{"id":239166,"date":"2018-01-04T07:08:48","date_gmt":"2018-01-04T06:08:48","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=239166"},"modified":"2018-01-03T20:55:42","modified_gmt":"2018-01-03T19:55:42","slug":"kapitalizam-posle-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2018\/01\/04\/kapitalizam-posle-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Kapitalizam posle kapitalizma"},"content":{"rendered":"
\"\"<\/a>

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>\n

Autor: Branko Milanovi\u0107\u00a0<\/strong><\/p>\n

U pitanju je veoma ambiciozna knjiga. Na manje od 300 strana Paul Mason tuma\u010di ne samo proteklih 300 godina istorije kapitalizma i poku\u0161aja da on bude zamenjen ne\u010dim drugim (socijalizmom), nego i pokazuje kako \u0107e se on transformisati u budu\u0107nosti i predla\u017ee skup politika koje \u0107e olak\u0161ati tu transformaciju. Ali to nije povr\u0161no napisana knjiga, kao \u0161to bi neko mogao pomisliti porede\u0107i \u0161irinu obuhva\u0107enih tema i neveliki broj strana. \u010citaoce ne treba da zavara ni Masonov popularni stil. Na\u010din na koji pi\u0161e je mo\u017eda novinarski, ali pitanja koja otvara, kvalitet rasprave i postavljeni ciljevi su prvorazredni.<\/p>\n

Masonova knjiga se mo\u017ee \u010ditati na vi\u0161e na\u010dina. Mo\u017eemo se fokusirati na zavr\u0161na tri poglavlja programske prirode, u kojima on izla\u017ee pozitivno odre\u0111ene ciljeve za novu levicu. Ili mo\u017eemo raspravljati o autorovoj veri u cikli\u010dni razvoj kapitalizma, koji pokre\u0107u dugoro\u010dni Kondratijevljevi ciklusi (prema Masonovoj ra\u010dunici trenutno smo u uzlaznoj fazi petog ciklusa). Ili bismo se mogli zadr\u017eati na njegovom kratkom, ali veoma upe\u010datljivom prikazu istorije radni\u010dkog pokreta (7. poglavlje), na jednom od retkih mesta gde se sla\u017ee s Lenjinom u mi\u0161ljenju da radnici u najboljem slu\u010daju mogu dosti\u0107i \u201esindikalnu svest\u201c i da nisu zainteresovani za ru\u0161enje kapitalizma. Ili bismo mogli postaviti pitanje koliko je zaista korisno Masonovo o\u017eivljavanje Marxove radne teorije vrednosti.<\/p>\n

Ne\u0107u uraditi ni\u0161ta od toga, jer je ovo relativno kratak prikaz. Ograni\u010di\u0107u se na Masonove poglede na aktuelno stanje kapitalizma i objektivne sile koje, kako on tvrdi, neizbe\u017eno vode u postkapitalizam. Su\u0161tina njegovog argumenta je u tvrdnji da, zahvaljuju\u0107i delovanju mehanizama ekonomije obima, informati\u010dka tehnolo\u0161ka revolucija svodi grani\u010dne tro\u0161kove proizvodnje prakti\u010dno na nulu, budu\u0107i da koli\u010dine kapitala i rada opredme\u0107ene u takvim proizvodima te\u017ee nuli. Zamislite elektronski nacrt predmeta koji treba napraviti pomo\u0107u 3D \u0161tampa\u010da ili softver koji upravlja radom ma\u0161ine: posle inicijalne investicije u takav proizvod, tu prakti\u010dno vi\u0161e nema potrebe za ljudskim radom, a budu\u0107i da kapital (softver) ima takore\u0107i beskona\u010dni radni vek, udeo kapitala \u201eopredme\u0107en\u201c u svakoj jedinici proizvoda je minimalan (\u201eideal je ma\u0161ina koja traje ve\u010dno ili se mo\u017ee zameniti bez tro\u0161ka\u201c, str. 166).<\/p>\n

Kada grani\u010dni tro\u0161kovi proizvodnje padnu na nulu, sistem cena vi\u0161e ne funkcioni\u0161e, pa otuda vi\u0161e ne mo\u017ee postojati ni standardni kapitalizam: ako je profit ravan nuli, nema kapitalisti\u010dke klase, nema vi\u0161ka vrednosti, nema pozitivnog grani\u010dnog proizvoda kapitala, pa ni rada za nadnicu. Pribli\u017eavamo se svetu obilja u kome uobi\u010dajena pravila kapitalizma vi\u0161e ne va\u017ee. To je ne\u0161to sli\u010dno svetu u kojem je temperatura pala na apsolutnu nulu ili svetu u kome su vreme i energija postali jedno. Drugim re\u010dima, svet su\u0161tinski razli\u010dit od sveta u kakvom danas \u017eivimo, a kome se, tvrdi Mason, neizbe\u017eno pribli\u017eavamo.<\/p>\n

