{"id":235137,"date":"2017-10-23T08:06:30","date_gmt":"2017-10-23T06:06:30","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=235137"},"modified":"2017-10-23T08:06:30","modified_gmt":"2017-10-23T06:06:30","slug":"domovina-kao-odraz-izgubljenog-raja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/10\/23\/domovina-kao-odraz-izgubljenog-raja\/","title":{"rendered":"Domovina kao odraz izgubljenog raja"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Dana Grigor\u010dea<\/strong><\/p>\n

\"Dana<\/a>\u201cOdakle dolazim \u2013 sa Istoka ili sa Zapada?\u201c \u2013 To su me pitali na jednoj \u017eurci povodom Pada berlinskog zida u Saksoniji. Re\u010d je o studentima iz \u0161vajcarskog kantona Graubindena koji su posetili partnerski univerzitet u Mitvajdi. Za potrebe \u017eurke na kampusu disko-klub je zidom od stiropora podeljen na dve polovine \u2013 u jednoj se pu\u0161tala \u201eisto\u010dna\u201c muzika, dakle \u0161lageri i mar\u0161evi, a u drugoj muzika iz \u201ezapadnih\u201c devedesetih, rok, pop i Peter Mafaj. Na ulazu je svako upitan odakle dolazi \u2013 sa Istoka ili Zapada? U zavisnosti od odgovora, svako bi dobio odgovaraju\u0107i pe\u010dat na ru\u010dni zglob i upu\u0107ivao se u \u201esvoju\u201c polovinu sale. U pono\u0107 je, uz veliku euforiju, zid pokidan i izga\u017een, Istok i Zapad su se pome\u0161ali i po\u010deli da igraju uz istu muziku \u2013 najnovije hitove.<\/p>\n

Vra\u0107am se na po\u010detak. Kada su me pitali odakle dolazim, za mene je bilo jasno: ro\u0111ena sam u Rumuniji, u komunisti\u010dkom isto\u010dnom bloku, zna\u010di, dolazim sa Istoka. Dobila sam odgovaraju\u0107i pe\u010dat i uputila se u \u201eisto\u010dnu\u201c polovinu sale. Opu\u0161teno sam igrala uz mar\u0161eve \u010diji su me patriotski tekstovi uveseljavali, ali, umeli su i da me dirnu. U jednom trenutku sam pogledala ka vratima i ugledala moje studente kako poku\u0161avaju da pregovaraju sa redarkom. Oni su odbijali \u010ditavu igru sa pe\u010datima i hteli su da im bude dozvoljeno da igraju u obe polovine sale. \u201eMi smo iz \u0160vajcarske\u201c, rekao je jedan od njih, vi\u0161e ozbiljno nego u \u0161ali: \u201eMi smo neutralni.\u201c Rekla sam im da odu u zapadnu polovinu, jer \u0107emo u pono\u0107 ionako svi da se ponovo sretnemo i zajedno igramo.<\/p>\n

Ali, studenti su se naljutili ma mene. Jer, ja sam dala da mi udare pe\u010dat pre nego \u0161to sam se konsultovala sa njima. Jer, ja sam bila jedna od njih, i trebalo je da se najpre konsultujem sa njima kako bismo na\u0161li re\u0161enje koje \u0107e zadovoljiti sve.<\/p>\n

Ova epizoda me je nagnala da nanovo defini\u0161em pojam domovine: s onu stranu pe\u010data i domovinske muzike, domovina je mesto na kojem ne\u0161to mo\u017ee da se postigne, na kojem je neko aktivan gra\u0111anin. Kao osoba sa dvostrukim dr\u017eavljanstvom (rumunsko-\u0161vajcarskim), ovde bih rado citirala definiciju domovine koju je dala Kancelarija za integraciju mog grada Ciriha: \u201eSvaki \u010dovek ima razli\u010dite identitete i razli\u010dite domovine. (…) Zadatak \u0160vajcarske je da ho\u0107e da bude domovina. (…) Potrebno nam je mnogo \u0160vajcarkinja i \u0160vajcaraca, \u0161ta god oni jo\u0161 bili.\u201c
\nDana Grigorcea Gastautorin f\u00fcr Mein Europa<\/p>\n

\u0160teta \u0161to \u0160vajcarska nije deo Evropske unije. U \u0161vajcarskoj demokratiji je ponikao poneki mlad gra\u0111anin koji bi aktuelnim diskusijama o domovini koje se vode \u0161irom Evrope mogao da pru\u017ei solidan doprinos. Na primer, da domovina u prvom redu predstavlja zajednicu vrednosti.<\/p>\n

