{"id":236327,"date":"2017-11-13T11:17:39","date_gmt":"2017-11-13T10:17:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=236327"},"modified":"2017-11-13T11:17:39","modified_gmt":"2017-11-13T10:17:39","slug":"povratak-utopije-2","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/11\/13\/povratak-utopije-2\/","title":{"rendered":"Povratak utopije 2"},"content":{"rendered":"

Javlja: Ma\u0161ina<\/strong><\/p>\n

Centar za politike emancipacije i Ma\u0161ina organizuju konferenciju “Povratak utopije 2”, koja \u0107e biti odr\u017eana od 14. do 16. novembra u Kamenoj sali Doma sindikata u Beogradu. Programi po\u010dinju svakog dana od 18.00 i 20.00 sati. Odr\u017eavanje konferencije podr\u017eava: Rosa Luxemburg Stiftung Southeast Europe, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.<\/em><\/p><\/blockquote>\n

\"povratak-utopije-2_cover\"<\/a><\/p>\n

Dolazak 21. veka do\u010dekivali smo sa velikim entuzijazmom. Napredak tehnologije obe\u0107avao je i napredak dru\u0161tva i bolje uslove \u017eivota za sve. Ipak, o\u010dekivani progres kao da je obrnuo smer. Uslovi rada i \u017eivota za sve ve\u0107i broj ljudi sve vi\u0161e li\u010de na uslove iz 19. veka. Kako druga\u010dije tuma\u010diti \u010dinjenice da radnice i radnici rade u smenama od po 12 sati, da su \u0161trajkovi gu\u0161eni politi\u010dkim odlukama vlasti, da se \u201cneposlu\u0161ni\u201d mediji gase, da su radna mesta sve nesigurnija, a minimalna zarada manja od granice apsolutnog siroma\u0161tva za jednu tro\u010dlanu porodicu\u2026?<\/p>\n

Upravo u tom 19. veku, pre ravno 150 godina, nastaje jedna od najzna\u010dajnijih knjiga koja nam poma\u017ee da razumemo stvarnost u kojoj \u017eivimo \u2013 Kapital, Karla Marksa. Pola veka nakon objavljivanja prvog toma ovog dela, svet je protresla prva uspe\u0161na socijalisti\u010dka revolucija. Ovaj doga\u0111aj obele\u017eio je ostatak 20. stole\u0107a. Tokom prethodnog veka svedo\u010dili smo ja\u010danju levih snaga, novim revolucijama, mno\u0161tvu radikalnih dru\u0161tvenih pokreta i radni\u010dkih inicijativa, te zna\u010dajnom dru\u0161tvenom progresu. Kraj socijalisti\u010dkih projekata povukao je za sobom i rapidno opadanje uticaja levih politi\u010dkih aktera i radni\u010dkog pokreta, a samim tim i kapaciteta za borbu za pravednije dru\u0161tvo. Time je utrt put za jednu op\u0161tu i kontinuiranu eroziju socijalnog sistema za\u0161tite i radnih prava, koja je dodatno ubrzana izbijanjem ekonomske krize.<\/p>\n

Svaka potraga za druga\u010dijim, boljim dru\u0161tvom, u sebi nu\u017eno sadr\u017ei i element utopijskog. Upravo ovakvi elementi danas, u kontekstu predstave o bezalternativnosti kapitalizma, deluju potrebniji vi\u0161e no ikada. Kroz razli\u010dite teme i diskusije, na konferenciji Povratak utopije 2, poku\u0161a\u0107emo da odgovorimo na pitanja u kakvom dru\u0161tvu \u017eelimo da \u017eivimo i kako se organizovati da bismo ga ostvarili.<\/p>\n

PROGRAM:
\n++ Utorak, 14. novembar 2017. Dom sindikata (Kamena sala)
\n\u202218h Panel: Promi\u0161ljanje uslova prekarnog rada
\nU\u010destvuju: Mario Reljanovi\u0107 (Univerzitet Union), Mario Kika\u0161 (BRID), Bojana Tamind\u017eija (Ma\u0161ina, Clean Clothes Campaign);
\n<\/strong>Moderacija: Marija Jakovljevi\u0107 (Ma\u0161ina, R\u017dF)<\/strong><\/p>\n

