{"id":235850,"date":"2017-11-05T06:17:01","date_gmt":"2017-11-05T05:17:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=235850"},"modified":"2017-11-05T06:17:01","modified_gmt":"2017-11-05T05:17:01","slug":"1917","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/11\/05\/1917\/","title":{"rendered":"1917."},"content":{"rendered":"

Autor: Paul Mason<\/strong><\/p>\n

\"paul-mason\"<\/a>Od ta\u010dne stogodi\u0161njice uspe\u0161nog bolj\u0161evi\u010dkog preuzimanja vlasti deli nas jo\u0161 nekoliko dana. Ali na dana\u0161nji dan pre sto godina Lenjin je bio u ozbiljnoj nevolji zbog curenja informacija \u2013 jednog od najpoznatijih takvih slu\u010dajeva zabele\u017eenih u 20. veku. Ba\u0161 kada se pripremao da izvede zavr\u0161ni udarac, vest o njegovim planovima dospela je u novine.<\/p>\n

Po\u0161to je Centralni komitet bolj\u0161evika posle burnih rasprava kao datum po\u010detka revolucije odabrao 2. novembar (po gregorijanskom kalendaru), dvojica uglednih bolj\u0161evika, Zinovjev i Kamenjev, koji su smatrali da je Lenjinova ideja ludost o\u010dajnika, obavestili su o tome provladine novinare.<\/p>\n

Pobesneli Lenjin ih je odmah izbacio iz partije i naredio da se ustanak odlo\u017ei za pet dana. Privremena vlada, koja je prakti\u010dno ve\u0107 izgubila vlast, iskoristila je odlaganje da organizuje slanje dodatnih trupa u Petrograd, dok su bolj\u0161evi\u010dki komesari poku\u0161avali da te planove osujete.<\/p>\n

Ukratko, sve se odvijalo pred o\u010dima javnosti. Tako je 1. novembra 1917. Njujork tajms izvestio da su \u201edemonstracije\u201c koje je najavio \u201eradikalni agitator Nikolaj Lenjin\u201c odlo\u017eene i da je vlada bezbedna. Ostalo je istorija.<\/p>\n

Sa pribli\u017eavanjem godi\u0161njice Ruske revolucije mo\u017eemo o\u010dekivati tri vrste reakcija: osude iz redova konzervativaca; me\u0161avinu divljenja i \u017ealjenja me\u0111u liberalima; i entuzijasti\u010dno slavljenje. Mada odbacujem bolj\u0161evizam i smatram da je degeneracija revolucije po\u010dela ve\u0107 ranih 20-ih godina, ja \u0107u biti sa onima koji slave. Ruska revolucija je primer intervencije masa kojom se menja tok istorije, kao i Francuska revolucija pre nje, a to treba slaviti, pod uslovom da ste u isto vreme spremni da uva\u017eite i slavite i borbe radnika protiv prili\u010dno brzog gubitka sloboda u godinama koje su sledile.<\/p>\n

Po mom mi\u0161ljenju, revolucija od 7. novembra donela je upravo ono \u0161to je bilo obe\u0107ano krupno \u0161tampanim slovima na bolj\u0161evi\u010dkim lecima deljenim neposredno pred doga\u0111aj: \u201eklasnu vlast\u201c. Liberalno-socijalisti\u010dka privremena vlada koja je upravljala Rusijom nakon abdikacije cara bila je pred raspadom. Generali su pripremali dr\u017eavni udar. Armija na frontu bila je u rasulu. Izbijali su antijevrejski pogromi.<\/p>\n

Radni\u010dka klasa, obja\u0161njavali su Lenjinovi agitatori, jedina je snaga koja mo\u017ee zauzeti upra\u017enjeno mesto, izvu\u0107i Rusiju iz rata koji gubi, okon\u010dati pogrome i stati na put desni\u010darskim oficirima koji spremaju uvo\u0111enje vojne diktature. U svakom slu\u010daju, gra\u0111anski rat je bio neizbe\u017ean: radnici su kontrolisali fabrike od jula i mnogi su smatrali da je do\u0161ao trenutak da se preuzme inicijativa.<\/p>\n

Danas nam je poznato kako se sve to zavr\u0161ilo. Lenjin i sovjetski vojni komandant Lav Trocki znali su da je revolucija osu\u0111ena na propast ako im se ne pridru\u017ee francuski i nema\u010dki radnici. Iz iskustva Francuske revolucije 1789. znali su ta\u010dno i kakva opasnost ih \u010deka: izbor izme\u0111u mogu\u0107nosti da budu slomljeni napadima stranih armija i rizika pobede autoritarnih snaga u sopstvenim redovima. Nemilosrdno su se obra\u010dunali sa spoljnim neprijateljima, ali unutra\u0161nje pretnje nisu uspeli da suzbiju i u krajnjem ishodu su odgovorni zbog toga \u0161to su ih podsticali.<\/p>\n

