{"id":237638,"date":"2017-12-07T06:00:33","date_gmt":"2017-12-07T05:00:33","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=237638"},"modified":"2017-12-06T22:59:25","modified_gmt":"2017-12-06T21:59:25","slug":"crtaci-i-klasna-borba","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/12\/07\/crtaci-i-klasna-borba\/","title":{"rendered":"Crta\u0107i i klasna borba"},"content":{"rendered":"

Kenneth Bergfeld and Mark Bergfeld<\/strong><\/p>\n

\"\"<\/a>Svaki mladi Amerikanac je odrastao uz Diznijeve crta\u0107e, ali koliko je njih \u010dulo za \u201egra\u0111anski rat u animaciji\u201c?<\/p>\n

Kulturolo\u0161ke analize Diznija i njegovih proizvoda su uobi\u010dajene a sociolo\u0161ki efekti njegove multimedijalne dominacije mogu se raspravljati do u nedogled. Ali malo pa\u017enje se obra\u0107alo \u0161trajku animatora koji je 1941. godine umalo smrsio konce Magi\u010dnom kraljevstvu. Nikada pre i nikada posle toga r\u00e2d koji stoji iza fimova koji su oblikovali milione detinjstava nije tako jasno osvetljen. Kako nove radni\u010dke borbe izbijaju u industriji zabave ova istorija postaje relevantnija nego ikada.<\/p>\n

Raditi za Volta Diznija<\/strong><\/p>\n

Volt Dizni nije mogao da se osloni na svoj umetni\u010dki talenat ne bi li izgradio svoju imperiju \u2013 nije bio poznat niti kao dobar umetnik niti sposoban crta\u010d. Simpsonovi su ga \u010dak ismevali za plagiranje Mikija Mausa i Osvalda tali\u010dnog zeca koje je zapravo stvorio Ab Ajverks (Ub Iwerks).<\/p>\n

Uspeh mu je donela njegova sposobnost transformacije neverovatno radno intenzivnog procesa animacije. Radikalna tehnolo\u0161ka unapre\u0111enja omogu\u0107ili su Dizniju sinhronizaciju slike i zvuka, pomeraju\u0107i animaciju s njenih grubih po\u010detaka. Ovo otkri\u0107e je animaciju \u2013 a sa njom i Magi\u010dno kraljevstvo \u2013 izvuklo sa margine filmske produkcije u mejnstrim.<\/p>\n

Kada je Dizni kreirao Sne\u017eanu i sedam patuljaka, animatori su jo\u0161 uvek crtali likove na providnim celuloidnim plo\u010dama, koje su zatim postavljane iznad dva ili tri sloja nepokretne pozadine naslikane na papiru. Da bi stvorili iluziju pokreta, crta\u010di su morali da naprave dvadeset \u010detiri sli\u010dice za svaku sekundu filma. Za Sne\u017eanu, radnici su morali da proizvedu sto trideset hiljada crte\u017ea pokreta, ne ubrajaju\u0107i pozadinske panele.<\/p>\n

Da bi unapredio ovaj proces, Dizni je smestio osam stotina umetnika na pokretnu traku koja je ponajvi\u0161e li\u010dila na industrijsku serijsku proizvodnju. Metodi kontrole radnika koje je koristio u ovoj masivnoj operaciji sastojali su se od psiholo\u0161kih taktika izvedenih iz studija onda\u0161njeg vremena. Pripisivao je sebi zasluge radnika, privilegovao omiljene umetnike te na kraju i pla\u0107ao razli\u010dite nadnice za isti rad. Primerice, odabrani animatori dobijali su mesta za parking i rezervisana mesta na internim test projekcijama dok su ostali morali da se bore za preostala mesta ili da ih se klone.<\/p>\n

Plate su bile u rasponu od dvanaest do trista dolara nedeljno \u2013 ukoliko bi se neki animator setio nekog gega, dobijao je bonus od tri i po dolara.<\/p>\n

Dizni je verovao da je efikasna kompanija izgra\u0111ena na \u201etimskom radu\u201c i \u201eglasu zaposlenih\u201c. Da bi razbla\u017eio rastu\u0107e nezadovoljstvo me\u0111u animatorima, formirao je Diznijevu Federaciju Crta\u010da (Disney Federation of Screen Cartoonists), \u017euti sindikat uz pomo\u0107 kojeg se nadao da \u0107e amortizovati radni\u010dke zahteve.<\/p>\n

