{"id":237842,"date":"2017-12-10T08:16:49","date_gmt":"2017-12-10T07:16:49","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=237842"},"modified":"2017-12-10T08:16:49","modified_gmt":"2017-12-10T07:16:49","slug":"suprotstavljeni-bogovi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/12\/10\/suprotstavljeni-bogovi\/","title":{"rendered":"Suprotstavljeni bogovi"},"content":{"rendered":"

Autor: Ramiz Huremagi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Svaki put kad se govori o dobru i zlu u \u010dovjeku, sve izgovoreno, uglavnom, zvu\u010di odve\u0107 pateti\u010dno. Ne zbog toga \u0161to izre\u010deno doista i jeste pateti\u010dno, ve\u0107 zato \u0161to \u010dovek vi\u0161e ne vjeruje ni u \u0161ta drugo osim onog u \u0161to je ube\u0111en da je jedino ispravno i to\u010dno. Dana\u0161nji svijet nije svet ljudi ve\u0107 je svijet bogova koji se zaklinju u Boga. \u010cesto ne uvi\u0111avaju\u0107i da i to \u0161to nazivaju Bogom nije ni\u0161ta drugo do\u010dim oni sami i njihov vlastiti odraz u ve\u0107 iskrivljenom ogledalu, bez i najmanje naznake postojanja refleksije u drugom.<\/p>\n

Pa za\u0161to onda uop\u0107e vi\u0161e i govoriti o dobru i zlu? Zar ne bi bilo naprosto jednostavnije prihvatiti da je to prirodno stanje stvari i da \u010dovjek mo\u017ee samo da odabere stranu, da prihvati da ne\u0161to \u010dini ili ne \u010dini, i da, unutar datih konstanti, \u017eivi svoj mali i bezna\u010dajni \u017eivot \u2013 klanjaju\u0107i se sebi i svom odabiru. Da ne ka\u017eem Bogu, pri \u010demu opet ne bismo pogre\u0161ili \u2013 ipak je ovo svet bogova u ljudskom obliku.<\/p>\n

Bi\u0107e ipak da nije sve crno ili belo. Teorija nas podu\u010dava da je crno odsustvo a bijelo prisustvo \u2013 dvije apsolutne kategorije. \u010covjek i njegov \u017eivot je negdje izme\u0111u tih dvaju apsolutnih kategorija. U stalnom kretanju i te\u017enji da se dokopa jednog kraja \u2013 poput davljenika koji bi da spusti ruku na granu oborenog stabla iznad bujaju\u0107e reke. U kutu pod kojim pada svetlo le\u017ee smisao i su\u0161tina. A meni je padalo taman kako treba \u2013 sa izlaze\u0107im suncem i hladovitom \u0161umom iza le\u0111a.<\/p>\n

Te prilike, u leto moje tre\u0107e ratne godine, u to rano sun\u010dano jutro, u pitoresknom selu, bio sam najbli\u017ee poziciji boga. Na kon\u010danici snajperske pu\u0161ke imao sam suprotstavljenog boga koji je, dan prije, svojim ognjem, pepelio i spepelio nekolicinu mojih suboraca. Odnosno, ovde moram da napravim ogradu. Mo\u017eda on li\u010dno i nije pepelio. Ali zasigurno je bio deo udru\u017eenog poduhvata suprotstavljenih bogova. Svjedo\u010dim time, ako ni\u0161ta, da se i sami bogovi, s vremena na vrijeme, udru\u017euju.<\/p>\n

Imao sam sve vreme svijeta, kao pravi bog, da odaberem gde svoje zrno da spustim \u2013 u glavu, u nogu prvo pa onda u glavu, ili naprosto, \u0161to bi bila i najbezbednija opcija, u najve\u0107u povr\u0161inu \u2013 grudni ko\u0161 ili juna\u010dka prsa bezbri\u017enog boga, \u010dije se telo, iz moje bo\u017eanske vizure, prelijevalo i kipjelo preko rubova kru\u017enice i isto\u010dkanog kri\u017ea na staklenoj plohi opti\u010dkog ni\u0161ana. I fijuknuo sam zrno – tu u\u017earenu vatrenu kuglu u smeru svog suprotstavljenog boga. To\u010dno u onom trenutku kad sam osvestio isparavanje vrele kave iz velike d\u017eezve, dok ju je moj suprotstavljeni bog nosio preko dvori\u0161ta izme\u0111u dve ku\u0107e. Prihvatam odgovornost i krivicu za prosutu kafu, te mo\u017eda blage opekotine od vrelih kapljica tog \u010dudesnog napitka po njegovim rukama. Nismo je to jutro popili. Naprosto, i bogovima se mo\u017ee desiti da im pro\u0111e jutro bez prvog jutarnjeg srka.<\/p>\n

