{"id":238940,"date":"2017-12-30T08:05:05","date_gmt":"2017-12-30T07:05:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=238940"},"modified":"2017-12-30T11:16:37","modified_gmt":"2017-12-30T10:16:37","slug":"pojava-nove-stranke-levice-unela-je-svezinu-na-politickoj-sceni","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/12\/30\/pojava-nove-stranke-levice-unela-je-svezinu-na-politickoj-sceni\/","title":{"rendered":"Pojava nove stranke, Levice, unela je sve\u017einu na politi\u010dkoj sceni"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Nemanja Drobnjak<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Iako je 2017. godina, kao i mnoge pre nje bila prili\u010dno turbulentna posmatrano sa aspekta politi\u010dkih de\u0161avanja, sti\u010de se utisak da je barem \u0161to se ove godine ti\u010de, Makedonija bila najzapa\u017eenija i medijski najzanimljivija od svih biv\u0161ih jugoslovenskih republika. Dr\u017eava koja jo\u0161 uvek jedina oficijelno nosi taj prefiks, od prvih dana svoje nezavisnosti suo\u010dila se sa velikim problemima. Iako je na svu sre\u0107u bila li\u0161ena ratnih strahota tokom devedesetih godina, to joj nije previ\u0161e pomoglo da u politi\u010dkom i ekonomskom smislu\u00a0 odmakne u odnosu na ostale biv\u0161e republike. Problemi sa nazivom dr\u017eave, dr\u017eavnim simbolima, stalno stavljanje veta na prijem u neke evropske institucije od strane Gr\u010dke, permanentna negiranja raznih identitetskih odrednica od strane drugih suseda, ali i tragi\u010dnih doga\u0111aja poput neuspelog atentata na prvog predsednika Kira Gligorova, napetosti sa albanskim pobunjenicima 2001. i tragi\u010dne pogibije predsednika Borisa Trajkovskog 2004. godine, nesumnjivo su se kao dramati\u010dni doga\u0111aji odrazili na dana\u0161nju situaciju u ovoj zemlji. O skora\u0161njim turbulencijama, novoj \u201csocijaldemokratskoj\u201d Vladi, protestima, ali i o \u017eivotu gra\u0111ana Makedonije i njenoj perspektivi, kao i mogu\u0107nosti za vo\u0111enjem alternativnih politika, razgovaramo sa profesorkom skopskog univerziteta, Biljanom Vankovskom. Dr. Biljana Vankovska (1959) je redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta Sv. Kiril i Metodij u Skopju.<\/p>\n

NEMANJA DROBNJAK: Jedna od\u00a0 retkih stvari koja podse\u0107a na Jugoslaviju jeste prefiks u zvani\u010dnom imenu Makedonije, Biv\u0161a jugoslovenska republika. Ranije su kao re\u0161enja od strane UN nu\u0111eni nazivi Gornja Makedonija i Severna Makedonija, \u010dak i Slovenska Makedonija dok ovih dana figurira naziv Nova Makedonija. Koliko \u0161tete je veto Gr\u010dke na kori\u0161\u0107enje imena\u00a0 naneo Makedoniji od osamostaljenja? Za\u0161to je to pitanje od zna\u010daja za gra\u0111ane Makedonije i koji bi po Vama naziv bio odgovaraju\u0107i?<\/strong><\/em><\/p>\n

BILJANA VANKOVSKA:<\/strong> Ta nesre\u0107na referenca pod kojom je Republika Makedonija bila primljena u UN zvu\u010di odista morbidno i apsurdno: na le\u0111ima su vam silom nametnuli breme pokojne Jugoslavije, a onda vam govore da treba da se okrenete budu\u0107nosti. Ona \u0161to ve\u0107ina posmatra\u010da zaboravlja, a \u010dak su i makedonski gra\u0111ani navikli na to, jeste \u010dinjenica da je ovim \u010dinom Savjet sigurnosti UN prekr\u0161io vlastitu Povelju uvode\u0107i ultimatum, tj. ne\u0161to \u0161to se ne odnosi na niti jednu drugu sada\u0161nju ili budu\u0107u \u010dlanicu organizacije, kao uslov za prijem. Pretekst je bio mir i sigurnost u svijetu: to je vrijeme kada je krv tekla svuda po regionu (osim u Makedoniji), a \u010dlanicama Savjeta sigurnosti se vjerovatno \u010dinilo da ovako preveniraju eskalaciju konflikta. Ono \u0161to je u tekstu rezolucije bilo navedeno kao \u201erazgovor dviju strana\u201c, tokom godina i decenija pretvorilo se u \u201epregovore\u201c i to u sporu koji je asimetri\u010dan.<\/p>\n

U razgovorima\/pregovorima Gr\u010dka nema ni \u0161ta izgubiti, ni oko \u010dega napraviti kompromis, nema ni \u0161to dobiti, ni \u0161to izgubiti, a ipak ne odustaje; od makedonske strane se tra\u017ei previ\u0161e. Jedan od mitova u vezi ovog problema je da se sve navodno okre\u0107e oko imena dr\u017eave, \u0161to nije istina. Dovoljno je i na brzinu pogledati sve pro\u0161le predloge pregovara\u010da Nimica da biste shvatili da Grci zahtevaju ne samo promenu ustavnog imena dr\u017eave (\u0161to je samo po sebi promena pravnog identiteta jednog me\u0111unarodnog subjekta), nego i sve atribute koji bi proiza\u0161li iz toga (ime jezika, nacionalnosti, pa \u010dak i skra\u0107enice za valutu, kodove, domen na internetu, itd.).<\/p>\n

Paradoks je u tome \u0161to se te\u017eina ovog pitanja pove\u0107eva proporcionalno sa stupnjem pribli\u017eavanja Makedonije svojim strate\u0161kim ciljevima: \u010dlanstvu u NATO i EU! Jer, da nisu u pitanju ove dve organizacije, u koje Makedonija nastoji u\u0107i po TINA principu (There Is No Alternative), ime ne bi predstavljalo nikakav problem za njenu me\u0111unarodnu egzistenciju i saradnju; preko 135 dr\u017eava, me\u0111u kojima i neke od stalnih \u010dlanica Savjeta sigurnosti, priznaju je pod ustavnim imenom. U tom pogledu, NATO samit iz 2008 godine je bio ta\u010dka preokreta \u2013 ka gorem!<\/p>\n

Dakle, u trenutku kada se \u010dinilo da dr\u017eava ulazi sigurno u Alijansu (\u0161to je dan prethodno izjavio i George W. Bush), Gr\u010dka je prekr\u0161iv\u0161i Privremeni sporazum iz 1995. godine iskoristila pravo na veto. To je izazvalo nacionalni \u0161ok i nekakvu katarzu, koja je spojila \u010dak i nepomirljive protivnike sa politi\u010dke scene. U trenutku kada se \u010dinilo da su sve reforme uzaludne i da me\u0111unarodna zajednica \u0161titi mo\u0107nije, ne po\u0161tuje pravo\/pravdu i ima duple standarde, vlada VMRO-DPMNE je iskoristila atmosferu, iza\u0161la na izbore, za\u010dvrstila vlast ubedljivom pobedom \u2013 i po\u010dela sa projektom nation-building-a na temeljima revidirane pro\u0161losti, ja\u010danje mitologije i (prema njima) nacionalnog ponosa, iz \u010dega je proiza\u0161ao i projekat \u201eSkopje 2014\u201c.<\/p>\n

Po ovom pitanju se danas namjerno mje\u0161aju uzrok i posljedica, pa se ka\u017ee da je makedonska strana prva po\u010dela sa nacionalisti\u010dkim provokacijama i narativima, a da je gr\u010dka strana jednostavno morala reagirati i ne dopustiti po\u010detak pregovora za \u010dlanstvo u EU (i kona\u010dni prijem u NATO).<\/p>\n

Ukratko, problem imena je metastazirao, po\u010deo iznutra da izjeda makedonsko dru\u0161tvo i to po vi\u0161e osnova \u2013 a da je onaj koji je nametnuo spor ostao nevin, \u010distih ruku, pa da \u010dak i da ne bude neposredno povezan sa tokom doga\u0111aja. Na me\u0111unarodnom planu, jo\u0161 2004. godine, za vreme referenduma u vezi zakona o op\u0161tinskim granicama (koji je uveo etni\u010dki gerrymendering i prakti\u010dno podelio zemlju na makedonski i albanski deo), SAD su manipulirale tako \u0161to su priznale Makedoniju pod ustavnim imenom na par dana pre odr\u017eavanja referenduma, \u0161to je poslu\u017eilo tada vladaju\u0107im socijaldemokratima da uspeju minirati referendum.<\/p>\n