Animatori uzvra\u0107aju udarac<\/strong><\/p>\n

Animatori su stvarali Sne\u017eanu, Pinokia i Fantaziju u isto vreme. Radili su produ\u017eeno radno vreme, pod stra\u0161nim pritiscima a mnogi su mesecima ostajali bez plate. Volt im je obe\u0107ao da \u0107e dobiti bonuse kada Sne\u017eana donese profit \u2013 prazno obe\u0107anje sasvim poznato dana\u0161njim kreativcima. Nikad ispla\u0107ene zarade podstakle su ose\u0107aj nepravde me\u0111u animatorima.<\/p>\n

Neo\u010dekivano, Art Bebit (Art Babbitt), glavni animator i predsednik kompanijskog sindikata je saose\u0107ao sa slabo pla\u0107enim radnicima. On se isprva priklju\u010dio Federaciji crta\u010da ne bi li se suprotstavio korumpiranoj Alijansi teatarskih radnika (International Alliance of Theatrical Stage Employees \u2013 IATSE), koja je bila povezana sa organizovanim kriminalom. Me\u0111utim, Bebit je uskoro zahtevao povi\u0161icu od dva dolara za tu\u0161ere.<\/p>\n

Ipak, nije mogao o\u010dekivati sve ono \u0161to je usledilo \u2013 Bebit je odmah nakon toga morao da se suo\u010di sa Diznijevim pravnim savetnikom Ginterom Lesingom (Gunther Lessing), koji je ranije u svojoj karijeri sara\u0111ivao s meksi\u010dkim revolucionarnim predsednikom Franciskom Maderom te na sudu branio radikale. Sada je radio za Diznija i sindikalcima nije popu\u0161tao ni za milimetar.<\/p>\n

Bio je tu i Voltov brat Roj, finansijski direktor kompanije koji je pribegao i fizi\u010dkoj pretnji rekav\u0161i Bebitu da ne gura nos gde mu nije mesto, da ga ne bi izgubio.<\/p>\n

Bebitu nije trebalo mnogo da shvati da je Diznijeva Federacija stvorena da bi radnike spre\u010dila da se upuste u \u0161ire granske sindikalne borbe. A nakon \u0161to se jedna radnica onesvestila po\u0161to nije imala novca za obrok, Bebit se pridru\u017eio Esnafu crta\u010da (Screen Cartoonist\u2019s Guild) Herberta Sorela (Herbert Sorrell), lokalnom ogranku Sindikata slikara, scenografa i tapetara (Painters, Decorators and Paperhangers Union).<\/p>\n

A do tada je Herbert Sorel ve\u0107 pro\u0161ao sito i re\u0161eto bore\u0107i se za radni\u010dka prava. Sa dvanaest je po\u010deo da radi u Ouklendskoj fabrici kanalizacionih cevi gde su ga ostali radnici svakodnevno maltretirali. To je trajalo sve dok jednog od njih nije mlatnuo lopatom po glavi. Nakon Prvog svetskog rata postao je profesionalni borac, a zatim se preselio u Los An\u0111eles da bi radio kao slikar u filmskim studijima. Kada su ga otpustili iz Universal-a zbog \u010dlanstva u sindikatu, svoju energiju je usmerio ka radni\u010dkom aktivizmu.<\/p>\n

Dizni je bio klju\u010dni igra\u010d u ovoj industriji \u2013 njegova je kompanija postavljala standarde u platama i uslovima rada za \u010ditavu industriju. Zato je Sorel sebi zacrtao da \u0107e Magi\u010dno kraljevstvo pretvoriti u prah i pepeo ako se kompanija ne saglasi s radni\u010dkim zahtevima.<\/p>\n

Neodlu\u010dni zmaj<\/strong><\/p>\n

Sukob se kr\u010dkao ve\u0107 izvesno vreme kada je februara 1941. Volt Dizni kona\u010dno pozvao svoje radnike da zajedno progovore o krizi sa kojom su se suo\u010davali. U stilu savremenih prislinih sastanaka obja\u0161njavao je kako se on li\u010dno borio protiv predrasuda te uspostavio crtani film kao umetni\u010dku formu. Zatrpavao je zaposlene pri\u010dama o godinama koje je provodio gladan, o dugovima i hipotekama. Ali govor se vratio kao bumerang pravo u Voltovo lice. Kao \u0161to je 10. maja 1941. Nation napisao: \u201eOvaj govor je doneo vi\u0161e \u010dlanova Esnafu od cele godine kampanje\u201c.<\/p>\n

Svaki potez koji je Dizni napravio radnike je \u010dinio jo\u0161 be\u0161njim i \u017ee\u0161\u0107im. U jednom je trenutku \u010dak rekao: \u201eAko se vi momci u\u010dlanite u sindikat\u2026 ja\u2026 vas ne\u0107u pustiti da se kupate u mom bazenu\u201c \u2013 na \u0161ta je Al Dempster, tada glavni animator, odgovorio: \u201eVolt, plivanje u tvom bazenu ne hrani moju decu niti pla\u0107a kiriju\u201c.<\/p>\n