Kao \u0160vajcarkinja i \u2013 zahvaljuju\u0107i rumunskom poreklu \u2013 gra\u0111anka EU, ose\u0107am da sam u privilegovanom polo\u017eaju, da mogu da preuzmem funkciju mosta. Trenutno smo svedoci te\u0161ke krize, na\u0161a dru\u0161tva su stalno zadihana i izlo\u017eena hirovima politi\u010dke pijace. Ono \u0161to nam je trenutno potrebno, jeste kultura diskusije. Pojam domovine je u na\u0161em navodnom civilizovanom svetu u javnom diskursu propra\u0107en konotacijama kakve postoje u religiji: postoji skru\u0161enost, i uvek su tu oni koji su u potrazi, ali ve\u0107ina govornika \u017eeli da upe\u010datljivim re\u010denicama temu obuhvati odjednom, kao da je njihov stav op\u0161teva\u017ee\u0107i, i ljuti se zbog tobo\u017enjeg neznanja onih koji se sa njima ne sla\u017eu.<\/p>\n

Oni koji govore u svoje ime podrazumevaju da govore u ime svih, diskurs je obele\u017een strahovima i \u017eeljama, a jezik ne odgovara realnosti, pun je izraza koji ote\u017eavaju diferenciranje, na primer, \u201ezemlja dolaska\u201c, \u201edruga domovina\u201c ili \u201enovi gra\u0111ani\u201c.<\/p>\n

U na\u0161em kulturnom nasle\u0111u ve\u0107 postoje odli\u010dne definicije domovine. Meni se veoma svi\u0111a kako toj temi pristupa film \u201eGra\u0111anin Kejn\u201c \u2013 u njemu je ispri\u010dana pri\u010da o medijskom mogulu \u010carlsu Fosteru Kejnu, od njegovog detinjstva, preko dru\u0161tvenog i politi\u010dkog uspona, te njegovih veza i ljubavi, sve do smrti koju je do\u010dekao kao prebogat, ali usamljen \u010dovek. No, reporter, kroz \u010dije pripovedanje pratimo Kejnov \u017eivot, nikada ne\u0107e shvatiti \u0161ta zna\u010de Kejnove poslednje re\u010di: \u201eRu\u017ein pupoljak\u201c. Jer, \u201eru\u017ein pupoljak\u201c je bio njegova domovina, domovina koju je ugledao u svojim poslednjim trenucima, pre nego \u0161to je ona, u formi starih sanki iz detinjstva, zajedno sa ostalim predmetima koji su smatrani bezvrednim, zavr\u0161ila na loma\u010di.<\/p>\n

Taj ose\u0107aj pripadnosti domovini sam opisala u poslednjem romanu \u201ePrimarni ose\u0107aj nevinosti\u201c \u2013 pripovedam o tome \u0161ta domovina i emocionalna topografija mogu da u\u010dine. \u201eRu\u017ein pupoljak\u201c kod svakog ima druk\u010diju formu. Ponekad se probudim no\u0107u i u tami tra\u017eim jednonogi sto\u010di\u0107 moje bake na kojem je stajao kristalni bokal sa vodom; voda je svetlela i bacala svetle zrake na zidove. Sve je bilo tiho i mogla sam ponovo da se prepustim snu.<\/p>\n

Nikada vi\u0161e posle toga nisam na\u0161la mir tih no\u0107i. Izrastamo iz primarnog ose\u0107anja nevinosti i prijatne naivnosti, ali zato postajemo neko ko svoj svet mo\u017ee da oblikuje prema slici izgubljenog raja: domovina se mo\u017ee na\u0107i \u2013 svuda.<\/p>\n

*Dana Grigor\u010dea, ro\u0111ena 1979, je \u0161vajcarsko-rumunska spisateljica i filolo\u0161kinja. 2011. je debitovala romanom “Baba Rada\u201c, koji je napisala na nema\u010dkom jeziku. 2015. je objavila roman “Primarni ose\u0107aj nevinosti\u201c.<\/p><\/blockquote>\n

DW<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Pojam domovine je u na\u0161em navodnom civilizovanom svetu u javnom diskursu propra\u0107en konotacijama kakve postoje u religiji: postoji skru\u0161enost, i uvek su tu oni koji su u potrazi, ali ve\u0107ina govornika \u017eeli da upe\u010datljivim re\u010denicama temu obuhvati odjednom, kao da je njihov stav op\u0161teva\u017ee\u0107i, i ljuti se zbog tobo\u017enjeg neznanja onih koji se sa njima ne sla\u017eu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":235138,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-235137","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235137","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=235137"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235137\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/235138"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=235137"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=235137"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=235137"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}