{"id":235030,"date":"2017-10-21T08:03:41","date_gmt":"2017-10-21T06:03:41","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=235030"},"modified":"2017-10-21T08:03:41","modified_gmt":"2017-10-21T06:03:41","slug":"jezik-po-meri-zena","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/10\/21\/jezik-po-meri-zena\/","title":{"rendered":"Jezik po meri \u017eena"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Jelena Lalatovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"rodna_ravnopravnost\"<\/a>Debata o rodno senzitivnom jeziku ponovno je aktuelizovana u svetlu dono\u0161enja Zakona o rodnoj ravnopravnosti. Nekoliko godina \u201eaktuelan\u201c stav Srpske akademije nauka i umetnosti o ovom pitanju br\u017ee-bolje je nanovo iznesen na svetlo dana, kao odsudna, stru\u010dnja\u010dka, objektivna \u201ere\u010d nauke\u201c u odbrani patrijarhalnog ustrojstva srbijanskog dru\u0161tva, koje se ogleda i na polju jezika. O \u201esvetosti\u201c jezi\u010dke norme i njenom odnosu prema \u017eivosti i promenljivosti jezika pi\u0161e master profesorka jezika i knji\u017eevnosti Jelena Lalatovi\u0107, ru\u0161e\u0107i mit o \u201elingvisti\u010dkoj objektivnosti\u201c i pokazuju\u0107i da je i jezi\u010dka politika \u2013 politika.<\/p>\n

U vreme kada su svetsku lingvisti\u010dku javnost zaokupljale teme poput odnosa pola, roda i jezika, intelektualna elita iz Srpske akademije nauka i umetnosti bila je zauzeta potpirivanjem srpskog nacionalizma i zloupotrebom autoriteta nauke u svrhe o\u017eivljavanja srpskog srednjovekovlja i feudalnih vrednosti. Stoga se zastarela i nenau\u010dna argumentacija Instituta za srpski jezik SANU, koja se mo\u017ee sa\u017eeti u formulu po kojoj \u201e\u017eena mo\u017ee biti \u010dista\u010dica, ali ne i borkinja\u201c, uklapa u dosledan razvoj diskursa u kome se su\u0161tinski politi\u010dke odluke predstavljaju kao neutralne nau\u010dne \u010dinjenice.
\nZahvaljuju\u0107i spoju nacionalizma i tehnokratskog poverenja u institucije, podru\u010dje humanisti\u010dkih nauka \u2013 jezik, knji\u017eevnost, kultura \u2212 po difoltu se tretira kao pitanje srpskog jezika, srpske kulture i srpske knji\u017eevnosti, pa se nau\u010dne kvalifikacije i politi\u010dki kontekst koji stoje iza predstavnica i predstavnika nacionalnih institucija ne preispituju. Upravo zato, mo\u017eemo unedogled da debatujemo jesu li feministkinje (iako su mnoge me\u0111u njima filolo\u0161kinje, lingvistkinje, profesorke jezika, prevoditeljke) kompetentne da raspravljaju o jeziku, ali ne postavljamo pitanje koje to lingvisti\u010dke kompetencije o standardizaciji rodno nediskriminativnog jezika poseduje potpisnica Odluke Instituta, koja se, ina\u010de, bavi dijalektologijom. Tako\u0111e, niko ne postavlja pitanje zbog \u010dega je Institut za srpski jezik ovu odluku objavio uprkos tome \u0161to je Svenka Savi\u0107, lingvistkinja koja je svoju karijeru posvetila kako istra\u017eivanju odnosa roda i jezika tako i borbi za ravnopravnost \u017eena, izdala detaljna Uputstva za standardizaciju rodno osetljivog jezika.<\/p>\n

\u201cNeutralno\u201c u slu\u017ebi desnice<\/strong><\/p>\n

Za razliku od Odluke Instituta, koja po\u010diva na diskriminatorskom i jednodimenzionalnom razumevanju jezika prema kome se izme\u0111u aktuelne jezi\u010dke norme i ukupnog bogatstva jezika, te njegovih lingvisti\u010dkih osobina mo\u017ee staviti znak jednakosti, Uputstvo za standardizaciju rodno osetljivog jezika insistira na kreativnom i emancipatorskom odnosu prema jeziku. U skladu sa tim, Savi\u0107 preporu\u010duje da se dubleti poput profesorka\/profesorica, doktorka\/doktorica koriste naporedo, u skladu sa intuicijom govornice\/govornika.<\/p>\n

