{"id":238899,"date":"2017-12-29T07:09:51","date_gmt":"2017-12-29T06:09:51","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=238899"},"modified":"2017-12-28T23:18:30","modified_gmt":"2017-12-28T22:18:30","slug":"trazimo-od-novinara-da-biju-nase-bitke","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/12\/29\/trazimo-od-novinara-da-biju-nase-bitke\/","title":{"rendered":"Tra\u017eimo od novinara da biju na\u0161e bitke"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Jasmina Dobrilovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Nakon vi\u0161egodi\u0161njeg istra\u017eivanja novinara i medija, predstavljenog u dve knjige Od novinara do nadni\u010dara. Prekarni rad i \u017eivot i Pasivni aktivizam novinara. Istra\u017eivanje aktivisti\u010dkih kapaciteta medijskih radnika, sociolog i istra\u017eiva\u010d javnog mnjenja Sre\u0107ko Mihailovi\u0107 u razgovoru za Cenzolovku podse\u0107a kako je veliki problem u na\u0161oj zemlji to \u0161to veliki broj ljudi, pa i novinara, ne \u017eivi, ve\u0107 pre\u017eivljava.<\/p>\n

\u201cU dru\u0161tvima gde ljudi pre\u017eivljavaju iluzija je govoriti o demokratskoj kulturi kao dominantnoj politi\u010dkoj kulturi\u201c, smatra Mihailovi\u0107.<\/p>\n

Prema ovom sociologu, novinari su mo\u017eda vi\u0161e nego mnogi drugi uhva\u0107eni u zamku sukoba izme\u0111u zadovoljavanja osnovnih potreba i potreba za dostojanstvenim radom i \u017eivotom.<\/p>\n

\u201cTa zamka jednim delom nastaje i zbog na\u0161eg zahteva da novinari biju neke na\u0161e bitke\u201c, ka\u017ee Mihailovi\u0107.<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Da li novinari u Srbiji \u017eive po standardima demokratske ili podani\u010dke kulture? Da li u Srbiji vlada bezna\u0111e pa su i novinari prinu\u0111eni da rade neprofesionalno, tako \u0161to pristaju na cenzuru, autocenzuru i neretko rade za minimalac?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Podanik \u0107uti. \u0106uti i trpi. Podanik je ili usamljeni pojedinac ili pripadnik stada. Miri se sa stanjem stvari, bilo da kona\u010dno fatalisti\u010dki prihvati dato stanje, bilo da praktikuje \u201cunutra\u0161nji otpor\u201c, ne prihvata dato stanje ali \u010dak i ne razmi\u0161lja o izlaznom re\u0161enju. Neki tragaju za individualnim izlazom, drugi ne\u0107e da rizikuju i ono malo \u0161to imaju, tre\u0107i ne vide re\u0161enje bez drugih, a ne vide druge spremne na otpor\u2026<\/p>\n

Naravno ima i onih koji se rukovode logikom crta\u0107a: Ako ne mo\u017ee\u0161 da ih pobedi\u0161, pridru\u017ei im se! A tu su i oni koje \u010desto previ\u0111amo, deo podanika prihvata dato stanje i u\u010destvuje u njegovom tvorenju zato \u0161to je to stanje izraz njihovih politi\u010dkih, ideolo\u0161kih, vrednosnih opredeljenja. Utoliko je tu re\u010d o kulturi, podani\u010dkoj.<\/p>\n

Gra\u0111anska kultura podrazumeva aktivnost, organizovanu aktivnost, aktivnost i pojedinaca i zajednice, kako na izgradnji demokratskih institucija i procedura, tako i na njihovom o\u010duvanju. Odbraniti postignuto i \u0161iriti prostore slobode.<\/p>\n

Nagla\u0161avam ovde akcionu komponentu demokratske politike kulture, jer je demokratska kultura ne\u0161to vi\u0161e od (socijalno po\u017eeljnog) prihvatanja demokratije.<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Kako se u takvom dru\u0161tvu snalaze novinari?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Ne sumnjam da ogromna ve\u0107ina novinara na nivou \u201cteorije\u201c o demokratiji misli sve najlep\u0161e, a onda sledi da o demokratiji u praksi (s pravom) ne misli sve najbolje istovremeno sumnjaju\u0107i u ostvarivost demokratije, a potom na kraju, kada do\u0111emo do aktivizma za uspostavljanje i odbranu demokratije, govorimo o malom broju delatnika.<\/p>\n

