{"id":236039,"date":"2017-11-08T07:00:40","date_gmt":"2017-11-08T06:00:40","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=236039"},"modified":"2017-11-07T21:57:44","modified_gmt":"2017-11-07T20:57:44","slug":"secanje-na-horizont-oktobarske-revolucije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/11\/08\/secanje-na-horizont-oktobarske-revolucije\/","title":{"rendered":"Se\u0107anje na horizont Oktobarske revolucije"},"content":{"rendered":"

6\"zlatko-pakovic\"<\/a><\/strong>8Pi\u0161e: Zlatko Pakovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\u201eMnogo je lep\u0161i pogreb kad ideali sahranjuju svog \u010doveka nego kad \u010dovek sahranjuje svoje ideale.\u201c<\/em><\/p>\n

To su re\u010di pesnika i doktora, pravnika i satiri\u010dara Jovana Jovanovi\u0107a Zmaja, \u010doveka koji je na svojoj ko\u017ei osetio \u0161ta je \u017eivot i \u0161ta je smrt, \u0161ta je tragedija i \u0161ta je odu\u0161evljenje idealom, \u0161tavi\u0161e, opijenost idealom, i koji je gledao oko sebe kako istaknuti i neistaknuti ljudi pola\u017eu svoje mladala\u010dke ideale u grobove svojih uspe\u0161nih ili neuspe\u0161nih karijera, naglo poru\u017enjavaju\u0107i zbog toga i prozliv\u0161i se, jer ljudi nisu grdni ili lepi po prirodi, nego po svojim delima, i to im se jasno utiskuje na lice kao \u017eig.<\/p>\n

Lepo je to uvideo po\u017ertvovani u\u010ditelj filozofije Alber Kami rekav\u0161i da je posle \u010detrdesete godine starosti svaki \u010dovek odgovoran za to da li je lep ili ru\u017ean. Ima grubih, izboranih, nezgrapnih lica koja sijaju \u010dudotvornim sjajem, a ima i tako pravilnih, negovanih, stameno odr\u017eavanih, naspavanih lica, bez bora i u vrlo poodmakloj dobi, a tako be\u017eivotnih da zaudaraju na smrt. O, vi, gruba, izra\u0111ena lica, lepa lica \u010dije se bore osmehuju u horu!<\/p>\n

Eto o \u010demu govorimo kad govorimo o lepoti. Govorimo, naime, o pe\u010datu koji prigrljeni ideal ostavlja na licima, postupcima, re\u010dima i umetni\u010dkim delima. U kakvoj su samo genijalnoj korespondenciji lice i literarno delo Samjuela Beketa, lice i likovno delo Alberta \u0110akometija, lice i delo Ivana Gorana Kova\u010di\u0107a, i Eme Goldman i Roze Luksemburg i Roze Parks\u2026<\/p>\n

Ideal je, per definitionem, izvan sfere realiteta, s onu stranu posedovanja, u onom \u0161to-jo\u0161-nije a za \u0161ta se \u017eivi \u017eivot ovde i sada, usred istorije. Ideal zapravo pru\u017ea \u017eivot i uvodi u sferu bi\u0107a. Platon je potpuno znao \u0161ta govori kad je rekao da je Eros posrednik, angelos ili melek, izme\u0111u sfera ideja i realnosti, izme\u0111u \u010doveka i boga: an\u0111eo spoznaje, koja pru\u017ea najve\u0107e zadovoljstvo. Elite obrazovanja i kapitala, u svojoj opakosti, eros danas shvataju i predaju isklju\u010divo kao sinonim za jeba\u010dinu, sasvim pornografski, sasvim palana\u010dki. To je logi\u010dni sled stvari u nizu gadnog nerazumevanja i ignorisanja znanja, jer iste te elite propagiraju ideale koji se isklju\u010divo nasle\u0111uju ili sti\u010du kupovnom mo\u0107i: ideale za mo\u0107.<\/p>\n

Ove godine u maju mesecu, u Dubrovniku, kroz prozor iz susednog \u0111ardina do\u0161le su mi re\u010di koje je jedna mlada mama pevala svojoj k\u0107er\u010dici da je uspava: \u201cLeptiri\u0107u \u0161areni\u0107u, do\u0111i meni amo, evo imam jednu ru\u017eu, omiri\u0161i samo\u2026\u201d Ne znam da li ta mama zna \u010dija je to pesma, ali u meni je zaiskrila ideja da, i posle zlo\u010dina u ime antiideje nacije kao ontolo\u0161ke kategorije, ima nade za jugoslovenski svet i ideale slobode, jednakosti i bratstva ovde i sada.<\/p>\n