Nakon Bukure\u0161kog samita, Makedonija je dobila spor protiv Gr\u010dke pred Me\u0111unarodnim sudom pravde UN, \u010dija je presuda jasno pokazala da je Gr\u010dka prekr\u0161ila Privremeni sporazum u kome se obavezala da ne opstruira u\u010dlanjivanje zemlje u me\u0111unarodnim organizacijama ukoliko koristi referencu BJRM. No, ve\u0107 narednog dana Generalni sekretar NATO, a i elita EU, su poru\u010dili da se njih ne ti\u010de ova presuda i da se oni dr\u017ee svojih procedura, a da Makedonija mora da na\u0111e rije\u0161enje, tj. promjeni ime ukoliko \u017eeli integraciju. U unutra\u0161njem pogledu, nacionalisti\u010dka retorika i praksa je poprimila novi zamah, a uz to \u010ditava ta politika je donosila i materijalni i politi\u010dki profit vladaju\u0107oj garnituri. Gr\u010dki nacionalizam je bio me\u0111unarodno toleriran i pre\u0161u\u0107ivan, a makedonski je postao izvor svih zala, tipi\u010dan za Balkan.<\/p>\n

U takvoj konstelaciji, pogor\u0161ala se i unutaretni\u010dka dinamika i odnosi, jer su sada i albanski nacionalisti dobili \u2019municiju\u2019: \u201eva\u0161 identitet, koji nije na\u0161, jeste jedina prepreka i mi ne mo\u017eemo \u010dekati na vas, jer \u017eelimo \u0161to prije u NATO (gdje je ve\u0107 na\u0161a mati\u010dna dr\u017eava, Albanija) i u EU\u201c.<\/p>\n

Na ra\u010dun toga, a i zbog specifi\u010dnog power-sharing politi\u010dkog sistema, makedonska strana vlade je koristila sve preostale mehanizme da zadovolji svog partnera DUI (stranku koja je proiza\u0161la iz biv\u0161e U\u010cK). Koncesije u me\u0111usobnim pregovorima su se nizale jedna za drugom, pa je tako do\u0161lo \u010dak i do amnestije za involvirane u ratne zlo\u010dine i zlo\u010dine protiv \u010dove\u010dnosti (tkz. Ha\u0161ki slu\u010dajevi) u kojima su osumnji\u010deni ili optu\u017eeni bili Albanci, do\u0161lo je do pro\u0161irenja jezi\u010dkih prava, itd. \u2013 ali i dogovor u odnosu na zajedni\u010dku podjelu plena, zapo\u0161ljavanja, partiziranja administracije, pravosu\u0111a, kriminalnih dilova itd.<\/p>\n

Nova vlada (u kojoj je koalicioni partner ostao DUI, koji je pri tome jo\u0161 amnestiran i od udjela u korupciji i organizovanom kriminalu iz vremena dok su bili na vlasti sa VMRO-DPMNE) po\u010dela je sa spoljno-politi\u010dkom ofanzivom, ili kako ka\u017ee ministar spoljnih poslova Dimitrov \u2013 diplomatskom ofanzivom \u0161arma. Vi\u0161e se napora ulo\u017eilo u \u0161armiranje suseda, Brisela, Washingtona, umjesto u preuzimanje konkretnih reformskih koraka unutar zemlje.<\/p>\n

Nepodno\u0161ljiva lako\u0107a kojom nova vlada, bez ikakve transparentnosti ili konsultacije sa ma kojom strukturom u zemlji, obe\u0107ava rije\u0161avanje pitanja imena, je kulminirala ve\u0161\u0107u da je makedonska strana nastupila proaktivno, nude\u0107i novo ime Republika Nova Makedonija.<\/p>\n

Ovaj prijedlog nije ni\u0161ta bitno razli\u010ditiji ili kreativniji od svih ostalih, koje ste pomenuli, jer Gr\u010dka insistira na geografsku ili sli\u010dnu odrednicu koja bi stajala ispred imena Makedonije, i time izazvala seriju promena, svih atributa (za narod, jezik, itd.). Ina\u010de, ne treba biti previ\u0161e obrazovan da bi se znalo da ova dana\u0161nja Makedonija (kao ni Gr\u010dka ili ma koja druga dr\u017eava) ne mo\u017ee imati ni\u0161ta zajedni\u010dko s davnom pro\u0161lo\u0161\u0107u, tj. sa vremenom kada nacije nisu ni postojale.<\/p>\n

Dakle, ako je ovo Nova Makedonija, onda koja je stara Makedonija? To je nonsense, ali ima drugu pozadinu i to sam ve\u0107 objasnila. Gr\u010dka je \u010dlanica EU koja ne priznaje prava nacionalnih manjina, pa za tamo\u0161nju vladu (kao i za onu u Sofiji) jednostavno ne postoji ni makedonska manjina. Time \u0161to je ustavno i oficijalno ime ove dr\u017eave Republika Makedonija, savr\u0161eno je jasno da tu nema ni iredentizma ni ni\u010deg drugog \u0161to bi ugro\u017eavalo Grke: Republika se odnosi na politi\u010dko ure\u0111enje jedne dr\u017eave sa me\u0111unarodnim granicama i posebnim stanovni\u0161tvom i kao takva se ne mo\u017ee povezati sa niti jednom drugom ili sli\u010dnom dr\u017eavom i narodom, osim u glavama nacionalista.<\/p>\n

Republika je differentia specifica koja jasno ukazuje da ova teritorija nema ni\u0161ta zajedni\u010dko sa gr\u010dkim administrativnim regionima. Ako mene osobno pitate, ja sam protiv \u010danstva u NATO, \u010dak i kada bi dobili poziv da se u\u010dlanimo pod sada\u0161njim ustavnim imenom.<\/p>\n

EU je mo\u017eda ne\u0161to drugo, ali kako joj ide \u2013 i tu se postavlja pitanje, za\u0161to bi Republika Makedonija menjala ime (i tako otvorila unutra\u0161nju Pandorinu kutiju i mo\u017eda izazvala unutra\u0161nju nestabilnost i konflikt) za ulazak u Uniju koja vi\u0161e ni izdaleka nije ono \u0161to pi\u0161e unjenim zvani\u010dnim dokumentima i narativima? Makedonija ima svoje unutra\u0161nje doma\u0107e zadatke, a ovaj nametnuti problem s imenom joj treba biti zadnja briga, dok se ne upristoji.<\/p>\n

Uskoro \u0107e sedam meseci od kako je formirana nova makedonska Vlada. Koji su do sada njeni najve\u0107i uspesi, a koji neuspesi? \u0160ta je to u Makedoniji promenjeno u odnosu na period pre 30.maja 2017.<\/strong><\/em><\/p>\n

-Kao \u0161to sam ve\u0107 rekla, Vlada jeste nova, ali samo nominalno \u2013 jer njen drugi stup jeste produ\u017eetak stare Vlade. To je kao da ulazite u maraton, a za nogu vam je privezan kamen koga se ne mo\u017eete re\u0161iti, jer tako zahteva i duh Ohridskog sporazuma i politi\u010dka matematika na stolu.<\/p>\n

Ova se Vlada konstituisala nakon duboke postizborne krize koja je kulminirala 27. 04. nasiljem\u00a0 u Sobranju. \u010cini se da su taj \u0161ok, slika na smrt pretu\u010denog Zijadina Selje i okrvavljenog \u010dela Zorana Zaeva, ozna\u010dili ta\u010dku preokreta, ta\u010dku u kojoj se vlada ogrnula mu\u010deni\u010dkim\/herojskim oreolom, dobila otvorenu podr\u0161ku me\u0111unarodne zajednice, dok se VMRO-DPMNE definitivno diskreditirala.<\/p>\n

Realno, ovo je iz samog po\u010detka slaba Vlada (sa jedva 61-62 poslanika), a u ovom trenutku dok vam odgovaram, nejasno je da li, u kom kapacitetu i dokle stranka Zijadina Selje Alijansa za Albance uop\u0107e ostaje u koaliciji, a na jedvite jade je izabran Javni tu\u017eilac \u2013 iz tre\u0107eg poku\u0161aja i kr\u0161enjem delovni\u010dkih normi!<\/p>\n

De\u0161avaju se \u201etransferi\u201c, pa i \u201ekupovina\u201c pojedina\u010dnih poslanika iz opozicije, koji mogu Zaevu omogu\u0107iti opstanak vlade u parlamentu, ali je to daleko od slike koju proizvode propagandni mediji i PR eksperti da je ovo zaista nova Makedonija, i da je \u201ere\u017eim\u201c potu\u010den zbog demokratskog otpora gra\u0111ana Makedonije.<\/p>\n

I da ne zaboravimo, \u010dinjenice (fotografije, snimke, pa i svedo\u010denja direktnih u\u010desnika) govore da je konstituisanje parlamenta, tj. finalni \u010din \u201eizbora\u201c predsjednika Sobranja izveden nelegalno, kr\u0161enjem procedure i delovnika za rad, pa \u010dak i bez prisustva ve\u0107ine poslanika pozicije. To ostaje kao crna mrlja, ma kakva se \u0161minka upotrebljavala ili me\u0111unarodna legitimacija davala.<\/p>\n

Taj crni \u010detvrtak (27.04) je bio Pirova pobjeda i za ovu Vladu, jer je pokazala da ne raspola\u017ee ni politi\u010dkom mudro\u0161\u0107u, niti mari za vladavinu prava, jer je uradila isto \u0161to i VMRO-DPMNE, idu\u0107i na direktni sukob, umjesto da se tra\u017ei demokratsko rije\u0161enje i izlazak iz krize.<\/p>\n