Pitate \u201cda li novinari u Srbiji \u017eive po standardima demokratske ili podani\u010dke kulture\u201c. U Srbiji je problem u tome \u0161to veliki broj ljudi, pa i novinara, ne \u017eivi, ve\u0107 pre\u017eivljava. U dru\u0161tvima gde ljudi pre\u017eivljavaju iluzija je govoriti o demokratskoj kulturi kao dominantnoj politi\u010dkoj kulturi. Naravno da to ne zna\u010di da se ne treba zalagati za stvaranje i \u0161irenje demokratske politi\u010dke kulture, ma koliko prostori za to bili mali i stalno smanjivani.<\/p>\n

Ma koliko bilo te\u0161ko zalagati se za takve potrebe i vrednosti, kada su ugro\u017eene fiziolo\u0161ke potrebe i potrebe sigurnosti (u zna\u010denju koje je opisao Abraham Maslov), to nije nemogu\u0107e. Novinari su mo\u017eda vi\u0161e nego mnogi drugi uhva\u0107eni u zamku sukoba izme\u0111u zadovoljavanja osnovnih potreba i potreba za dostojanstvenim radom i \u017eivotom. Ta zamka koju postavlja raskol izme\u0111u ova dva tipa potreba, jednim delom nastaje i zbog na\u0161eg zahteva da novinari biju neke na\u0161e bitke (tako se od novinara tra\u017ei i vi\u0161e nego od politi\u010dara \u010diji bi poziv to bio).<\/p>\n

Na nivou stavova verujem da bi znatna ve\u0107ina novinara izme\u0111u podani\u010dke ili demokratske ili autoritarne kulture birala upravo demokratsku politi\u010dku kulturu. Na nivou prakse izgleda da dominira podani\u010dka kultura, a nije zanemarljiva ni autoritarna. O tome svedo\u010de tira\u017ei \u0161tampanih medija, a i boja na\u0161ih TV ekrana.<\/p>\n

Ina\u010de, u podtekstu ovog va\u0161eg pitanja jeste izraz onoga \u0161to je Ronald Inglehart na\u0161ao u razlici izme\u0111u stava prema demokratiji i vrednosti samoizra\u017eavanja (participacija, tolerancija\u2026). Naime, iza verbalne podr\u0161ke demokratiji na nivou stava ne sledi uvek demokratska praksa. O ovom fenomenu pi\u0161e psiholog Zoran Pavlovi\u0107, upore\u0111uju\u0107i podatke za Srbiju iz Svetske studije vrednosti.<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Na koji na\u010din animirati gra\u0111ansku javnost i medijske radnike da novinarima daju podr\u0161ku? Istra\u017eivanje koje ste sproveli ka\u017ee da nema strate\u0161ke saradnje kako izme\u0111u profesionalnih udru\u017eenja, tako ni izme\u0111u sindikata. Da li to zna\u010di da su novinari (uklju\u010duju\u0107i medijske radnike) prepu\u0161teni sami sebi?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Na pitanje odgovaram pitanjima: koja (i kolika) gra\u0111anska javnost, koje novinare podr\u017eati, kakva podr\u0161ka, podr\u0161ka za \u0161ta\u2026<\/p>\n

Da ima gotovih odgovora na ova i sli\u010dna i ona jo\u0161 te\u017ea pitanja, svet bi odavno bio mnogo bolji nego \u0161to je sada. Gotovi odgovori daju se u Bibliji i verskim knjigama. Sve ostalo je na stalnom propitivanju, o svemu ostalom se razgovara, vodi dijalog\u2026 Kod nas je sve naopako, biblijsku mo\u0107 ima re\u010d Vo\u0111e, ali samo dotle dok Vo\u0111a ne ka\u017ee ne\u0161to druk\u010dije ili sasvim druk\u010dije. I tako redom.<\/p>\n

Nije re\u010d bila samo na po\u010detku. Ona je stalni klju\u010d. Dakle i ovde, kad govorimo o novinarima, treba stalno biti u dijalogu. A mi imamo medijske sindikate koji ne mogu da razgovaraju, a kamoli da se dogovore. Imamo i medijska udru\u017eenja koja ne razgovaraju, a kamoli da se dogovore. Mi prihvatamo dijalog, ali da se na\u0161a slu\u0161a, ne da se na\u0161a \u010duje ve\u0107 da se (poslu\u0161ni\u010dki) slu\u0161a.<\/p>\n