Ovo je jedan od retkih detalja iz mog ratnog bogovanja kojeg se kristalno jasno sje\u0107am. \u010cak sam ga, u vi\u0161e od nekoliko navrata, usmeno i predavao u bo\u017eanskim dru\u017eenjima sa saborcima subogovima, obi\u010dno kroz izmagao vo\u0107nih para, vividnih poput jutarnje izmaglice pitoresknog stola, ili sela. Jednako su lelujale, \u010dini mi se. Ali, hej, pa \u010dove\u010de bo\u017ee, nisam ubio \u010dovjeka boga! Po tome, mogu da umrem slobodno \u2013 spasio sam \u010dovjeka. Skoro da sam dostojan svetosti bezgre\u0161nog, nero\u0111enog, djeteta. Dao mu \u017eivot. Jest, ali kad bismo se odva\u017eno lagali. U najboljem slu\u010daju, ostavio sam mu \u017eivot koji mu je dao netko drugi. U najgorem slu\u010daju, samo sam mu produ\u017eio agoniju \u2013 do novog ni\u0161ana, nove kon\u010danice i tog ba\u0161 njegovog zrna \u2013 ili, ako je ba\u0161 bio ro\u0111en pod nesretnom zvezdom \u2013 do mira i ovog stanja danas \u0161to ga, kao, \u017eivimo.<\/p>\n

Avaj! Povukao sam okida\u010d i poslao zrno. U tom vje\u010dnom stanju unutarnje raspolu\u0107enosti \u010doveka \u2013 ja sam dejstvovao. Akcijom djelovao spram drugog \u010dovjeka, naspram drugog suprotstavljenog boga. Razlika je samo u odabiru akcije \u2013 zrno pod noge, od kojeg se mahinalno ispu\u0161ta \u0111ugum, ili u glavu, od kojeg se ispu\u0161ta du\u0161a. I prestaje \u017eivot.<\/p>\n

Godinama me bio strah tog saznanja. Prenera\u017eenost. Sablazan. Neverica. Stid i raza\u010daranje zbog i od svog bo\u017eanskog nesavr\u0161enstva. \u010covjek kojim vlada dobro, kojim vlada bog, koji je bog – ne bi smelo da je pucao. \u2013 Ja sam pucao! Ja sam povukao okida\u010d! Na usta te cevi suknulo je zrno. Kugla vrelija od kafe. Zvuk pora\u0111anja ne\u010deg \u0161to nosi smrt dolazi do biranog korisnika prije nego i sama smrt. Taj najveli\u010danstveniji strah. Da, strah. Onaj koji je najstra\u0161niji od svih strahova u strahovnoj iskustvenoj paleti svakog \u010doveka-boga. Taj treptaj trenutka u kome \u010dovek, doista i samo tad, mo\u017ee da istovremeno bude i \u010dovjek i bog. Samo u tom treptaju postoji spoznaja. Da nije tako, moj suprotstavljeni bog ne bi bacio d\u017eezvu iz svojih ruku i ne bi potra\u017eio najbli\u017ei zaklon. Vidio sam to osobno vastitim desnim okom.<\/p>\n

Vi\u0161e me toga nije strah. Ni stid. Svjestan sam da je \u010dovek ko\u017eom ome\u0111en prostor stalnih akcija i reakcija; dvoumljenja i zauzimanja stanja i sudova. Od usta cijevi tada, do mojih dana\u0161njih vlastitih usana da se osposobe i izgovore, doista je bio dug put. Sada je samo razlika u kalibru projektila. I, re\u010d je prokleto razornija; jezik stvara mnogo ve\u0107i prasak od obi\u010dnog pu\u0161\u010danog metka.<\/p>\n

Suprotstavljeni bogovi nisu nasuprot nama. Oni su u nama jer smo fluidna bi\u0107a u kojima bogovanja traju i unutar kojih se bitke vode. Nije sramotan osje\u0107aj biti upla\u0161en. Nije sramotno ni pogrije\u0161iti, doneti i druga\u010diju odluku. Bogovanja prestaju, i \u010dovjek prestane da bude, kad nije\u010de po\u010dinjeno. Kad \u0161utnja zavlada. Kad se ne \u017eeli priznati da \u010dovek postoji u svakom trenu koji traje, pri \u010demu je svaki razli\u010dit. Kad se ne prihvata da se mo\u017ee voljeti. Do ta\u010dke sagorevanja, ako treba. Nema jednom, zauvek zauzetog i odbranjenog polo\u017eaja. Samo kretanje ljudi, bogova, zrna i re\u010di u prirodi. U svim pravcima, po svim putanjama. Stalno kretanje \u010destica koje \u010dine svjetlo. U odsustvu kretanja ocrtava se mrak. A tad ni jedan ugao gledanja ne poma\u017ee. Tad se ne vidi ni\u0161ta \u2013 ni unutra ni spolja.<\/p>\n

Ponovno bih ispalio taj metak. Prosuta kafa i, u tom trenutku, odgo\u0111eno zadovoljstvo njenog ispijanja mog suprotstavljenog boga, daleko manje vrijede od mog ose\u0107aja da sam jednom bogovao i da taj ose\u0107aj iznova i nanovo tra\u017eim. Pucam svakodnevno i prolevam kave. Ili je to samo odbljesak sna kao ve\u010dne no\u0107ne more koja ne uspijeva do kraja da se preto\u010di u rije\u010di? Ili samo dokaz da sam jo\u0161 uvek samo \u010dovjek, a ne bog?!<\/p>\n

I, nije stereotip da rije\u010d doista ubija. Zato sve ovo i poku\u0161avam pri\u010dati, prevesti u jezik, u govor \u2013 da mi se sudi, dok je vreme. Da kafe ne prestanu da se pu\u0161e.<\/p>\n

Prometej.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Postoji li religija, nacija, dr\u017eava ili domovina koja za \u010dovjeka mo\u017ee u\u010diniti vi\u0161e od mrve svetla u drugom \u010dovjeku?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-237842","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/237842","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=237842"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/237842\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=237842"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=237842"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=237842"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}