Kada pitate \u0161to je to novo \u0161to se desilo u me\u0111uvremenu, zaista je te\u0161ko objasniti! To ne uspjeva ni premijeru, jer osim nekakvog famoznog plana (3-6-9) koji je timetable za reforme, ni\u0161ta se ne mijenja: na\u010din vladanja je isti! SDSM je novi DPMNE!<\/p>\n

Sukob interesa prvih ljudi u Vladi (koji su pritom i najbogatiji ljudi u zemlji, kao Zaev i vicepremijer An\u0111u\u0161ev) je evidentan, lukrativni dilovi, nepotizam i kronizam su u procvatu, a generalno nastupa samo re-partizacija dr\u017eavne strukture. Ekspertski savjet za reformu pravosu\u0111a je u raspadu, poznati profesori daju ostavke.<\/p>\n

Reforma tajnih slu\u017ebi je pokrenuta, ali prve indikacije su da se i ova vlast ne odri\u010de svih tehni\u010dkih mogu\u0107nosti za pra\u0107enje komunikacija, a \u010dak su i gumeni meci (oko \u010dije se nabavke nedavno protestiralo i govorilo o policiskoj dr\u017eavi od strane tada\u0161njih prosvjednika) ostali (samo se zakon prilago\u0111ava).<\/p>\n

\u0160to se konkretnih reformskih poduhvata ti\u010de, sve je jo\u0161 nejasno, svi se pona\u0161aju ko guske u magli (a magla i zaga\u0111ivanje vazduha jeste jedan od urgentnih problema zemlje, za koje nova vlast koja je imala 2-3 godine uz onu uli\u010dnu revoluciju da upra\u017enjava brainstorming ili policy analyses, pokazuje da nema ni kapaciteta ni ideja odakle da krene. \u010cak koristi isti \u017eargon kao i biv\u0161a vlast, kada svakome ko protestira ka\u017ee da su to \u201epoliti\u010dki instruirani ljudi\u201c.<\/p>\n

Ukratko, prag o\u010dekivanja i optimizma je bio podignut tako visoko, tako da se nova vlast sada suo\u010dava sa menad\u017eiranjem nerealnih obe\u0107anja.<\/p>\n

\u0160to se kadrovske strane ti\u010de, \u201esuncokreti\u201c su se na vreme okrenuli na drugu stranu, a neki od njih su ve\u0107 i u\u0161li u vladaju\u0107e strukture. Medijumi koji su samo do ju\u010der prikazivali sebe kao \u017ertvu re\u017eima sada otvoreno odra\u0111uju\/propagiraju u korist nove vlasti, a vlada je pored toga jo\u0161 i formirala novu strukturu za PR u kojoj je uposlila vi\u0161e ljudi nego \u0161to je imao Gruevski. U tkz. Ministarstvu Istine (kako ih kriti\u010dka javnost naziva) kooptirani su ljudi koji su bili frontmeni tkz. \u0160arene revolucije, i to iz redova tvitera\u0161a, FB aktivista, NGO aktivista, novinara, itd. Sve ono \u0161to je ranije bilo blisko ili vezano za VMRO-DPMNE je ili nepopravljivo kompromitirano, ekonomski ruinirano (bez dr\u017eavne pomo\u0107i) i\/ili pod pretnjom sudskog progona (specijalnog tu\u017eila\u0161tva), tako da je neupotrebljivo da vr\u0161i funkciju watch-dog-a.<\/p>\n

Oporba je posebna pri\u010da, jer najve\u0107a stranka je u komatoznom stanju, u rasulu, njen vrh je u pritvoru (pod optu\u017ebom da je u\u010destvovao u doga\u0111ajima iz 27.04, odnosno u teroristi\u010dkom ugro\u017eavanju poretka), ili protiv njega se vode sudski postupci o korupciji i sli\u010dnim optu\u017ebama.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107e nekome zvu\u010dati pretjerano, ali meni se \u010dini da je apologetika vlasti i demonizacija oporbe, uz koopritanja svega \u0161to je iole bilo intelektualna elita, ostavlja malo mehanizma za demokratsku kontrolu vlasti. Malo se ljudi usu\u0111uje kritikovati Vladu, \u010dak i kada flagrantno kr\u0161i demokratske principe ili pokazuje nekompetentnost ili drugu insuficijenciju, jer \u0107e istog \u010dasa biti optu\u017eeni da su \u201ebranioci kriminala VMRO-DPMNE\u201c.<\/p>\n

Kako danas \u017eivi prose\u010dni gra\u0111anin\/gra\u0111anka Makedonije? Kolike su razlike izme\u0111u Skopja i ostatka Makedonije, gledano sa aspekta kvaliteta \u017eivota? Kako \u017eive Makedonci u Zapadnoj Makedoniji?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Da vam iskreno ka\u017eem, \u010desto se pitam kako to da jo\u0161 nismo propali, jer politi\u010dka kriza je uni\u0161tila i onako slabu ekonomiju. Ali odgovor le\u017ei u konstantnom zadu\u017eivanju, \u017eivi se od danas do sutra, a u me\u0111uvremenu prodaje i ono malo \u0161to je preostalo od nacionalnih resursa. Prose\u010dni gra\u0111ani \u017eive ispod prosjeka. I to dugo vremena, a tako \u0107e i ostati.<\/p>\n

Jedna od prvih mjera nove Vlade je bilo pove\u0107anje minimalne plate uz dr\u017eavnu pomo\u0107 firmama, samo na odre\u0111eno vrijeme. \u010cak i ovo rije\u0161enje nije ni trajno, ni odr\u017eivo, a poslodavcima daje mogu\u0107nosti da i dalje ispla\u0107uje radnike po uvedenom normativu, a da onda tra\u017ee povratak tih sredstava u ke\u0161u.<\/p>\n

Od najavljene poreske reforme (koja bi uvela progresivni porez) jo\u0161 ni\u0161ta. I generalno, mjere Vlade su neoliberalne, u korist biznis elite, a ne siroma\u0161nih gra\u0111ana. To je ustvari konstanta, ve\u0107 godinama \u2013 jer vlade nude radnu snagu, resurse i zemlji\u0161te stranim investitorima onako kao \u0161to to rade makroi.<\/p>\n

Kolika je vrijednost obi\u010dnih ljudi mo\u017eete vidjeti preko \u010dinjenice da Makedonija ve\u0107 vi\u0161e od tri mjeseca nema ministra zdravstva \u2013 prethodni, koji je obe\u0107avao da \u0107e humanizirati sustav i u\u017easno stanje javnog zdravstva, ubrzo je odlu\u010dio da se kandiduje za gradona\u010delnika Gostivara \u2013 i uspio je u tome.<\/p>\n

Lokalni izbori su odavno zavr\u0161eni, ali pregovaranja u Vladinoj koaliciji i dalje traju, i pretvaraju se u sva\u0111e. Ono \u0161to je zaista stra\u0161no je \u0161to je totalno propalo tkz. primarno zdravstvo \u2013 ljudi koji odu u dr\u017eavne ustanove su ili ubogi siromasi ili ve\u0107 na samrti.<\/p>\n

Urbanisti\u010dka politika (ili bolje re\u010deno, njeno odsustvo), kao i urbanisti\u010dka mafija (svih politi\u010dkih boja) su odavno od Skopja u\u010dinile neodr\u017eiv, neorganizovan i nezdrav grad za \u017eivljenje. Ranije bih vam rekla da skoro tre\u0107ina stanovnika dr\u017eave \u017eivi u Skopju, ali sada to nitko ne zna, jer popis nije izvr\u0161en (iz etni\u010dko-politi\u010dkih razloga) jo\u0161 od 2002 godine. Vlasti su uvijek gledale na to kako da zarade od prodaje javnog prostora, s tim \u0161to je VMRO-DPMNE deo tog prostora \u201euredila\u201c spomenicima i baroknim zgradama uz sam brijeg Vardara.<\/p>\n

Ono \u0161to ostaje enigma je kako je mogu\u0107e da se i dalje svaki slobodan prostor u gradu koristi za gradnju novih stambenih blokova, da se oni ipak prodaju, a \u010dak i vrapci na grani govore da je zemlju napustilo oko 300-500 tisu\u0107a gra\u0111ana zadnjih dvadesetak godina!? Podjednako va\u017ean problem je i zaga\u0111enost vazduha, ne\u0161to \u0161to je oduvjek bio problem, ali koji je postao alarmantan zahvaljuju\u0107i podizanju svjesti, postavljanju mjernih stanica u gradu, medijskoj i NGO kampanji.<\/p>\n

Sa etni\u010dke strane gledi\u0161ta, Skopje je podjeljeni grad i tiho i \u201edobrovoljno\u201c iseljavanje iz jednog u drugi dio grada je proces pred kojim se \u0107utalo godinama, u ime politi\u010dke korektnosti i zbog potrebe da se stvari prikazuju bolje nego \u0161to jesu, najvi\u0161e u kontekstu implementacije Ohridskog sporazuma iz 2001 \u2013 tj. da bi se \u201edokazala\u201c njegova uspje\u0161nost. Ljudi \u017eive u podjeljenim naseljima, djeca idu u podjeljenim \u0161kolama, i to traje i traje.<\/p>\n

