{"id":232847,"date":"2017-09-10T07:00:17","date_gmt":"2017-09-10T05:00:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=232847"},"modified":"2017-09-10T08:22:24","modified_gmt":"2017-09-10T06:22:24","slug":"prednosti-fiskalnog-novca","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/09\/10\/prednosti-fiskalnog-novca\/","title":{"rendered":"Prednosti fiskalnog novca"},"content":{"rendered":"

Autor: Yanis Varoufakis
\n<\/strong><\/p>\n

\"varufakis\"<\/a>Zapadnom kapitalizmu nije ostalo mnogo svetih krava. Vreme je da se povede rasprava o jo\u0161 jednom od njegovih nedodirivih pravila: o nezavisnosti centralnih banaka od izabranih vlada.<\/p>\n

Obrazlo\u017eenje za stavljanje monetarne politike pod kontrolu centralne banke dobro je poznato: tokom izbornog ciklusa politi\u010dari \u010desto padaju u isku\u0161enje da uve\u0107aju koli\u010dinu novca i tako ugroze ekonomsku stabilnost. Mada su predstavnici progresivnih snaga oduvek iznosili primedbu da centralne banke ne mogu biti zaista nezavisne, jer autonomija u odnosu na izabrane politi\u010dke predstavnike uve\u0107ava njihovu zavisnost od finansijera koje bi trebalo da dr\u017ee pod kontrolom, argument u prilog razdavajanju monetarnih politika i demokratskog politi\u010dkog procesa ne dovodi se u pitanje jo\u0161 od 70-ih godina 20-og veka.<\/p>\n

Ako politi\u010dke kontroverze na trenutak ostavimo po strani, vide\u0107emo da argument za nezavisnost centralne banke po\u010diva na ekonomskom aksiomu o razdvajanju novca i duga (ili kredita). Dugom se mo\u017ee trgovati unutar zemlje \u2013 na primer, dr\u017eavnim ili korporacijskim obveznicama koje se kupuju i prodaju po ceni koja je funkcija inflacije i rizika nepla\u0107anja. Kod novca, s druge strane, rizik nepla\u0107anja ne postoji, a novac je \u010de\u0161\u0107e sredstvo nego predmet razmene (ako zanemarimo tr\u017ei\u0161te valuta).<\/p>\n

Ali taj aksiom vi\u0161e ne va\u017ei. Sa produbljivanjem finansijalizacije, komercijalne banke se u svakodnevnom poslovanju sve vi\u0161e oslanjaju jedne na druge i koriste uzajamne kratkoro\u010dne pozajmice za koje se kao garancija obi\u010dno pola\u017eu dr\u017eavne obveznice. Takav oblik likvidnosti dobija dobro poznata svojstva: budu\u0107i da se koristi kao sredstvo razmene i kao sredstvo \u010duvanja vrednosti, on postaje neka vrsta novca.<\/p>\n

U tome je poenta: \u0161to vi\u0161e me\u0111ubankarskog novca banke koriste, to je finansijskom sistemu potrebna ve\u0107a koli\u010dina dr\u017eavnih obveznica kao polog za taj rast. Rast ponude me\u0111ubankarskog novca uve\u0107ava tra\u017enju za dr\u017eavnim dugom u beskrajnom za\u010daranom krugu koji proizvodi talase likvidnosti nad kojima banke nemaju kontrolu.<\/p>\n

U vrlom novom finansijskom svetu nezavisnost centralne banke gubi smisao, jer novac koji ona stvara \u010dini sve manji deo ukupne koli\u010dine novca u ponudi. Sa usponom me\u0111ubankarskog novca, \u010dija je osnova uglavnom dr\u017eavni dug, fiskalna politika postaje presudno va\u017ena za regulisanje koli\u010dine stvarnog novca kojim se podmazuje moderni kapitalizam.<\/p>\n

Zapravo, \u0161to je centralna banka nezavisnija, to je uloga fiskalne politike u regulaciji koli\u010dine novca u ekonomiji va\u017enija. Na primer, restriktivna fiskalna politika u Nema\u010dkoj proizvela je nesta\u0161icu \u201ebundova\u201c (nema\u010dkih dr\u017eavnih obveznica) u evrozoni, \u010dime su ograni\u010deni kapaciteti Evropske centralne banke za sprovo\u0111enje politike kvantitativnog popu\u0161tanja i komercijalnih banaka da proizvode vi\u0161e me\u0111ubankarskog novca. Novac i dr\u017eavni dug su danas toliko prepleteni da je sama analiti\u010dka osnova za autonomiju centralne banke nestala.<\/p>\n

Naravno, poku\u0161aji da se trezor i centralna banka vrate pod jedan krov izlo\u017eili bi politi\u010dare optu\u017ebama da poku\u0161avaju da se dokopaju poluga monetarne politke. Ali na novu stvarnost se mo\u017ee reagovati i na drugi na\u010din: ostavimo centralne banke na miru, ali dozvolimo vladama da vi\u0161e uti\u010du na stvaranje doma\u0107eg novca \u2013 i tako dobiju vi\u0161e nezavisnosti u odnosu na centralne banke \u2013 tako \u0161to \u0107e uspostaviti paralelni platni sistem koji koristi fiskalni novac ili, ta\u010dnije, novac za koji \u0107e garancija biti budu\u0107e poreske obaveze.<\/p>\n