Me\u0111utim, pre nego \u0161to se upustimo u detaljno razobli\u010davanje pseudomi\u0161ljenja i pseudolingvistike koji stoje iza argumenata poput \u201eali ministarka je supruga ministra\u201c, treba se osvrnuti na politi\u010dki kontekst u kojem je pomenuta odluka, ina\u010de na snazi skoro sedam godina, odjeknula. Usvajanje Zakona o rodnoj ravnopravnosti proteklo je u atmosferi mizoginih spinova o tome kako \u0107e se nekori\u0161\u0107enje rodno nediskriminativnog jezika ka\u017enjavati milionskim iznosima, sli\u010dno kao \u0161to je usvanje Zakona o spre\u010davanju nasilja u porodici proteklo u duhu desni\u010darske histerije o tome kako \u0107e \u017eene zloupotrebiti zakon da bi la\u017eno prijavljivale mu\u0161karce. Reaktuelizacija debate o rodno senzitivnom jeziku ima dvostruku ulogu. Najpre, ona treba da poru\u010di da su feminizam i ravnopravnost \u017eena strano telo u na\u0161em dru\u0161tvu i da se ne uklapaju u na\u0161 jezik i \u201etradiciju\u201c. Za vlast koja je utemeljena na autoritarnom nacionalizmu u unutra\u0161njoj politici i du\u017eni\u010dkoj ekonomiji koja podrazumeva poslu\u0161ni\u0161tvo prema finansijskim i politi\u010dkim institucijama Evropske unije, konzervativnost doma\u0107ih institucija predstavlja idealan izgovor \u2013 re\u017eim se navodno trudi da implementira progresivne zakone i politike, ali na\u0161a \u201etradicija\u201c, institucije, \u010dime se uvek implicira \u201enarod\u201c, naprosto su protiv toga. Imaju\u0107i u vidu da svakodnevno ni\u010du inicijative poput Sabora srpske desnice, \u010diji je cilj da Vu\u010di\u0107u olak\u0161aju zaokret mejnstrima udesno, svaki napad na postignut nivo ravnopravnosti \u017eena, \u010dak i kada je u pitanju \u201esamo jezik\u201c, nije bezazlen.<\/p>\n

Naime, kao \u0161to je argumentovala Svenka Savi\u0107, \u201eJezik odre\u0111ujemo kao delatnost, jer nas interesuje \u0161ta sa jezikom mo\u017eemo \u010diniti i \u0161ta \u010dinimo dok govorimo ili pi\u0161emo. U takvom pristupu imamo u vidu nameru govornika da ne\u0161to \u010dini jezikom: da ube\u0111uje, da pohvali ili podr\u017ei, da se naruga drugom ili ga u\u010dini (ne)vidljivim.\u201c<\/p>\n

Cilj gramati\u010dkih re\u0161enja koja predla\u017ee Institut za srpski jezik SANU jeste da \u017eene kao deo \u010dove\u010danstva koji podjednako kao i mu\u0161karci doprinosi akademskoj, politi\u010dkoj i proizvodnoj sferi u\u010dine nevidljivima, kao i da se svakoj argumentaciji koja problematizuje takav vid \u201erodne neutralnosti\u201c podsmehne. Podsmeh, nevidljivost i omalova\u017eavanje jesu jezi\u010dke prakse koje reflektuju, ali i kreiraju podre\u0111en polo\u017eaj \u017eena.<\/p>\n

Drugim re\u010dima, tvrditi da \u017eena mo\u017ee biti pilot, ali da je re\u010d pilotkinja izmotavanje zna\u010di tvrditi da \u017eene, \u010dak i kada osvajaju oblasti i profesije koje su tradicionalno bile rezervisane za mu\u0161karce, treba to da \u010dine \u201epo mu\u0161kim pravilima\u201c, tj. povla\u0111uju\u0107i mu\u0161kom autoritetu. Sli\u010dnu poruku \u0161alje i konferencija \u201eRodna ravnopravnost u visokom obrazovanju\u201c, koja treba da se odr\u017ei 20. oktobra \u2013 najmo\u0107niji mu\u0161karci \u2013 ministar prosvete, predsednik SANU, rektor Univerziteta u Beogradu, dekan Pravnog fakulteta \u2013 treba da nas obaveste da su \u017eene sasvim ravnopravne i u akademiji i u dru\u0161tvu. Stav Instituta za srpski jezik o rodno senzitivnom jeziku uklapa se u obrazac institucionalnog napada na \u017eenska prava \u2013 neravnopravnost \u017eena negira se kao problem, pa je svaka feministi\u010dka debata, uklju\u010duju\u0107i i onu o jeziku, delegitimizovana kao hir dokonih i povla\u0161\u0107enih \u017eena.<\/p>\n