Ono \u0161to se na planu dr\u017eave de\u0161ava ja nazivam \u201eskopjeizacijom\u201c \u2013 svi bi \u017eeleli da \u017eive u Skopju, ma kako lo\u0161 bio kvalitet \u017eivota, o skupo\u0107i i da ne govorimo. U zemlji sa vi\u0161e od 30% nezaposlenih i rekordnim procentom nezaposlenosti kod mlade populacije (tre\u0107i u Evropi), oni koji nemaju kapaciteta i mogu\u0107nosti da napuste zemlju, mjesto pod suncem tra\u017ee u Skopju.<\/p>\n

Makedonci u zapadnoj Makedoniji \u017eive po principu \u201eza\u0161to bih ja bio manjina u tvojoj sredini, kada ti mo\u017ee\u0161 biti manjina u mojoj\u201c. Zahvaljuju\u0107i, etni\u010dkoj podjeli op\u0161tina (i generalno, decentralizaciji zemlje kao jedna od elemenata power-sharing, konsocijaciskog modela) to\u010dno se zna tko je manjina gdje i koje mu je mjesto u pogledu pristupa resursima, mogu\u0107nostima za zapo\u0161ljavanje ili za politi\u010dku karijeru, ili \u010dak i upotrebu jezika.<\/p>\n

Recimo, na zadnjim lokalnim izborima, vladaju\u0107a SDSM uop\u0107e nije kandidirala svoje gradona\u010delnike u op\u0161tinama gdje \u017eivi dominantno albanska populacija, s obrazlo\u017eenjem da \u201eznaju da tamo nemaju \u0161anse da pobjede\u201c. To je u direktnoj suprotnosti sa njihovim narativom u vrijeme parlamentarnih izbora i nakon njih, da su socijaldemokrati uspjeli prevazi\u0107i etni\u010dke podjele i da su za njih glasali nekoliko desetina tisu\u0107a gra\u0111ana albanske nacionalnosti.<\/p>\n

Ovih dana je u Sobranju pokrenuto pitanje izjedna\u010davanja makedonskog i albanskog jezika \u0161to je deo Tiranske platforme \u010dije potpisivanje je bilo uslov podr\u0161ke Zoranu Zaevu od strane albanskih partija. Prema sada\u0161njem zakonu o kori\u0161\u0107enju jezika, ukoliko u jednoj lokalnoj zajednici vi\u0161e od 20% stanovni\u0161tva govori jo\u0161 neki jezik, zakonski ima pravo na njegovu upotrebu uz makedonski. Kakvo je Va\u0161e mi\u0161ljenje po ovom pitanju? Koliko je to pitanje samog jezika, a koliko pitanje identiteta makedonskog naroda?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Najprije, pitanje Tiranske platforme (koja se kasnije nazvala i Skopska platforma, ili \u010dak samo deklaracija albasnkih stranaka) je prakti\u010dno tabu tema. Nakon prvih mjeseci otkako je ona objavljena (na Bo\u017ei\u0107 2017.), ona je bila jabuka razdora i stvorila velike tenzije, ali kasnije kako se uspostavila vlada SDSM i DUI, po\u010deo je dominirati javni narativ da takva platforma uop\u0107e ne postoji, da je to izmi\u0161ljotina VMRO-DPMNE koji \u017eeli podsta\u0107i nacionalisti\u010dke reakcije da bi povratio podr\u0161ku gra\u0111ana itd. Ali, \u010dinjenice govore da ova platforma ne samo da postoji, nego da je bila i uslov sine qua non za stvaranje koalicione vlade, a sada se korak po korak realizuje.<\/p>\n

Zakon o jezicima je samo jedan od zahteva na toj platformi. Sada se stvara klima u kojoj ma ko kritikuje rije\u0161enja, koja su u nekim djelovima i nebulozna i neostvariva, a druga i preskupa za siroma\u0161nu zemlju kao Makedonija, odmah bude etiketiran od provladinih medija kao nacionalista, pa i fa\u0161ista. Akademska zajednica \u0107uti uglavnom i tek se pojedini profesori javno obra\u0107aju.<\/p>\n

U nedostatku javne i\/ili ekspertske rasprave po rije\u0161enjima zakona, ustavni pravnici i lingvisti se moraju obra\u0107ati vlastima publikovanjem Otvorenih pisama i to kroz portale i na socijalnim mre\u017eama. Prije neki dan u velikom intervjuu za jednu nacionalnu televiziju, premijer Zaev je govorio o tome da se o svim zakonima mora otvoriti i javna i ekspertska debata, ali ni on, ni voditelj nisu pomenuli ovaj zakon koji stvara najvi\u0161e nemira!<\/p>\n

Interesantno je da je javna tajna da je zakonski tekst bio napisan od strane ustavnih eksperata bliskih DUI jo\u0161 u vrijeme prije izbora i s tim tekstom se i\u0161lo u pregovore i sa VMRO-DPMNE i sa SDSM. Obe stranke su ga prihvatile, ali o Vladi je odlu\u010dilo ipak ne\u0161to drugo, spoljni uticaj ambasadora zapadnih zemalja.<\/p>\n

Moj stav je da je ovo preozbiljno pitanje da bi se zakon donosio na ovakav sramotan na\u010din, kojim se ne neguje su\u017eivot i pomirenje, nego se samo produbljuju podjele. Zakon predvi\u0111a totalnu dvojezi\u010dnost na svim nivoima dr\u017eavne, lokalne vlasti i javne sfere, dakle prevazilazi Ohridski sporazum, a jo\u0161 va\u017enije unosi protivustavne elemente.<\/p>\n

Primena zakona je garantirana i visokim kaznama, mada Ustav koristi dispozitivne norme, a ne imperativne. U zakonu koji ure\u0111uje jezi\u010dka prava, postoje odredbe koje se odnose na dr\u017eavne simbole i insignije, nov\u010danice, grani\u010dne prelaze, na sudske postupke (dakle na materiju koja se ina\u010de ure\u0111uje dvotre\u0107inskom ve\u0107inom, \u0161to ovdje nije slu\u010daj!). Uvode se nova dr\u017eavna tela, agencije, itd. a ka\u017enjavanje se odnosi samo na eventualnu neprimenu albanskog jezika, a ne i makedonskog ili nekog drugog (recimo, na lokalnom nivou).<\/p>\n

O\u010dito, vladaju\u0107a koalicija \u0107e ubrzo donjeti zakon, ali osta\u0107e da vidimo kako \u0107e ga sprovesti. Jer, recimo, po slovu zakona, ako se meni student obrati na albanskom, ja i\/ili slu\u017ebe fakulteta bi morali da damo odgovor na albanskom jeziku. Decenije \u017eivljenja u paralelnim svijetovima se ne mogu prevazi\u0107i dekretom i kaznama, a ovakvo uvo\u0111enje skandinavskih rije\u0161enja je vi\u0161e rezultat politi\u010dkog voluntarizma i ucjena, nego stvarne potrebe gra\u0111ana.<\/p>\n

Ustavni sud \u0107e ostati nem, jer se ne osu\u0111uje procjenjivati neustavnost mjera koje imaju blagoslov me\u0111unarodne zajednice ili vladaju\u0107ih stranaka. \u0160to se idnetiteta ti\u010de, interesantno je da male nacije ponavljaju jednu istu izreku \u201ejezik je na\u0161a jedina domovina\u201c. To va\u017ei i za Makedonce, koji su \u2013 kao \u0161to sam ve\u0107 objasnila \u2013 u sendvi\u010du izme\u0111u spoljne negacije njihovog identiteta (ulkju\u010duju\u0107i i jezik), i unutra\u0161nje konkurencije koja dolazi sa albanske strane.<\/p>\n

Bilo bi idealno kada bi se radilo na tome da nam djeca rastu kao bilingvalne li\u010dnosti, bar u mje\u0161ovitim sredinama, ali to nije tako. Sve manji broj Albanaca zna makedonski jezik, sada \u0107e taj broj opadati jo\u0161 vi\u0161e, a kod Makedonaca ne postoji ni \u017eelja ni interes da po\u010dnu u\u010diti albanski. Ono \u0161to mene brine je to \u0161to umjesto razgovora i dijaloga, mi sada komuniciramo tehni\u010dkim spravama\/slu\u0161alicama i mikrofonima, \u010dak i kada sugovornici znaju makedonski jezik, koji je lingua franca za sve stanovnike.<\/p>\n

Prema zakonskim rije\u0161enjima, \u010dak \u0107e se i na sjednicama Vlade koristiti usluge prevodioca, pa vi sada vidite kolike su \u0161anse da se izgubimo u prijevodu\u2026 Ina\u010de, zakon je doslovce \u201e\u0161vercovan\u201c pod tkz. evropskom zastavicom, da bi br\u017ee pro\u0161ao kroz zakonodavni proces i to ne samo da je direktna povreda zakona i delovnika rada parlamenta, ve\u0107 je i la\u017e kada se javnosti obja\u0161njava da je zakon \u201eevropski\u201c, tj. da je ovo materija koja je ure\u0111ena acqui-em EU. To je nedavno potvrdio i komesar Han, ali lokalni \u0161erifi vi\u0161e brinu za svoje nacionalisti\u010dke agende i sporazume, jer drugo i ne mogu isporu\u010diti siroma\u0161nim gra\u0111anima.<\/p>\n

