{"id":235187,"date":"2017-10-24T07:59:34","date_gmt":"2017-10-24T05:59:34","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=235187"},"modified":"2017-10-24T07:59:34","modified_gmt":"2017-10-24T05:59:34","slug":"kataloniji-u-cast-protiv-briselske-stabilokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/10\/24\/kataloniji-u-cast-protiv-briselske-stabilokratije\/","title":{"rendered":"‘Kataloniji u \u010dast’: Protiv briselske stabilokratije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milivoj Be\u0161lin<\/strong><\/p>\n

\"milivoj<\/a>Istorijske kontinuitete i nasle\u0111e pro\u0161losti je te\u0161ko presko\u010diti ili zanemariti. U \u0161panskoj pokrajini Katalonija 1. oktobra 2017. odr\u017ean je referendum o nezavisnosti. Ako je i bilo onih koji su verovali da \u0107e se ovaj referendum zavr\u0161iti poput sli\u010dnih u Kanadi ili Velikoj Britaniji, prevario se. Ne samo da je Ustavni sud Kraljevine \u0160panije proglasio indipendisti\u010dki referendum protivzakonitim, ve\u0107 je policija ove unitarne i centralisti\u010dke dr\u017eave brutalno prebijala mirne gra\u0111ane koji su iza\u0161li na glasanje koje je organizovala regionalna Vlada Katalonije.<\/p>\n

Slike i snimci do zuba naoru\u017eanih policajaca koji pendre\u010de civile, vuku za kosu \u017eene i okrvavljene glave starijih ljudi potresle su svet. Ali ne i evropske birokrate u Briselu koji su po\u0161li od pretpostavke da se tako \u010duva stabilnost. Klju\u010dna re\u010d, dobro poznata i na Balkanu \u2013 stabilokratija. Termin koji \u0107e obele\u017eiti epohu kojom je u Evropi dominirala Angela Merkel, majstor guranja problema pod tepih. Svedo\u010di o tome i Balkan, Bosna i Hercegovina, ali i podr\u0161ka razli\u010ditim autoritarnim i korumpiranim nasilnicima na ovim prostorima.<\/p>\n

Herojski narativ u Titovoj Jugoslaviji<\/strong><\/p>\n

Problemi, dru\u0161tvene protivre\u010dnosti i kontroverze u \u0160paniji su se vi\u0161e vekova unazad re\u0161avali nasilnim sredstvima. Zbog toga, brutalnost policije sa kojom su se suo\u010dili Katalonci ne bi trebalo da \u010dudi. Upravo se u \u0160paniji desilo veliko finale pred po\u010detak Drugog svetskog rata, najve\u0107eg u\u017easa kojem je \u010dove\u010danstvo svedo\u010dilo. Kako je napisao cenjeni britanski istori\u010dar i svedok 20. veka, Erik Hobsbaum: \u201cImali smo jedan skup neprijatelja \u2013 fa\u0161izam i postojalo je jedno boji\u0161te \u2013 \u0160panija.\u201d<\/p>\n

Odsustvo elementarnog socijalnog konsenzusa u dru\u0161tvu, emanirano kroz sintagmu o Dve \u0160panije, dovelo je dvadesetih i tridesetih godina do porasta dru\u0161tvenih i ideolo\u0161kih kontradikcija, koje su eskalirale vojnom pobunom, nemo\u0107nom da preuzme vlast u Republici i isto tako nemo\u0107nom Republikom da slomi desni\u010darske pobunjenike. Navedene okolnosti dovele su do krvavog Gra\u0111anskog rata u \u0160paniji koji je trajao od jula 1936. do aprila 1939. i predstavljao je svojom sna\u017enom i jasnom kristalizacijom ideolo\u0161kih koncepcija svoga vremena \u2013 fa\u0161izma i antifa\u0161izma, paradigmu 20. veka.<\/p>\n

