{"id":234597,"date":"2017-10-12T08:50:31","date_gmt":"2017-10-12T06:50:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=234597"},"modified":"2017-10-12T08:50:31","modified_gmt":"2017-10-12T06:50:31","slug":"chomsky-erozija-funkcionalne-demokratije-je-prirodna-posledica-koncentracije-ekonomske-moci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/10\/12\/chomsky-erozija-funkcionalne-demokratije-je-prirodna-posledica-koncentracije-ekonomske-moci\/","title":{"rendered":"Chomsky: Erozija funkcionalne demokratije je prirodna posledica koncentracije ekonomske mo\u0107i"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: David Barsamian<\/strong><\/p>\n

\"Noam-Chomsky\"<\/a>Govorili ste o razlici izme\u0111u Trumpovih klovnovskih ispada, koji dobijaju neograni\u010den prostor u medijima, i stvarnih politika koje on nastoji da sprovede, a koje prolaze gotovo neopa\u017eeno. Verujete li da on ima bilo kakve koherentne politi\u010dke, ekonomske ili spoljnopoliti\u010dke ciljeve? \u0160ta su rezultati prvih nekoliko meseci Trumpovog mandata?<\/strong><\/p>\n

-Na taj na\u010din se skre\u0107e pa\u017enja javnosti sa zaista va\u017enih pitanja, \u0161to je verovatno o\u010dekivano, s obzirom na kvalitete i sklonosti figure koja je zauzela centralno mesto na pozornici i ljude koji rade iza scene. Na jednom nivou, Trump svojim lakrdijama vezuje svu pa\u017enju javnosti za sebe; vi\u0161e nije va\u017eno \u010dak ni kako to radi. Ko se jo\u0161 se\u0107a tvrdnji da su milioni nelegalnih imigranata glasali za Hillary Clinton i tako oduzeli grandioznu pobedu \u201eobi\u010dnim ljudima\u201c? Ili optu\u017ebi da je Obama naredio da se u Trumpovu kulu instaliraju prislu\u0161ni ure\u0111aji? Same tvrdnje koje on iznosi nisu va\u017ene. Bitno je da se time skre\u0107e pa\u017enja sa onoga \u0161to se zbiva u pozadini. Iza scene, van doma\u0161aja svetlosti reflektora, tim najzagri\u017eenijih republikanaca vredno radi na sprovo\u0111enju politika koje imaju za cilj da jo\u0161 vi\u0161e obogate njihovo pravo bira\u010dko telo: one koji poseduju privatno bogatstvo i mo\u0107, \u201egospodare \u010dove\u010danstva\u201c, da pozajmim frazu Adama Smitha.<\/p>\n

Te politike \u0107e imati pogubne posledice za naj\u0161ire slojeve stanovni\u0161tva i budu\u0107e generacije, ali oni su neva\u017eni; republikanci o njima ne razmi\u0161ljaju. Oni ve\u0107 godinama rade na nametanju tih destruktivnih politika. Paul Ryan, na primer, ve\u0107 dugo predla\u017ee da se federalna administracija prakti\u010dno ukine, osim onih njenih delova koji slu\u017ee potrebama interesnih grupa koje on zastupa. Razlika je u tome \u0161to je pravu prirodu svojih predloga u pro\u0161losti uvijao u dosadne tabele i brojke, da komentatori ne bi na njih obratili previ\u0161e pa\u017enje. Po\u0161to je sada sva pa\u017enja javnosti vezana za poslednji Trumpov skandal, Ryanov tim i izvr\u0161na grana vlasti mogu da rade na usvajanju zakona koji \u0107e ograni\u010diti prava radnika, ukinuti za\u0161titu potro\u0161a\u010da i te\u0161ko pogoditi ruralne zajednice. Plan je da ugase programe zdravstvene za\u0161tite ukidanjem poreza kojima su ti programi finansirani, da bi tako dodatno obogatili svoje bira\u010dko telo, i da demontiraju Dodd-Frankov zakon kojim su bila nametnuta preko potrebna ograni\u010denja predatorskim finansijskim institucijama, koje su nezamislivo oja\u010dale u epohi neoliberalizma.<\/p>\n

To je tek mali deo ru\u0161ila\u010dkog pohoda koji je pokrenula Republikanska partija. Zapravo, to vi\u0161e i nije partija u tradicionalnom smislu te re\u010di. Konzervativni politi\u010dki analiti\u010dari Thomas Mann i Norman Ornstein opisuju je kao \u201eradikalni prevratni\u010dki pokret\u201c koji napu\u0161ta podru\u010dje uobi\u010dajene parlamentarne politike.<\/p>\n