Se\u0107am se jasno da smo na \u010dasu marksizma, u srednjoj \u0161koli, kod profesora filozofije Prvoslava Lazarevi\u0107a, laka mu zemlja, govorili o idiotskom smislu stiha Bore \u0110or\u0111evi\u0107a: \u201cZa ideale ginu budale!\u201d Zaista je stra\u0161no kako je taj, nekad izuzetno daroviti pesnik i muzi\u010dar, svoju sudbinu vezao za ovaj stih i skotrljao svoj poziv i talenat u ideolo\u0161ku kloaku do koje taj stih neminovno vodi. Da, ru\u017ean je pogreb kad \u010dovek sahranjuje svoje ideale. Odvratno je kad \u010dovek nema ideala.<\/p>\n

O tome \u0161ta ideali jesu i na koji na\u010din oni puko postojanje izvode na proplanak egzistencije, o tome kakvo je i koliko to odu\u0161evljenje koje ideali pru\u017eaju \u017eivotu, nasuprot mrtvilu \u017eivota bez ideala, ili \u017eivotu sa (takozvanim) idealima koji se mogu uzeti iz onog \u0161to ti realitet pru\u017ea, genijalno duhovito, servantesovskodonkihotovski pokazuje Bertolt Breht u dramskom komadu \u201cGospodin Puntila i njegov sluga Mati\u201d, na scenu izvode\u0107i tog veleposednka, gospodina Puntilu, u naizmeni\u010dnim fazama njegovog bivanja sa idealom i bez ideala.<\/p>\n

Kad se opije (spirt je spirit! hic!), kapitalista Puntila postaje socijalista, hm! \u010dak i komunista, \u010dovek pun duha, duhoviti hedonist i eroti\u010dni oblapornik, a kad je tre\u0161ten trezan, odurni je guliko\u017ea, dosadni glupan i stopercentna stipsa.<\/p>\n

Drugi jedan genijalni dramati\u010dar, Brehtov prethodnik, Henrik Ibzen, u zagasitijem, dramati\u010dnijem tonu, tako\u0111e ironi\u010dno, ali bez lumperaja, pokazuje sjajno razliku izme\u0111u eroti\u010dnosti \u017eivota sa idealom i mrtvila postojanja bez ideala, tako\u0111e, jukstapozicijom dve faze u \u017eivotu istog \u010doveka. Govorim o neprocenljivoj vrednosti Ibzenovog komada \u201cRosmersholm\u201d. Glavni junak, ugledni gra\u0111anin i posednik, kad se zaljubi u devojku iz radni\u010dke klase, obuzet ljubavlju, gubi \u201cinstinkt\u201d za posedovanjem i postaje pesnik, anga\u017eovani intelektualac, socijalista koji izaziva gnev gra\u0111anske klase i finansijske i politi\u010dke elite, jednom re\u010dju, konceptualni umetnik vlastitog \u017eivota. Kad, pod sve vi\u0161e nadiru\u0107im strahom od ove sopstvene, odjednom prona\u0111ene, slobode, po\u010dne da se vra\u0107a u stanje posednika, u svet realija, nasle\u0111a i porodi\u010dne tradicije, prestaje i njegova ljubav prema onoj predivnoj, prepametnoj devojci, gasi se eros, eros putenosti i eros spoznaje, a on iznova postaje mumificirani \u010dinovnik sopstvenog \u017eivota, samodovoljni gra\u0111anin le\u0161.<\/p>\n

Oktobarska revolucija za mene je, da zaobi\u0111em sva op\u0161ta mesta o njoj, pozitivna i negativna, uspe\u0161an svetski prekid iluzije realiteta, te fascinacije i hipnoze poljem posedovanja kao jedinom mogu\u0107no\u0161\u0107u \u017eivota, u kojem ve\u0107ina iscrpljuju\u0107e radi da bi zadovoljila indukovane potrebe manjine, a svi su u strahu jedni od drugih.<\/p>\n