Kad smo kod pitanja identiteta, kako gledate na projekat \u201eSkopje 2014\u201c? Da li je taj projekat pomogao Makedoncima da oja\u010daju i prona\u0111u sopstveni identitet nakon nezavisnosti 1991. ili je zapravo izazvao novu krizu identiteta? Da li je to samo pitanje identiteta ili pitanje dnevne politike?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Moram priznati da su odgovori na pitanje u vezi projekta \u201eSkopje 2014\u201c jako jednostrani, a radi se o slo\u017eenom projektu. Ima puno stvari kojih \u0107emo se stideti, koje \u0107e biti dokaz jednog vremena i nacionalne frustracije i politi\u010dke manipulacije, ali ima i stvari koje su donekle osve\u017eile izgled grada.<\/p>\n

Rekla sam ve\u0107, da je sve po\u010delo frustracijom nakon Samita NATO-a 2008. i po\u010delo je naizgled bezazleno \u2013 preimenovanjem skopskog aerodroma i postavljanjem arheolo\u0161kih eksponata (statua) ispred zgrade Vlade RM. Tada sam bila usamljeni glas kada sam govorila da je to pogre\u0161no, da je to samo simptom kompleksa inferiornosti i nesigurnosti u sebe i da \u0107e sve to imati pogubne efekte. Sada kada je sve gotovo i kada su otvoreni ra\u010duni, jasno je da su navodni \u201enacionalisti\u201c ustvari bili obi\u010dni profiteri: potro\u0161ili neverovatan novac, koji je delimi\u010dno zavr\u0161io na privatnim ili partijskim ra\u010dunima, prekr\u0161eno je dosta zakonskih propisa, grad je postao prenatrpan kao nekakva izlo\u017eba pod otvorenim nebom, ima posledica po re\u010dni tok Vardara, o estetici i arhitekturi i da ne govorim.<\/p>\n

Ono \u0161to ni me\u0111unarodna, ali ni na\u017ealost regionalna javnost nije shvatila ili nije \u017eelela da shvati jeste da ve\u0107ina gra\u0111ana Skopja nije nikada stalo iza ovog politi\u010dko \u2013 folklornog cirkusa, a ipak su o nama pisali da smo \u0160iznilend, da smo \u0161izofreni\u010dari, mentalno bolesni, itd. Ma tko da je pro\u0161ao od intelektualaca ili novinara kroz Skopje ose\u0107ao je potrebu da napi\u0161e ne\u0161to o tim tamo, \u201eludacima\u201c. To nije nikako pomagalo nama koji smo prosvjedovali, kritikovali, tra\u017eili na\u010din da spre\u010dimo neke stvari itd.<\/p>\n

Da\u0107u vam dva primjera. Kada je bio postavljan spomenik Aleksandru (Ratniku na konju, da upotrebim zvani\u010dni naziv; Vlada se ipak pla\u0161ila da da ime ratniku), javila mi se poljska novinarka i tra\u017eila komentar. Dala sam joj odgovor kao \u0161to bi dao svaki kriti\u010dki nastrojen intelektualac, ali ona je insistirala sve vi\u0161e i vi\u0161e, i na kraju pitala kako nas nije sramota da postavljamo najve\u0107i Aleksandrov spomenik na svijetu, kao da on pripada samo na\u0161oj povjesti. I tada mi je zaista pukao film, pa sam joj odgovorila: isto kao \u0161to i vas nije stid da postavite najve\u0107i Krst na svetu, mada nije samo va\u0161, ve\u0107 simbol svih hri\u0161\u0107ana.<\/p>\n

Kasnije sam imala javnu razmjenu mi\u0161ljenja i sa Borkom Pavi\u0107evi\u0107, koja je nakon posjete Skopju napisala jedan jako emotivan tekst o tome \u0161to smo uradili od grada. Moj je odgovor bio: da, puno se ludila desilo na ovim prostorima, ali ako mogu da biram, ipak bolje je imati ru\u017ene spomenike od bronze ljudima koji su davno preminuli, nego da se stidimo masovnih grobnica. Makedonija sama pla\u0107a svoje gluposti i nije ratovala ni sa kim, a na kraju dana svi imamo sli\u010dne lidere. Ubrzo nakon toga u Srbiji je po\u010dela promocija projekta Beograd na vodi. \u0160to bi rekao Bala\u0161evi\u0107: princip je isti, sve su ostalo nijanse! Na\u017ealost.<\/p>\n

Sam projekat, kao \u0161to su pokazala i istra\u017eivanja javnog mnjenja, nije uticao previ\u0161e na percepciju gra\u0111ana po pitanju identiteta. \u010cak i pozivanje na porijeklo od Aleksandra je bilo oduvjek pla\u0161ljivo i nikada isklju\u010divo (u stilu Aleksandar je samo na\u0161 i ni\u010diji). Ve\u0107ina ljudi i dalje daleko vi\u0161e vrednuje revolucionare, borce i intelektualce iz 19. i 20. veka. Pitanje Aleksandra je vi\u0161e pitanje inata nego identiteta (posebno \u0161to je i Aleksandar postao popularan u Gr\u010dkoj tek 90-tih, ali i naziv Makedonija koji do tada nije odra\u017eavao su\u0161tinu gr\u010dkog identiteta).<\/p>\n

Ono \u0161to je sigurno nanelo veliku \u0161tetu u smislu unutra\u0161nje polarizacije i zao\u0161travanja intraetni\u010dkih i politi\u010dkih odnosa jeste neprestana kampanja koja se i iznutra i spolja vezivala samo na pitanje Aleksandra i projekta \u201eSkopje 2014\u201c. Recimo propagandna izmi\u0161ljotina nazvana \u201eantikvizacijom\u201c i insistiranje na to da se Makedonci dijele na anti\u010dke i slovenske (prvi bi bili VMRO \u2013 vci, a drugi SDSM \u2013 ovci) je od \u010ditave nacije stvorilo grotesku.<\/p>\n

Ta\u010dno je da svi nacionalisti tra\u017ee svoje korijene u davnoj pro\u0161losti (od ameba), a to su radili i rade i oni u makedonskoj ili albanskoj zajednici. Tu nema razlike. Ali \u0161to se ti\u010de Makedonaca, mnogi zaboravljaju da su oni imali izvanredne uslove za ja\u010danje svog identiteta unutar Jugoslavije, jer njihov je nacionalizam gledan sa simpatijama, pa \u010dak i podr\u017eavan (za razliku od srpskog, na primjer).<\/p>\n

Generacije Makedonaca su odrasli bez kompleksa i bez dilema tko su i \u0161to su, ali se \u010ditava stvar promjenila u vrijeme sticanja neovisnosti: gr\u010dka histerija i skup od milion ljudi u Solunu koji su vri\u0161tali da je Makedonija Gr\u010dka, bio je prvi sukob s realno\u0161\u0107u, a tu su bili i potezi EU koja je, recimo, na Lisabonskom samitu zauzela stav da ne\u0107e priznati novu dr\u017eavu ukoliko u njenom imenu stoji ime \u201eMakedonija\u201c. Kada objektivno pogledate \u0161to se sve de\u0161avalo i tko je sve negirao identitet i postojanje Makedonaca, onda bilo bi zaista nevjerovatno da se nije pojavila nakakva nacionalna\/nacionalisti\u010dka reakcija. Gruevski je to samo iskoristio \u2013 on to nije stvorio sa svojim projektima.<\/p>\n

Koliko pitanje identiteta uti\u010de na samu dr\u017eavnost Makedonije i krizu dr\u017eavnosti? Da li Makedonija svoju dr\u017eavnost crpi iz Kru\u0161evske republike, iz diskutabilnog anti\u010dkog narativa ili ne\u010deg tre\u0107eg?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Mada je u biv\u0161oj Jugoslaviji, u kojoj sam i ja odrasla, bio promoviran mit o Kru\u0161evskoj republici, o njenoj multietni\u010dkoj Vladi i socijalisti\u010dkim\/republikanskim idealima, Makedonci dobro znaju da njihova jedina dr\u017eava proisti\u010de od ASNOM-a, dakle od NOB i odluke za samooopredeljenje done\u0161ene 1944. godine. Sve su ostalo mitovi i legende. Ali, pri\u010da ne staje tu, jer sada se name\u0107e, tj. konstruira kontradiktorni narativ o Makedoncima kao o \u201ezapadnjacima\u201c, da se tako izrazim.<\/p>\n

Mantra vezana za to da su jedino NATO i EU ono \u010demu treba stremiti i \u0161to je uzor za sve najbolje na svijetu, ima svoj udio u konstrukciji idetiteta, u kome se od Makedonaca o\u010dekuje da se stide svog balkanskog, ili \u010dak orijentalnog dela identiteta, a da se svim snagama nastoji stvoriti slika o nekoj novoj, evropskoj Makedoniji.<\/p>\n