Veliki deo tog projekta sprovodi se prikriveno, na zatvorenim sednicama, uz ograni\u010den uvid javnosti. Neke druge republikanske politike su otvorenije, na primer povla\u010denje iz Pariskog sporazuma o klimi, \u010dime su se Sjedinjene Dr\u017eave izolovale kao zemlja parija koja ne \u017eeli da se pridru\u017ei naporima me\u0111unarodne zajednice da spre\u010di ekolo\u0161ku katastrofu. \u0160to je jo\u0161 gore, re\u0161eni su da pove\u0107aju potro\u0161nju fosilnih goriva, uklju\u010duju\u0107i i ona najopasnija, kao i da ukinu propise o za\u0161titi \u017eivotne sredine i dodatno smanje ulaganja u istra\u017eivanja i razvoj alternativnih izvora energije koji \u0107e nam uskoro biti neophodni za opstanak.<\/p>\n

Iza tih politika stoje razli\u010diti motivi i razlozi. Jedan od razloga je pru\u017eanje usluga njihovom povla\u0161\u0107enom bira\u010dkom telu. Neki drugi razlozi nisu naro\u010dito va\u017eni \u201egospodarima \u010dove\u010danstva\u201c, ali su korisni za zadr\u017eavanje delova nekada jedinstvenog glasa\u010dkog bloka, budu\u0107i da se partijska politika sada pomerila toliko udesno da samim predlozima politika ne mogu privu\u0107i glasa\u010de. Na primer, ukidanje pomo\u0107i za planiranje porodice ne predstavlja uslugu \u201egospodarima\u201c, koji bi izdvajanje sredstava za planiranje porodice verovatno podr\u017eali. Ali ukidanjem takvih programa osigurava se podr\u0161ka evan\u0111elisti\u010dkog dela republikanske baze \u2013 onih glasa\u010da koji nisu svesni da se tako zala\u017eu za ve\u0107i broj ne\u017eeljenih trudno\u0107a, \u0161to \u0107e dovesti do \u010de\u0161\u0107eg pribegavanja abortusima pod uslovima koji mogu biti opasni i \u010desto smrtonosni.<\/p>\n

Sva krivica za nastalu \u0161tetu ne mo\u017ee se pripisati prevarantu koji nominalno vr\u0161i vlast, pomo\u0107nicima kojima se okru\u017eio i silama koje je oslobodio u Kongresu. Neki od najopasnijih trendova koje donosi Trumpov mandat nadovezuju se na inicijative pokrenute u Obaminom mandatu \u2013 inicijative iza kojih je, ne smemo zaboraviti, stajao pritisak republikanskog Kongresa.<\/p>\n

O najopasnijim trendovima javnost jedva da je obave\u0161tena. Veoma va\u017ena studija objavljena u Biltenu atomskih fizi\u010dara u martu 2017. otkriva da je program modernizacije nuklearnog arsenala koji je sproveo Obama uve\u0107ao \u201eukupnu razornu mo\u0107 postoje\u0107ih nuklearnih projektila pribli\u017eno tri puta \u2013 a to je upravo razvoj doga\u0111aja kakav se mo\u017ee o\u010dekivati u zemlji koja \u017eeli da razvije sposobnost da povede i dobije nuklearni rat tako \u0161to \u0107e prvim udarom uni\u0161titi arsenal protivnika\u201c. Kao \u0161to se isti\u010de u analizi, uve\u0107ani nuklearni kapaciteti ugro\u017eavaju strate\u0161ku stabilnost od koje zavisi opstanak \u010dove\u010danstva. A zastra\u0161uju\u0107i izve\u0161taji o katastrofama koje su za dlaku izbegnute i neodgovorno pona\u0161anje na\u0161ih lidera u nekoliko poslednjih godina jasno pokazuju koliko nam je opstanak neizvestan. Taj isti program sada sprovodi Trump i to, uz pretnju ekolo\u0161ke katastrofe, zasenjuje sve druge probleme \u2013 a gotovo niko ne govori o tome jer je sva pa\u017enja usmerena na klovna pod reflektorima.<\/p>\n

Koliko je jasna Trumpova predstava o onome \u0161to on i njegovi pomaga\u010di zapravo rade \u2013 ne mo\u017eemo znati. Sasvim je mogu\u0107e da je on autenti\u010dan u svojim postupcima, da imamo posla sa nekompetentnim i preosetljivim megalomanijakom \u010dija je jedina ideologija on sam. A \u0161ta nam donosi dominacija ekstremisti\u010dkog krila republikanske organizacije? To je sasvim o\u010digledno.<\/p>\n

