{"id":236182,"date":"2017-11-10T07:56:08","date_gmt":"2017-11-10T06:56:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=236182"},"modified":"2017-11-10T07:56:08","modified_gmt":"2017-11-10T06:56:08","slug":"marks-kapital-i-ludost-ekonomskog-uma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/11\/10\/marks-kapital-i-ludost-ekonomskog-uma\/","title":{"rendered":"Marks, Kapital i ludost ekonomskog uma"},"content":{"rendered":"

\"karl-marks\"<\/a>Pi\u0161e: Stuart Jeffries<\/p>\n

David Harvey je kriti\u010dar ne\u010dove\u010dnosti kapitalizma. U knjizi 17 kontradikcija na kraju kapitalizma on zami\u0161lja propast sistema, kao \u0161to to \u010dine Paul Mason, \u017di\u017eek i njima sli\u010dni.<\/p>\n

Svako tre\u0107e dete u Americi, i dalje najbogatijoj zemlji sveta po velikom kriti\u010daru kapitalizma Davidu Harveyu, \u017eivi u siroma\u0161tvu. Mnoga od te dece, pi\u0161e Harvey, \u017eive u \u201etoksi\u010dnim sredinama, pate od gladi i trovanja olovom, uskra\u0107uju im se elementarne socijalne usluge i prilike za obrazovanje\u201c. To je proizvod \u201eludosti ekonomskog uma\u201c.<\/p>\n

Evo i dva rivalska primera. \u201eGnu\u0161amo se dru\u0161tvenih podela, nepravde, nepo\u0161tenja i nejednakosti\u201c, objavljeno je u torijevskom manifestu u maju. Ve\u0107 narednog meseca, sve ono \u010dega se vlada navodno gnu\u0161a ispisano je vatrom na nebu iznad kraljevske op\u0161tine Kensington i \u010celsi. Osamdeset ljudi je nastradalo u po\u017earu u soliteru Grenfel. Nedaleko od ruine ovog solitera nalaze se neke od najskupljih nekretnina na planeti.<\/p>\n

Ali to nije va\u017eno. \u201eEkonomija slobodnog tr\u017ei\u0161ta koje funkcioni\u0161e u skladu sa ispravno utvr\u0111enim pravilima i propisima najvi\u0161e je doprinela progresu ljudske vrste\u201c, rekla je Theresa May obra\u0107aju\u0107i se rukovodstvu Engleske banke u septembru. Grenfel pokazuje da u uslovima kapitalizma slobodnog tr\u017ei\u0161ta, bar one vrste koja je cvetala u Britaniji od po\u010detka novog milenijuma, pravila i propisi vi\u0161e ne va\u017ee: standarde protivpo\u017earne za\u0161tite deregulisali su novi laburisti. U mandatu konzervativne vlade smanjen je broj vatrogasaca, a bud\u017eetski rezovi su ograni\u010dili u\u010dinkovitost inspekcijskog nadzora i nametnuli \u0161tednju zbog koje su u solitere kao \u0161to je Grenfel ugra\u0111eni jeftiniji, zapaljivi materijali.<\/p>\n

Ipak, mnogi i dalje veruju u ono \u0161to je premijerka rekla u govoru u Engleskoj banci, da je ekonomija slobodnog tr\u017ei\u0161ta \u201ebez sumnje najbolji, zapravo jedini odr\u017eivi na\u010din da se pobolj\u0161a \u017eivotni standard svih ljudi u zemlji\u201c. Posle Grenfela, posle decenije sprovo\u0111enja mera \u0161tednje, uz istovremenu izgradnju luksuznih nekretnina u koje \u0161pekulanti ne sme\u0161taju svoje porodice, ve\u0107 samo svoj novac, dok se Britanija bori sa hroni\u010dnim manjkom investicija u izgradnji stambenog prostora dostupnog gra\u0111anima, \u0161ta mo\u017ee biti lu\u0111e od takve ideje?<\/p>\n