Postavljanjem teorijskog okvira za razumevanje promena uslova na tr\u017ei\u0161tu rada otvaramo prostor za analizu situacije u regionu kroz prilago\u0111avanje politikama EU. Stanje u Srbiji sagleda\u0107emo prvenstveno kroz osvrt na raslojavanje radne legislative i fragmentiranje oblasti rada. Perspektivu \u0107emo izo\u0161triti osvrtom na dodatno prekarnu situaciju \u017eena i marginalizovanih grupa fokusiraju\u0107i se na slu\u010dajeve iz prakse. Primeri iz tekstilne industrije (lokalno istra\u017eivanje u okviru Clean Clothes Campaign) i kulture, iskustva radnica\/ka koji dolaze na Pravnu kliniku za radno pravo univerziteta Union i rada BRID-a ilustrova\u0107e prelamanja sistemskih procesa na mikro razini. Sagledavanjem konteksta teorijski i iskustveno postavljamo bazu za promi\u0161ljanje i (re)artikulaciju odgovora i alternativa.<\/p>\n

\u202220h Predavanja: Maja Krek i Agata \u010carnacka \u2013 Strategije socijalisti\u010dkog feminizma danas<\/strong>
\n Moderacija: Lav Mrenovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Apstrakt, Maja Krek: Na ovom panelu, predstavi\u0107emo rezultate istra\u017eivanja o uticaju ekonomske krize i mera \u0161tednje na smanjenje kvaliteta \u017eivota \u017eena u Srbiji. Ekonomski i socijalni kolaps koji je do\u0161ao sa ratovima i restauracijom kapitalizma u Srbiji, pra\u0107en je i kontinuiranim uru\u0161avanjem javnog sektora, koje se poslednjih godina dodatno ubrzava pod pritiskom politike mera \u0161tednje. Posledi\u010dno, teret kolektivnih, dru\u0161tvenih odgovornosti prenosi se sve vi\u0161e na privatnu sferu. Time su najdirektnije pogo\u0111ene \u017eene koje podnose i sve ve\u0107i teret nepla\u0107enog rada u reproduktivnoj sferi, pored toga \u0161to su ionako u ve\u0107oj meri pogo\u0111ene prekarizacijom rada i siroma\u0161tvom. Jedna od drasti\u010dnijih posledica celokupne situacije je i to \u0161to su pri rangiranju zemalja prema statisti\u010dkom pokazatelju o\u010dekivanog trajanja \u017eivota \u017eene iz Srbije lo\u0161ije rangirane u odnosu na op\u0161tu populaciju. Kako na smanjenje kvaliteta \u017eivota \u017eena paralelno uti\u010du kapitalizam i patrijarhat, razgovor o strategijama borbe za pobolj\u0161anje polo\u017eaja \u017eena nu\u017eno \u0107e morati da uklju\u010di feministi\u010dke i levi\u010darske principe.<\/p>\n

Apstrakt, Agata \u010carnacka: Do\u017eivljavamo fundamentalnu, iako retko isticanu, promenu \u2013 tacitno, ali ipak fundamentalno kretanje u pravcu jednakosti i emancipacije. Svedo\u010dimo rastvaranju hijerarhijske dimenzije rodnih razlika. Ovi procesi su\u010deni su sa zna\u010dajnim i veoma vidljivim otporima, oli\u010denim u rastu\u0107em maskulinizmu i konzervativizmu, \u0161to su trendovi na koje odgovaramo energi\u010dno: uli\u010dnim pokretima i novim paradigmama u teoriji. Analizom ovih borbi poku\u0161a\u0107u da izdvojim neke zajedni\u010dke ta\u010dke koje \u010dine korpus onoga \u0161to \u0107u nazvati Feminizmom \u010detvrtog talasa.<\/p>\n

++ Sreda, 15. november 2017. Dom sindikata (Kamena sala)<\/strong>
\n \u2022 18h Panel: Mogu\u0107nosti organizovanja prekarnih radnika i radnica<\/strong>
\n U\u010destvuju: Sonja Stojadinovi\u0107 (Solidarnost), Jugoslav Risti\u0107 (SSS Kragujevac), Goran Luki\u0107 (Dru\u0161tvo Delavska svetovalnica); <\/strong>
\nModeracija: Tamara Bakovi\u0107 Jad\u017ei\u0107 (Ma\u0161ina, FRS)<\/strong><\/p>\n

