{"id":238317,"date":"2017-12-18T07:06:54","date_gmt":"2017-12-18T06:06:54","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=238317"},"modified":"2017-12-17T23:13:12","modified_gmt":"2017-12-17T22:13:12","slug":"zasto-je-trump-priznao-jeruzalem-kao-glavni-grad-izraela","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/12\/18\/zasto-je-trump-priznao-jeruzalem-kao-glavni-grad-izraela\/","title":{"rendered":"Za\u0161to je Trump priznao Jeruzalem kao glavni grad Izraela?"},"content":{"rendered":"

Autor: Rodolfo Kazadei<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>U najboljem od svih mogu\u0107ih svetova, Jerusalim bi bio glavni grad dve dr\u017eave – izraelske i palestinske – koje bi priznale sve druge dr\u017eave unutar granica koje bi bile me\u0111unarodno utvr\u0111ene i poznate. U najboljem od svih mogu\u0107ih svetova, Jerusalim bi u\u017eivao specijalan status, koji bi bio pod me\u0111unarodnom za\u0161titom, uz njegovo uva\u017eavanje kao svetog grada tri religije – judaizma, hri\u0161\u0107anstva i islama. Ali, ne \u017eivimo u najboljem od svih mogu\u0107ih svetova, i nedeljivi Jerusalim je jednostrano progla\u0161en za glavni grad Izraela u parlamentu te zemlje 1980. godine, posle trinaest godina vojne okupacije njegovog isto\u010dnog arapskog dela (jordanskog u to vreme), nakon \u0160estodnevnog rata. Nijedna dr\u017eava na svetu do sada nije priznala ovaj svr\u0161eni \u010din, sve imaju svoje ambasade u Tel Avivu, u gradu kojeg Izrael nikada nije smatrao svojom prestonicom. Nijedna zemlja, izuzev \u010ce\u0161ke i Vanuatua, \u010dije su odluke u maju-junu bile reakcija na glasanje u UNESKO-u koje je negiralo izraelski suverenitet nad Jerusalimom. Svi ostali ambasadori iz 161 zemlje koje priznaju Izrael, kada se moraju susresti sa diplomatama ili funkcionerima izraelskog ministarstva spoljnih poslova, putuju iz Tel Aviva do svetog grada i natrag.<\/p>\n

Sjedinjene Dr\u017eave su sa svoje strane odobrile, putem jednog zakona u Kongresu, preme\u0161tanje svoje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, pre nego sve ostale zemlje, jo\u0161 1995. godine, ali to posle nisu sprovele u praksi. Poslednja \u010detvorica ameri\u010dkih predsednika – Bil Klinton, D\u017dord\u017e Bu\u0161 (mla\u0111i), Barak Obama i Donald Tramp, tokom svojih izbornih kampanja, obe\u0107avali su bira\u010dima da \u0107e zaista da premeste ambasadu ako budu izabrani. Od svih njih, izgleda da \u0107e samo Tramp odr\u017eati svoje obe\u0107anje. Za\u0161to to nisu u\u010dinili njegovi prethodnici? Zvani\u010dni motiv bio je obrazlagan \u017eeljom da se o\u010duva pregovara\u010dki proces izme\u0111u Izraela i Palestinaca i uloga SAD kao medijatora u tom kontekstu. Re\u010d je o licemernoj motivaciji – Sjedinjene Dr\u017eave nikada se nisu pona\u0161ale kao tre\u0107a strana izme\u0111u Izraelaca i Palestinaca, u stvari, one su podupirale status quo koji je vojno-politi\u010dki bio u korist Izraela, i koji je kreiran tokom tri izraelsko-arapska rata (1948, 1967, 1973). Delovale su, paze\u0107i da se ne posva\u0111aju sa Izraelcima, i ne osvr\u0107u\u0107i se na diplomatske i druge proteste Palestinaca.<\/p>\n

Donaldu Trampu, koji sada deluje nasuprot rezolucijama UN-a, i normama me\u0111unarodnog prava, treba priznati barem zaslugu da je demaskirao licemerje svojih prethodnika. Poslednji put kada su Sjedinjene Dr\u017eave ozbiljno tra\u017eile posredovanje izme\u0111u Izraelaca i Palestinaca, bilo je 2000. godine, u Kemp Dejvidu, kada je Ehud Barak ponudio Arafatu da vrati 92% okupirane teritorije kako bi tamo mogli da stvore svoju dr\u017eavu. Arafat je odbio.<\/p>\n

Tramp, ako ostane veran svojim re\u010dima, i ako ne nadja\u010da obazriva linija dr\u017eavnog sekretara Reksa Tilersona, koja podse\u0107a na pravi pravcati rikverc, okon\u010da\u0107e fingiranje mirovnog procesa pod vo\u0111stvom Sjedinjenih Dr\u017eava. Mahmud Abas je u pravu kada ka\u017ee – sada SAD nisu vi\u0161e posrednik, ve\u0107 strana u konfliktu, kao saveznik Izraela. I ovde se otvara pri\u010da o novom momentu kojeg unosi Trampov potez. Nova faza koju je inaugurisala odluka ameri\u010dkog predsednika, ne samo da otvara vrata rizicima destabilizacije i regionalnog haosa, ve\u0107 tako\u0111e i prilici koja je morala biti iskori\u0161\u0107ena pre mnogo vremena. Uloga posrednika izme\u0111u Izraela i Palestinaca sada je upra\u017enjena. Na nju ne mogu da pretenduju one dr\u017eave koje su o\u0161tro osudile ameri\u010dki potez (Arapska Liga, Iran, Turska), ali bi aspiranti mogle da bude dr\u017eave koje su ubla\u017eile re\u010dnik i izrazile “neslaganje” (Emanuel Makron), “ozbiljnu zabrinutost” (Federika Mogerini), ili “duboku zabrinutost” (Vladimir Putin).<\/p>\n