Danas, dok \u010ditam nedavno otkrivena se\u0107anja i memoare iz perioda revolucije, najvi\u0161e me impresionira otkri\u0107e koliko su ljudi onog vremena bili istorijski pismeni. Osporavaju\u0107i ideje o radni\u010dkoj revoluciji, oni radnici koji su podr\u017eavali umereniju struju menj\u0161evika \u010desto su koristili re\u010d \u201etermidor\u201c da bi upozorili na ono \u0161to mo\u017ee uslediti. Termidor je bio mesec 1794. godine u kojem je jakobinska faza Francuske revolucije okon\u010dana Robespjerovim pogubljenjem.<\/p>\n

Menj\u0161evi\u010dki autori su koristili ideju o ruskom termidoru u pamfletima i novinama za koje su pisali jo\u0161 od 1909. godine. Ako radnici treba da preuzmu vlast u tako zaostaloj zemlji, glasio je njihov argument, onda se, ba\u0161 kao u Francuskoj, mora zavesti \u201eteror\u201c; ekonomija \u0107e se raspasti, a iz redova revolucionara jednog dana \u0107e se izdvojiti grupa koja \u0107e preuzeti potpunu kontrolu. Dok se odvijala revolucija 1917, ve\u0107ina pripadnika radni\u010dke klase bila je u stanju da prati paralele sa 1789. godinom.<\/p>\n

Na\u0161e vreme je druga\u010dije. Od 2011. \u017eivimo ubrzanu istoriju \u2013 doba ru\u0161enja diktatura, nastajanja novih protestnih ideologija, kolektivnog ka\u017enjavanja stanovni\u0161tva, jednostranih aneksija, progla\u0161avanja nezavisnosti i fragmentiranja nekada va\u017enih institucija.<\/p>\n

Ali koliko smo sposobni da razumemo istoriju kojoj prisustvujemo? Knjiga Kraj istorije Francisa Fukuyame i sa njom povezane teze o nastajanju trajno unipolarnog sveta pripadaju nekom pro\u0161lom vremenu. Ali ideja o trajnosti tehnokratije nastavlja da \u017eivi.<\/p>\n

Kada razgovarate sa biv\u0161im \u0161pijunima, diplomatima i geostrate\u0161kim analiti\u010darima, svi odreda su duboko zabrinuti za stanje dana\u0161njeg sveta, a razloge za to ilustruju istorijskim paralelama. Poslovni ljudi i politi\u010dari, s druge strane, brinu samo o popularnosti i profitnim stopama u slede\u0107em kvartalu i nemaju gotovo nikakvih referentnih ta\u010daka za razumevanje dinamike trenutne katastrofe.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de \u201etermidora\u201c, tu re\u010d \u0107ete u Britaniji lak\u0161e prona\u0107i u jelovniku \u2013 uz \u201ejastoga\u201c \u2013 nego u raspravama o dinamici revolucije i kontrarevolucije.<\/p>\n

Javni medijski servisi, koji briljiraju u obja\u0161njavanju prirodnih pojava, retko uspevaju da ponude dobra tuma\u010denja istorije. \u017divimo u zlatno doba televizijskih istorijskih drama, u kojima doga\u0111aji koji kvare sre\u0107u zgodnih parova u istorijskim kostimima uvek sti\u017eu kao grom iz vedra neba. Od ovog trenda donekle odudara serija Poldark u produkciji Debbie Horsfield, ali ako BBC zaista \u017eeli da obavi du\u017enost koju ima kao javni servis, onda bi posle Poldarka morali da daju jedan sat Danu Snowu ili Tristramu Huntu da ka\u017eu gledaocima ne\u0161to o vezama izme\u0111u Francuske revolucije i nastajanja radni\u010dke klase u Britaniji.<\/p>\n

Debate o svemu \u0161to je bilo dobro i lo\u0161e u Rusiji 1917. dosti\u0107i \u0107e vrhunac za nekoliko dana. Prati\u0107e ih i mnoge druge rasprave \u2013 kao kada je Estonija ranije ove godine zahtevala od levi\u010darske gr\u010dke vlade da prizna da je \u201ekomunizam bio jednako poguban kao fa\u0161izam\u201c (\u0161to je Gr\u010dka odbila).<\/p>\n

Ono \u0161to bismo morali da podsti\u010demo sada kada se bitke 20. veka ponovo otvaraju je istorijsko opismenjavanje. Stotine hiljada ruskih radnika znali su \u0161ta je termidor, a uprkos tome prihvatili su rizik i podr\u017eali dolazak na vlast jedne ilegalne partijske organizacije. Poznavanje istorije ih je verovatno bolje pripremilo i za ono \u0161to je sledilo.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Mada odbacujem bolj\u0161evizam i smatram da je degeneracija revolucije po\u010dela ve\u0107 ranih 20-ih godina, ja \u0107u biti sa onima koji slave<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-235850","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235850","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=235850"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235850\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=235850"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=235850"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=235850"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}