Tokom tri godine trajanja sukoba, koji je imao do tada nezapam\u0107en odjek u \u010ditavom svetu, oko pola miliona ljudi je ubijeno, umrlo od gladi ili bolesti, stotine hiljada ljudi je izbeglo, stotine sela i gradova je spaljeno ili razru\u0161eno. Frankova diktatura decenijama posle zvani\u010dnog zavr\u0161etka rata je spre\u010davala izvo\u0111enje realnog bilansa prvog velikog sukoba fa\u0161izma i antifa\u0161izma u svetu. Masovna ubijanja civila i brisanje sa lica zemlje \u010ditavih naselja, postali su prepoznatljivo obele\u017eje rata, koji nikoga nije ostavio ravnodu\u0161nim, bilo kroz podr\u0161ku evropskim fa\u0161isti\u010dkim silama ili internacionalnim snagama antifa\u0161izma.<\/p>\n

Me\u0111u snagama antifa\u0161izma i odbrane Republike i elementarnih civilizacijskih vrednosti, Katalonija je igrala prvorazrednu ulogu. Barselona i \u010ditava pokrajina te\u0161ko su platile svoju privr\u017eenost vrednostima Republike i antifa\u0161izma. Ina\u010de, u to vreme se preko 1.700 Jugoslovena borilo u internacionalnim brigadama na strani legalne \u0161panske republikanske Vlade, \u0161to \u0107e kasnije postati va\u017ean herojski narativ u Titovoj Jugoslaviji, zbog \u010dega i danas jedan broj ljudi na postjugoslovenskom prostoru gaji sentimente prema Kataloniji.<\/p>\n

Kraj demokratizacije, po\u010detak demokratije<\/strong><\/p>\n

Demokratija, koja je evolutivno uspostavljana u \u0160paniji, nakon smrti diktatora Fransiska Franka 1976. imala je relativan uspeh, ali i te\u0161kih hipoteka. Demokratska postfrankisti\u010dka \u0160panija gra\u0111ena je na \u0107utanju o pro\u0161losti, bez suo\u010davanja sa mno\u0161tvom kostura u ormarima, mo\u017eda najpreciznije \u2013 na kostima stotina hiljada \u017ertava frankizma koje nisu smele da se pominju, a grobnice otkopavaju. Zbog toga je i novi parlamentarni poredak u sebi sadr\u017eavao ostatke frankizma.<\/p>\n

Sam frankizam kao obele\u017eje vladavine vojne hunte koja je odnela pobedu u ratu, bi se najpre mogao okarakterisati kao sinkretizam: katoli\u010dkog klerikalizma, karlisti\u010dkog tradicionalizma, \u0161panskog nacionalizma i falangisti\u010dkog fa\u0161izma. Zbog toga ne bi trebalo da \u010dudi prete\u0107a izjava \u0161panskog pukovnika Alamana iz 2012. godine, kada je poru\u010dio Kataloncima: \u201c\u010cak i ako lav spava, ne izazivajte ga, jer \u0107e pokazati surovost dokazanu tokom vekova.\u201d Posle ovako skandalozne izjave, nije zabele\u017eeno da je frankisti\u010dki oficir ostao bez slu\u017ebe, ali jeste sudija Baltasar Garson koji je 2008. pokrenuo istragu u vezi sa masovnim grobnicama sa telima \u017ertava frankizma.<\/p>\n

U takvim okolnostima, posebno imaju\u0107i u vidu frankisti\u010dko poreklo delova vladaju\u0107e Narodne partije premijera Rahoja, nasilje nad mirnim Kataloncima i njihove krvave glave, ne bi trebalo da \u010dude. \u0160panska demokratizacija, o\u010dito, jo\u0161 nije zavr\u0161ena, imaju\u0107i u vidu poznati \u010de\u0161ki slogan \u2013 kraj demokratizacije, po\u010detak demokratije.<\/p>\n

\u201cLegitimitet istorijskog podru\u010dja kao \u0161to su to Katalonija ili \u0160kotska\u201d<\/strong><\/p>\n

Dramati\u010dni doga\u0111aji u Kataloniji nisu mogli da pro\u0111u bez svojih banalnih refleksija i na Balkanu. Izuzimaju\u0107i Nenada \u010canka i vo\u0111stvo njegove LSV koje se u vreme referenduma na\u0161lo u Barseloni kao gosti katalonskih indipendista, liberalna opozicija je glasno \u0107utala. Nije joj prvi put. \u0106utala je i o va\u017enijim temama. Za razliku od njih desna i neofa\u0161isti\u010dka opozicija re\u017eimu, kao i Vu\u010di\u0107eva vlast, sa egzaltacijom i gromkim aplauzima su pozdravili nasilje nad neza\u0161ti\u0107enim civilima. Kako i ne bi. Mo\u017eda su pomislili da policijski teror Srbije na Kosovu od 1988. do 1999. kona\u010dno ima me\u0111unarodnu legitimaciju. Pri tome, niko od de\u017eurnih analiti\u010dara i ostataka srbijanske kriti\u010dke javnosti nije ih pitao, \u0161ta bi se desilo da je centralna Vlada u Sarajevu isukala pendreke i razbijala glave ljudima u Banjaluci koji su iza\u0161li na protivustavni referendum o 9. januaru, Danu RS-a.<\/p>\n

