{"id":233347,"date":"2017-09-20T07:12:55","date_gmt":"2017-09-20T05:12:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=233347"},"modified":"2017-09-20T07:12:55","modified_gmt":"2017-09-20T05:12:55","slug":"okolina-jezika","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/09\/20\/okolina-jezika\/","title":{"rendered":"Okolina jezika"},"content":{"rendered":"

Autorka: Svetlana Slap\u0161ak<\/strong><\/p>\n

\"Svetlana<\/a>Verovatno se nikada ne bih odlu\u010dila da potpisujem neku izjavu ili peticiju o jeziku i jezicima, jer sam po osnovnom akademskom usavr\u0161avanju lingvista: u ovome slu\u010daju, praksa mi je pokazala da je potpisivanje neophodno kao politi\u010dki i gra\u0111anski \u010din, pa sam tako i uradila. Re\u010d je o Deklaraciji o zajedni\u010dkom jeziku, o kojoj \u0107ete u hrvatskoj Wikipediji mo\u0107i pro\u010ditati samo da je o\u0161tro napadnuta, i zatim dugi niz imena onih koji su je napali: dato je vrlo malo podataka o tome ko ju je inicirao i kako je nastala. Zvu\u010di kao nedvosmislena denuncijacija. Ve\u0107 to bi bio dovoljan razlog, ali imala sam i svoj. Nedavno sam jedan svoj tekst prire\u0111ivala za hrvatsko izdanje, odnosno kroatizirala. Kako nisam bila sigurna u nekim formulacijama, napravila sam eksperiment i pustila fragment teksta na \u201esrpskom\u201c kroz Google Translate, da bih dobila prevod na \u201ehrvatskom\u201c. U tekstu je bilo i ime Vuka Karad\u017ei\u0107a, koje je tako\u0111e \u201eprevedeno\u201c \u2013 u Dinka (Dominka) Zlatari\u0107a, velikog dubrova\u010dkog filologa, pesnika i prevodioca. To je bio najjasniji znak da je dara prevr\u0161ila meru, odnosno da je proces ideolo\u0161kog kasapljenja, posle naivnog menjanja i izmi\u0161ljanja termina i usiljenog nacionalizovanja jezika, do\u0161ao i do druge faze, kulturnog izolacionizma. Potpisivanje Deklaracije postalo je neophodni moralni \u010din, kao \u0161to je jugoslovenstvo danas, po Viktoru Ivan\u010di\u0107u, politi\u010dko i moralno opredeljenje.<\/p>\n

Kakve \u0161anse ima Deklaracija? Sve nove dr\u017eave snabdele su se ne samo prodanim du\u0161ama stru\u010dnjaka i nestru\u010dnjaka za jezik, nego i nabildovanim birokratskim aparatom, propisima, i, naravno, velikim brojem ludaka spremnih da \u0107irilicom ili latinicom napadnu sve njihovo da bi odbranili sve na\u0161e. Ne mo\u017eete nekom dr\u017eavnom slu\u017ebeniku koji platu prima na osnovu odbrane osamostaljenog jezika govoriti o nepostoje\u0107oj razlici izme\u0111u jezika i dijalekta, o arbitrarnom pozajmljivanju ne samo re\u010di nego i, recimo, cele sintakse, o kreolizaciji, o pid\u017einizaciji, o tome, kona\u010dno, da lingvistika uslovno pripada humanisti\u010dkim disciplinama ali ne podle\u017ee njihovim zakonima, \u010dak ni formalnoj logici. Va\u0161 slu\u0161alac slu\u0161a samo tri tona: svoju platu, svoju pokvarenost i svoj kukavi\u010dluk: vi o dijalektu, on o narodnom identitetu, potvr\u0111enom u Ustavu i trista hiljada savr\u0161eno besmislenih zakonskih propisa. To je spoljni, okvirni dokaz da je re\u010d isklju\u010divo o moralnom i politi\u010dkom pitanju, i jedini stvarni cilj tu mo\u017ee biti samo ru\u0161enje ili temeljno menjanje takvih vlasti. Deklaracija o zajedni\u010dkom jeziku je dakle umiljata verzija osnovnog teksta mirne ali revolucionarne promene ne samo jednog dru\u0161tva. To jeste jedan od osnovnih tekstova novog jugoslovenstva.<\/p>\n