Jedni bi da budu u dijalogu onakvom kakvog ga oni propi\u0161u, a drugi bi dijalog u kome \u0107e oni \u201cpobediti\u201c. Zar ovome nismo svedoci ovih dana?<\/p>\n

Centar za razvoj sindikalizma koji, zahvaljuju\u0107i finansijskoj pomo\u0107i Fondacije za otvoreno dru\u0161tvo, ve\u0107 tre\u0107u godinu vodi istra\u017eivanje o prekarizaciji novinara i njihovim aktivisti\u010dkim kapacitetima (objavljene dve knjige Od novinara do nadni\u010dara. Prekarni rad i \u017eivot, 2016. i Pasivni aktivizam novinara, 2017), upravo tra\u017ei finansijsku podr\u0161ku za nastavak istra\u017eivanja sa temom koju vi pokre\u0107ete va\u0161im pitanjem.<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> U me\u0111uvremenu se pojavila neformalna Grupa za slobodu medija. Mislite li da ona svojim delovanjem mo\u017ee da uti\u010de na promene nabolje?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Oni koji ne poku\u0161avaju, sigurno ne\u0107e dovesti ni do kakvih promena nabolje. Oni koji ne kupe loz, ne mogu dobiti na lutriji, da se pozovem na poznatu dosetku. Dakle, o inicijativi mislim sve najbolje.<\/p>\n

Ne mislim ni\u0161ta lo\u0161e ni o kritici ove inicijative, naravno pod onim uslovom \u2013 da se kriti\u010darke i kriti\u010dari manu kritike ad hominem!<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Kako komentari\u0161ete situaciju u kojoj dokazani profesionalci sa vi\u0161edecenijskim sta\u017eom u novinarstvu nemaju posao ili rade kao slobodnjaci (Olja Be\u0107kovi\u0107, Antonela Riha, Danica Vu\u010deni\u0107\u2026)?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> U prekarnim dru\u0161tvima nema potrebe za brigom o najboljima, ali mora se brinuti o Jovani Jovanovi\u0107, o novinarima prose\u010dnih ume\u0107a koji po\u0161teno obavljaju svoj posao sve dok mogu tako i sve dotle dokle je takav njihov rad prihvatljiv za gazdu.<\/p>\n

Najbolji, po pravilu, uvek imaju neka individualna re\u0161enja, ali je ovde re\u010d o kolektivnom re\u0161enju, re\u0161enju problema profesije, re\u0161enju problema radnika izlo\u017eenih \u0107udima gazda i gazdica.<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Sa ovakvom medijskom slikom, mo\u017eemo li o\u010dekivati propast novinarstva u Srbiji ili postoje modeli da se, kako ste u knjizi naveli, \u201ccrni medijski talas\u201c zaustavi?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Novinare, kao posrednike izme\u0111u \u201cnjih\u201c i \u201cnas\u201c nemogu\u0107e je ukinuti, osim ako svi ne postanemo novinari. Iako smo ovih godina svedoci ekspanzije \u201cnovinarstva\u201c, daleko smo od toga da svi budemo novinari. Jednostavno, nemogu\u0107e je. Politi\u010dari se menjaju, novinari su nezamenljivi!<\/p>\n

Ina\u010de, ne znam koga ili \u010dega se treba vi\u0161e bojati, da li rukovaoca medijskog \u201cproto\u010dnog bojlera\u201c ili dru\u0161tvenih mre\u017ea. Ne zna se gde je te\u017ee razlikovati istinu od la\u017ei, manipulaciju od dobre namere, a tek poluistine\u2026 Uostalom, kako prepoznati \u201cla\u017enu vest\u201c? Treba ljude uveravati da nije pametno \u201cle\u010diti se preko interneta\u201c, \u0161tavi\u0161e, opasno je po zdravlje.<\/p>\n

Da li je proizvodnja la\u017enih vesti, neka postistina, \u010de\u0161\u0107a u politi\u010dara ili u novinara, ili mo\u017eda me\u0111u biciklistima? Za\u0161to bi biciklisti bili bolji ili gori od drugih? A tek politi\u010dari?<\/p>\n