Ima li bilo kakvih ohrabruju\u0107ih znakova promene na strani demokrata? Ili je vreme da razmislimo o tre\u0107oj partiji?<\/strong><\/p>\n

-Treba da razmislimo o mnogo stvari. Najzanimljiviji deo izbora 2016. godine bila je kampanja Berniea Sandersa koja je napustila okvire uobi\u010dajenog obrasca utvr\u0111enog u poslednjih 100 godina ameri\u010dke politi\u010dke istorije. Brojna istra\u017eivanja politikologa pokazuju da se rezultati izbora manje-vi\u0161e kupuju; iznos sredstava ulo\u017eenih u kampanju dobar je indikator izgleda za pobedu, i na izborima za Kongres i na predsedni\u010dkim izborima. To je i dobar indikator za procene kakve \u0107e biti budu\u0107e odluke izabranih politi\u010dkih predstavnika. S druge strane, najve\u0107i deo bira\u010dkog tela \u2013 oni koji se nalaze na ni\u017eim stupnjevima dohodovne lestvice \u2013 prakti\u010dno nemaju nikakav politi\u010dki uticaj, jer izabrani predstavnici koji bi trebalo da ih zastupaju zanemaruju njihove interese. Otuda nas ne iznena\u0111uje \u0161to je na izborima pobedio kandidat koji je milijarder i TV zvezda, uz zna\u010dajnu podr\u0161ku medija: direktnu podr\u0161ku jednog od vode\u0107ih kanala za vesti, Murdochovog Foksa i veoma uticajnih desni\u010darskih radio voditelja, kao i uz indirektnu, ali jednako sna\u017enu podr\u0161ku svih vode\u0107ih medija koji su bili op\u010dinjeni Trumpovim lakrdijama i prihodima od reklama koji su porasli upravo zahvaljuju\u0107i Trumpu.<\/p>\n

Sandersova kampanja, s druge strane, napravila je zaokret u odnosu na taj model. Sanders je bio gotovo nepoznat. Prakti\u010dno nije imao podr\u0161ku vode\u0107ih finansijera, mediji su ga ignorisali ili mu se podsmevali i jo\u0161 se predstavljao kao \u201esocijalista\u201c, \u0161to je ovde re\u010d koja izaziva u\u017eas. Uprkos svemu, on je najpopularnija politi\u010dka figura u zemlji, i to ubedljivo.<\/p>\n

Uspeh Sandersove kampanje je pokazao da postoje opcije koje se mogu iskoristiti \u010dak i unutar oko\u0161talog dvopartijskog sistema, uprkos brojnim institucionalnim barijerama koje onemogu\u0107uju izlazak iz njega. U Obaminim mandatima, Demokratska partija se prakti\u010dno raspala na lokalnom i dr\u017eavnom nivou. Ta partija je odavno digla ruke od radni\u010dke klase, pre svega u ono doba kada je Clinton svojim trgovinskim i fiskalnim politikama oslabio proizvodni sektor u Sjedinjenim Dr\u017eavama, koji je nekada obezbe\u0111ivao relativno stabilne poslove.<\/p>\n

Nema nesta\u0161ice novih predloga za vo\u0111enje progresivnih politika. Program koji je razvio Robert Pollin u knjizi Ozelenjavanje globalne ekonomije nudi pristup koji obe\u0107ava. Gar Alperovitz u svojim radovima posve\u0107enim izgradnji autenti\u010dne demokratije zasnovane na radni\u010dkom samoupravljanju nudi jo\u0161 jedan zanimljiv predlog. Prakti\u010dna primena takvih pristupa i povezanih ideja javlja se u mno\u0161tvu razli\u010ditih oblika. Neki od pokreta koji su nastali kao produ\u017eetak Sandersove kampanje aktivno rade na kori\u0161\u0107enju tih novih mogu\u0107nosti.<\/p>\n

Tako\u0111e, postoje\u0107i dvopartijski okvir, mada ima dugu istoriju, nije uklesan u kamenu. Nije tajna da su tradicionalne politi\u010dke institucije u industrijskim demokratijama poslednjih godina ugro\u017eene naletom ne\u010dega \u0161to se naziva \u201epopulizmom\u201c. Taj termin se koristi prili\u010dno neodre\u0111eno da bi se opisao talas nezadovoljstva, besa i prezira prema institucijama koje su bile na \u010delu neoliberalne ofanzive, \u0161to je dovelo do stagnacije za ve\u0107inu i spektakularne koncentracije bogatstva u rukama malobrojnih.<\/p>\n