Evo ne\u010dega \u0161to je bar jednako ludo. Komunisti\u010dki lideri u Pekingu verovatno nisu planirali spasavanje globalnog kapitalizma od krize 2007-08, ali upravo su to u\u010dinili, tvrdi Harvey. Kina je 2008. zabele\u017eila pad izvoza od 30 odsto i izgubila izme\u0111u 20 i 30 miliona radnih mesta zbog kolapsa ameri\u010dkog tr\u017ei\u0161ta roba \u0161iroke potro\u0161nje izazvanog pucanjem \u0161pekulativnog mehura na tr\u017ei\u0161tu nekretnina. \u201eLjudi bez posla i bez krova nad glavom ne idu \u010desto u kupovinu\u201c, prime\u0107uje Harvey.<\/p>\n

Peking je na krizu odgovorio velikim infrastrukturnim projektima koji su finansirani zadu\u017eivanjem. U Kini 2007. nije bilo brzih \u017eeleznica, a do 2015. je izgra\u0111ena mre\u017ea brzih \u017eeleznica od 12.000 milja. Ali ciklus izgradnje nije mogao da traje ve\u010dno, pa se Kina uskoro ponovo suo\u010dila sa problemom velikih vi\u0161kova proizvodnih kapaciteta za preradu \u010delika i cementa, kao i velikim javnim dugom. Tako je zapo\u010det izvoz \u010delika po ni\u017eim cenama, \u0161to je \u010deli\u010dane gurnulo u krizu. Kina je oslabila pozicije industrijskih radnika na drugoj strani sveta, \u0161to nije gest proleterske solidarnosti. Proizvodnja \u010delika u Velsu ve\u0107 je bila ugro\u017eena, a radnici suo\u010deni sa mogu\u0107om propa\u0161\u0107u. Iz krize koju je sam proizveo, kapitalizam je iza\u0161ao jo\u0161 ja\u010di.<\/p>\n

Kakva pouka se mo\u017ee izvu\u0107i iz kineskog ekonomskog \u010duda? \u201eRelativni prostori globalne ekonomije se revolucioni\u0161u (ponovo!), ne zato \u0161to je to dobra ideja, ne\u0161to po\u017eeljno ili nu\u017eno samo po sebi, ve\u0107 zato \u0161to je to najbolji na\u010din da se odlo\u017ei depresija i pad vrednosti\u201c. \u0160to je, kad malo bolje razmislite, sasvim ludo.<\/p>\n

Harvey je ve\u0107 dugo poznat kao kriti\u010dar ne\u010dove\u010dnosti kapitalizma. U svojoj knjizi iz 2014, Sedamnaest kontradikcija na kraju kapitalizma, \u010de\u017enjivo je zami\u0161ljao da je sistem danas ugro\u017een kao nikada ranije, kao \u0161to \u010desto \u010dine i Paul Mason, Slavoj \u017di\u017eek i njima sli\u010dni. Globalno otopljavanje, uni\u0161tavanje stani\u0161ta i prirodnih vrsta, nesta\u0161ica vode i zaga\u0111ivanje okoline govorili su mu da je sistem ugro\u017een. Kao i \u010dinjenica da je sve te\u017ee prona\u0107i prilike za profitabilno investiranje.<\/p>\n

Ipak, u njegovoj najavi propasti kapitalizma va\u017enija je jedna druga kontradikcija koju on elaborira u svojoj knjizi: fenomen novog otu\u0111enja. Marx je prvi prikazao otu\u0111enje (radnik koji stvara vrednost odvaja se ili otu\u0111uje i od onoga \u0161to proizvodi i od stvorenog vi\u0161ka vrednosti koji prisvaja kapitalista). Danas se ne bune samo oni koji nemaju, ve\u0107 i oni koji imaju, bar u zemljama kao \u0161to su Brazil i Turska, gde urbana, obrazovana srednja klasa napada re\u017eime koji su joj doneli materijalnu korist. Ono \u0161to oni \u017eele, smatra Harvey, nije da budu potkupljeni sa jo\u0161 materijalnih dobara \u2013 konzumerizmom koji \u201eograni\u010dava i zatvara horizonte li\u010dnog ostvarenja, umesto da ih otvara\u201c \u2013 ve\u0107 da im se vrati izgubljeno dostojanstvo.<\/p>\n