Sve ve\u0107a prekarizacija radni\u0161tva u globalnoj ekonomiji, promene u na\u010dinu proizvodnje te liberalizacije radnog zakonodavstva zahtevaju i promi\u0161ljanje novih na\u010dina organizovanja. Svedoci smo da je dru\u0161tvena mo\u0107 sindikata, kao tradicionalnih predstavnika radni\u010dke klase godinama unazad u opadanju a sve ve\u0107a fragmentacija i \u010desta suprotstavljenost pozicija neorganizovanog radni\u0161tva preti da u potpunosti marginalizuje same sindikate. Na panelu \u0107emo diskutovati o tome na koji na\u010din treba pristupiti novim modelima organizovanja. Da li i na koji na\u010din sindikati mogu menjati svoje taktike i strukture i kakvu ulogu u organizovanju radni\u0161tva mo\u017ee imati civilni sektor?<\/p>\n

\u2022 20h Predavanje: Daniel \u010cavez \u2013 Venecuela, aktuelne debate unutar latinoameri\u010dke levice<\/strong>
\n Moderacija: Janko Stefanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Apstrakt: Venecuela prolazi kroz vrlo duboku dru\u0161tvenu krizu, a njena nacionalna ekonomija je na rubu finansijskog sloma. Politi\u010dka situacija iznimno je polarizirana, nakon \u0161to je u avgustu uspostavljena ustavotvorna skup\u0161tina, \u010dime je ograni\u010den autoritet parlamenta koji se nalazi pod kontrolom opozicije. Vlada je izolovanija nego ikada pre i suo\u010dava se sa novim pretnjama: suspendovano joj je \u010dlanstvo u ju\u017enoameri\u010dkom trgovinskom bloku Mercosur, dok joj istovremeno ameri\u010dka administracija preti stro\u017eijim ekonomskim sankcijama, pa \u010dak i vojnom intervencijom. Kako objasniti ovu situaciju? Iz perspektive mejnstrim medija, kao i desno orijentisanih \u201ceksperata\u201d, Venecuela predstavlja neuspeh socijalisti\u010dke ideologije, u kojoj vladaju korumpirani i nesposobni autokrati \u017eeljni odr\u017eanja na vlasti, bez podr\u0161ke naroda. Iz leve perspektive, trenutna situacija je mnogo manje jasna i predmet je vrlo strastvenih rasprava. Ova prezentacija \u0107e razmotriti teku\u0107e debate unutar latinoameri\u010dke levice, usredsre\u0111uju\u0107i se na strukturne i istorijske faktore koji su uslovili nastanak i evoluciju trenutne situacije, kao i mogu\u0107nosti za nadvladavanje krize, a u pravcu emancipacijskog horizonta.<\/p>\n

++ \u010cetvrtak, 16. novembar 2017. Dom sindikata (Kamena sala)<\/strong>
\n \u2022 18h Panel: Organizovanje u medijima<\/strong>
\n U\u010destvuju: Tina Te\u0161ija (BRID, Bilten), Ilir Ga\u0161i (Fondacija Slavko \u0106uruvija), \u017deljko Bodro\u017ei\u0107 (NUNS); Moderacija: Marko Mileti\u0107 (Ma\u0161ina\/Kontekst)<\/strong><\/p>\n

Medijska scena u Srbiji poslednjih godina prolazi kroz velike promene. Uticaji tr\u017ei\u0161nih principa u ovom sektoru su vodili privatizaciji, koncetraciji vlasni\u0161tva, poja\u010danom pritisku od strane politi\u010dkih i ekonomskih elita kao i sve te\u017eem radnom i materijalnom polo\u017eaju medijskih radnika i radnica. Na ovom panelu govorimo o mogu\u0107nostima organizovanja novinara i novinarki i drugih ljudi ango\u017eovanih u medijima. Na koji na\u010din se boriti za bolji radni i materijalni polo\u017eaj u medijima gde nema sindikata? Da li je mogu\u0107e formirati sindikate? Kakve su mogu\u0107nosti novinarskih udru\u017eenja? Kakve su mogu\u0107nosti saradnje sindikata i civilnog sektora?<\/p>\n

\u2022 20h Predavanje: Sem Gindin \u2013 Ponovno promi\u0161ljanje sindikata<\/strong>
\nModeracija: Jovana Timotijevi\u0107<\/strong><\/p>\n