Za ve\u0107inu Makedonaca EU i NATO (koji se uzimaju u \u201epaketu\u201c, kao ne\u0161to neodvojivo) su simbol blagostanja, prije nego demokratije ili kulture. Ali Tantalove muke nastaju kada vam iz Brisela poru\u010de: dobi\u0107ete (mo\u017eda, uslovno i ako ostvarite standarde) prijem u na\u0161em klubu, ali se morate odre\u0107i identiteta kakvog poznajete, tj. da se odreknete imena. Sve do skora to nije prolazilo i ve\u0107ina gra\u0111ana, bez obzira na politi\u010dko uverenje, nije prihvatala takav nepristojni prijedlog (etni\u010dka prizma, naravno, daje sasvim drugu sliku, jer Albancima ime Makedonija ne zna\u010di ni\u0161ta, a percepcija za NATO i EU je vezana sa san o svim Albancima u jednoj zajednici). Ka\u017eem do skora, jer nakon 2-3 godine duboke krize ne samo politi\u010dkog ustrojstva, nego i svega ostalog, \u010dini mi se da je otpor slomljen, kao da je Makedonija postala poglavlje u knjizi Naomi Klain \u201eDoktrina \u0161oka\u201c: sada je ve\u0107 sve mogu\u0107e.<\/p>\n

U jednom tekstu ste Gruevskog, Zaeva, Ahmetija i Menduha Ta\u010dija nazvali \u201evelikom \u010detvorkom\u201c koja je personifikacija neuspele demokratske tranzicije. Koliko vode\u0107i politi\u010dari u Makedoniji i regionu imaju autonomiju u upravljanju i da li oni zapravo predstavljaju samo marionete u rukama velikih sila?<\/strong><\/em><\/p>\n

-To bi donekle bilo to\u010dno do nedavno, ali samo u pogledu stranaka koje predstavljaju, ne i personalno: Ahmeti je skinuo vojni\u010dku uniformu 2002. kada je postao lider stranke, Gruevski i Zaev su samo naslednici Georgievskog i Crvenkovskog, sada je Menduh Ta\u010di marginalac, a pojavili su se neki novi likovi u albanskom bloku. No, generalno je to\u010dno da se od vojne krize 2001. godine do danas odlu\u010duje u okviru tkz. \u010detvorke: lideri dve makedonske stranke i dve albanske su oni koji, uglavnom posredstvom tkz. me\u0111unarodne zajednice pregovaraju iza zatvorenih vrata, van institucija, pa \u010dak i van ustava. Oni su ustav u \u201ematerijalnom smislu re\u010di\u201c, da upotrebim metaforu, jer je njihova politi\u010dka volja va\u017enija od samih ustavnih normi. Stranci su to ne samo prihvatili, nego i promovirali, zbog stabilitokracije (vladavine stabilnosti i mira \u010dak i kada se za to trebaju \u017ertvovati demokratski principi, institucije, vladavina prava, gra\u0111anska participacija).<\/p>\n

S druge strane, konsocijaciski model i zahteva ovakav liderski i netransparentan princip \u201ere\u0161avanja\u201c problema, koji ponekad i proizilaze upravo od onih koji ih rije\u0161avaju. Poznati bugarski analiti\u010dar Ivan Krastev je davno izjavio ne\u0161to, \u0161to je i sada to\u010dno: na\u0161i lideri vode ljubav sa narodom, ali su vjerni me\u0111unarodnoj zajednici. Dana\u0161nja Makedonija ima sve manje dodirnih ta\u010daka sa ASNOM-om ili \u010dak i sa 1991-om, jer je produkt me\u0111unarodnog state-building-a. Tu, naravno, mesta nema ni za autonomnu politiku, ali nema mesta ni za deliberaciju ili gra\u0111ansku participaciju.<\/p>\n

Da li je Makedonija talac albanskih partija koje su bile u\u010desnice u svim Vladama od osamostaljenja? Da li je binacionalizacija Makedonije re\u0161enje za njen napredak i prosperitet ili \u0107e ona samo otvoriti nove probleme?<\/strong><\/em><\/p>\n

-To\u010dnija dijagnoza bi bila da je Makedonija, tj. svi makedonski gra\u0111ani, su talac konsocijaciskog modela koji je nakon oru\u017eanog sukoba ugra\u0111en u Ustav. Situacija je sli\u010dna kao i u Dejtonskoj Bosni i Hercegovini, s tom razlikom \u0161to je Makedonija binacionalno dru\u0161tvo (oni \u201etre\u0107i\u201c su sasvim na marginama) i \u0161to je samo nominalno unitarna dr\u017eava. Naizgled je jednostavnija u funkcionalnom smislu, ali je zarobljena u ustavni model koji se ne\u0107e mo\u0107i prevazi\u0107i godinama i decenijama. Taj je model nametnut spolja i on ure\u0111uje politi\u010dki sistem na pretpostavci da je dru\u0161tvo toliko duboko i nepomirljivo podeljeno, \u0161to se ta stvarnost mora podi\u0107i na nivo nepromenljive ustavne norme. Taj sistem sa svim posledicama koje proizvodi i povratno uti\u010de na dru\u0161tvo je okamenjen.<\/p>\n

Eventualna promena Ustava je prakti\u010dno nemogu\u0107a, bar po tim su\u0161tinskim elementima binacionalizma, sve dok se dve zajednice dobrovoljno ne odreknu takvog okvira i odlu\u010de da grade inkluzivni gra\u0111anski sistem. Dakle, za\u010daran krug! Tako, makedonski gra\u0111ani su taoci etni\u010dkih lidera, koji u druga\u010dijem kontekstu ne bi mogli sti\u0107i ni do predsjednika mjesnih zajednica \u2013 dovoljno je vidjeti njihov obrazovni, intelektualni, kulturni nivo i sve vam je jasno. Njima ovakav sistem savr\u0161eno odgovara, ali zemlja propada sve dublje u bezizlaz.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de binacionalne strukture dru\u0161tva, ona nije problem po sebi, ali jeste problem kada ustavni poredak funkcionira kao da je ta \u010dinjenica najva\u017enija i jo\u0161 predstavlja sine qua non za mir i stabilnost. Da je Makedonija federacija ali da joj to nema tko re\u0107i, napisala sam jo\u0161 prije vi\u0161e od desetak godina. Taj se proces produbljuje i pored svih (la\u017enih) nada pokrenutih u vrijeme \u0160arene revolucije. Sada kada zakon o jezicima bude done\u0161en (\u0161to je izvesno), slede\u0107a \u201ereforma\u201c \u0107e biti kantonizacija ili mo\u017eda \u010dak i uvo\u0111enje federalnog modela.<\/p>\n

Ja sam ro\u0111ena i odrasla u jednoj federaciji, bila je to moja domovina, a znate kako se to zavr\u0161ilo. Za\u0161to bih sada vjerovala da je to spas za maju\u0161nu Makedoniju? Mislim da ona nema kapaciteta da podnese takvu deobu, a to znaju i strani posmatra\u010di kada (kao odre\u0111eni ameri\u010dki senatori, na primjer) poru\u010duju da je najbolje da se Makedonci odlu\u010de ho\u0107e li se prikloniti Srbiji ili Bugarskoj (za Albance se zna \u0161to bi odabrali i to zaista potvr\u0111uju mlade generacije opijene slobodom i albanstvom).<\/p>\n

Kako ocenjujete situaciju u regionu? Kakva je uloga Makedonije u njemu? Sa kim iz regiona po Vama, Makedonija ima zadovoljavaju\u0107e odnose, a sa kim su jako ugro\u017eeni? Koji koraci bi unapredili te odnose?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Kada pogledam situaciju u regionu shvatam da Makedonija nije nikakav izuzetak ili unikatni primjer protektoratne demokratije i neuspjele tranzicije. Pod pojmom regiona uvr\u0161tavam i Albaniju, Gr\u010dku i Bugarsku. Mi smo samo periferije jedne ve\u0107e, evropske celine koja strada od bolesti za koje smo mislili da su prevazi\u0111ene. Ne znam kako bi periferija mogla da bude bolja od centra, a i ne vidim kako bi centar pomogao periferiji, kada ne zna \u0161to \u0107e sa sobom i sa svojim ekonomskim, politi\u010dkim, dru\u0161tvenim i drugim problemima. Makedonija je patuljak i te\u0161ko da sama mo\u017ee ne\u0161to uraditi da bi se pobolj\u0161ala regionalna situacija.<\/p>\n

Mjere koje preuzima EU, u zadnje vreme preko Berlinskog procesa, su najvi\u0161e u korist kapitala i \u017eelje da se ova crna rupa nekako infrastrukturno pove\u017ee i bude korisnija za centar. \u017dao mi je \u0161to proces pomirenja me\u0111u postjugoslovenskim zemljama ide sporo, ili je \u010dak i gurnut u stranu: svi bi da gledaju u budu\u0107nost, u evropske integracije, a nitko ne \u017eeli okrenuti glavu ka pro\u0161losti.<\/p>\n