Sve dok smr\u0107u Lenjina nije zapo\u010dela njena mumifikacija \u2013 a simbolil\u010dni \u010din tog mumificiranja jeste balsamovanje Lenjinovog le\u0161a i mauzoleizacija njegovog lika i dela (to je po\u010detak staljinizma), uprkos izri\u010ditoj Lenjinovoj poslednjoj \u017eelji da mu se priredi uobi\u010dajena, radni\u010dka sahrana i grob \u2013\u00a0 Oktobarska revolucija u svetu otvara sasvim novi horizont \u010dove\u010danstvu, erotski horizont na kojem mase ljudi i pojedinci u njima i s njima iskazuju dotad neslu\u0107enu sposobnost da budu spontani i solidarni.<\/p>\n

Na tom horizontu, na kojem nastaju nova dela Maljevi\u010da, Babelja, Majakovskog, Mejerholjda i Ejzen\u0161tejna, na kojem radnici postaju vlasnici sredstava za proizvodnju i donose odluke o svom \u017eivotu inokosno, postaje sasvim jasno da su egoisti\u010dni i rigidni samo oni ljudi koji ne vide dalje od svog nosa, d\u017eepa i bankovnog ra\u010duna, ispunjavaju\u010di sopstveno vreme kao registar u arhivu, u kojem du\u017eina \u017eivota ima ve\u0107u cenu negoli dubina \u017eivljenja.<\/p>\n

Horizont Oktobarske revolucije ukazivao je na sasvim nove oblike su\u017eivota i ljubavi da je na njemu i bogotra\u017eitelj Nikolaj Ber\u0111ajev video novu mogu\u0107nost za teologiju. Ova opijenost slobodom, jednako\u0161\u0107u i bratstvom nije dugo trajala, ali je ostavila trajne posledice na horizontu svesti da je promena poretka stvari doista mogu\u0107a i da se stvarnost, iako nije isto \u0161to i svet ideala, tom svetu mo\u017ee pribli\u017eiti, kao \u0161to se od njega mo\u017ee astronomski daleko udaljiti.<\/p>\n

Na stogodi\u0161njicu Oktobarske revolucije, koja je, druk\u010dije kazano, Drugi Hristov dolazak, gledamo kako svet sahranjuje njene ideale, umotavaju\u0107i ih u \u017eilet-\u017eicu. Taj pogreb neuporedivo je ru\u017eniji od onog kad je Staljin sahranjivao Lenjina.<\/p>\n

Svom odu\u0161evljenju Oktobrom, idejom komunizma, \u017eivotom u socijalizmu i svojoj mr\u017enji prema kapitalizmu, ne bez ironije, jer bez ironije nema istinskog saznavanja, odu\u0161ka dajem u pesmi \u201cKoral velikog jelena lopatara\u201d:<\/p>\n

Krasno je bilo… je bilo biti jelen,\/jelen lopatar u socijalizmu.\/ Kopitati o prag samoupravne zore\/ i lovljen biti na proplancima komune.\/\/ Jer nije isto lovljen biti u socijalizmu i kapitalizmu,\/ kao \u0161to nije isto pariti se u socijalizmu i kapitalizmu.\/ To su dve sasvim druk\u010dije smrti.\/ To su dva sasvim druk\u010dija parenja.\/ Jer to su druk\u010diji sasvim \u017eivoti.\/\/ Jedno je kresati u cik zore, zornja\u010dki-juna\u010dki, ko\u0161ute prekobrojne.\/ I misliti na svoje neuspele potomke kao na ru\u010dak u menzi udru\u017eenog rada,\/ a ne\u0161to sasvim pak jadno spasti na brzak kembe\u010denja u vrletima profita,\/ bez u\u017eitka, zarad reprodukcije puke, prema planu privatnog gazdinstva,\/ i biti tek meze na trpezi bogatuna kojem je jelo glavno kur\u010di\u0107 kopuna!<\/p>\n

Danas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Oktobarska revolucija u svetu otvara sasvim novi horizont \u010dove\u010danstvu, erotski horizont na kojem mase ljudi i pojedinci u njima i s njima iskazuju dotad neslu\u0107enu sposobnost da budu spontani i solidarni<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-236039","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236039","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=236039"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/236039\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=236039"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=236039"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=236039"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}