Erozija funkcionalne demokratije je prirodna posledica koncentracije ekonomske mo\u0107i, koja na dobro poznate na\u010dine prerasta u politi\u010dku mo\u0107, ali ovde su va\u017eni i neki dublji razlozi i op\u0161ta na\u010dela. Vladaju\u0107a doktrina nas u\u010di da se oduzimanjem nadle\u017enosti za dono\u0161enje odluka od javnog sektora i preno\u0161enjem tih nadle\u017enosti na \u201etr\u017ei\u0161te\u201c osigurava najefikasnija za\u0161tita li\u010dnih sloboda, ali stvarnost je druga\u010dija. Javnim institucijama na koje glasa\u010di u funkcionalnim demokratijama imaju izvestan uticaj oduzete su nadle\u017enosti i prenete na male privatne tiranije \u2013 korporacije koje dominiraju dana\u0161njom ekonomijom \u2013 na koje glasa\u010di nemaju ba\u0161 nikakav uticaj. Demokratija se jo\u0161 direktnije suzbija u Evropi: tamo je dono\u0161enje klju\u010dnih odluka prepu\u0161teno trima institucijama \u2013 Me\u0111unarodnom monetarnom fondu, Evropskoj centralnoj banci i Evropskoj komisiji \u2013 \u010diji predstavnici ne izlaze na izbore, a ra\u010dune pola\u017eu bankama i kreditorima iz severnih zemalja, a ne bira\u010dima.<\/p>\n

Takve politike imaju za cilj da razgrade dru\u0161tvo, u skladu sa \u010duvenim diktumom Margaret Thatcher kojim je ona opisala svoje vi\u0111enje sveta \u2013 ili ta\u010dnije, svet kakav \u017eeli da stvori: svet u kojem vi\u0161e ne postoji dru\u0161tvo, ve\u0107 samo pojedinci. Margaret Thatcher je tako nesvesno parafrazirala Marxov ogor\u010deni sud o represiji u Francuskoj koja je francusko dru\u0161tvo pretvorila u \u201evre\u0107u krompira\u201c, u amorfnu i nepovezanu masu u kojoj ni\u0161ta ne funkcioni\u0161e. Pravi tiranin u dana\u0161nje vreme nije autokratski vladar \u2013 bar ne na zapadu \u2013 ve\u0107 koncentracija privatne mo\u0107i.<\/p>\n

Kolaps centristi\u010dkih vladaju\u0107ih institucija bio je o\u010digledan na poslednjim izborima, u Francuskoj polovinom 2017. i u SAD nekoliko meseci ranije, gde su dvojica kandidata koji su uspeli da mobili\u0161u \u0161iroke mase bili Sanders i Trump. Trump nije dugo skrivao koliko je njegov \u201epopulizam\u201c la\u017ean, budu\u0107i da je odmah za\u0161titio naj\u0161tetnije elemente starog establi\u0161menta. Ti procesi mogu dovesti do raspada rigidnog ameri\u010dkog sistema jednopartijske vladavine biznisa u kojoj se u vr\u0161enju vlasti smenjuju dve frakcije koje se bore za podr\u0161ku istog dominantnog bira\u010dkog bloka. To bi moglo otvoriti prostor za nastanak jedne istinski \u201enarodne partije\u201c, \u010diji je bira\u010dki blok stvarno bira\u010dko telo zemlje, sa na\u010delima i vrednostima koje zavre\u0111uju po\u0161tovanje.<\/p>\n

Prva Trumpova poseta stranoj zemlji bila je poseta Saudijskoj Arabiji. Kako to tuma\u010dite i kakav je zna\u010daj te posete za politike na Bliskom istoku? \u0160ta mislite o Trumpovim o\u0161trim istupima protiv Irana?<\/strong><\/p>\n

