{"id":233664,"date":"2017-09-26T07:00:57","date_gmt":"2017-09-26T05:00:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=233664"},"modified":"2017-09-26T07:23:51","modified_gmt":"2017-09-26T05:23:51","slug":"pustos-kapitalizma","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/09\/26\/pustos-kapitalizma\/","title":{"rendered":"Pusto\u0161 kapitalizma"},"content":{"rendered":"

\"hjuston-poplave\"<\/a>Autor: Nemanja Pantovi\u0107<\/strong><\/p>\n

Hjuston se suo\u010dava sa najve\u0107om katastrofom u svojoj istoriji. Pre ne\u0161to vi\u0161e od dve nedelje, saveznu dr\u017eavu Teksas pogodio je uragan Harvi i tokom prvog naleta vetra opusto\u0161io priobalne gradove Bjumont i Port Artur. Nakon prvobitnog \u0161oka, ki\u0161a je nastavila da natapa Hjuston, jedan od najve\u0107ih gradova SAD, sedi\u0161te njene naftne i hemijske industrije. Autoputevi, krvni sudovi ameri\u010dke industrije, postali su nabujala korita koja su sakupljala ki\u0161nicu i poslala je pred ku\u0107ne pragove desetina hiljada stanovnika metropole Juga.<\/p>\n

Mnoge od me\u0161tana drvenih jednospratnica okruga Haris, u kome se nalazi Hjuston, \u010dekala je poznata rutina. Harvi je tre\u0107a oluja koja je zadesila okrug u poslednje tri godine. Prethodile su ona 2015. godine, na Dan se\u0107anja (Memorial Day Floods), i 2016. godine, na dan obra\u010dunavanja poreza (Tax Day Floods) \u2013 obe su potopile delove grada. Stanovnici koji se se\u0107aju prethodne dve decenije spremno su spakovali potrep\u0161tine u kanue i prepustili svoje ku\u0107e bujici.<\/p>\n

Od 1989. godine njih je zadesilo osam retkih oluja koje potpadaju pod klasifikaciju \u201ejedna u 100 godina\u201c \u2013 ono \u0161to je nekada bilo \u010dudo prirode postaje nova normala. Klimatske promene i globalno zagrevanje, izazvani kapitalisti\u010dkim saka\u0107enjem prirode, postaju sve razorniji, dok klasna struktura dru\u0161tva osu\u0111uje one na dnu da snose posledice tu\u0111eg profitiranja.<\/p>\n

Potkopavanje temelja<\/strong><\/p>\n

Na sastanku sa gra\u0111anima u jednoj od severnih op\u0161tina okruga Haris, 2016. godine, komesara Stiva Radaka do\u010dekuju povici jedne \u017eene: \u201ePrestanite sa gradnjom!\u201c. Njena ku\u0107a, kao i mnoge druge u novoizgra\u0111enom naselju, pretrpela je \u0161tetu u poplavama prethodnih godina, iako je bila deo zone koju je Federalna agencija za rukovo\u0111enje vanrednim situacijama (FEMA) odredila kao bezbednu, da bi je kasnije stavila u kategoriju \u201ejedna u 100\u201c. Novinar Propublike bele\u017ei odgovor gradskog zvani\u010dnika:<\/p>\n

\u2013 Oni imaju pravo da investiraju. Poseduju zemlju, ako po\u0161tuju pravila.<\/p>\n

\u2013 Ali ne po\u0161tuju!<\/p>\n

Istina je da pravila skoro i da nema. Urbanisti\u010dko planiranje i odre\u0111ivanje namene zemlji\u0161ta, u SAD poznato kao zoning, ne postoji u Hjustonu koji se isti\u010de svojim laissez-faire pristupom gradnji. Dovoljno je pogledati nekoliko fotografija da bismo se uverili u \u0161arenilo namene, veli\u010dine i estetike ulica grada. Pogubnija posledica deregulacije je divlja urbanizacija \u2013 rafinerije ni\u010du na obodima siroma\u0161nih kvartova; soliteri i tr\u017eni centri, kao i propratni parkinzi, prepre\u010dili su put potrebnim drena\u017enim kanalima i jedinstvenom sistemu odvodnjavanja koji bi pomogao gradu da se nosi sa velikim padavinama. Nakon oluje Alison, koja je 2001. godine pod vodom ostavila 73.000 objekata, grad je odlu\u010dio da uvede nove namete za investitore, koji bi bili kori\u0161\u0107eni za finansiranje i odr\u017eavanje sistema kanala \u2013 namete koji su delom povu\u010deni 2008. godine, usled pritiska kapitala koji je zahtevao fleksibilnije uslove.<\/p>\n