Ima tamo u\u017easnih stvari koje su proiza\u0161le iz ratova, ali ima i primjera kako su ovi narodi mogli \u017eivjeti na ovom prostoru u relativnom miru. No, dok mi nikako ne uspjevamo da vidimo zajedni\u010dku regionalnu povezanost u vlastiti interes, tu su se ponovo pojavili sna\u017eni geopoliti\u010dki interesi velikih igra\u010da (pored SAD i EU, tu su sada i Rusija i Kina, ali i Turska).<\/p>\n

Krajem 2014. u Makedoniji su izbili veliki studentski protesti. U tom periodu kao kulminacija doga\u0111aja desila se afera prislu\u0161kivanja opozicionih lidera, \u0161to je kasnije prouzrokovalo nove izbore. Kada je \u0110or\u0111e Ivanov najavio amnestiju 56 politi\u010dara u\u010desnika u aferi, 2016. izbili su novi protesti. Ko su bili pokreta\u010di tih protesta? Da li su oni nastali spontano od strane gra\u0111ana, da li su kasnije preuzeti od strane opozicije? Kako je to uticalo na dalji odziv gra\u0111ana?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Protesti su po\u010deli kao studentski, ali su ubrzo mobilizirali \u0161ire krugove nezadovoljnog dru\u0161tva. Jo\u0161 prije no \u0161to su studentski i profesorski plenumi uop\u0107e postigli ne\u0161to konkretnije, politi\u010dka kriza (audio \u201ebombe\u201c koje je objavljivala tada\u0161nja politi\u010dka opozicija) je preklopila pokret. Drugim re\u010dima, politi\u010dka opozicija je uspela sebe preporoditi iz totalnog mrtvila, i zbog diskreditiraju\u0107eg materijala s kojim je raspolagala i zbog zgodnog trenutka \u0161ire mobilizacije odre\u0111enih krugova dru\u0161tva.<\/p>\n

Afera prislu\u0161kivanja i jo\u0161 javno emitovanje telefonskih razgovora izme\u0111u Vladinih predstavnika su samo potvrdili ono \u0161to je javnost ve\u0107 znala: u zemlji caruje kronizam, klientelizam, korupcija, partizacija i etnizacija, vladaju\u0107a stranka je sultan-partija, ili jo\u0161 ta\u010dnije korporacija\u2026 Prvo pitanje je bilo kako sru\u0161iti \u201ere\u017eim\u201c (ovo stavljam pod navodima ne zato \u0161to vladavina Gruevskog nije bila autokratska i populisti\u010dka, nego zato \u0161to je politi\u010dka opozicija po\u010dela da mu pripisuje atribute koji nisu bili odgovaraju\u0107i \u2013 kao fa\u0161izam, na primjer \u2013 da bi sebi pripisala herojski izgled i legitimitet).<\/p>\n

U su\u0161tini, Gruevski je bio tigar od papira, uhva\u0107en in flagranti, nije vi\u0161e mogao da se podupire ni na osiroma\u0161eni i razo\u010darani narod\u2026 S druge strane, i pored svih medijskih trikova, \u010dinjenica je (za koju je i danas opasno govoriti otvoreno) da su protest predvodili the usual suspects, poznati intelektualci i novinari bliski opoziciji, bur\u017eoazija iz nevladinih krugova i naravno u pozadini je stajao Socijaldemokratski savez. Jo\u0161 u to vreme sam za slovena\u010dke novine rekla da tkz. revolucija ne sti\u017ee do obi\u010dnih gra\u0111ana i da je po meni fejk, ili u gorem slu\u010daju jo\u0161 jedna od uvezenih varijanti coloured revolutions (za koje znamo kako su zavr\u0161ile). Gruevski je pao ne zbog gra\u0111anskog pokreta, niti zbog jake opozicije, nego zbog stranih pritisaka i ucjena. On se jo\u0161 i danas cijenka kako bi spasio svoju ko\u017eu i bio kooperativan sa strancima po svim pitanjima, uklju\u010duju\u0107i i pitanje imena.<\/p>\n

Da li je \u201e\u0160arena revolucija\u201c bila antivladin ili antisistemski protest?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Kao \u0161to sam ve\u0107 rekla, ona je bila tipi\u010dan antivladin pokret, mada je tu bilo svega i sva\u010dega. Od zastava SAD do lika Che Guevara-e. Onaj \u201ekamp slobode\u201c ispred Vlade je bio potemkinovo naselje, danju \u0161etnje, doga\u0111aji, uve\u0107e \u017eurka, a tokom no\u0107i \u2013 svi oti\u0161li ku\u0107ama. I tako danima se folirao nekakav otpor \u2013 no, dovoljno da bi strana javnost stekla utisak kakav su \u017eeleli politi\u010dki establi\u0161mentu: Gruevski je morao oti\u0107i! Tokom tih dana protesta bilo je i nekakvih debata (dakle, navodne deliberacije), ali retorika govornika je bila uglavnom puna mantri i NGO-ovskog re\u010dnika.<\/p>\n

Pro\u0161lo je ne\u0161to vi\u0161e od pola godine uspostavljanja nove Vlade, a svi ti likovi sada su vladini savjetnici, poslanici ili PR eksperti (ili slu\u017ebenici u najgorem slu\u010daju). Naravno, bilo je i obi\u010dnih gra\u0111ana, koju su se jednostavno nadali boljem sutra, a bilo je i malih grupa krajnjih levi\u010dara i anarhista (deo tih mladih ljudi se u\u010destvovao u demoliranju narodne kancelarije Ivanova). Da bi postojao antisistemski pokret, prije svega, treba postojati sistem \u2013 a ne banana-republika! I druga stvar, u Makedoniji ne postoji levica.<\/p>\n

Ipak, novembra 2015. formirana je stranka \u201eLevica\u201c\u00a0 udru\u017eivanjem \u201eLenke\u201c i \u201eSolidarnosti\u201c i manjih levi\u010darkih grupa i aktivista. Koliki su dometi te partije? Kakve je uspehe imala dosada? Sa kojim se problemima susretala?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Mislim da je va\u017eno ponoviti da, po mom mi\u0161ljenju, Socijaldemokratski savez uop\u0161te nije leva stranka. Jedina veza sa levom ideologijom, da tako ka\u017eem, je u \u010dinjenici da je ona naslednica SKM. Ali, to je stranka koja je sprovela privatizaciju na kriminalan na\u010din, a onda i uvela na velika vrata mjere Va\u0161ingtonskog konsenzusa. Dakle, od sticanja nezavisnosti do danas, leva ideologija je ne\u0161to od \u010dega se svi distanciraju \u2013 biti levo, nije po\u017eeljno. Zbog toga je pojava nove stranke \u201eLevica\u201c bila novina i unelo malo sve\u017eine na politi\u010dkoj sceni.<\/p>\n

Na dan kada je grupa tih mladih ljudi objavila da po\u010dinje proces osnivanja stranke meni je bio ro\u0111endan i ba\u0161 sam bila sre\u0107na \u0161to sam dobila takav \u201edar\u201c. Drago mi je \u0161to sam jedan od osniva\u010da (dakle, moj potpis je jedan od tih 1000 potrebnih za registraciju), ali nisam \u010dlan stranke \u2013 \u0161to zbog vlastite \u017eelje da se ne ve\u017eem u organizacijski format i po\u0161tujem nekakvu disciplinu (prestara sam i prenezavisna za takve stvari), \u0161to zbog toga \u0161to dio osniva\u010dkog jezgra nije htio da oko sebe prikupi starije i poznatije ljude koji su bili levi\u010dari decenijama.<\/p>\n

Mo\u017eda \u0107u zvu\u010dati o\u0161tro, ali meni se taj poduhvat \u010dinio pomalo sekta\u0161kim: ovo je na\u0161a ideja, ovo je na\u0161a \u010dista i nova stranka, nama ne trebaju ljudi koji nose \u201ebalast\u201c (ma kakav on bio). Objektivno, procedura za osnivanje politi\u010dke stranke nije nimalo laka, broj od 1000 potpisa (zaverena izjava kod notara uz va\u017ee\u0107i izvod iz mati\u010dne knjige dr\u017eavljana u MUP-u) nije mali za zemlju kao Makedonija. U to je involvirano i dosta tro\u0161kova, a levica je zaista proiza\u0161la iz kruga ljudi koji nemaju nikakvu finansijsku potporu ili mo\u0107.<\/p>\n

Mediji koji su zvali svake ve\u010deri neke od ovih mladih ljudi u vreme \u0160arene revolucije, odjednom su se zatvorili za njih, jer su bili vi\u0111eni kao neko ko usitnjava otpor, pa \u010dak je bilo i kleveta da su pla\u0107eni od VMRO-DPMNE.<\/p>\n

Njihova glavna aktivnost je dugo vremena bila vezana za organizaciju stranke, a onda u vreme izborne kampanje imali su na raspolaganju samo socijalne mre\u017ee. Pro\u0161li su malo bolje na lokalnim izborima, ali je jo\u0161 rano re\u0107i da li su zaista osvojili deo socijalne baze, da li ih radnici, nezaposleni, prekarijat i sl. prepoznaju kao svoje politi\u010dke predstavnike ili glasnogovornike. No, ne treba biti prekriti\u010dan, jer se oni bore i sa negativnim nasle\u0111em vezanim za jugoslovensko vreme i sa antipartijama stranaca, ali i sa politi\u010dkom kulturom koja je ili podani\u010dka ili pragmati\u010dna (glas se daje za mogu\u0107e pobjednike, a ne za istomi\u0161ljenike).<\/p>\n