Sindikat je sakupio \u010detiristo \u010dlanova od ukupno petsto \u0161ezdeset zaposlenih. Me\u0111u njima je bio i deda po ocu Naomi Klajn koji je tada radio kao animator za Diznija i koji \u0107e na kraju \u010dak nekoliko meseci provesti kampuju\u0107i ispred studija u Los An\u0111elesu. A nakon neuspe\u0161nih pregovora, \u010dlanovi sindikata glasali su da otpo\u010dnu neoro\u010deni \u0161trajk 26. maja.<\/p>\n

Dizni je ostao u\u0161an\u010den, \u010dak je iz osvete otpustio Bebita i ostale glavne animatore. Kako je \u0161trajk otpo\u010dinjao, Dizni je apelovao na Nacionalni odbor za radni\u010dka pitanja (National Labor Relations Board \u2013 NLRB) da prizna njegov \u017euti sindikat jer su radnici, navodno \u201eslobodni da se pridru\u017ee \u010demu god \u017eele\u201c.<\/p>\n

Dizni se, naravno, nadao da \u0107e odbor uzeti njegove apele u obzir, odlu\u010diti u njegovu korist te na kraju prava na kolektivno pregovaranje predati u ruke \u201eomiljenom\u201c sindikatu. Me\u0111utim, na Voltovo iznena\u0111enje, \u0161trajk je po\u010deo kao \u0161to je i bilo planirano a Esnaf je na protest doveo \u010dak petsto pedeset radnika.<\/p>\n

Dizni je odgovorio kampanjom zastra\u0161ivanja \u2013 unajmio je fotografe da usnime \u0161trajka\u010de, pa \u010dak i jo\u0161 gore, otpustio je devetnaest zaposlenih a glasine su cirkulisale da za njima sledi otpu\u0161tanje jo\u0161 oko dve stotine radnika.<\/p>\n

Borba za druga\u010diju industriju<\/strong><\/p>\n

Radnici su odlu\u010dili da ovoj eskalaciji pariraju blokiraju\u0107i ulazak kamiona koji su prispevali u studio.<\/p>\n

Ali ni mi\u0161ice vlasnika kapitala nisu ustuknule. Ovo je bila borba za budu\u0107nost cele industrije i obe strane su to znale. Kao \u0161to je bio slu\u010daj u ostalim radni\u010dkim borbama, mo\u0107 \u0161trajka\u010da morala je da se pro\u0161iri kako horizontalno unutar \u0161ire zajednice, tako i vertikalno prema kompanijskom modelu poslovanja.<\/p>\n

Radnici su delili letke po bioskopima zahtevaju\u0107i da menad\u017eeri bioskopa i publika bojkotuju Diznijeve filmove. Tako\u0111e su se obratili ostatku radni\u010dkog pokreta za pomo\u0107 u vidu donacija hrane ne bi li mogli da izdr\u017ee dugotrajni protest.<\/p>\n

Vertikalno, pokrenuli su seriju pritisaka na Diznijeve dobavlja\u010de. Do sredine jula, radnici su ubedili \u010dak i Tehnikolor da bojkotuje Diznija, zaustavljaju\u0107i kako nabavku, tako i obradu filmskih traka. Williams i British Pathe \u2013 druge dve kompanije \u2013 tako\u0111e su suspendovale Diznijeve filmove.<\/p>\n

NLRB je, 5. jula zvani\u010dno prepoznao \u0161trajk te poslao savetnika da posreduje izme\u0111u Diznija i \u0161trajka\u010da. Ali \u010dak ni povratak devet sindikata iz Ameri\u010dke federacije rada na posao nije zaustavila animatore. Diznijev advokat, gorepomenuti Lesing, poslao je telegram u prestonicu u kojem je okrivio komuniste za \u0161trajk.<\/p>\n

Pukotine su se javile u \u0161trajka\u010dkoj organizaciji: pi\u0161u\u0107i u ime onih koji su se vratili na posao, animator R.F. Frederiks (R.F. Fredericks) argumentovao je da je biti protiv sindikata \u201eameri\u010dki na\u010din\u201c te da se svi sukobi unutar kompanije moraju re\u0161avati unutar organizacije a ne posredstvom spolja\u0161njih \u010dinioca.<\/p>\n

Ovakva \u2013 ina\u010de \u010desto kori\u0161\u0107ena \u2013 \u0161efovska taktika izjedna\u010dava radni\u010dke zahteve sa spolja\u0161njim \u010diniocem te omogu\u0107ava poslodavcu da zadr\u017ei i obnovi hegemoniju kroz re\u010di \u201etihe ve\u0107ine\u201c.<\/p>\n