Sa svojom liberalnom ra\u0161rafljeno\u0161\u0107u bila sam na po\u010detku procesa osamostaljivanja nacionalnih jezika, odnosno njihovog uterivanja u neudobne kaveze, spremna pre svega da se ludo zabavljam novogovorima \u2013 \u010ditanje \u201ere\u010dnika razlika\u201c naglas bila je standardna zabava u na\u0161em malom svetu isklju\u010denih, izbeglica i trajno izbezumljenih. Setila sam se svog vra\u0107anja u \u010dvrste okvire lingvisti\u010dkog razmi\u0161ljanja kada je, nedavno, neko grubo i neznala\u010dki posegao upravo u se\u0107anje o prijatelju koji mi je u tome pomogao \u2013 Dubravku \u0160kiljanu. Po\u010detkom 1994. sam se na\u0161la u Americi. Ustanova koja se u Sloveniji upravo oblikovala, ISH ili Ljubljanski postdiplomski fakultet za humanistiku, nije jo\u0161 imala sredstva ni jasnu strukturu, ali smo se dogovarali o tome koje bismo ljude poku\u0161ali da privu\u010demo. Prvi na koga sam pomislila bio je Dubravko \u0160kiljan, klasi\u010darski kolega i prijatelj od sedamdesetih godina, kada smo se sretali na klasi\u010darskim kongresima, i urednik Latina&Graeca gde je objavljen moj prevod recepata na latinskom legendarnog rimskog kuvara Apikija. Zbog predstavljanja te knjige i mojih predavanja na njegovom odeljenju na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, \u010desto smo se vi\u0111ali 1989-90. Kad je rat zapo\u010deo, Dubravko \u0160kiljan, izvrstan lingvista i humanista istovremeno, nije mogao da proguta ni\u0161ta od novog nacionalizma na univerzitetu, posebno ne novi jezi\u010dki eksluzivizam i nu\u017eno ga\u017eenje lingvistike i njenih zakona u tome. Posledice po njega bile su predvidljive. Od svojih kolega dobila sam nalog da se javim Dubravku sa na\u0161im predlogom, jer sam ga jedina li\u010dno poznavala. Pisala sam dakle Dubravku \u0160kiljanu iz Amerike, i dobila njegov odgovor \u2013 jo\u0161 uvek \u010duvam pismo \u2013 sa re\u010denicom \u201eIzvadite me odavde\u201c. Napravila sam prva dva verifikovana programa na ISH, antropologiju anti\u010dkih svetova i antropologiju roda, i kada sam se krajem 1995. vratila, postojali su formalni uslovi i za moje i za Dubravkovo zapo\u0161ljavanje. Dubravko je predavao i na drugim, jo\u0161 neverifikovanim programima, ali bio je pre svega profesor na antropologiji anti\u010dkih svetova. Godinama smo zajedno sedeli u istoj sobi, imala sam priliku i da pro\u010ditam i da slu\u0161am\u00a0 njegovu argumentaciju o zajedni\u010dkom jeziku; morali smo se baviti istim administrativnim glupostima, bolonjskom reformom, stalnim novim potvr\u0111ivanjem programa, propisima i dopisima, pa je razgovor bio nu\u017ena terapija da pre\u017eivimo. Njegov naporni raspored \u2013 putovanje iz Zagreba i nazad, pove\u0107an broj \u010dasova kao da ga nije ometao: to je uistinu bio najplodniji period njegove karijere. Trebalo je da pro\u0111e vi\u0161e od deset godina da Dubravko \u0160kiljan do\u017eivi povratak na svoj univerzitet u punoj slavi: njegov \u017eivot bio je jedva malo du\u017ei.<\/p>\n

Sklona sam tome da najvi\u0161e cenim rad Dubravka \u0160kiljana u izu\u010davanju antike: u svetskoj akademskoj produkciji jo\u0161 nisam na\u0161la studije u kojima bi Aristofanovo delo bilo obra\u0111eno sa tako produbljenim teorijskim uvidom i knji\u017eevnim i dru\u0161tvenim tuma\u010denjem, kako su to napravili \u0160kiljan otac, Mladen (uvodi) i sin Dubravko (prevodi i komentari). Pitanje jezika bilo je za njega re\u0161eno. Sa svoje strane, mogla sam samo da zaklju\u010dim da to pitanje uistinu vi\u0161e ne nudi neke velike mogu\u0107nosti lingvisti\u010dke radoznalosti, ali da je politi\u010dki i moralno itekako va\u017eno. I za to je Dubravko \u0160kiljan bio spreman da \u017ertvuje svoju karijeru i deo svog \u017eivota. Potpisnici peticije morali bi znati da su potpisali ne\u0161to \u0161to od njih mo\u017ee zahtevati sli\u010dno.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve nove dr\u017eave snabdele su se ne samo prodanim du\u0161ama stru\u010dnjaka i nestru\u010dnjaka za jezik, nego i nabildovanim birokratskim aparatom, propisima, i, naravno, velikim brojem ludaka spremnih da \u0107irilicom ili latinicom napadnu sve njihovo da bi odbranili sve na\u0161e<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-233347","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/233347","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=233347"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/233347\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=233347"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=233347"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=233347"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}