{"id":234633,"date":"2017-10-13T07:00:13","date_gmt":"2017-10-13T05:00:13","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=234633"},"modified":"2017-10-12T22:58:50","modified_gmt":"2017-10-12T20:58:50","slug":"o-novinarima-gazdama-i-psima","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/10\/13\/o-novinarima-gazdama-i-psima\/","title":{"rendered":"O novinarima, gazdama i psima"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Bojan Marjanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"Watchdog\"<\/a>Na Fakultetu politi\u010dkih nauka u Beogradu, na studiju \u017eurnalistike, pominje se jedan izraz koji bi slikovito trebalo da opi\u0161e novinarski poziv. Novinari su, naime, opisani kao psi \u010duvari demokratskog poretka. Iako je ta sintagma i pateti\u010dna i pompezna i mistifikatorska, ipak nam mo\u017ee poslu\u017eiti za po\u010detak pri\u010de o medijima u Srbiji. Mejnstrim novinarski habitus se u mnogome gradi na temeljnom operisanju od slobodnog mi\u0161ljenja \u2013 sve u ime kanonskih postulata o tobo\u017enjoj neutralnosti i sa\u017eetosti \u2013 te mo\u017eda ne treba ni da nas \u010dudi da dobar deo ovda\u0161nje medijske scene izgleda kao da nije dobacio do prenesenog zna\u010denja ove pse\u0107e metafore, svejedno da li su imali ili ne priliku da se sa njom susretnu tokom \u0161kolovanja.<\/p>\n

Naime, kada gledate TV, slu\u0161ate radio i \u010ditate novine\/portale, jedan veliki deo medijske scene zaista izgleda kao da demokratskim poretkom smatra svaki koji sebi pri\u0161ije \u0161arena parademokratska odli\u010dja, a sebe, zapravo, u doslovnom smislu do\u017eivljavaju kao pse \u010duvare tog demokratskog simulakruma. Jer kako druga\u010dije i zvu\u010di sva ova kakofonija koja bruji ovda\u0161njim javnim prostorom nego kao kakofonija lave\u017ea, re\u017eanja, baljenja i cviljenja koje \u010detvorono\u017ene novinarske zverke pu\u0161taju od sebe u odbrani demokratskog poretka oli\u010denog u Gazdi i gazdinstvu? A Gazda se, da se ne pravimo ludi, ovih sezona u Srbiji odaziva na ime Aleksandar Vu\u010di\u0107, kao \u0161to je i gazdinstvo poznato pod nazivom Srpska napredna stranka (SNS).<\/p>\n

Gotovo da mo\u017eemo zamisliti kako Gazda ide u redovni obilazak svojih novinarskih pr\u0107ija, pa najposlu\u0161nijima i najvrednijima \u2013 recimo, dnevnom listu Infomer ili televiziji Pink, dnevnom listu Politika ili javnom servisu RTS \u2013 na ulazna vrata stavlja veliku plo\u010du sa \u010ditkim natpisom \u201c\u010cUVAJ SE \u2013 PAS \u010cUVAR DEMOKRATSKOG PORETKA UJEDA\u201d. Me\u0111utim, imamo i druga\u010dije primere. U ime \u0161teto\u010dinskih politika \u2013 kojima, ovisno od ugla gledanja, i slu\u017ei i gospodari \u2013 Gazda je ovih dana nekim drugim, kriti\u010dki nastrojenim medijskim ku\u0107ama stavljao neke druge natpise. Recimo, nedeljniku Vranjske je zalepio tablu na kojoj pi\u0161e \u201cZATVORENO DO DALJNJEG\u201d.<\/p>\n