Apstrakt: Tokom poslednje tri ili \u010detiri decenije vidljiv je trend opadanja mo\u0107i sindikata. Razgovor \u0107e se baviti uzrocima slabljenja dru\u0161tvene snage sindikata kao i mogu\u0107nostima njihove obnove. \u0160ta je to \u0161to dana\u0161nje stanje \u010dini druga\u010dijim u odnosu na uspehe koje su sindikati ostvarivali nakon Drugog svetskog rata? Koliko se slabljenje mo\u0107i sindikata mo\u017ee objasniti spolja\u0161njim faktorima, poput globalizacije, tehnolo\u0161ke promene i restrukturiranje tr\u017ei\u0161ta rada, a koliko perspektivama razvoja, strukturama i strategijama samih sindikata? \u0160ta je neophodan preduslov za obnovu sindikata? Da li ta obnova mo\u017ee da proistekne isklju\u010divo iz unutra\u0161nje dinamike sindikata?<\/p><\/blockquote>\n

O U\u010cESNICAMA I U\u010cESNICIMA:<\/strong><\/p>\n

Mario Reljanovi\u0107<\/strong> je vanredni profesor na Pravnom fakultetu Univerziteta Union u Beogradu. Predaje Radno i socijalno pravo. Rukovodilac je Pravne klinike za radno pravo, koja pru\u017ea besplatnu pravnu pomo\u0107 gra\u0111anima. Autor je vi\u0161e desetina nau\u010dnih i stru\u010dnih radova iz razli\u010ditih oblasti prava, bavi se nau\u010dnoistra\u017eiva\u010dkim radom u oblastima radnog i socijalnog prava i antidiskriminacionog prava. Saradnik je vi\u0161e organizacije civilnog dru\u0161tva i predsednik organizacije Centar za dostojanstven rad.<\/p>\n

Bojana Tamind\u017eija<\/strong> je koautorka istra\u017eivanja Clean Clothes Campaign-a o uslovima rada tekstilnih radnica\/radnika u Srbiji u okviru globalnih lanaca snabdevanja poznatih modnih brendova. \u010clanica je redakcije portala Ma\u0161ina i aktivistkinja Levog Samita Srbije.<\/p>\n

Mario Kika\u0161<\/strong> je urednik \u010dasopisa RAD, te \u010dlan Baze za radni\u010dku inicijativu i organizaciju (BRID). Od 2012. do 2014. godine \u010dlan je uredni\u0161tva \u010dasopisa Zarez. Stalni je suradnik nekoliko medija i umjetni\u010dkih organizacija poput Kulturpunkta, Le Monde Diplomatique-a \u2013 hrvatsko izdanje, Biltena, Vox Feminae i BLOK-a. Iako je objavljivao tekstove o mnogim temama, u\u017ei interes su mu kulturne politike i izvedbene umetnosti o \u010demu objavljuje tekstove u stru\u010dnim \u010dasopisima Frakcija i Teorija koja hoda.<\/p>\n

Maja Krek,<\/strong> aktivistkinja, u\u010destvuje u radu Dru\u0161tvenog centra Oktobar. Studentkinja je doktorskih studija na odeljenju za sociologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu. Oblasti interesovanja: me\u0111uetni\u010dki odnosi, rodne studije, dru\u0161tvena struktura, restauracija kapitalizma.<\/p>\n

Agata \u010carnacka (Agata Czarnacka)<\/strong> je filozofkinja, prevoditeljica, politi\u010dka savetnica i novinarka. Feministi\u010dka aktivistkinja je od 1999. godine. Jedna je od organizatorki masovnih protesta u Poljskoj pod nazivom Crni protest (Czarny protest) pokrenutih protiv zakona o potpunoj zabrani abortusa 2016. godine. Tako\u0111e, osniva\u010dica je nekoliko levi\u010darskih i feministi\u010dkih inicijativa poput Politi\u010dka kritika(Krytyka Polityczna) i komitet za legislativna pitanja Spasimo \u017eene (Save the Women).<\/p>\n

Sonja Stojadinovi\u0107<\/strong> je diplomirala na Pravnom fakultetu \u201cJustinijan Prvi\u201d, gde je i magistrirala na odseku za me\u0111unarodnu politiku na temu \u201cNenasilna politi\u010dka borba: faktori uspeha i neuspeha. Pi\u0161e za regionalne portale kao \u0161to su Lupiga, Bilten, Novi plamen, Respublica i drugi. Aktivistkinja je levi\u010darskog pokreta Solidarnost.<\/p>\n

Jugoslav Risti\u0107<\/strong> je radio kao proizvodni radnik i tehnolog u fabrici \u201cZastava oru\u017eje\u201d od 1979. do 2002. godine. Radni\u010dkim organizovanjem i sindikalnim aktivizmom bavi se od tad organizuju\u0107i brojne akcije u cilju za\u0161tite prava radnika i radnica. Od 2002. do danas nalazi se na mestu predsednika Saveza samostalnih sindikata Kragujevac.<\/p>\n