Nju dil je kona\u010dno stigao u Magi\u010dno kraljevstvo.<\/p>\n

Poraz u pobedi?<\/strong><\/p>\n

Pa ipak, razlike izme\u0111u \u0161trajka\u010da i \u0161trajkbrehera su bile duboke a Volt Dizni nikada nije oprostio onima koji su se pobunili. Stoga je Tom Sito ovaj \u0161trajk nazvao \u201egra\u0111anskim ratom u svetu animacije\u201c u svojoj knjizi \u201ePovla\u010denje linije: neispri\u010dana pri\u010da o animatorskim sindikatima od Boska Do Barta Simpsona\u201c. Novembra 1941, Dizni je otpustio jo\u0161 radnika, podvukav\u0161i svoju beskompromisnu poziciju.<\/p>\n

Uprkos ranijim neuspesima u NLRB, Volt je nau\u010dio da koristi promenljivu politi\u010dku klimu i rastu\u0107i Makartizam ne bi li obeshrabrio radni\u010dke organizacije unutar njegove rastu\u0107e imperije. U nekoliko navrata je svedo\u010dio pred sudom za ne-ameri\u010dke aktivnosti, \u201erazotkrivaju\u0107i\u201c u\u010desnike u \u0161trajku i \u010dlanove sindikata kao komuniste te ih optu\u017eivao za veze sa Sovjetskim Savezom.<\/p>\n

Upravo zahvaljuju\u0107i njegovom svedo\u010danstvu, mnogi animatori i pisci su se suo\u010dili sa nezaposleno\u0161\u0107u, stavljanjem na crne liste, politi\u010dkim progonom i dru\u0161tvenom stigmom, uklju\u010div\u0161i i istaknutog scenaristu i dobitnika Oskara \u2013 Daltona Tramboa.<\/p>\n

Dana\u0161nje radne odnose, strategije izbegavanja i vr\u0161enja pritiska na sindikate u kompaniji Dizni mogli bismo pratiti sve do ovog prvog \u0161trajka. Diznijeva strategija ljudskih resursa direktni je prethodnik savremenih radnih odnosa putem kojih su nevolje individualizovane a tro\u0161kovi eksternalizovani na radnike.<\/p>\n

Sa tehnolo\u0161kim razvojem strategije izbegavanja sindikata su postale uobi\u010dajene u industriji animacije. Primerice, produkcijska ku\u0107a Titmouse, INC., zadu\u017eena za razvoj najavljene Diznijeve fran\u0161ize Motorcity, nedavno je podeljena u dve kompanije. Druga \u2013 novonastala \u2013 mo\u017ee da podugovara deo posla sa ne sindikalizovanim firmama u kojima su plate znatno manje.<\/p>\n

Radnici iz podizvo\u0111a\u010dkih firmi \u010desto zara\u0111uju svega \u010detiristo dolara nedeljno, \u0161to bi bila najni\u017ea plata (ura\u010duna li se inflacija) u istoriji ove kompanije koja je ispla\u0107ivana ameri\u010dkim radnicima. Sindikalizovane kolege zara\u0111uju gotovo tri puta vi\u0161e.<\/p>\n

U me\u0111uvremenu menad\u017ement nastavlja da zastra\u0161uje animatore. Producenti animiranog filma Robot Chicken tvrde da bi sindikalno organizovanje radnika pove\u0107alo tro\u0161kove produkcije za dvadeset do dvadeset pet posto, \u0161to bi potencijalno moglo da dovede do otkazivanja celog serijala. Ko-kreator Rick and Morty-ja D\u017eastin Roland (Justin Roiland) je bio jo\u0161 eksplicitniji kada je izjavio \u201ejebem ti sindikate\u201c nakon \u0161to su njegovi animatori i umetnici stupili u ameri\u010dki Esnaf 2014. godine.<\/p>\n

Valter Benjamin je 1931. primetio: \u201eVlasni\u010dki odnosi u filmu o Mikiju Mausu; ovde, po prvi put, ne\u010dija ruka, uistinu \u010ditavo telo, mo\u017ee biti ukradeno\u201c.<\/p>\n

Ovo se odnosi, ne samo na masovnu publiku zalepljenu za bioskopska sedi\u0161ta ve\u0107 i na radnike koji filmove proizvode.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a>\/Jacobin<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kada tokom praznika i raspusta budete gledali crta\u0107e ispri\u010dajte jedni drugima i ovu zanimljivu pri\u010du o radni\u010dkim borbama u Magi\u010dnom kraljevstvu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-237638","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/237638","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=237638"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/237638\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=237638"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=237638"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=237638"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}