-Saudijska Arabija je zemlja u kojoj se Trump ose\u0107a kao kod ku\u0107e: brutalna diktatura, represija (najpoznatiji su primeri kr\u0161enja prava \u017eena, ali kr\u0161e se i mnoga druga prava), vode\u0107i proizvo\u0111a\u010d nafte (sada tu poziciju preuzimaju SAD), zemlja ogromnog bogatstva. Rezultat te posete je najavljena prodaja velikih koli\u010dina oru\u017eja \u2013 \u010demu se Trumpovi \u201egospodari\u201c naravno raduju \u2013 a tu su i neka druga, manje izvesna obe\u0107anja. Jedan od rezultata je to \u0161to su Trumpovi saudijski prijatelji dobili zeleno svetlo da poja\u010daju sramnu ofanzivu u Jemenu i disciplinuju Katar koji pokazuje za nijansu previ\u0161e nezavisnosti za ukus saudijskih gospodara. Iran je tako\u0111e va\u017ean faktor. Katar deli le\u017ei\u0161ta prirodnog gasa sa Iranom i sa tom zemljom razvija trgovinske i kulturne odnose, \u0161to se ne dopada Saudijskoj Arabiji i njenim duboko reakcionarnim saveznicima.<\/p>\n

Ameri\u010dki lideri i medijski komentatori ve\u0107 dugo prikazuju Iran kao izuzetno opasnu, mo\u017eda i najopasniju zemlju na planeti. To se\u017ee daleko u pro\u0161lost. U doktrinarnom smislu, Iran je dvostruko opasan: ta zemlja podr\u017eava terorizam, a njen nuklearni program predstavlja egzistencijalnu pretnju za Izrael, ako ne i za \u010ditav svet. Iran je toliko opasan da je Obama morao da postavi napredni sistem protivvazdu\u0161ne odbrane uz rusku granicu da bi Evropu za\u0161titio od iranskog nuklearnog oru\u017eja \u2013 koje \u010dak i ne postoji \u2013 a koje bi iranski lideri u svakom slu\u010daju upotrebili jedino ako ih obuzme \u017eelja da zauzvrat istog trenutak budu pretvoreni u prah i pepeo.<\/p>\n

To je doktrinarni pogled. U stvarnom svetu, podr\u0161ka koju Iran pru\u017ea teroristima svodi se na podr\u0161ku Hezbolahu, organizaciji \u010diji je najve\u0107i zlo\u010din to \u0161to stoji na putu jo\u0161 jednoj razornoj invaziji Izraela na Liban, i Hamasu, koji je odneo pobedu na slobodnim izborima u pojasu Gaze \u2013 \u0161to je prestup koji je odmah izazvao o\u0161tre sankcije i naveo administraciju SAD da razmotri mogu\u0107nost dr\u017eavnog udara. Istina je, i jedna i druga pomenuta organizacija mogu se optu\u017eiti za teroristi\u010dke napade, ali to se ne mo\u017ee porediti sa ulogom Saudijske Arabije u izgradnji i odr\u017eavanju mre\u017ea radikalnih islamisti\u010dkih d\u017eihadista.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de iranskog nuklearnog programa, ameri\u010dke obave\u0161tajne slu\u017ebe su potvrdile ono \u0161to svako mo\u017ee i sam pretpostaviti: ako uop\u0161te postoji, onda je to deo iranske strategije odvra\u0107anja. Tu je i retko pominjana \u010dinjenica da bi se sve brige vezane za iransko oru\u017eje za masovno uni\u0161tavanje mogle re\u0161iti ako bismo prihvatili poziv Irana da Bliski istok postane zona bez oru\u017eja za masovno uni\u0161tavanje. Progla\u0161enje takve zone sna\u017eno podr\u017eavaju arapske zemlje i najve\u0107i deo ostatka sveta, a blokiraju ga pre svih Sjedinjene Dr\u017eave, da bi za\u0161titile izraelsko oru\u017eje za masovno uni\u0161tenje.<\/p>\n

Po\u0161to se doktrinarno tuma\u010denje problema raspada \u010dim ga pobli\u017ee ispitamo, ostaje nam zadatak da otkrijemo \u0161ta su stvarni razlozi neprijateljstva SAD prema Iranu. Neke mogu\u0107nosti se name\u0107u same od sebe. Sjedinjene Dr\u017eave i Izrael ne mogu da toleri\u0161u nezavisnu silu u regionu za koji veruju da im pripada i da u njemu imaju sva prava. Iran koji ima na raspolaganju opciju nuklearnog odvra\u0107anja neprihvatljiv je ovim otpadni\u010dkim dr\u017eavama koje \u017eele da na Bliskom istoku rade sve \u0161to po\u017eele. Ali to nije sve. Iranu nikada nije opro\u0161teno svrgavanje diktatora koga je Va\u0161ington instalirao u dr\u017eavnom udaru 1953, kojim je razoren parlamentarni re\u017eim u Iranu, kao ni ideja da on ima pravo da raspola\u017ee sopstvenim prirodnim resursima. Svet je previ\u0161e slo\u017een za pojednostavljena tuma\u010denja, ali rekao bih da je to su\u0161tina problema.<\/p>\n