Ima li smisla polemisati?<\/strong><\/p>\n

Svi znamo da je SANU konzervativna institucija, izvor radijacije srpskog nacionalizma i drugih retrogradnih ideja, ali na\u0161a potreba da reagujemo ne proizilazi iz toga \u0161to prihvatamo njihov \u201enau\u010dni\u201c legitimitet ili zato \u0161to smatramo da se ne\u0161to bolje moglo o\u010dekivati od SANU. Ona proizilazi iz \u010dinjenice da je uticaj spinovane Odluke toliko veliki da \u0107e se verovatno mali broj zamajavati kopanjem po normativnim re\u010dnicima i pravopisima, ve\u0107 \u0107e deo \u201ezdravog razuma\u201c postati \u201elingvisti\u010dka \u010dinjenica\u201c o \u201eneutralnosti mu\u0161kog roda\u201c. U Pravopisu srpskoga jezika u izdanju Matice srpske iz 2010. godine, koji je jedini normativni pravopis, mnoge re\u010di \u017eenskog roda koje ozna\u010davaju vr\u0161iteljke radnje ili \u017eene kao predstavnice odre\u0111enih umetni\u010dkih, kulturnih, politi\u010dkih struja ve\u0107 su standardizovane. Dakle, sasvim je, prema Pravopisu Matice srpske, pravilno re\u0107i avangardistkinja, anarhistkinja, lingvistkinja, izvi\u0111a\u010dica, komunistkinja, anglistkinja, \u010dak i arhivistkinja, vratarka, vrtlarka i garderoberka, pa je nejasno koji bi to jezi\u010dki mehanizmi spre\u010davali upotrebu re\u010di kao \u0161to su sekretarka, advokatkinja, borkinja. Otuda se javni istup Instituta za srpski jezik, te njegovo spinovanje u zao\u0161trenom desni\u010darskom i antifeministi\u010dkom kontekstu, mo\u017ee tuma\u010diti jedino kao seksisti\u010dki \u010din sa ciljem ismevanja feministi\u010dkih ideja.<\/p>\n

Na planu jezi\u010dke politike, problem sa na\u0161om kulturno-obrazovnom paradigmom utemeljenom u nacionalisti\u010dkom revizionizmu iz devedesetih jeste \u0161to je pre\u0107utno u javnom diskursu uspostavljen znak jednakosti izme\u0111u lingvistike, gramatike i jezi\u010dke norme, pa su kao stru\u010dnjakinje i stru\u010dnjaci za jezik prihva\u0107eni samo oni\/e koji se bave normom. Pojednostavljeno re\u010deno, lingvistika prou\u010dava dubinske strukture jezika, gramatika bi trebalo da lingvisti\u010dke uvide koristi radi opisivanja jezika, a norma je najpovr\u0161niji, promenljiv sloj jezika. Institut za srpski jezik SANU je, \u010dak ne uzimaju\u0107i u obzir postoje\u0107i jezi\u010dki standard u kome su se mnoge rodno nediskriminativne imenice odavno odoma\u0107ile, normu proglasio lingvisti\u010dkom \u010dinjenicom, premda je norma uvek stvar jezi\u010dke politike, odnosno intervencije u jeziku. Norma po definiciji predstavlja nametanje izvesnih ograni\u010denja jeziku, \u010dime argument o \u201eforsiranju\u201c rodno senzitivnog jezika pada u vodu, pa bi najlogi\u010dnije bilo te\u017eiti najinkluzivnijoj i najdemokrati\u010dnijoj standardizaciji jezika.<\/p>\n

Dalje, gramati\u010dka i komunikaciona pravilnost nisu isto \u2013 prva je prolazna i promenljiva, a druga ukazuje na neke strukturne osobine jezika. Komunikaciona pravilnost u na\u0161em jeziku zahteva prepoznavanje kategorije roda i posledi\u010dnu kongruenciju. Otuda je potpuno besmisleno pore\u0111enje sa engleskim jezikom \u2013 koristiti police officer umesto policeman ili policewoman jeste rodno neutralno, jer pridevi i glagoli u engleskom jeziku nemaju rod. \u201ePolicajac je u\u0161ao\u201c ozna\u010dava mu\u0161karca, \u201e\u017eena policajac je u\u0161la\u201c zvu\u010di arhai\u010dno i jasno upu\u0107uje na stavove govornika\/ce o polo\u017eaju \u017eena, budu\u0107i da se ne govori \u201emu\u0161karac policajac\u201c, dok \u201epolicajka je u\u0161la\u201c sasvim odgovara zahtevima i kongruencije i komunikacione pravilnosti.<\/p>\n