Rekla bih da je i Sirizi trebalo toliko dugo vremena da do\u0111e na vlast i tako kratko da izneveri o\u010dekivanja \u2013 jer ja zaista smatram da levica ne mo\u017ee u\u010diniti ni\u0161ta zna\u010dajno ako se ve\u017ee samo za jednu dr\u017eavu. Na\u017ealost, na\u0161a \u201eLevica\u201c nema razvijene veze i saradnju sa sli\u010dnim strankama u regionu ili u Evropi.<\/p>\n

Vi ste univerzitetska profesorka \u0161to podrazumeva da veliki deo vremena provodite sa mladim ljudima i budu\u0107im akademskim gra\u0111anima. Kakva je perspektiva mladih u Makedoniji? Kako oni sagledavaju \u010ditavu situaciju u zemlji? Koliko su podlo\u017eni diskursu dnevne politike i da li ima nacionalnih netrpeljivosti?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Svoju profesiju smatram velikom privilegijom i zaista je velika satisfakcija raditi sa mladim ljudima. No, u stvarnosti se sve \u010de\u0161\u0107e susre\u0107em sa \u017ealosnim situacijama: prvo, svaka nova generacija studenata (ja im predajem jo\u0161 u prvom semestru i to politi\u010dki sistem) dolazi sa gorim obrazovanjem od prethodne; nema motivacije, niti \u017eelje za znanjem kod ve\u0107ine studenata koji dolaze samo zato \u0161to njihovi roditelji smatraju da je bolje da ne\u0161to u\u010de nego da budu besposleni (u zemlji sa ogromnim stepenom nezaposlenosti).<\/p>\n

Oni koji su ambiciozni i briljantni ve\u0107 odmah planiraju kako da napuste zemlju, a da vam pravo ka\u017eem \u2013 i ja im govorim da u\u010de strane jezike istim tempom kao \u0161to spremaju ispit. Etni\u010dke netrpeljivosti nema, jer sa osnivanjem univerziteta po etni\u010dkoj osnovi, svako odlazi u \u201esvoj\u201c krug da studira; na mom, skopskom univerzitetu (koji je prvorangiran) studiraju samo oni mladi Albanci kojima vi\u0161e zna\u010di presti\u017e univerziteta nego komad papira nazvan diploma.<\/p>\n

Veoma je te\u0161ko biti profesor ovih godina, jer najprije moram da im jasno stavim do znanja da je jedno normativno i teorijsko, a da je ono stvarno \u2013 ne\u0161to sasvim drugo, ali da mi moramo kriti\u010dki posmatrati i raspravljati i teoriju i stvarnost. Poku\u0161avam da ih podstaknem da se bore za studentska prava, da ne dopu\u0161taju la\u017enim autoritetima da ih navode na neznanje ili korupciju i generalno \u2013 da sumnjaju u svaki autoritet, uklju\u010duju\u0107i i moj. To uspjeva samo sa najboljima. Ve\u0107ina je tu ve\u0107 do\u0161la sa vezama, sa partijskim knji\u017eicama, ili sa idejom da se iseli prvom prilikom.<\/p>\n

Ipak, zadnjih godina najte\u017ee mi je bilo kada sam svoje studente gledala na razli\u010ditim, suprostavljenim stranama politi\u010dkog i dru\u0161tvenog \u201efronta\u201c: tokom protesta 5. maja 2015-te, na jednoj strani je bio moj student koji je bio uhap\u0161en i uslovno osu\u0111en za nasilje, a na drugoj moj postdiplomac (policajac) kome je razbijena glava nekaton plo\u010dom.<\/p>\n

Danas, u grupi osumnji\u010denih za terorizam zbog doga\u0111aja u aprilu, u zatvorskom pritvoru se nalazi moja biv\u0161a postdiplomka sa evropskih studija, Elena, koja je majka dvoje sitne djece. Kada sam po\u010dinjala karijeru mislila sam da \u0107u svojim studentima pokazivati puteve znanja i u\u010diti ih da lete, ali vidite \u0161to se danas doga\u0111a? Sasvim suprotno!<\/p>\n

Makedonija je u biv\u0161oj zemlji bila poznata kao regija pe\u010dalbara. Odlaze li i danas ljudi iz Makedonije?\u00a0 Ako da, koji su razlozi njihovog odlaska? Kakva je starosna i obrazovna struktura onih koji odlaze?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Jeste, pe\u010dalbarstvo je tradicija u Makedoniji (i moj je deda bio jedan od njih). Kasnije, 70-tih su mnogi oti\u0161li u zapadne zemlje zbog ekonomskih razloga. Makedonija ima veliku dijasporu i makedonsku i albansku. Kao i u drugim zemljama u regionu, de\u0161ava se brain drain i to kao da nikoga ne uznemirava: dru\u0161tvo koje funkcionira po principu negativne selekcije odbacuje kao strano tijelo sve \u0161to je bolje od ovda\u0161njih elita.<\/p>\n

S druge strane, i na\u0161i mladi ljudi koji jednom odu, najvi\u0161e zbog obrazovanja, odlu\u010de da ostanu tamo \u2013 i uop\u0161te i ne odr\u017eavaju veze sa iseljenicima, jer poku\u0161avaju da se adaptiraju na zemlje u koje su se na\u0161li. Evo, mogu vam dati osobni primjer moje tri k\u0107erke \u2013 dve su doktorirale u Kanadi i ostale tamo, a najmanja je ove godine po\u010dela doktorski studij u Holandiji. Niti jedna od njih ne tuguje za Makedonijom, jer iz daleka vide da je ovo Titanik i da mu nema nade.<\/p>\n

One su ve\u0107 deo jedne nove generacije koja se i ne vezuje previ\u0161e za nacionalni identitet, a prihvata novine i najbolje tradicije tamo gdje \u017eive. Bi\u0107e vam interesantno, da je moja najmla\u0111a \u0107erka, dok je studirala u Brightonu, bila politi\u010dki aktivna, studirala Marxa i postala korbinista \u2013 ali Makedoniju voli vi\u0161e zbog porodice, prirodnih ljepota, detinjstva, ali ne vidi perspektivu i razlog zbog koga bi se vratila ovde.<\/p>\n

Na kraju, \u0161ta je po Vama potrebno da se dogodi da Makedonija bude mesto \u201egde ve\u010dno Sunce sja\u201c? Da li bi gra\u0111ani Makedonije vi\u0161e voleli da to bude ono Sunce iz Vergine ili da zajedni\u010dki bez obzira na identitetske razlike prona\u0111u svoje mesto pod Suncem?<\/strong><\/em><\/p>\n

-Da vas odmah ispravim, ovo sunce u na\u0161em jeziku i po na\u0161im toponimima, se zove sunce iz Kutle\u0161a (to je deo Egejske Makedonije). Istini za volju, u mom detinjstvu i mladosti, ja nisam ni znala da postoji taj simbol. Onda je postao simbol na dr\u017eavnoj zastavi nezavisne Makedonije i ubrzo su vlasti morale da ga promene zbog pritiska Gr\u010dke. To je sada samo folklorni simbol na sportskim terenima ili nekim manifestacijama. Ono \u0161to brine mnogo vi\u0161e nego sunce iz Vergine\/Kutle\u0161a, jeste \u0161to ovo sada\u0161nje sunce na zastavi nije prihvatljivo za albansku manjinu. Kao ni himna ni dr\u017eavni grb\u2026<\/p>\n

S druge strane, Albanci su uspeli da legaliziraju upotrebu albanske zastave (dakle, zastave dr\u017eave Albanije, bez ikakve modifikacije) kao svoju etni\u010dku zastavu i zastavu koja se vije ispred op\u0161tina sa albanskom ve\u0107inom, u strankama, pa \u010dak i u kabinetu sada\u0161njeg pretsednika Sobranja, Talata D\u017eaferija. Da skratim, \u017ealosno je \u0161to Makedonci, Albanci i ostali nisu uspeli vidjeti da je sunce \u2013 sunce, nego \u010dak i u tom simbolu \u017eivota, vide etni\u010dke razlike. I tako je sa ve\u0107inom stvari koje ih vi\u0161e razdvajaju nego spajaju\u2026 Meni je li\u010dno \u017ealosno i to da je \u010dlanstvo u jednoj vojnoj alijansi ne\u0161to \u0161to ve\u017ee ove skupine vi\u0161e nego \u017eelja za zajedni\u010dkim \u017eivotom u Makedoniji.<\/p>\n

Novi plamen<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Biljana Vankovska: Dok mi nikako ne uspjevamo da vidimo zajedni\u010dku regionalnu povezanost u vlastiti interes<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":180260,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-238940","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/238940","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=238940"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/238940\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/180260"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=238940"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=238940"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=238940"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}