Goran Luki\u0107<\/strong> radi u Savetovali\u0161tu za radnike (Dru\u0161tvo Delavska svetovalnica) organizaciji za zagovaranje, za\u0161titu, unapre\u0111enje i razvoj radnih, socijalnih i statutarnih prava najugro\u017eenijih grupa, kao \u0161to su migranti, izbeglice i azilanti. Pre toga je bio zaposlen u Savezu samostalnih sindikata Slovenije, kao i u Slovenskoj studentskoj uniji. Od 2006. godine dr\u017ei univerzitetsku diplomu iz politi\u010dkih nauka \u2013 politi\u010dku analizu i javnu administraciju.<\/p>\n

Daniel \u010cavez (Daniel Chavez)<\/strong> je urbani antropolog i politi\u010dki ekonomist iz Urugvaja, \u010diji se istra\u017eiva\u010dki i aktivisti\u010dki interesi fokusiraju na javne i emancipatorne politike. Postao je \u010dlan Transnacionalnog instituta (TNI) iz Amsterdanma 2001. Godine, kao koordinator Energetskog projekta, razmatraju\u0107i demokratske i participativne alternative privatizaciji elektri\u010dne energije na Globalnom jugu. Trenutno koordini\u0161e projekat Nove politike usmeren na obnovu levih ideja i praksi na me\u0111unarodnom nivou. Diplomirao je socijalnu antropologiju na Republi\u010dkom univerzitetu u Urugvaju (UDELAR, Montevideo), a magistrirao i doktorirao na Studijama razvoja na Me\u0111unarodnom institutu za dru\u0161tvene studije Univerziteta Erasmus (ISS, Hag).<\/p>\n

Tina Te\u0161ija<\/strong> je zavr\u0161ila studije sociologije na Filozofskom fakultetu Sveu\u010dili\u0161ta u Zagrebu. Dugogodi\u0161nja je aktivistica i feministica. Zaposlena je na lijevom regionalnom portalu Bilten i \u010dlanica je Baze za radni\u010dku inicijativu i demokratizaciju (BRID). Unutar raznih inicijativa, platformi, edukacijskih i istra\u017eiva\u010dkih programa mahom je anga\u017eirana na temama feminizma, sinidkalizma, \u017eenskih i radnih prava.<\/p>\n

Ilir Ga\u0161i<\/strong> je programski direktor Slavko \u0106uruvija fondacije, organizacije koja radi na o\u010duvanju slobode medija u Srbiji. Fokus delovanja organizacije jesu lokalni mediji i lokalni novinari. Pre Fondacije radio je u novinarstvu, advertajzingu i neprofitnom sektoru.<\/p>\n

\u017deljko Bodro\u017ei\u0107<\/strong> je potpredsednik NUNS-a i pokreta\u010d i urednik nedeljnika Kikindske koji izlazi na srpskom i ma\u0111arskom jeziku. Tekstove objavljivao u velikom broju dnevnih novina i portala, dobitnik nagrade \u201eDu\u0161an Bogavac\u201c 2001. godine. Anga\u017eovan u Savezu antifa\u0161ista Vojvodine i Srbije i Udru\u017eenju antifa\u0161ista Kikinde.<\/p>\n

Sem Gindin (Sam Gindin)<\/strong> je proveo ve\u0107i deo svog radnog veka na poziciji direktora Odseka za istra\u017eivanje, a zatim i savetnika predsednika Sindikata radnika kanadske autoindustrije (sada UNIFOR). Nakon penzionisanja radio je kao vanredni profesor na kanadskom Univerzitetu Jork u Torontu i vodio seminar koji je otvoren, kako za studente, tako i za aktiviste sindikalnog pokreta. Sa Leom Pani\u010dem (Leo Panitch) koautor je knjige Stvaranje globalnog kapitalizma: Politi\u010dka ekonomija ameri\u010dke imperije.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Centar za politike emancipacije i Ma\u0161ina organizuju konferenciju “Povratak utopije 2”, koja \u0107e biti odr\u017eana od 14. do 16. novembra u Kamenoj sali Doma sindikata u Beogradu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[10],"tags":[],"class_list":["post-236327","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-cuj-vidji-javi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236327","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=236327"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236327\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=236327"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=236327"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=236327"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}