Treba se podsetiti i na to da u proteklih \u0161est decenija Va\u0161ington neprekidno napada Iran. Posle dr\u017eavnog udara 1953, Amerika je podr\u017eala diktatora koga je organizacija Amnesty International optu\u017eivala za najte\u017ea kr\u0161enja osnovnih ljudskih prava. Ubrzo po njegovom svrgavanju usledila je invazija iz Sadamovog Iraka uz podr\u0161ku SAD. U sukobu su poginule stotine hiljada Iranaca, a mnogi su ubijeni hemijskim oru\u017ejem. Reaganova podr\u0161ka njegovom savezniku Sadamu bila je takva da kada je Irak napao ameri\u010dki brod USS Stark, na kojem je poginulo 37 ameri\u010dkih mornara, jedina rekacija je bio blagi ukor. Reagan je tako\u0111e poku\u0161ao da Iranu pripi\u0161e odgovornost za u\u017easne Sadamove napade hemijskim oru\u017ejem na ira\u010dke Kurde.<\/p>\n

Kona\u010dno, Sjedinjene Dr\u017eave su i direktno intervenisale u ratu izme\u0111u Irana i Iraka, \u0161to je dovelo do kapitulacije Irana. Posle toga je George H. W. Bush pozvao ira\u010dke nuklearne in\u017eenjere u Sjedinjene Dr\u017eave na obuku za proizvodnju najsavremenijeg nuklearnog oru\u017eja, \u0161to je izuzetno velika pretnja za Iran, da ne govorim o drugim implikacijama. I naravno, Va\u0161ington je inicijator o\u0161trih sankcija protiv Irana koje traju do danas.<\/p>\n

Ponavljanjem optu\u017ebi na ra\u010dun Irana Trump se pridru\u017eio najve\u0107im i najrepresivnijim diktatorima. Igrom slu\u010daja, za vreme njegove bliskoisto\u010dne turneje u Iranu su odr\u017eani izbori \u2013 koji bi, koliko god da su manjkavi, bili nezamislivi u zemlji njegovih saudijskih doma\u0107ina. Saudijska Arabija je istovremeno rasadnik radikalnog islamizma koji truje \u010ditav region. Ali neprijateljstvo SAD prema Iranu se\u017ee u pro\u0161lost mnogo dalje od Trumpa i uklju\u010duje i one ljude u Trumpovoj administraciji koji se ina\u010de smatraju \u201eodraslim osobama\u201c u njegovom kabinetu, kao \u0161to je James \u201eBesni Pas\u201c Mattis, sekretar za odbranu. Ovaj animozitet ima dugu istoriju.<\/p>\n

\u0160ta nam mo\u017eete re\u0107i o strate\u0161kim aspektima odnosa sa Korejom? \u0160ta se mo\u017ee preduzeti da se ovaj sve izra\u017eeniji sukob stavi pod kontrolu?<\/strong><\/p>\n

-Koreja je problem jo\u0161 od kraja Drugog svetskog rata, kada su nade u ujedinjenje zemlje bile blokirane intervencijama velikih sila, za \u0161ta SAD snose najve\u0107u odgovornost. Severnokorejska diktatura je verovatno najbrutalnija i najrepresivnija diktatura u dana\u0161njem svetu, ali evidentno je da tamo poku\u0161avaju i donekle uspevaju da ostvare ekonomski razvoj, uprkos optere\u0107enju koje predstavlja ogroman vojni kompleks. Taj kompleks uklju\u010duje, izme\u0111u ostalog, sve ve\u0107i arsenal nuklearnog oru\u017eja i projektila, \u0161to predstavlja pretnju za region, a na du\u017ei rok i za zemlje izvan regiona. Ipak, primarna funkcija tog asrenala je odvra\u0107anje. Malo je verovatno da \u0107e severnokorejski re\u017eim odustati od nuklearnog oru\u017eja dokle god je suo\u010den sa pretnjom uni\u0161tenja.<\/p>\n