O\u010dajni\u010dke metode<\/strong><\/p>\n

Posle dvadeset i tri godine, nedeljnik Vranjske je prestao sa izla\u017eenjem. Kap koja je prelila \u010da\u0161u i koja je dovela do toga da Vranje izgubi svoj najrespektabilniji nezavisni medij bila je sa\u010dinjena od u\u010destalih poseta poreske inspekcije \u2013 iako su u Vranjskim samo pre tri meseca dobili potvrdu od iste da nemaju nikakva dugovanja. Me\u0111utim, u toj \u010da\u0161i su se dugo skupljale druge gorke kapi koje su novinari i novinarke Vranjskih morali da popiju zato \u0161to su su iz nedelje u nedelju pisale o raznim sumnjivim radnjama gradskih vlasti i njima bliskih struktura, te su zbog toga trpele najrazli\u010ditije vrste politi\u010dkih, ekonomskih i kriminalnih pritisaka \u2013 od otkazivanja ogla\u0161iva\u010da preko ignorisanja institucija pa sve do otvorenih pretnji. Situacija u kojoj se na\u0161ao Vuka\u0161in Obradovi\u0107, urednik Vranjskih, istinski je o\u010dajni\u010dka \u2013 situacija u kojoj ga, recimo, lokalni kriminalac podse\u0107a na to da bi njegova \u0107erka trebalo da \u201cpazi kako prelazi ulicu da joj se ne\u0161to ne bi desilo\u201d \u2013 te su i njegove mere protesta bile o\u010dajni\u010dke.<\/p>\n

Naime, Vuka\u0161in Obradovi\u0107 se zaklju\u010dao u kancelariji nedeljnika i stupio u \u0161trajk gla\u0111u, a slede\u0107eg dana prevezen je u bolnicu zbog zdravstvenih komplikacija koje, sre\u0107om, nisu ostavile ozbiljnije posledice. Me\u0111utim, ono \u0161to je vrlo va\u017eno napomenuti je da je ovaj slu\u010daj, po svoj prilici, bio i kap koja je prelila jednu ve\u0107u \u010da\u0161u \u2013 \u010da\u0161u u kojoj se nalazi sistemsko poni\u017eenje koje kriti\u010dki nastrojeni mediji trpe godinama unazad, a pogotovo od dolaska SNS-a na vlast. Ve\u0107 istog dana kada je Obradovi\u0107 stupio u \u0161trajk, jedan deo medijske i \u0161ire javnosti (mediji, novinarke\/novinari i organizacije civilnog dru\u0161tva) pokazao je odlu\u010dnost da stupi u solidarni front, po\u010dev od prvog protesta podr\u0161ke ispred Vlade pa do razli\u010ditih javnih akcija koje su usledile u danima posle, a \u010dija je kulminacija, svakako, formiranje Grupe za slobodu medija, neformalne organizacije \u010dije krajnje domete je jo\u0161 uvek te\u0161ko naslutiti.<\/p>\n

Simulacija pluralizma<\/strong><\/p>\n

Ipak, pravo govore\u0107i, pri\u010da o Vranjskim i Vuka\u0161inu Obradovi\u0107u, bolna je u svojoj simptomati\u010dnosti \u2013 naime, manje ili vi\u0161e sli\u010dan tretman dobijaju svi koji zbog svoje kriti\u010dke nastrojenosti str\u0161e u savr\u0161enom mozaiku Vu\u010di\u0107eve Srbije. Prakti\u010dno govore\u0107i, politi\u010dka elita okupljena oko vladaju\u0107e stranke javni prostor poku\u0161ava da oblikuje kao mesto na kome \u0107e simulirani pluralizam biti savr\u0161ena dimna zavesa za njihovu istinsku politi\u010dku agendu. Udru\u017eeni simulatorski poduhvat de\u0161ava se, jasno, na vi\u0161e frontova. Rade to i unutar same stranke \u2013 recimo, onda kada sam Vu\u010di\u0107 izjavljuje kako je SNS \u0161iroka stranka \u201cadenauerskog tipa\u201d koja u svoje redove nastoji da integri\u0161e i levi\u010dare i liberale i konzervativce, a u realnosti imamo jednu gotovo vojno autoritarno struktuiranu interesnu organizaciju koja zahuhtalo vr\u0161i mar\u0161 kroz sve pore dru\u0161tva.<\/p>\n

Opet, simulacija vi\u0161eglasja postoji i unutar vladaju\u0107e koalicije \u2013 unutar nje se nalaze i stranke do perverzije cini\u010dnih imena, kao \u0161to su Socijalisti\u010dka partija Srbije i Pokret socijalista, na \u010delu vlade imamo premijerku autovanu lezbejku koja, uprkos stvarnosti, izjavljuje kako Srbija i \u201cnije toliko homofobi\u010dna zemlja\u201c, a, u su\u0161tini, jedino \u0161to iza ove vlade ostaje su neoliberalne, desni\u010darske politike koje dalje deprivileguju sve one koji su ve\u0107, na raznim nivoima, temeljno deprivilegovani.<\/p>\n