Kao zamenu za centralno planiranje sistema za\u0161tite, grad je uveo \u201eregulacije dela\u201c (deed regulations), kao pravo me\u0161tana pojedina\u010dnih kom\u0161iluka da reguli\u0161u namenu komercijalnih objekata \u2013 u praksi se pokazalo da ovo regulisanje odozdo ne mo\u017ee da parira pritisku koji na gradske vlasti mogu da izvr\u0161e korporacije.<\/p>\n

Divlja gradnja nerazdvojno je povezana sa Divljim zapadom, utopijom preduzetni\u0161tva i brzog boga\u0107enja \u2013 ova veza se\u017ee u daleku pro\u0161lost regiona i pro\u017eima sve oblike dru\u0161tvenog i ekonomskog \u017eivota. 1948. godine do\u0161lo je do politi\u010dke bitke oko \u201ezoniranja\u201c izme\u0111u finansijera D\u017eesija D\u017eonsa (koji je zagovarao urbano planiranje), s jedne strane, i nafta\u0161a Hjua Roja Kulena (koji je takvu politiku okarakterisao kao socijalisti\u010dku i antiameri\u010dku), s druge. Kao megafon za njegovu kampanju poslu\u017eila je antikomunisti\u010dka histerija koja je zahvatila naciju u Hladnom ratu, te je na referendumu te godine izglasana \u201eslobodna gradnja\u201c sa istim ishodom 1962. i 1993. godine.<\/p>\n

Nekoliko godina pre sudbonosnog referenduma, korpus vojnih in\u017eenjera izgradio je dva rezervoara 15 kilometara od tada\u0161njeg grada. Kombinovanjem prirodnih karakteristika mo\u010dvarnog ekosistema sa betonskim branama, stvoren je odvodni sistem koji preusmerava vi\u0161ak vode ka Meksi\u010dkom zalivu. 80 godina kasnije, Adiks i Bejker rezervoari naslanjaju se na ku\u0107e naraslih predgra\u0111a. Kada je Harvi pogodio Hjuston, rezervoari su se prvi put u svojoj istoriji napunili, a voda se slila u okolne ulice. Granice rasta grada nikada nisu bile jasnije povu\u010dene.<\/p>\n

Majk Talbot, dugogodi\u0161nji \u0161ef za kontrolu poplava okruga Haris, koji je pro\u0161le godine napustio tu poziciju, negira da su poplave nova normala i dodaje da su nau\u010dnici i zagovornici o\u010duvanja prirode \u201eprotiv razvoja\u201c.<\/p>\n

Tokove kapitala prate i reke ljudi \u2013 naftni centar nacije, sa svojih 2.3 miliona stanovnika, neprestano \u0161iri betonske pipke u divljinu. Samo policijski okrug (precinct), koji je pod nadle\u017eno\u0161\u0107u Stiva Radaka, porastao je za 70% \u2013 sa 347 na 587 hiljada stanovnika od 2000. do 2010. godine.<\/p>\n

Na zapadu grada nalaze se ostaci Kejti prerije (Katy Prairie). Svedena na \u010detvrtinu svoje originalne povr\u0161ine, ova oblast slu\u017eila je kao prirodni sun\u0111er za ki\u0161nicu. Siva trava koja je ve\u0107inski zamenjena uredno pod\u0161i\u0161anim travnjacima ili utabana ispod novih puteva svojevremeno je, pomo\u0107u dugog korenja koje podse\u0107a na pramenove kose, upijala ki\u0161nicu i smanjivala rizik od poplava. Ovaj efikasan i jeftin za\u0161titni mehanizam je nestao, te voda mora beskrajno da kru\u017ei po betonskim ulicama dok ne na\u0111e svoj put do zaliva. Talbot ni ovom prilikom nije ostao du\u017ean komentara: \u201eTvrdnja da bi neki magi\u010dni sun\u0111er upio svu vodu je apsurdna.\u201c<\/p>\n

\u010cinjenica je, me\u0111utim, da je nekontrolisana urbanizacija preopteretila postoje\u0107i sistem odbrane od poplava koji je namenjen da za\u0161titi daleko manje ljudi; da su mehanizmi prirodne za\u0161tite oslabljeni, a da nisu zamenjeni ulaganjima u infrastrukturu \u2013 neregulisan kapital, prepu\u0161ten sam sebi, pokazao se nesposobnim da obezbedi javno dobro.<\/p>\n