Tadi\u0107ev \u0161teto\u010dinski \u0161ef diplomatije i te\u0161ko pora\u017eeni na predsedni\u010dkim izborima u Srbiji, Vuk Jeremi\u0107, neznala\u010dki je lupao po tastaturi o \u201cnedeljivom jedinstvu \u0161panske nacije\u201d i \u201cnedeljivoj domovini\u201d, da bi svoj tviter nonsens zavr\u0161io blagosiljanjem policijskih nasilnika. Kao i svaku bezna\u010dajnu desni\u010darsku kukavicu i Jeremi\u0107a je nacionalno uzbudila slika isukanih pendreka dok lome kosti mirnim Kataloncima, koji izra\u017eavaju politi\u010dki stav.<\/p>\n

Tviter, o\u010dito, trpi sve, a i srbijanska politi\u010dka scena. O Kataloniji, kroz pretnje Nenadu \u010canku, javni prostor je putem re\u017eimskih medija zaga\u0111ivala i Vu\u010di\u0107eva cirkuska nakaza i biv\u0161i optu\u017eenik za ratne zlo\u010dine, Vojislav \u0160e\u0161elj. Ipak, iz navedene ekipe bi trebalo izdvojiti Milo\u0161evi\u0107evog portparola zlo\u010dina iz 90-ih, ponosnog vlasnika afere \u201ckofer\u010de\u201d u \u010diji sadr\u017eaj pravna dr\u017eava jo\u0161 nije zavirila i Vu\u010di\u0107evog \u0161efa diplomatije, Ivicu Da\u010di\u0107a. Pomenuti je napravio neskriveno pore\u0111enje Katalonije i manjeg bosanskohercegova\u010dkog entiteta, aludiraju\u0107i na \u010canka, pitanjem zbog \u010dega ide u Barselonu, a ne u Banjaluku.<\/p>\n

Sli\u010dne paralele poku\u0161ao je da izvu\u010de i ste\u010dajni upravnik navedenog entiteta, Milorad Dodik. I zaista, \u0161ta odgovoriti na navedene bedasto\u0107e i manipulacije?! Nikakvo pore\u0111enje izme\u0111u Katalonije i Republike Srpske nije mogu\u0107e. Katalonija je istorijska dr\u017eava stara vekovima. U 12. veku postaje deo Kraljevine Aragon sa autonomnim pravima, koja je zadr\u017eala i kada su se 1479. Kastilja i Aragon ujedinili stvoriv\u0161i \u0160paniju. Vekovima je duga borba za identitet i autonomiju Katalonije. Ipak, vrhunac katalonske borbe protiv centralne vlasti u Madridu je bila borba u Gra\u0111anskom ratu 1936-1939. kada je upravo Katalonija bila sredi\u0161te antifa\u0161isti\u010dkog otpora.<\/p>\n

Ako znamo temelje i ideologiju na kojima je stvarana, a u Dejtonu i verifikovana RS kao entitet unutar BiH, onda bi svako pore\u0111enje moralo biti sasvim neumesno i prozvod te\u0161kog pervertiranja realnosti. Uostalom, sama Katalonija, koja je uvek umela nepogre\u0161ivo da prepozna fa\u0161izam i da mu se odupre, od samog po\u010detka agresivnog rata protiv BiH bila je na strani odbrane Bosne od oru\u017eanih pretenzija suseda. Re\u010dju, dok je RS sejala masovne grobnice po BiH tokom rata, u procesu svoga nastanka, Katalonija je bila puna takvih masovnih grobnica koje je na\u010dinila frankisti\u010dka vojska posle pada Barselone. Ili kako tvrdi Florijan Biber, \u201cregion koji je nastao pre samo 25 godina kroz masovno etni\u010dko \u010di\u0161\u0107enje\u201d te\u0161ko bi mogao da pola\u017ee pravo na \u201clegitimitet istorijskog podru\u010dja kao \u0161to su to Katalonija ili \u0160kotska\u201d.<\/p>\n

