{"id":232896,"date":"2017-09-11T07:28:57","date_gmt":"2017-09-11T05:28:57","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=232896"},"modified":"2017-09-11T07:30:41","modified_gmt":"2017-09-11T05:30:41","slug":"nevidljivi-biciklisti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/09\/11\/nevidljivi-biciklisti\/","title":{"rendered":"Nevidljivi biciklisti"},"content":{"rendered":"

Danilo \u0106ur\u010di\u0107\/Damjan Rehm Bogunovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"romi-biciklo\"<\/a>Ako poku\u0161ate da istra\u017eite \u0161ta se de\u0161ava sa recikla\u017eom u Srbiji, ne\u0107ete prona\u0107i ohrabruju\u0107e podatke. Prema podacima Udru\u017eenja reciklera, u Srbiji se reciklira samo 15% otpada. Pore\u0111enja radi, u Evropskoj uniji reciklira se vi\u0161e od 50% otpada, a ovaj broj u zemljama kao \u0161to je Nema\u010dka ide i do 90%. Brojni su razlozi za ovakvo stanje u Srbiji \u2013 niska svest gra\u0111ana i kompanija o prednostima i isplativosti recikla\u017ee, nedovoljno podsticajno okru\u017eenje za recikla\u017eu, ali i nedostatak adekvatne infrastrukture.<\/p>\n

S druge strane, i najkra\u0107a pretraga pokazuje da je bicikliranje u Srbiji uglavnom shva\u0107eno kao rekreacija i da \u2013 prema nekim podacima \u2013 u Beogradu samo jedan procenat gra\u0111ana i gra\u0111anki koristi bicikl kao prevozno sredstvo. Ovakvo stanje je istovremeno i odraz i uzrok sve ve\u0107e emisije izduvnih gasova u gradovima, sve ve\u0107e saobra\u0107ajne gu\u017eve, ali i manjka prostora za parkiranje (koji se onda poku\u0161ava nadomestiti na \u0161tetu zelenih povr\u0161ina ili drugih javnih prostora).<\/p>\n

Izgradnja infrastrukture za automobile zapravo podsti\u010de njihovo kori\u0161\u0107enje. Vozila po pravilu, vrlo brzo \u201eprerastu\u201c novouspostavljenu infrastrukturu, pa je potrebno izgraditi nove parkinge koji \u0107e opet postati nedovoljni\u2026i tako u krug. Iz iskustava drugih evropskih gradova, jasno je da \u0107e ovakvo stanje potrajati sve dok se ne napravi urbanisti\u010dki zaokret, a grad po\u010dne da se planira po meri \u010doveka, kao mesto na kojem centralnu ulogu ima odr\u017eivost, a ne automobil.<\/p>\n

Bicikliranje, recikliranje, zelena ekonomija<\/strong><\/p>\n

Kako su, dakle, povezani bicikliranje, recikla\u017ea i razvoj gradova?<\/p>\n

U Beogradu je mnogo \u201enevidljivih biciklista\u201c, koji u\u010destvuju u lancu recikla\u017ee, sakupljaju sekundarne sirovine i doprinose odr\u017eivi(ji)em \u017eivotu u gradu. Povezuju\u0107i recikla\u017eu i bicikliranje, oni zapravo predstavljaju odli\u010dan primer \u201ezelene ekonomije\u201c.<\/p>\n

Pripadnici romske nacionalnosti, koji \u010dine ve\u0107inu ovih \u201enevidlljivih biciklista\u201c, naj\u010de\u0161\u0107e \u017eive u neformalnim naseljima na obodu gradova, nisu upisani u mati\u010dne knjige, nemaju prijavljeno prebivali\u0161te ili li\u010dne karte. Zbog toga, oni nisu ni u mogu\u0107nosti da ostvare prava koja se u ostatku populacije podrazumevaju \u2013 od prava na zdravstvenu za\u0161titu, preko socijalne za\u0161tite, ostvarivanja prava na adekvatno stanovanje, do mogu\u0107nosti zaposlenja i brojnih drugih.<\/p>\n

Stanovanje u ovim uslovima podrazumeva i stalni strah od prinudnih iseljenja, kakva smo imali prilike da vidimo u Beogradu od 2009. godine, kada je najmanje dvadeset romskih naselja prinudno iseljeno radi ustupanja prostora za razvitak i napredak grada (na u\u0161trb najsiroma\u0161nijih). Nakon \u0161to je preseljen u Jabu\u010dki rit, nekada\u0161nji stanovnik neformalnog naselja iz okoline Belvila, rekao je jednom od pisaca ovih redova: \u201eBelvil mi je bio i otac i majka, napravim dva kruga oko Belvila i sakupim dovoljno da mogu da prehranim porodicu\u201c. Ova re\u010denica nema previ\u0161e zna\u010daja, ako se prethodno ne naglasi da se ovaj \u010dovek bavi upravo sakupljanjem sekundarnih sirovina. S jedne strane, posao sakuplja\u010da sekundarnih sirovina jako je slabo pla\u0107en, a s druge izuzetno naporan i rizi\u010dan, \u201eprljav\u201c posao, povezan sa mnogim predrasudama i stereotipima koje se ina\u010de gaje prema Romima. Prema podacima YUROM centra, prose\u010dan \u017eivotni vek sakuplja\u010da sekundarnih sirovina je samo 46 godina a radni dan traje oko 11 sati. Svaki dan, bez obzira na vremenske uslove.<\/p>\n