Da li je la\u017e vrednija od istine? Ili je mo\u017eda profitabilnija? Kad profit postane mera svih stvari, onda se ni\u0161ti razlika izme\u0111u istine i la\u017ei! A sve dok postoji potreba da se javno ka\u017ee \u201cProfit je mera svih stvari\u201c, postoja\u0107e i mediji, i novinari.<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Svedoci smo sve \u010de\u0161\u0107eg ga\u0161enja lokalnih medija, radio skoro da i ne postoji, sporno je finansiranje, uslovi opstanka za profesionalce gotovo da i ne postoje. Da li je to put u nepopravljivo stanje i preti li gra\u0111anima Srbije mogu\u0107nost da izgube izvore objektivnog informisanja?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Svaka vlast u ovoj zemlji, na\u017ealost odvajkada, alava je na svaku mogu\u0107nost pro\u0161irenja mo\u0107i. Mediji su ve\u010dita \u017ertva svake vlasti, sada\u0161nja ne samo \u0161to nije izuzetak ve\u0107 prednja\u010di na rang-listi kolonizatora medija.<\/p>\n

Mediji nisu izuzetak. Vlast je alava i prema sindikatima (svaka vlast ho\u0107e svoj sindikat, a poneka i sve sindikate), alava je i prema organizacijama civilnog dru\u0161tva (beskrajno je njihovo nastojanje da nevladinim organizacijama oduzmu ono ne i da ih pretvore u vladine organizacije; a ne mo\u017ee se re\u0107i da u tom poslu nema nekih uspeha)\u2026<\/p>\n

Kao da je pomenuta alavost prema \u0161irenju sopstvene mo\u0107i genetska karakteristika svake vlasti, nekada prikriveno, a ponekad, kao sada kod nas, veoma vidljivo. I nije kvaka u tom obele\u017eju vlasti, ve\u0107 u tolerisanju te alavosti, kako od strane samih gra\u0111ana, tako i od strane onih koji su neposredna \u017ertva te alavosti.<\/p>\n

Lokalni mediji nestaju jer nestaje \u201clokal\u201c. U centralizovanoj Srbiji su i mediji centralizovani. Lak\u0161e je upravljati zapregom sa jednim nego sa vi\u0161e konja. Srbija danas sigurno ne mo\u017ee stati pod jednu \u0161ljivu, ali na jedne Terazije izgleda da mo\u017ee. \u0160ta \u0107e Terazlijama lokalni mediji, \u0161ta \u0107e nam bilo koja druga boja osim ru\u017ei\u010daste\u2026<\/p>\n

Cenzolovka:<\/strong> Da li je polo\u017eaj radnika u Srbiji generalno u prekarnom stanju?<\/em><\/p>\n

Mihailovi\u0107:<\/strong> Prekarnost je sve vi\u0161e na\u0161a sudbina. I tako \u0107e biti, sve dok svaki od nas pojedina\u010dno prekarnost razume kao svoju li\u010dnu, individualnu sudbinu. A bi\u0107e druk\u010dije kad hrabro shvatimo da je to sudbina sviju nas!<\/p>\n

SRE\u0106KO MIHAILOVI\u0106<\/p>\n

Ro\u0111en 1944. godine. Diplomirao sociologiju 1970. na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radi i kao rukovodilac istra\u017eiva\u010dkih projekata u agenciji Demostat i kao spoljni saradnik nekoliko razli\u010ditih organizacija.<\/p>\n

Jo\u0161 1980. godine osnovao je Istra\u017eiva\u010dko-izdava\u010dki centar gde je radio kao direktor do 1986. godine kada je postao saradnik u Institutu dru\u0161tvenih nauka.<\/p>\n

Poslednjih godina bavi se istra\u017eivanjem civilnog dru\u0161tva, sindikata, politi\u010dkih stranaka i izbornog pona\u0161anja, kao i istra\u017eivanjem o aktivisti\u010dkim kapacitetima novinara, o \u010demu je Cenzolovka izve\u0161tavala.<\/p><\/blockquote>\n

Cenzolovka<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

\u201cNovinari su uhva\u0107eni u zamku sukoba izme\u0111u zadovoljavanja osnovnih potreba i potreba za dostojanstvenim \u017eivotom i radom. Ta zamka delom nastaje i zbog na\u0161eg zahteva da oni biju na\u0161e bitke\u201c, ka\u017ee sociolog Sre\u0107ko Mihailovi\u0107, koji za Cenzolovku govori i o \u0107utanju podanika i aktivizmu gra\u0111ana, o vlasti kao kolonizatoru medija, o profitu kao meri svih stvari<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-238899","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/238899","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=238899"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/238899\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=238899"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=238899"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=238899"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}