Pomislimo na Sao Paulo, ka\u017ee Harvey, grad \u201e\u010dija je ekonomska baza industrija automobila, na ljude koji sate provode u saobra\u0107ajnim gu\u017evama izolovani jedni od drugih, na ulice pune otrovnih gasova. Koliko je takva ekonomija nezdrava?\u201c<\/p>\n

Pre gotovo jednog veka Gy\u00f6rgy Luk\u00e1cs je tvrdio da kapitalizam opstaje zahvaljuju\u0107i tome \u0161to su ljudi zaboravili na svoje prave potrebe: otuda razlika izme\u0111u onoga \u0161to on naziva stvarnom i pripisanom sve\u0161\u0107u. \u010citanjem Harveya sti\u010de se utisak da se jaz izme\u0111u te dve svesti su\u017eava, makar kroz rastu\u0107i ose\u0107aj odbojnosti ljudi prema na\u010dinu organizovanja na\u0161ih ekonomija i dru\u0161tava.<\/p>\n

Od 2008. godine Marxov Kapital se sve bolje prodaje, jer se neki nadaju da \u0107e tamo prona\u0107i re\u0161enja za probleme koji nas mu\u010de. Mogu\u0107e je da su mnogi od prodatih primeraka ostali nepro\u010ditani, ali namera je bila dobra. Harveyeva knjiga, kao i pola veka staro \u010citanje Kapitala Louisa Althussera i ostalih, izla\u017ee glavne argumente i potvr\u0111uje relevantnost Marxovog viktorijanskog klasika za dana\u0161nji globalni kapitalizam, veoma razli\u010dit od kapitalizma koji je Marx analizirao.<\/p>\n

Ali Harveyeva knjiga je i kreativna izdaja Marxa. Na primer, Marx je zami\u0161ljao (bez ironije, reklo bi se) da je stvaranje novih potreba i \u017eelja deo civilizacijske misije kapitalizma. Harvey veruje da je ta beskrajna manipulacija izvor duhovne degradacije, a isto tvrde i jereti\u010dki neomarksisti Frankfurtske \u0161kole. On navodi primer Netflixa, a mo\u017eemo samo da naga\u0111amo za\u0161to izostavlja Amazon, Apple i Facebook: \u201eBrze promene stila \u017eivota, tehnologija i dru\u0161tvenih o\u010dekivanja umno\u017eavaju tenzije izme\u0111u generacija, kao i izme\u0111u sve raznolikijih dru\u0161tvenih grupa\u201c.<\/p>\n

Svima nam je poznata nelagoda koju izazivaju brze promene na\u010dina \u017eivota, za koje nam se \u010dini da nemaju nikakve veze sa nama, ali smo prisiljeni da im se prilago\u0111avamo, i po cenu gubitka onog dobra za koje sa zaka\u0161njenjem shvatamo da nije zamenjivo: na\u0161eg dostojanstva. Ili kao \u0161to \u017di\u017eek pi\u0161e u knjizi Manje od ni\u010deg: \u201eLogika razmene ide svojim putem, ple\u0161e sopstveni ludi ples, ne obaziru\u0107i se na stvarne potrebe stvarnih ljudi\u201c.<\/p>\n

Kao nikada do sada, Harveyeva razorna kritika dana\u0161njeg na\u010dina \u017eivota dovodi u pitanje uverenje na\u0161e premijerke da je kapitalizam slobodnog tr\u017ei\u0161ta najbolje sredstvo za pobolj\u0161anje \u017eivotnog standarda svih ljudi. Zapravo, o premijerkinom \u201ekolektivnom progresu ljudske vrste\u201c imam mi\u0161ljenje sli\u010dno onom koje je Gandi imao o civilizaciji zapada: mo\u017eda to nije lo\u0161a ideja.<\/p>\n

The Guardian<\/p>\n

Preveo \u0110or\u0111e Tomi\u0107<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Logika razmene ide svojim putem, ple\u0161e sopstveni ludi ples, ne obaziru\u0107i se na stvarne potrebe stvarnih ljudi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-236182","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236182","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=236182"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236182\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=236182"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=236182"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=236182"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}