Obave\u0161tavaju nas da je veliki izazov sa kojim se svet danas suo\u010dava iznala\u017eenje na\u010dina da se Severna Koreja primora da zamrzne svoj nuklearni i raketni program. Mogu\u0107e opcije su uvo\u0111enje dodatnih sankcija, poja\u010davanje informati\u010dkog rata, zastra\u0161ivanje, instaliranje protivraketnog sistema THAAD (Terminal High Altitude Area Defense), \u0161to Kina vidi kao pretnju sopstvenim interesima, pa \u010dak i direktan napad na Severnu Koreju \u2013 \u0161to bi, podrazumeva se, dovelo do odgovora kori\u0161\u0107enjem nagomilane artiljerije i razaranja Seula i Ju\u017ene Koreje \u010dak i bez kori\u0161\u0107enja nuklearnog oru\u017eja.<\/p>\n

Ali postoji jo\u0161 jedna opcija, koja se uglavnom zanemaruje: mogli bismo jednostavno da prihvatimo ponudu Severne Koreje da u\u010dini upravo ono \u0161to od nje tra\u017eimo. Naime, Kina i Severna Koreja su ve\u0107 predlo\u017eile da Severna Koreja zamrzne svoj nuklearni i raketni program. Ali taj predlog je u Va\u0161ingtonu odmah odba\u010den, isto kao pre dve godine, jer podrazumeva i protivuslugu: a to je obustavljanje prete\u0107ih vojnih ve\u017ebi koje Sjedinjene Dr\u017eave izvode na granicama Severne Koreje, uklju\u010duju\u0107i simulirane nuklearne napade bombarderima B-52.<\/p>\n

Predlog Kine i Severne Koreje je prili\u010dno razuman: stanovnici Severne Koreje se se\u0107aju da su bili doslovno sravnjeni sa zemljom ameri\u010dkim bombama; mnogi se se\u0107aju i da su ameri\u010dke snage bombardovale velike brane kad im je ponestalo drugih meta. U ameri\u010dkim vojnim \u010dasopisima iz onog vremena publikovani su ushi\u0107eni prikazi uzbudljivog spektakla ogromnih poplava koje su uni\u0161tile useve pirin\u010da od kojih zavisi opstanak \u201eAzijata\u201c. To treba pro\u010ditati, to je va\u017ean deo istorijskog se\u0107anja.<\/p>\n

Ponuda zamrzavanja severnokorejskog programa nuklearnog i raketnog naoru\u017eanja u zamenu za obustavljanje provokativnih akcija na granicama Severne Koreje mogla bi biti dobra osnova za budu\u0107e pregovore koji bi zna\u010dajno umanjili nuklearnu pretnju i mo\u017eda okon\u010dali severnokorejsku krizu. Uprkos brojnim zapaljivim komentarima, imamo razloga da verujemo da bi takvi pregovori bili uspe\u0161ni. A ipak, iako se severnokorejski nuklearni program svuda opisuje kao najve\u0107a pretnja sa kojom se trenutno suo\u010davamo, predlog Kine i Severne Koreje je za Va\u0161ington neprihvatljiv i ameri\u010dki komentatori ga jednoglasno odbacuju. To je jo\u0161 jedno poglavlje u sramnoj i tu\u017enoj istoriji opredeljivanja za silu i onda kada su mogu\u0107a miroljubiva re\u0161enja.<\/p>\n

Izbori u Ju\u017enoj Koreji 2017. mogu doneti zra\u010dak nade. Izgleda da novoizabrani predsednik Mun D\u017eae In \u017eeli da promeni politiku o\u0161tre konfrontacije svog prethodnika. On se zala\u017ee za ispitivanje diplomatskih opcija i preduzimanje koraka za pomirenje, \u0161to je svakako napredak u odnosu na besne pretnje i mahanje pesnicom, \u0161to mo\u017ee voditi u pravu katastrofu.<\/p>\n

U pro\u0161losti ste izra\u017eavali zabrinutost za Evropsku uniju. \u0160ta mislite da \u0107e se dogoditi kada oslabe veze Evrope sa Amerikom i Britanijom?<\/strong><\/p>\n

-Evropska unija pati od nekoliko fundamentalnih problema. Prvi problem je jedinstvena valuta bez politi\u010dke unije. U opticaju je nekoliko solidnih ideja o tome kako bi se moglo sa\u010duvati ono \u0161to je u uniji dobro i promeniti ono \u0161to je lo\u0161e. Pristup koji obe\u0107ava je Varoufakisova inicijativa DiEM25.<\/p>\n