U poziciji izme\u0111u svakodnevne diskriminacije i neefikasnih javnih politika donetih radi unapre\u0111enja njihovog polo\u017eaja, Romi i Romkinje odlu\u010dili su da \u2013 upravo putem prikupljanja sekundarnih sirovina kori\u0161\u0107enjem kargo bicikala \u2013 preuzmu stvar u svoje ruke i prona\u0111u na\u010din da sa malo ili nimalo novca po\u010dnu da ostvaruju prihode za sebe i svoja doma\u0107instva. Mo\u017ee se postaviti pitanje koliko su te\u0161ko siroma\u0161tvo i dru\u0161tvena isklju\u010denost uticali na uspostavljanje tog sistema ostvarivanja prihoda, ali posledica je jasna \u2013 oni su tu, i zato ne bi trebalo da budu \u201enevidljivi\u201c. Ni za ljude oko sebe, koji se tim poslom ne bave, ali ni za dr\u017eavu koja recikla\u017eu jo\u0161 uvek ne praktikuje u dovoljnoj meri.<\/p>\n

Nekoliko je razloga zbog kojih je neophodno posvetiti vi\u0161e pa\u017enje ovoj temi. Pre svega, prema podacima iz 2014. godine, sakupljanje sekundarnih sirovina je posao koji omogu\u0107ava da 8000 romskih porodica pre\u017eivi svaki mesec bar na egzistencijalnom minimumu. Tako\u0111e, to je posao koji predstavlja savr\u0161en primer \u201ezelene ekonomije\u201c: bez ikakve emisije \u0161tetnih gasova, prikuplja se otpad koji bi ina\u010de zavr\u0161io na deponiji i tako zapo\u010dinje lanac recikla\u017ee. Kao takav, ovaj bi model mogao da se replikuje ili adaptira u drugim sredinama, ali i da zna\u010dajno uti\u010de na smanjenje emisije \u0161tetnih gasova i unapre\u0111enje odr\u017eive urbane mobilnosti.
\n
\nKako podsticati pozitivne primere<\/strong><\/p>\n

Imaju\u0107i to u vidu, Fondacija Hajnrih Bel je 2014. godine, u saradnji sa udru\u017eenjem Bajsologija, pokrenula pilot projekat koji se bavio inkluzivnom mobilno\u0161\u0107u sakuplja\u010da sekundarnih sirovina. Cilj je bio da se, uz u\u010de\u0161\u0107e romske zajednice, poprave kargo bicikli jednoj grupi sakuplja\u010da sekundarnih sirovina i da se otpo\u010dne rad na pronala\u017eenju modela za unapre\u0111enje kori\u0161\u0107enja kargo bicikala u Beogradu. Na taj na\u010din, sakuplja\u010di ne bi nu\u017eno morali da budu vezani za slabo pla\u0107ene i te\u0161ke poslove sakupljanja kartona, plastike i ostalih sirovina koje svakodnevno odbacujemo.<\/p>\n

Danas, Romi i dalje nisu percipirani ni kao biciklisti, ni kao ravnopravni gra\u0111ani na\u0161eg dru\u0161tva, pa im se ne priznaje ni kad o\u010digledno bicikliraju \u010de\u0161\u0107e i napornije od ve\u0107ine Beogra\u0111ana. Upravo nepriznavanje \u201estatusa\u201c biciklista mo\u017ee opredeliti budu\u0107nost ovog modela \u201ezelene ekonomije\u201c u Srbiji i uticati i na prihode romskih porodica koje su uklju\u010dene u lanac recikla\u017ee, ali i na budu\u0107nost recikliranja u Srbiji. Budu\u0107i razvoj industrije recikliranja ne bi smeo da ovaj neformalni sektor ostavi po strani: u\u010de\u0161\u0107e kargo biciklista u poslovima recikla\u017ee obezbe\u0111uje osnovnu egzistenciju romskim doma\u0107instvima i promovi\u0161e \u201ezelenu ekonomiju\u201d, a cela zajednica ima koristi i od jednog, i od drugog. Na svakih pet dinara \u2013 koliko ko\u0161ta jedan kilogram kartona \u2013 moraju se dodati i smanjenje emisije \u0161tetnih gasova, pove\u0107anje procenta otpada koji se reciklira i brojne druge koristi koje se ostvaruju recikliranjem.<\/p>\n

Odnos prema ovom pitanju je paradigmati\u010dan primer odnosa prema odr\u017eivom razvoju u Beogradu i \u0161ire, jer obuhvata odnos kako prema socijalnim i ekonomskim pitanjima (siroma\u0161tvu, inkluziji, preduzetni\u0161tvu), tako i prema \u017eivotnoj sredini (urbana mobilnost, recikla\u017ea).<\/p>\n

Pitanje na koje treba da odgovorimo svi zajedno jeste da li takve pozitivne primere \u017eelimo da suzbijemo, ili da ih \u2013 naprotiv \u2013 negujemo i podsti\u010demo.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a>\/LiceUlice br 34<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sakuplja\u010di sekundarnih sirovina svojim radom pru\u017eaju primer zelene ekonomije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-232896","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232896","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=232896"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232896\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=232896"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=232896"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=232896"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}