\u0160ta kapitalisti mogu preduzeti da ne budu izbrisani iz postojanja? Postoje tri re\u0161enja koja \u0107e poznavaocima marksisti\u010dke literature iz druge decenije 20. veka, kada su se vodile sli\u010dne rasprave, izgledati poznato. Prvo re\u0161enje je uspostavljanje monopola, upravo ono \u0161to Apple, Amazon, Google i Microsoft danas poku\u0161avaju da urade. Ekonomija se mo\u017ee monopolizovati i kartelizovati, kao \u0161to je bio slu\u010daj poslednjih decenija 19. i prvih decenija 20. veka.<\/p>\n

Drugo re\u0161enje je pro\u0161irivanje za\u0161tite intelektualne svojine. I ponovo, gore pomenute kompanije, kao i autori popularnih pesama i Disney, upravo to i rade, i to sve agresivnije, koriste\u0107i mo\u0107 dr\u017eavnog aparata. (\u010citaoci verovatno znaju da za\u0161tita vlasni\u010dkih prava podi\u017ee tro\u0161kove po jedinici proizvoda i tako spre\u010dava da grani\u010dni tro\u0161kovi proizvodnje spadnu na nulu.)<\/p>\n

Tre\u0107e re\u0161enje je kontinuirano \u0161irenje \u201epolja delovanja\u201c kapitalizma: ako se profiti u jednoj oblasti kre\u0107u ka nuli, vreme je za prelazak u neku drugu oblast, u \u201eve\u010dnoj trci ka ivici haosa\u201c izme\u0111u rastu\u0107e ponude i opadaju\u0107ih cena, ili\u2026 mo\u017eemo prona\u0107i nove stvari koje \u0107emo komercijalizovati i komodifikovati.<\/p>\n

\u010citaoci Rose Luxemburg \u0107e ovde prepoznati veoma sli\u010dnu ideju \u2013 da opstanak kapitalizma zavisi od kontinuirane interakcije sa nekapitalisti\u010dkim na\u010dinima proizvodnje; kada ovi jednom budu iscrpljeni, kapitalizam \u0107e zavr\u0161iti u svetu nultog profita. Ista ideja ima jo\u0161 dublje korene kod Ricarda, koji je smatrao da \u0107e, ukoliko ne budu ukinute protekcionisti\u010dke mere za za\u0161titu doma\u0107ih proizvo\u0111a\u010da hrane (\u201eCorn laws\u201c), sav kapitalisti\u010dki profit pojesti zemljoposedni\u010dke rente, \u0161to \u0107e ugu\u0161iti razvoj; ili kod Marxa, u \u201ezakonu o tendenciji opadanja profitnih stopa\u201c, koja je rezultat kapitalno sve intenzivnije proizvodnje.<\/p>\n

Masonovi nalazi u tom pogledu nisu novi, ali novo je njihovo situiranje u sada\u0161nju fazu razvoja kapitalizma i okru\u017eenje informati\u010dke revolucije. Sva tri metoda kojima kapitalisti poku\u0161avaju da re\u0161e problem neizbe\u017enog pada profitnih stopa pokazali su se kao nedovoljni. Prihvatanje monopola kao na\u010dina odr\u017eavanja kapitalizma u \u017eivotu podrazumeva ukidanje tehnolo\u0161kog razvoja. Kapitalizam bi postao \u201eregresivan\u201c sistem. Malo je onih koji bi se sporili sa Masonovim stavom da treba spre\u010diti monopole koje danas grade Amazon i Microsoft. Isto va\u017ei za za\u0161titu vlasni\u010dkih prava intelektualne svojine koju je, uostalom, ionako sve te\u017ee za\u0161tititi.<\/p>\n

Uz tendenciju opadanja profita i nemogu\u0107nost da se vlasni\u010dka prava za\u0161tite, jedino preostalo re\u0161enje je komercijalizacija svakodnevnog \u017eivota (novo \u201epolje delovanja\u201c). Tako Mason obja\u0161njava poku\u0161aje kapitalista da u\u0111u na podru\u010dje transakcija koje su nekada bile netr\u017ei\u0161ne: da stvaraju nove robe od na\u0161ih domova koje izdajemo na dan, od na\u0161ih kola, na\u0161eg slobodnog vremena. Prakti\u010dno svaka ljudska interakcija \u0107e morati da se komodifikuje: majke \u0107e napla\u0107ivati jedan peni za guranje tu\u0111eg deteta na ljulja\u0161ci u parku. Ali to, tvrdi Mason, ne mo\u017ee dugo trajati, jer postoji prirodna granica onoga \u0161to su ljudi spremni da prihvate u procesu komodifikacije svakodnevnih aktivnosti: \u201eljude koji se besplatno ljube na ulici morali bismo da tretiramo onako kako su tretirali lovokradice u 19. veku\u201c (str. 175).<\/p>\n