Sterilne i mediokritetske evrokrate<\/strong><\/p>\n

Ne bi smela da se zaboravi ni poruka koju je katalonski indipendisti\u010dki pokret 2014. uputio Dodiku, da izme\u0111u RS i Katalonije nema nikakvih sli\u010dnosti. \u201cKatalonija \u017eeli da gradi nezavisnu dr\u017eavu za sve njene gra\u0111ane, gdje \u0107e \u017eivjeti svi ljudi bez obzira na njihovo porijeklo i nacionalnost, u stalnom dijalogu razli\u010ditih politi\u010dkih opcija. Na\u0161 projekt je baziran na toleranciji i po\u0161tivanju prava manjina i evropskoj integraciji\u201d, poru\u010dili su tada katalonski antifa\u0161isti lideru entiteta koji je nastao u neopozivoj suprotnosti svemu \u0161to simbolizuje Katalonija. Ili re\u010dima samih Katalonaca: \u201cDodik i njegova partija rade dijametralno suprotno idejama i vrijednostima na\u0161e zemlje.\u201d<\/p>\n

Posebno se u katalonskoj krizi istakao Aleksandar Vu\u010di\u0107. Glume\u0107i veliku ljutnju zbog, navodno, dvostrukih ar\u0161ina koje EU ima \u2013 izme\u0111u Kosova, \u010dije je osamostaljenje poduprto i Katalonije, koja nije imala podr\u0161ku Brisela za svoj dr\u017eavotvorni projekat. Sve ovo bi bio te\u017eak cinizam i da Vu\u010di\u0107 nije bio deo Milo\u0161evi\u0107eve vlasti koja je ubila hiljade civila, punila njima masovne grobnice i hladnja\u010de, razvoze\u0107i le\u0161eve po Srbiji i guraju\u0107i ih u jezera. Koliko bi prilaza Beogradu trebalo raskopati da bi se otkrile sve masovne grobnice o kojima se u Srbiji \u0107uti?! O proterivanju stotina hiljada albanskih civila, oduzimanju dokumenata da bi se izbrisao svaki trag da su \u017eiveli na Kosovu, izli\u0161no je i govoriti.<\/p>\n

Podaci o imenima blizu milion proteranih za vrlo kratko vreme, postoje u arhivama UNHCR-a. A efikasnost i sistemati\u010dnost ovog poduhvata koji je trajao do povla\u010denja represivnog aparata Srbije sa Kosova, govori o nesumnjivom dr\u017eavnom prioritetu. I umesto da Mogerini, Han, Kocijan\u010di\u0107ka i ostali odgovore Vu\u010di\u0107u kako dolikuje i podsete ga i na njegovu participaciju u re\u017eimu koji je provodio teror i zlo\u010dine na Kosovu i pre i tokom NATO bombardovanja, oni se zaklanjaju iza floskula \u010diji smisao ni sami ne razumeju.<\/p>\n

O Krimu i njegovoj vojnoj okupaciji i brzometnoj aneksiji, koju je Srbija fakti\u010dki prihvatila, jer nikada nije osudila rusku akciju, tako\u0111e, bi u Briselu moglo da se progovori. Ali, sterilne i mediokritetske evrokrate izgleda \u017emure na oba oka kada je re\u010d o Srbiji i Balkanu. \u201cStabilnost\u201d na masovnim grobnicama koju danas promovi\u0161u Brisel i Berlin na Balkanu, zavr\u0161i\u0107e i gore od \u201cstabilnosti\u201d na masovnim grobnicama frankisti\u010dkog terora u \u0160paniji.<\/p>\n

Avangarda.ba<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

O Kataloniji, kroz pretnje Nenadu \u010canku, javni prostor je putem re\u017eimskih medija zaga\u0111ivala i Vu\u010di\u0107eva cirkuska nakaza i biv\u0161i optu\u017eenik za ratne zlo\u010dine, Vojislav \u0160e\u0161elj<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":235188,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-235187","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235187","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=235187"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235187\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/235188"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=235187"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=235187"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=235187"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}