutar starih partija\u2026<\/strong><\/p>\n

Postoji jedan konsenzus me\u0111u mnogima na levici da nam je potrebna partija i da je debata oko toga da li \u0107emo biti u mogu\u0107nosti da transformi\u0161emo kapitalizam bez takvog institucionalnog kapaciteta naivna. Pitanje je kako dolazimo do partije i Leo razmatra da li gradimo partiju tako \u0161to je polako gradimo ili to mora da se dogodi kroz procepe unutar postoje\u0107ih partija. Recimo, jedini na\u010din na koji se to mo\u017ee zamisliti u Engleskoj jeste ako leve snage unutar Laburisti\u010dke partije pobede i to dovede do rascepa, \u0161to mo\u017ee predstavljati priliku koja nam je zaista potrebna. Onda bismo imali institucionalnu bazu sa resursima koji su nam potrebni i strukturom, o\u010di\u0161\u0107enom od desnice, koja bi postala socijalisti\u010dka partija.<\/p>\n

Mislim da je to dosta te\u0161ko pitanje.<\/strong><\/p>\n

\u0160to se ti\u010de Engleske, \u017eeleo bih da se to dogodi. To je najzahvalniji na\u010din na koji \u0107e se desiti, a ne na\u010din da \u010dekamo da to propadne i pozovemo leve snage da se pridru\u017ee nama. Ali, recimo, kada razmi\u0161ljam o Kanadi, nisam siguran \u2212 ja ne mogu da zamislim rascep unutar Socijaldemokratske partije. Rekao bih da bi ula\u017eenje u Socijaldemokratsku partiju u Kanadi, koja ima potpuno druga\u010diju istoriju od Laburisti\u010dke partije, pre vodilo do toga da budemo progutani nego do mogu\u0107nosti zagovaranja socijalizma. Ne znam \u0161ta \u0107e biti re\u0161enje. Odgovor je da nam treba partija, ali i da se partije ne osnivaju tek tako. Ne popne\u0161 se jednostavno na sto i proglasi\u0161 partiju. Ne samo zbog toga \u0161to to ba\u0161 ni\u0161ta ne zna\u010di nego i zbog toga \u0161to ti je potrebna odre\u0111ena baza. Tako da je pitanje \u2212 \u0161ta raditi u me\u0111uvremenu?<\/p>\n

Mislim da se u tom periodu moramo organizovati, \u010dak i ako to ne bi bila partija. Napisao sam ne\u0161to o tome, \u010dini mi se ba\u0161 nakon diskusije koju smo Greg Albo, Leo Pani\u010d i ja vodili devedesetih, gde sam se zalagao za ne\u0161to \u0161to bi bilo vi\u0161e od pokreta a manje od partije. To je bio poziv da ka\u017eemo da pokreti zaista moraju da postanu strukturirani. Ne moramo to zvati partijom, ali bi morali da imaju odgovornost, strukture, resurse i odbore, gde se svi moraju obavezati i u\u010destvovati u njihovom radu. Ali mislim da bi bilo zanimljivo zapitati se kojih bi to \u0161est ili deset koraka, koje bi ve\u0107 sada trebalo da preduzmemo, bilo, a koje vidimo kao osnovu za partiju kada za to do\u0111e vreme. Jer kao \u0161to vidimo, stvari se sa Korbinom i svim drugim razvijaju nezavisno od nas. \u010cak i da smo ve\u0107i, stvari bi se razvijale relativno nezavisno. Ali pitanje je kako da budemo spremni da poguramo stvari kako bi se dogodile ranije? \u010cini mi se da je to izazov ovog trenutka.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sem Gindin: Postoji jedan konsenzus me\u0111u mnogima na levici da nam je potrebna partija i da je debata oko toga da li \u0107emo biti u mogu\u0107nosti da transformi\u0161emo kapitalizam bez takvog institucionalnog kapaciteta naivna<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":239271,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-239270","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239270","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=239270"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239270\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/239271"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=239270"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=239270"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=239270"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}