Prvobitna procene \u0161tete nanete javnom i privatnom vlasni\u0161tvu stoji na 180 milijardi dolara \u2013 \u0161to je vi\u0161e od \u0161tete koju su za sobom ostavili uragan Katrina 2005. i oluja Sendi 2012. godine zajedno. 200.000 domova pretrpelo je o\u0161te\u0107enja od vode i vetra, dok je 15.000 ku\u0107a kompletno uni\u0161teno samo u Hjustonu \u2013 informacije iz daleko manjih Bjumonta i Port Artura i dalje nisu dostupne. 75 od 284 \u0161kole pretrpelo je ogromnu \u0161tetu. Broj poginulih je 50. Procenjuje se da 70% \u0161tete nanete domovima i preduze\u0107ima nije osigurano. Godi\u0161nja polisa osiguranja, koja dosti\u017ee cenu od 2000 dolara, mnogima je ostala nedostupna. Federalni fond za osiguravanje od poplava, ispra\u017enjen tokom proteklih godina i dodatno zadu\u017een sa 25 milijardi dolara, zakonski mo\u017ee da se zadu\u017ei za dodatnih pet. Sekretar trezora Stiv Mnuhin izjavio je 3. septembra da ne\u0107e biti dodatnih pozajmica dok Kongres ne odobri novu granicu zadu\u017eivanja koja trenutno stoji na 19 triliona. Dodatno, grupa od 40 neokonzervativnih republikanskih kongresmena najavila je da odobreno zadu\u017eivanje mora biti upareno sa rezanjem socijalnih izdataka. Ovo je jasan znak da bezuslovne pomo\u0107i ne\u0107e biti za radni\u010dku klasu, koja je i pre poplave plivala u dugovima. U svojoj poseti, Tramp je najavio prvobitnih 7.8 milijardi koje bi bile propra\u0107ene sa dodatnih 6.5 milijardi dolara \u2013 dovoljno da se pokrije 10% ukupne \u0161tete.<\/p>\n

Pravi odnos Trampa i njegove administracije prema federalnim slu\u017ebama ogleda se u nacrtu bud\u017eeta za 2018. godinu, gde su izvr\u0161eni rezovi u Federalnoj agenciji za vanredne situacije, koja je glavni akter u prevenciji i suzbijanju poplava, kao i ukidanje Odbora za hemijsku sigurnost (Chemical Safety Board) koji se bavi prevencijom nezgoda u fabrikama, kao \u0161to je ona u fabrici Arkema nedaleko od Hjustona, gde je izbio po\u017ear.<\/p>\n

Teksas proizvodi i obra\u0111uje \u010detvrtinu nafte i gasa za potrebe SAD. U blizini ili predgra\u0111ima Hjustona nalaze se 33 hemijske i naftne rafinerije. Najmanje 11 ugasilo je svoja postrojenja i, po izve\u0161taju Vazdu\u0161ne alijanse Hjuston, u procesu naglog pra\u017enjenja lavirinta cevi pri velikom pritisku, u vazduh je izba\u010deno preko 450.000 kg zaga\u0111iva\u010da i otrova koji mogu biti pogubni za ljudsko zdravlje. ExxonMobil, najve\u0107i proizvo\u0111a\u010d nafte i gasa u svetu, \u010diji su profiti sko\u010dili za 122% otkako je Tramp do\u0161ao na vlast, ugasio je dve svoje rafinerije ispustiv\u0161i u atmosferu dvostruko vi\u0161e organskih otrova nego \u0161to je dozvoljeno. Kapitalisti\u010dkoj klasi je postalo daleko lak\u0161e da se izvu\u010de sa zlo\u010dinom otkada je za dr\u017eavnog sekretara izabran Reks Tilerson, biv\u0161i izvr\u0161ni direktor ExxonMobil-a.<\/p>\n

Decenijama koje su prethodile Harviju, naftni giganti ostavljali su svoje tragove u prirodi. Le\u0161eve njihovih zlo\u010dina, razbacane na 66 zaga\u0111enih lokacija u Teksasu, o\u017eivela je bujica. Me\u0111u njima, 16 lokacija nalazi se u okrugu Haris, a njihov smrtonosni sadr\u017eaj na\u0161ao je svoj put do ku\u0107nih pragova i \u0161kolskih dvori\u0161ta perifernih delova grada. Slikovitog li primera cene kapitalisti\u010dkog poduhvata koja se kao avet vra\u0107a na naplatu u dvori\u0161ta radni\u010dke klase. Trampov bud\u017eet predvi\u0111a rezanje programa za \u010di\u0161\u0107enje zaga\u0111enih lokacija za 30%.<\/p>\n

\u201eNijedna kriza ne sme da propadne\u201c<\/strong><\/p>\n

Nakon prirodne katastrofe, gubitka domova i infrastrukture, stanovnike Hjustona \u010deka ponovna izgradnja vlastitih \u017eivota \u2013 iskustvo Nju Orleansa koji je pro\u0161ao kroz Katrinu 2005. godine pokazuje da taj proces mo\u017ee biti podjednako bolan i surov kao i sama oluja.<\/p>\n