Britanija je \u010desto bila surogat Sjedinjenih Dr\u017eava u evropskoj politici. Brexit bi mogao podsta\u0107i Evropu da poku\u0161a da se izbori za nezavisniju ulogu u me\u0111unarodnim odnosima, a Trumpove politike koje nas sve vi\u0161e izoluju od sveta \u0107e ubrzati taj proces. Dok on glasno preti i ma\u0161e velikom batinom, Kina bi mogla preuzeti vode\u0107u ulogu u kreiranju globalnih energetskih politika, \u0161ire\u0107i svoj uticaj dalje na zapad, pa kona\u010dno i na samu Evropu, zahvaljuju\u0107i \u0160angajskoj organizaciji za saradnju i Novom svilenom putu.<\/p>\n

Mogu\u0107nost da Evropa postane nezavisna \u201etre\u0107a sila\u201c zabrinjava ameri\u010dke stratege jo\u0161 od kraja Drugog svetskog rata. Ve\u0107 dugo su u opticaju ideje kao \u0161to je degolisti\u010dki koncept Evrope od Atlantika do Urala, ili, kasnije, Gorba\u010dovljeva vizija jedinstvene Evrope od Brisela do Vladivostoka.<\/p>\n

\u0160ta god da se dogodi, Nema\u010dka \u0107e sigurno zadr\u017eati dominantnu poziciju u evropskim poslovima. Neobi\u010dno je videti nema\u010dku kancelarku, Angelu Merkel kako svom ameri\u010dkom kolegi dr\u017ei predavanja o ljudskim pravima i preuzima inicijativu, bar nakratko, u re\u0161avanju problema izbeglica dok ostatak Evropa prolazi kroz duboku moralnu krizu. S druge strane, insistiranjem na politikama \u0161tednje i paranoi\u010dnim strahom od inflacije, kao i politikama podsticanja izvoza ograni\u010davanjem doma\u0107e potro\u0161nje, Nema\u010dka zanemaruje evropske ekonomske probleme i naro\u010dito te\u0161ku situaciju perifernih ekonomija. Ipak, u najboljem scenariju, koji nije nezamisliv, Evropa bi zahvaljuju\u0107i nema\u010dkom uticaju mogla postati pozitivna sila na svetskoj sceni.<\/p>\n

\u0160ta mislite o sukobu izme\u0111u Trumpove administracije i obave\u0161tajne zajednice u Sjedinjenim Dr\u017eavama? Da li verujete u \u201eduboku dr\u017eavu\u201c?<\/strong><\/p>\n

Birokratija zadu\u017eena za nacionalnu bezbednost je veoma sna\u017ena u Americi od Drugog svetskog rata. Analiti\u010dari koji se bave nacionalnom bezbedno\u0161\u0107u bili su zapanjeni mnogim Trumpovim ispadima. Njihovu zabrinutost dele i veoma kredibilni eksperti koji pode\u0161avaju vreme na Satu sudnjeg dana, a kazaljke su postavili na dva i po minuta do pono\u0107i \u010dim je Trump stupio na du\u017enost. Nismo bili bli\u017ee katastrofi od 1953. godine kada su SAD i Sovjetski Savez testirali termonuklearno oru\u017eje. Ali ne vidim znakove da bismo mogli oti\u0107i dalje od toga, da je na delu nekakva zavera \u201eduboke dr\u017eave\u201c.<\/p>\n

Na kraju, dok \u010dekamo va\u0161 89. ro\u0111endan, moram da vas pitam da li imate neki recept za dugove\u010dnost?<\/strong><\/p>\n

-Imam. Recept je jednostavan. Ako ste na biciklu i ne \u017eelite da padnete, morate uvek i\u0107i napred \u2013 i to brzo.<\/p>\n

Ovo je intervju iz knjige \u201eGlobalno nezadovoljstvo: razgovori o rastu\u0107im pretnjama demokratiji \/ Global discontents: Conversations on the rising threats to democracy\u201c, zbirke razgovora koju \u0107e Noam Chomsky i David Barsamian objaviti u decembru 2017. David Barsamian je nagra\u0111ivani autor i urednik radijskog programa Alternative Radio. Pored 10 knjiga koje su priredili on i Noam Chomsky, objavio je i knjige sa autorima kao \u0161to su Tariq Ali, Howard Zinn, Edward Said, Arundhati Roy i Richard Wolff. \u017divi u Bolderu, Kolorado.<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/ TomDispatch<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Ovo je intervju iz knjige \u201eGlobalno nezadovoljstvo: razgovori o rastu\u0107im pretnjama demokratiji <\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-234597","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/234597","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=234597"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/234597\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=234597"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=234597"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=234597"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}