Naposletku, la\u017eni pluralizam imamo i na medijskoj sceni. Desni\u010darsko-nacionalisti\u010dki Informer, konzervativno-gra\u0111anska Politika, javni-servis-u-poku\u0161aju RTS i \u0161areni-regionalno-rijaliti-bu\u0107kuri\u0161 Pink ba\u0161tine u nekoj meri druga\u010dije diskurzivne i ure\u0111iva\u010dke okvire, ali su, naime, svi oni psi \u010duvari Vu\u010di\u0107evog demokratskog poretka \u2013 svi oni su tu da, na svoj na\u010din, stvaraju paramedijski zastor za stvarnost srpskog dru\u0161tva. Sad, kao \u0161to i ina\u010de biva sa psima, neki od njih su pit bulovi, a neki pudlice, neki rotvajleri, a neki pekinezeri. Me\u0111utim, ako ih se dresira \u2013 a dresura, zna se ve\u0107, funkcioni\u0161e po starom principu nagrade i kazne, s tim \u0161to nije te\u0161ko naslutiti koji deo ovog paketa ide vlasnicima poslu\u0161ni\u010dkih medija, a koji deo njihovim zaposlenim \u2013 svi \u0107e oni na svoj na\u010din biti odani Gazdi i svi \u0107e oni na svoj na\u010din nasrtati na sve one koji bi bili kriti\u010dki nastrojeni.<\/p>\n

Fiktivna tr\u017ei\u0161na utakmica<\/strong><\/p>\n

A kakva je ta stvarnost koja se nalazi iza tog spomenutog pse\u0107eg paramedijskog zastora? Pa, u pitanju je tu\u017ena stvarnost jednog medijskog tr\u017ei\u0161ta koje obitava na periferiji globalnog kapitalizma \u2013 tu\u017ena stvarnost jedne dr\u017eave koja niti je dovoljno velika, niti je zemlja kapitalisti\u010dkog centra da bi u njoj postojao prostor za glumatanje \u201cfer tr\u017ei\u0161ne utakmice\u201d u kojoj bi nezavisni i kriti\u010dki mediji kako-tako opstajali. U toj sakrivenoj stvarnosti privatizacija medija je uglavnom zna\u010dila njihovo ga\u0161enje \u2013 recimo, od 56 medija privatizovanih u periodu izme\u0111u 2003. i 2007. godine samo je jedan opstao,1 a sli\u010dnu sliku smo dobili i u slede\u0107im talasima privatizacije izvedenim po potonje donetim medijskim zakonima.<\/p>\n

Iza \u0161arenila zabavnih i rijaliti programa, krije se stvarnost u kojoj imamo visoku koncentraciju vlasni\u0161tva medija, te osam najve\u0107ih medijskih ku\u0107a dopire do vi\u0161e od 70% medijske publike. Iza zavese na kojoj su naka\u010deni paranoi\u010dni Informerovi naslovi o pomahnitalim usta\u0161ama koje se danono\u0107no spremaju da zatru sve srpsko \u0161to postoji na svetu, nalazi se tu\u017ena stvarnost u kojoj su novinarke i novinari \u2013 sasvim svejedno da li govorimo o onima koji rade u kriti\u010dkim ili oportunisti\u010dkim medijima \u2013 ba\u010deni u potpunu prekarnost i dovedeni na rub egzistencije. Po jednom istra\u017eivanju iz 2015. godine, vi\u0161e od 61% ispitanih novinarki i novinara brine prekarizovanost rada i \u017eivota, a najvi\u0161e ih ti\u0161te pravna nesigurnost, nesigurnost radnog vremena, radnog mesta i uslova rada.<\/p>\n

Recimo, o kakvoj poziciji je re\u010d dosta ilustrativno govore re\u010di novinarke Tamare Skrozze, date u intervjuu u okviru tog istra\u017eivanja: \u201cNajvi\u0161e strepim od bolesti, jer bolest u mom slu\u010daju zna\u010di da ne mogu da \u2018tezgarim\u2019 i da ne\u0107u imati nikakav prihod. Zato radim i pod temperaturom, i dok ka\u0161ljem, i u situacijama kada to ne bih nikako smela.\u201d U toj i takvoj stvarnosti, politi\u010dka dimenzija tobo\u017ee slobodnog tr\u017ei\u0161ta sasvim je ogoljena \u2013 tr\u017ei\u0161te, dakako, nikada nije ni bilo ni\u0161ta drugo do instrument pomo\u0107u koga su oni sa ve\u0107im stepenom politi\u010dke i ekonomske mo\u0107i svoje bogatstvo i mo\u0107 dalje \u0161irili na u\u0161trb onih koji su u daleko neravnopravnijoj poziciji.<\/p>\n