Visoke cene proizvoda, privatizacija \u0161kola, ru\u0161enje celih kom\u0161iluka kako bi se zemlji\u0161te o\u010distilo za stanovnike sa dubljim d\u017eepom samo su neki od problema za radni\u010dku klasu koje nije donelo nevreme, ve\u0107 kapitalisti\u010dka ekonomija. O\u010dekuju\u0107i pomo\u0107 dr\u017eave, stanovnici su dobili preduzetnike koji su bili spremni da zarade na njihovoj nesre\u0107i kroz privatno-javna partnerstva \u2013 reket u kome se novac prebacuje u privatne d\u017eepove i daje slabe \u201ejavne\u201c rezultate. Jednom republikanskom kongresmenu tom prilikom je laknulo: \u201eKona\u010dno smo o\u010distili socijalne stanove u Nju Orleansu \u2013 mi nismo mogli, ali je Bog to uradio umesto nas.\u201c<\/p>\n

Teksas je donekle ve\u0107 iskusio kako izgleda reakcija tr\u017ei\u0161ta kada dru\u0161tvo zadesi katastrofa. Prodavnice su prodavale pija\u0107u vodu za 43 dolara po paketu. U vreme oluje Sendi 2012. godine, apologeta slobodnog tr\u017ei\u0161ta Metju Iglesias je, povodom dr\u017eavnog regulisanja cena, rekao da su mere protiv dizanja cena \u201ekriminal\u201c koji podsti\u010de milosr\u0111e umesto zdravog \u0161pekulantskog instinkta za zaradom. Arbitrarno odre\u0111ene cene su nagrada za trgovca koji je gomilao robu i istovremena opomena kupcima da paze na \u0161ta tro\u0161e novac. Liberalni mislilac ne krije da je predatorsko stanje ljudskih odnosa u kapitalizmu norma i da zadovoljenje osnovnih potreba za vodom i hranom zavisi pre svega od profitnog imperativa. S tim se slo\u017eio i biv\u0161i \u0161ef Obaminog kabineta Rami Emanuel, kada je 2012. godine izjavio: \u201eNikada ne dopustite da dobra kriza propadne.\u201c<\/p>\n

Stanovnici Teksasa ne mogu o\u010dekivati da \u0107e zvani\u010dnici koji poku\u0161avaju da podvedu njihovo stradanje pod \u201etragediju\u201c ose\u0107ati obavezu da olak\u0161aju njihov polo\u017eaj. Umesto toga, Teksas \u0107e se na\u0107i u rukama ekonomskih i politi\u010dkih in\u017eenjera koji \u0107e se orno baciti na preobra\u017eaj grada, spremni da iskoriste nastalo uni\u0161tenje da pove\u0107aju svoje profite sli\u010dno kao u slu\u010daju Katrine ili Haitija, i da dodatno getoizuju pogo\u0111ene nesre\u0107om. Kao \u0161to ameri\u010dki imperijalisti\u010dki poduhvat baca sinove radni\u010dke klase u prve ratne redove, tako i kod ku\u0107e daleko perfidnija ruka sprovodi volju kapitalisti\u010dke klase \u2013 u oba slu\u010daja se ispostavlja da najsiroma\u0161niji slojevi dru\u0161tva popiju metak.<\/p>\n

Stanovnici ugro\u017eenih delova grada pokazali su veliku solidarnost u spasavanju svojih sugra\u0111ana, te je i Njujork tajms, koji radni\u010dku klasu pominje kada je treba povezati sa nazadnja\u0161tvom, napisao da \u201eradni\u010dku klasu spasava uglavnom radni\u010dka klasa\u201c. U doba krize, kao i u doba mira, ona je ta \u010diji rad reprodukuje dru\u0161tvo \u2013 ona je jedina koja mo\u017ee da njime rukovodi u interesu ve\u0107ine. Svest o tome \u0107e se roditi iz razo\u010daranja kada im ne bude vra\u0107eno oduzeto. Ovaj put vladaju\u0107a klasa ne\u0107e mo\u0107i da se izvu\u010de sitnim ustupcima \u2013 do re\u0161enja situacije mo\u017ee do\u0107i jedino politi\u010dkom borbom rezigniranih i izneverenih koji su se probudili bez i\u010dega. Umesto da \u010dekaju nove oluje, treba da se bore da ostvare kontrolu nad svojim \u017eivotima.<\/p>\n

Marx21<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Kako kapitalizam u\u010destvuje u stvaranju ekolo\u0161kih katastrofa \u2013 i iz njih izvla\u010di profit<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-233664","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/233664","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=233664"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/233664\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=233664"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=233664"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=233664"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}