I (sa)radnice i (sa)borkinje<\/strong><\/p>\n

Pitanje odnosa roda i jezika unekoliko je slo\u017eenije od pitanja rodno nediskriminativnih imenica, jer postoje situacije u kojima se mu\u0161ki rod (npr. glagol u mno\u017eini koji ozna\u010dava grupu ljudi i mu\u0161kog i \u017eenskog roda) na ovom stupnju jezi\u010dkog razvoja jo\u0161 uvek mora tretirati kao \u201eneutralan\u201c. Me\u0111utim, lingvistkinje i lingvisti su, kako je u svojim pionirskim istra\u017eivanjima na polju roda i pola u srpskohrvatskom pokazao Ljubi\u0161a Raji\u0107, jo\u0161 sedamdesetih ustanovili da je ideja o neobele\u017eenosti tj. neutralnosti kategorije mu\u0161kog roda dru\u0161tvena predrasuda, a ne nau\u010dna istina. Na jednom prili\u010dno interesantnom primeru Raji\u0107 je tako\u0111e pokazao da ne postoje lingvisti\u010dka ograni\u010denja za derivaciju (izvo\u0111enje) imenica \u017eenskog roda koje ozna\u010davaju zanimanja. Ovde nije zgoreg preduprediti poku\u0161aje duhovitosti u stilu \u201ea kako je onda mu\u0161ki rod od pastrmka\u201c \u2013 bavimo se isklju\u010divo imenicama koje ozna\u010davaju \u017eene, dakle, ljudska bi\u0107a, jer se to ti\u010de vidljivosti i dostojanstva \u017eena u sferi rada, politike, nauke.<\/p>\n

Naime, Raji\u0107 u svom istra\u017eivanju s kraja osamdesetih ukazuje na to da re\u0107i predsednica vlade nije uobi\u010dajeno, te da ima \u010dak i podrugljiv prizvuk, dok je prihvatljivo re\u0107i predsednica odbora za brigu o deci. Sli\u010dno va\u017ei i za re\u010d profesorka kada se odnosi na osobu \u017eenskog roda koja predaje u srednjoj \u0161koli, dok univerzitetska titula po pravilu stoji u mu\u0161kom rodu. Iza forsiranja \u201eneutralnosti\u201c mu\u0161kog stoji, dakle, uverenje da je vidljivost \u017eena poni\u017eavaju\u0107a po odre\u0111enu javnu funkciju \u2013 drugim re\u010dima, u redu je naglasiti da se, kao u slu\u010daju predsednice odbora za brigu o deci ili gimnazijske profesorke, \u017eene bave brigom o deci, ali ne i kada je re\u010d o politi\u010dkoj ili dru\u0161tvenoj mo\u0107i.<\/p>\n

Tako\u0111e, tvrdnja da je \u201eministarka \u017eena ministra\u201c imala bi smisla ako bi sobarica bila supruga sobara. Nije, dakle, re\u010d ni o kakvim jezi\u010dkim mehanizmima koji ne\u0161to dozvoljavaju ili ne, ve\u0107 o duboko mizoginim idejama prema kojima \u017eene treba da se bave ograni\u010denim brojem profesija, a afirmaciju u dru\u0161tvu posti\u017eu putem braka.<\/p>\n

Ukazuju\u0107i na dvostruke kriterijume za mu\u0161karce i \u017eene koji upravljaju patrijarhalnim dru\u0161tvom, Olimp de Gu\u017e, jedna od prvih borkinja za prava \u017eena, napisala je u Deklaraciji o pravima \u017eene i gra\u0111anke \u201eAko \u017eena ima pravo da se popne na gubili\u0161te, onda ima pravo i da se popne na govornicu\u201c.
\nAko \u017eena mo\u017ee da bude \u010dista\u010dica, radnica, kasirka, onda mo\u017ee da bude i saborkinja, revolucionarka i politi\u010darka.<\/p>\n

marks21.info<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Komunikaciona pravilnost u na\u0161em jeziku zahteva prepoznavanje kategorije roda i posledi\u010dnu kongruenciju. Otuda je potpuno besmisleno pore\u0111enje sa engleskim jezikom \u2013 koristiti police officer umesto policeman ili policewoman jeste rodno neutralno, jer pridevi i glagoli u engleskom jeziku nemaju rod<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-235030","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235030","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=235030"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/235030\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=235030"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=235030"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=235030"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}