Evropska Unija i Rusija mogle bi da te\u017ee da zauzmu ulogu koju su Amerikanci ostavili upra\u017enjenom, i to bi moglo vrlo brzo da se pretvori u nadmetanje, po\u0161to je o\u010digledno da \u0107e onaj ko se do\u010depa te uloge, nju tako\u0111e koristiti zarad promovisanja svojih interesa, kao \u0161to su to prili\u010dno nespretno radili Amerikanci tokom \u010detvrt veka. U pro\u0161losti, EU je vi\u0161e puta polagala pravo na tu ulogu i bila je deo Kvarteta (UN, SAD, Rusija i EU) koji je formiran u Madridu 2002. godine, i koji je prestao da postoji 2015. godine, nakon \u0161to je njegov specijalni predstavnik Toni Bler podneo ostavku. EU unutar Kvarteta nije uspela da uradi bilo \u0161ta dobro i bitno iz dva razloga – nije imala hrabrosti da zauzme poziciju koja bi bila druga\u010dija od one ameri\u010dkog saveznika u klju\u010dnim momentima, i nija imala kapacitet, kao \u0161to to \u010desto biva, da na\u010dini sintezu interesa razli\u010ditih zemalja, koje su \u010dlanice Unije. Sada, kako je prvi razlog na neki na\u010din umanjen, Brisel je zauzet re\u0161avanjem drugog ili \u0107e samim evropskim dr\u017eavama biti dozvoljeno da vode politiku koja im najvi\u0161e odgovara. Za zemlje koje izlaze na Mediteran (Italija, Francuska, \u0160panija i Gr\u010dka) o\u010digledno je i prirodno da zadr\u017ee status quo u vezi ambasada u Tel Avivu, jer je u njihovom interesu da imaju dobre odnose i sa arapskim dr\u017eavama, i ako EU nije kadra da obavlja jednu sinteti\u010dku ulogu posredovanja, one bi mogle da preuzmu obavezu, bilo pojedina\u010dno, bilo ekipno (tako bi se mo\u017eda izbegle katastrofe koje je po\u010dinila Francuska u Libiji).<\/p>\n

Podjednako normalno bi bilo da zemlje isto\u010dne Evrope slede Trampov trag, kao i \u010ce\u0161ke, koja je bila prva zemlja u svetu, vremenski gledano, kada je u pitanju preseljenje ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim – ove zemlje ne prihvataju arapske i muslimanske imigrante i izbeglice, nemaju istorijsku odgovornost kao kolonijalne sile, ne zavise od energetskih isporuka iz arapskog sveta ili Turske, a u pogledu antisemitizma zbog nekih stvari mogle bi da tra\u017ee opro\u0161taj. Najverovatnija perspektiva koja se ti\u010de Evrope jeste upravo ta da ide i dalje ra\u0161trkano, ostavljaju\u0107i Rusiji mogu\u0107nost da se dokopa pregovara\u010dke uloge.<\/p>\n

Postoje razli\u010dite hipoteze oko razloga koji su privoleli Trampa da se odlu\u010di na sprovo\u0111enje odluke za koju su njegovi prethodnici iskazivali samo verbalnu podr\u0161ku. Izvesno je da predsednik \u017eeli da o\u010duva lojalnost protestantskog projevrejskog glasa\u010dkog tela, koje ga je podr\u017eavalo, i da obezbedi podr\u0161ku u jevrejskoj zajednici, u ve\u0107ini za Hilari Klinton prilikom predsedni\u010dkih izbora 2016. godine (71% prema Pju Institutu), posebno imaju\u0107i u vidu poku\u0161aje opoziva koji su povezani sa aferom koja se ti\u010de Rusa. Ali, mogla bi da postoji motivacija povezana sa velikim geopoliti\u010dkim manevrima – mesecima se \u010duju vesti o savezu SAD, Izraela i Saudijske Arabije, usmerom protiv Irana, koji bi debitovao sa jednom vojnom operacijom u Libanu, zarad uni\u0161tenja Hezbolaha koji je za Teheran mostobran na izraelskoj granici. O\u010digledno, Trampov potez izgleda da signalizira jednu pauzu za projekat – Saudijska Arabija je morala neizbe\u017eno da se distancira od politi\u010dkog \u010dina koji promovi\u0161e izraelske interese i \u010dini \u0161tetu palestinskim. Me\u0111utim, stvari bi mogle da druga\u010dije stoje. Mo\u017ee biti da je Netanijahu uslovio izraelsku vojnu akciju sa protivuslugama, me\u0111u kojima je i preme\u0161tanje ameri\u010dke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Teret ljudskih i materijalnih gubitaka novog rata na libanskom tlu, kao \u0161to je bio onaj 2006. godine, izme\u0111u izraelskih snaga i Hezbolaha, pao bi skoro u potpunosti na Izrael, dok bi glavne strategijske dobitke izvukli Saudijska Arabija i SAD. Logi\u010dno je dakle, da Izraelci tra\u017ee protivusluge kako bi ostali u igri. Ako je takva hipoteza verodostojna, hitno je potrebna, vi\u0161e nego ikad, diplomatska intervencija EU i Rusije, usmerena da predupredi humanistarnu i politi\u010dku katastrofu.<\/p>\n

SOTT<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Donaldu Trampu, koji sada deluje nasuprot rezolucijama UN-a, i normama me\u0111unarodnog prava, treba priznati barem zaslugu da je demaskirao licemerje svojih prethodnika<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-238317","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/238317","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=238317"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/238317\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=238317"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=238317"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=238317"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}