Mislim da su Masonovi argumenti do ove ta\u010dke veoma uverljivi, ali tu sam u isku\u0161enju da se razi\u0111em sa njim. Njegovo obja\u0161njenje za\u0161to \u017eivimo u doba nezapam\u0107ene komodifikacije privatnog \u017eivota je na mestu. Ali on nije u pravu kada optimisti\u010dki veruje da postoje granice komodifikacije, kao i kada nagla\u0161ava sve ve\u0107i zna\u010daj netr\u017ei\u0161nih transakcija (besplatan softver, besplatno pisanje blogova sli\u010dnih ovome itd).<\/p>\n

Po\u0111imo od druge ta\u010dke. Mason preteruje u zna\u010daju koji pripisuje novim tehnologijama i novim robama koje se razvijaju zajedni\u010dkim radom i besplatno se distribuiraju. Da, mnogo toga se mo\u017ee dobiti besplatno, ali \u010dak i kada je to naizgled rezultat volonterskog rada, u pozadini se krije jo\u0161 ne\u0161to: mo\u017eete besplatno pisati kompjuterski kod ili tekstove, ali to \u010dinite da biste uticali na druge, da biste bili prime\u0107eni i kona\u010dno pla\u0107eni. Mason je knjigu verovatno pisao besplatno; ali njen uspeh \u0107e osigurati da on bude pla\u0107en za slede\u0107u stvar koju uradi ili napi\u0161e. Zato je pogre\u0161no fokusiranje na prvo uz zanemarivanje drugog.<\/p>\n

Gde on gre\u0161i u tuma\u010denju komodifikacije? Ona nam nije samo spolja nametnuta od strane kompanija u potrazi za profitom. Mi dobrovoljno sara\u0111ujemo u tom procesu, jer su kroz dugotrajnu socijalizaciju u kapitalizmu i zahvaljuju\u0107i njegovom globalnom dosegu, i otuda mimikriji onih koji nisu bili na taj na\u010din socijalizovani \u2013 ljudi postali kapitalisti\u010dke ra\u010dunske ma\u0161ine. Svako je danas mali centar kapitalisti\u010dkog rezonovanja kojim se na\u0161em vremenu, na\u0161im emocijama i porodi\u010dnim odnosima odre\u0111uju implicitne cene.<\/p>\n

Krunski uspeh kapitalizma je u tome \u0161to je transformisao ili izgradio ljudsku prirodu na takav na\u010din da smo svi postali kalkulatori \u201ezadovoljstva i bola\u201c, \u201edobitka i gubitka\u201c, \u010dak toliko da i ako bi kapitalisti\u010dka fabri\u010dka proizvodnja danas nestala, mi bismo nastavili da jedni drugima prodajemo usluge za novac: postali bismo male kompanije. Zamislite ekonomiju (naizgled sli\u010dnu veoma primitivnim ekonomijama) u kojoj se sva proizvodnja obavlja kod ku\u0107e. To bi trebalo da bude savr\u0161en model netr\u017ei\u0161ne ekonomije. Ali ako bismo takvu ekonomiju dobili danas, ona bi u celosti bila kapitalisti\u010dka, jer bismo robe i usluge prodavali jedni drugima: kom\u0161inica vam ne bi besplatno pri\u010duvala decu; niko vam ne bi besplatno poklanjao spremljenu hranu; supru\u017enici bi pla\u0107ali za seks i tako dalje. To je svet kakvom se pribli\u017eavamo. Zato je verovatnije da polje kapitalisti\u010dkog delovanja ne\u0107e imati granica, jer \u0107e uklju\u010divati sve i svakoga. \u201eU doba kognitivnog kapitalizma fabrika je \u010ditavo dru\u0161tvo\u201c (str. 139).<\/p>\n

Kapitalizam \u0107e trajati veoma dugo zato \u0161to je uspe\u0161an u transformisanju ljudskih bi\u0107a u ra\u010dunske ma\u0161ine obdarene potrebama kojima nema granica. Ono \u0161to je David Landes video kao jedan od glavnih doprinosa kapitalizma: bolje kori\u0161\u0107enje vremena i mogu\u0107nost da sve bude izra\u017eeno kroz apstraktnu kupovnu mo\u0107 \u2013 sada ulazi na teren privatnog \u017eivota. Kapitalisti\u010dki model proizvodnje u fabrikama nam ne\u0107e biti neophodan ako se svi pretvorimo u centre kapitalisti\u010dke aktivnosti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Global inequality<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Prikaz knjige Paula Masona \u201cPostcapitalism: A guide to our future \/ Postkapitalizam: Vodi\u010d za na\u0161u budu\u0107nost\u201c<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-239166","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239166","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=239166"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/239166\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=239166"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=239166"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=239166"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}