{"id":236587,"date":"2017-11-19T07:00:02","date_gmt":"2017-11-19T06:00:02","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=236587"},"modified":"2017-11-18T10:41:53","modified_gmt":"2017-11-18T09:41:53","slug":"mislis-dakle-jesam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/11\/19\/mislis-dakle-jesam\/","title":{"rendered":"Misli\u0161, dakle jesam"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"zlatko-pakovic\"<\/a>Ako se “uzdr\u017eavaju od prosu\u0111ivanja u moralnim i politi\u010dkim uverenjima a prihvataju pravila i zakone svog dru\u0161tva, skeptici nisu opasni za dru\u0161tveni poredak”, pi\u0161e Ri\u010dard Popkin u “Istoriji skepticizma – od Savonarole do Bejla”.<\/p>\n

Druk\u010dije kazano, ukoliko je u vladaju\u0107em re\u017eimu moralnopoliti\u010dki podoban, skeptik je zapravo kukavica, a njegova sumnji\u010davost licemerna. S druge strane, ukoliko prosu\u0111uje o moralnim i politi\u010dkim uverenjima i ne prihvata pravila analize koja name\u0107e politi\u010dko-finansijska elita, onda je poredak u kojem \u017eivi i sumnja – opasan po skeptika.<\/p>\n

Iz ovog \u0161to smo rekli, jasno je da se sumnja uvek bazira na moralnom principu, svesno ili nesvesno. Moralni stav, ta\u010dnije, moralno dr\u017eanje, uvek je vektor sumnje.<\/p>\n

Ukoliko je neko, na primer, skeptik pironisti\u010dkog usmerenja, te odbacuje svako uverenje o stvarima o kojima postoje suprotni sudovi, onda je uveren da je najbolja moralna pozicija – nezauzimanje stava, a to je samo drugo ime za neodgovornost.<\/p>\n

Dakle, kad govorimo o sumnji, mi zapravo govorimo o upotrebi sumnje.<\/p>\n

Zastupaju\u0107i tezu da je “moderna filozofija proiza\u0161la iz skepti\u010dke krize koja je dovela u pitanje sve prethodno znanje”, Popkin pokazuje da je u XVI veku sumnja upotrebljavana pre svega da bi se kritikovao racionalizam, naime, sama mogu\u0107nost uma da do\u0111e do temeljnih izvesnosti, i, s prve strane, da bi se odbranila hri\u0161\u0107anska vera zasnovana na neupitnosti Objave.<\/p>\n

Kalvin je u svojoj antiintelektualisti\u010dkoj gorljivosti do\u0161ao do tvrdnje, temeljne i u savremenom kalvinizmu, da su verom od Boga obdareni samo odabrani. Dakle, ukoliko verujem bespogovorno, bez i trunke sumnje, to mi svedo\u010di da sam odabran (mada nikad u to ne mogu biti siguran, jer “\u010dudni su putevi Gospodnji”). Kao kalvinist, dakako, sumnjam u \u010ditav svet iskustva.<\/p>\n

Na suprotnoj strani od Kalvina, za Dekarta sumnja je metod racionalne analize, kojom dolazi do temeljnog zaklju\u010dka o jedinoj bespogovornoj izvesnosti, o izvesnosti sopstvenog Ja: “Mislim, dakle, jesam.” (No, Dekart \u0107e ubrzo napisati da \u010dovek ne mo\u017ee biti oslobo\u0111en nijedne sumnje ukoliko ne prizna egzistenciju Boga.)<\/p>\n

Reformator Luter, koji je atakovao na mit o apsolutnoj nepogre\u0161ivosti pape i raspirio religiozni spor koji \u0107e na obe strane podrazumevati upotrebu skepticizma, bio je strastveni antisemita, dakle dogmati\u010dar par excellence.<\/p>\n

Vidimo, sumnja se uvek upotrebljava zarad nekog uverenja, a ta upotreba je selektivna. Dakle, va\u017eno je odrediti vrednost onog \u0161to ostaje izvan sumnje.<\/p>\n

Kao antiteza skepticizmu, dogmatizam je, kako pi\u0161e Popkin, “gledi\u0161te da se mo\u017ee ponuditi svedo\u010danstvo koje \u0107e ustanoviti da bar jedan neempirijski stav ne mo\u017ee nikako biti la\u017ean”. Mutatis mutandis, skepticizmom bismo mogli nazvati stanovi\u0161te da nijedan neempirijski sud ne mo\u017ee biti istinit. To je ona ta\u010dka oslonca na kojoj se gradi “konstruktivni skepticizam”. U tom smislu, skepticizam je ukidanje autoritarnosti transcendentnog nad empirijskim. Ovo transcendentno, treba li re\u0107i, (i) danas se pojavljuje u kapitalu i politici (koja je, u krajnjoj instanci, odbrana kapital-vrednosti).<\/p>\n

\u010citaju\u0107i Popkinovu obimnu istoriji skepticizma, uvi\u0111amo da u XV, XVI i XVII veku nema upotrebe sumnje a da ona ne podrazumeva prihvatanje neempirijskog suda kao temelja istine. Najdalje i najdelotvornije u odbijanju da preuzme to neempirijsko kao kriterijum iskustva, odlazi onaj \u010dije je delo s pravom nazvano “arsenalom za prosvetiteljstvo”. To je Pjer Bejl, \u010dovek koji je u oporuci napisao da umire kao hri\u0161\u0107anski filozof, ali o \u010dijoj se veri moglo zaklju\u010divati samo iz neposrednog poznanstva – ne i iz njegovog dela. Bejlova upotreba sumnje protivotrov je ideolo\u0161kim dogmatizmima, stoga \u0161to po\u010diva na iskustvenom eti\u010dkom sudu. To je Bejlov stav da je moralnost nezavisna od religije i da je, \u0161tavi\u0161e, religija antagonisti\u010dka prema moralnosti.<\/p>\n

Eti\u010dki stav je, zapravo, temelj delotvorne upotrebe sumnje, njena ta\u010dka oslonca i linija njene odbrane. Bez skepticizma koji proizlazi iz eti\u010dkog stava, intelektualni rad na razvoju atomske fizike nije ni\u0161ta drugo do zlo\u010din.<\/p>\n

Eti\u010dki stav da se sloboda za koju se svakog trenutka borim prostire sve do horizonta na kojem ne samo da ne ugro\u017eava slobodu postojanja, delanja i mi\u0161ljenja drugog, nego je i pospe\u0161uje, kategori\u010dki je empirijski eti\u010dki stav. “Misli\u0161, dakle, jesam”, mogli bismo to da izrazimo dekartovsko-levinasovskom formulom odgovornosti. Uskra\u0107enost tvog bivstvovanja, zna\u010di da ne mislim, da, naime, nisam (Ja).<\/p>\n

Kad je Pjer Bejl pisao da nikad nije sreo nekog nemoralnog ateistu, zaklju\u010div\u0161i da bi dru\u0161tvo ateista bilo moralnije od dru\u0161tva religioznih, imao je u vidu to da pripadnici jedne religije dr\u017ee da su moralno superiorniji od drugih, jer je njihova vera Bogu najmilija.<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ako se “uzdr\u017eavaju od prosu\u0111ivanja u moralnim i politi\u010dkim uverenjima a prihvataju pravila i zakone svog dru\u0161tva, skeptici nisu opasni za dru\u0161tveni poredak”, pi\u0161e Ri\u010dard Popkin u “Istoriji skepticizma – od Savonarole do Bejla”<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-236587","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236587","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=236587"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236587\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=236587"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=236587"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=236587"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}