Borba za javnu sferu<\/strong><\/p>\n

Me\u0111utim, zbijanje redova kriti\u010dki nastrojenih medija, novinarki i novinara, kao i organizacija civilnog dru\u0161tva budi izvesnu nadu. Jasno, svi ti akteri ne stoje na sasvim istim politi\u010dkim pozicijama \u2013 iako se mahom rasprostiru od levih liberala, u ve\u0107ini slu\u010dajeva, ka artikulisanijim levim pozicijama, u ne\u0161to manjem broju. Ipak, te politi\u010dke razlike sad moraju zaista biti sekundarna stvar \u2013 u ovom trenutku je, naprosto, va\u017eno poku\u0161ati izboriti se za javnu sferu u kojoj \u0107e kriti\u010dko mi\u0161ljenje spram vladaju\u0107e elite biti vidljivije, a oni koji su nosioci tog mi\u0161ljenja manje ugro\u017eeni.<\/p>\n

Zauzimati nekakav autisti\u010dan stav po kome, ionako, nijedan medij unutar kapitalizma nije slobodan i po kome bi trebalo ostati izvan ove borbe predstavljao bi jednu vrstu tobo\u017enje politi\u010dke pravovernosti koja apsolutno nema u vidu puku \u010dinjenicu da je za razvoj bilo koje progresivne politi\u010dke opcije mnogo bolje imati javnu sferu koja \u0107e biti makar malo bli\u017ea istinskom pluralizmu i demokratskom poretku. A ne javnu sferu u kojoj se, recimo, urednik portala koji otkriva nelegalne radnje ministra Vulina prilikom kupovine svog stana danima, kroz poslu\u0161ni\u010dke medije, prokazuje kao narkoman. Ili, recimo, javnu sferu u kojoj \u0107e se, na Studiju B, aktivisti inicijative Ne davimo Beograd koja se protivi izgradnji Beograda na vodi, tako\u0111e, prokazivati kao narkomani. Ili, recimo, javnu sferu u kojoj, uprkos frapantno rastu\u0107em femicidu, Politika objavljuje niz mizoginih tekstova u kojima nekako niko nije kriv za porast nasilja nad \u017eenama, osim, mo\u017eda, samih \u017eena. Ili, recimo, javnu sferu u kojoj \u0107e poslanici u Skup\u0161tini da prete\u0107i ma\u0161u naslovnicom NIN-a samo zato jer im se ne dopada \u0161to su poziciju ovda\u0161njeg radni\u0161tva metafori\u010dki uporedili sa pozicijom zarobljenika u radnim logorima.<\/p>\n

Ili, da skratimo pri\u010du, javnu sferu u kojoj se \u010duju samo oni glasovi koji saborno zagovaraju jednu desni\u010darsku politiku, samo oni pse\u0107i zvuci koji, laju\u0107i i re\u017eu\u0107i, i dalje zagovaraju konzervativno dru\u0161tvo frapantnih nejednakosti, javnu sferu u kojoj psi \u010duvari naprednja\u010dkoga poretka cvile\u0107i i stenju\u0107i stvaraju zaglu\u0161uju\u0107u buku u kojoj, nekad razgovetno, a nekad ne, odjekuje samo jedno ime \u2013 Aleksandar Vu\u010di\u0107, Aleksandar Vu\u010di\u0107, Alekandar Vui\u0107, Aleandar Vi\u0107, Alekdar Vi\u0107, Asanr V\u0107, Aar V\u0107, Ar V\u0107, AV, AV, AV, AV!<\/p>\n

    \n
  1. Navedeno prema tekstu Tanje Jakobi u zborniku \u201cOd novinara do nadni\u010dara. Prekarni rad i \u017eivot<\/a>\u201c. [\u21a9<\/a><\/li>\n<\/ol>\n

    Bilten<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

    Nedavno ga\u0161enje tjednika Vranjske nanovo je razotkrilo osnovni mehanizam funkcioniranja medijske scene u Srbiji: o svemu odlu\u010duje vidljiva ruka \u201ctr\u017ei\u0161ta\u201d, znana i kao Srpska napredna stranka.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":234634,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-234633","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/234633","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=234633"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/234633\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/234634"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=234633"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=234633"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=234633"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}