Kako bi taj novac funkcionisao? Pre svega, \u201e\u017eiveo\u201c bi na digitalnoj platformi poreske uprave, uz kori\u0161\u0107enje ve\u0107 postoje\u0107ih poreskih identifikacionih brojeva fizi\u010dkih lica i preduze\u0107a. Svako ko ima poreski identifikacioni broj (PIB) dobio bi besplatan ra\u010dun povezan sa tim brojem. Pojedinci i preduze\u0107a bi onda upla\u0107ivali kredit na ra\u010dune povezane sa poreskim identifikacionim brojevima prebacuju\u0107i novac sa svojih bankovnih ra\u010duna, isto kao \u0161to to danas \u010dine kada pla\u0107aju porez. Ali to bi \u010dinili unapred, jer bi im svakih 1.000 evra koje uplate danas dr\u017eava obra\u010dunala kao 1.080 evra pla\u0107enog budu\u0107eg poreza \u2013 \u0161to daje efektivnu godi\u0161nju kamatu od 8 odsto, ako ste spremni da porez platite godinu pre dospe\u0107a.<\/p>\n

U praksi, kada se na PIB ra\u010dun uplati 1.000 evra, uplatiocu se izdaje li\u010dni identifikaconi broj (uobi\u010dajeni PIN) koji se mo\u017ee iskoristiti da se kredit od 1.000 evra prebaci na PIB ra\u010dun nekog drugog lica ili da se iznos iskoristi za pla\u0107anje budu\u0107eg poreza. Takva vremenski obele\u017eena sredstva od budu\u0107ih poreskih obaveza, ili fiskalni evri, mogu se dr\u017eati na ra\u010dunu jednu godinu, do dospe\u0107a, ili koristiti za pla\u0107anja u korist drugih poreskih obveznika. Aplikacije na mobilnim telefonima ili kartice koje bi izdavala dr\u017eava (na primer, kartice koje bi istovremeno slu\u017eile kao identifikacione kartice socijalnog osiguranja) maksimalno bi olak\u0161ale i ubrzale takve transakcije, tako da se one prakti\u010dno ne bi razlikovale od transkacija izvr\u0161enih kori\u0161\u0107enjem novca centralne banke.<\/p>\n

U takvom zatvorenom platnom sistemu, sa pribli\u017eavanjem datuma dospe\u0107a fiskalnog novca poreski obveznici koji ne raspola\u017eu kreditom za datu fiskalnu godinu uve\u0107ali bi tra\u017enju za njim. Da bi se osigurala odr\u017eivost sistema, trezor bi morao da kontroli\u0161e ukupnu ponudu fiskalnog novca koriste\u0107i efektivnu kamatnu stopu, tako da obezbedi da nominalna vrednost ponude ne prema\u0161i odre\u0111eni procenat nacionalnog dohotka ili agregatni iznos poreskih zadu\u017eenja, o \u010demu bi odlu\u010divali zakonodavci. Da bi se osigurala puna transparentnost i poverenje, transakcije izvr\u0161ene fiskalnim novcem regulisale bi se kori\u0161\u0107enjem blok\u010dejn (blockchain) algortima koji je razvio i koji kontroli\u0161e nezavisni organ na nivou dr\u017eave.<\/p>\n

Fiskalni novac ima brojne prednosti. Dr\u017eave bi tako obezbedile izvor likvidnosti koji ne zavisi od tr\u017ei\u0161ta obveznica. Ograni\u010dilo bi se se u\u010de\u0161\u0107e dr\u017eavnog duga u stvaranju me\u0111ubankarskog novca ili bi se bar finansijeri primorali da deo me\u0111ubankarskog novca uklju\u010de u zatvoreni sistem doma\u0107eg fiskalnog novca, \u010dime se \u0161okovi usled naglog povla\u010denja kapitala svode na minimum. Kroz konkurenciju sa bankarskim platnim sistemom fiskalni novac bi doprineo smanjenju provizija koje klijenti danas pla\u0107aju bankama.<\/p>\n

Zahvaljuju\u0107i blok\u010dejn tehnologiji fiskalni novac bi mogao da funkcioni\u0161e kao potpuno transparentan i besplatan javni platni sistem koji bi zajedni\u010dki nadgledali svi dr\u017eavljani (i nedr\u017eavljani) koji u njemu u\u010destvuju.<\/p>\n

Fiskalni novac je i politi\u010dki atraktivan. Dr\u017eava mo\u017ee iskoristiti eventualne vi\u0161kove nov\u010dane ponude da dopuni PIB ra\u010dune porodica koje primaju socijalnu pomo\u0107 ili da finansira javne radove, \u0161to ovu ideju \u010dini privla\u010dnom progresivnim snagama. A i konzervativcima bi trebalo da se dopadne sistem koji donosi zna\u010dajne poreske olak\u0161ice svima koji poma\u017eu dr\u017eavi u kreiranju fiskalnog novca, ne dovode\u0107i pritom u pitanje ulogu centralne banke u regulisanju kamatnih stopa.<\/p>\n

Potencijalne prednosti fiskalnog novca na transnacionalnom nivou tako\u0111e su va\u017ene. Na primer, uz fiskalni novac Gr\u010dka se mogla odupreti zahtevima poverilaca iz 2015. i to je bila sr\u017e mog plana za suprotstavljanje predatorskim bankarskim politikama koje nam je nametnula Evropska centralna banka. Danas bi takav novac Italiji, Francuskoj i drugim \u010dlanicama evrozone obezbedio potreban fiskalni prostor koji im nedostaje, a mo\u017eda i stvorio temelje za jednu reformisanu evrozonu uzajamno povezanih doma\u0107ih fiskalnih evra, umesto paralelnih valuta, \u0161to bi delovalo stabilizuju\u0107e na makroekonomiju. Mo\u017eda bi to bila dobra osnova za neki novi Breton Vuds, sporazum o sveobuhvatnoj klirin\u0161koj uniji vi\u0161e razli\u010ditih platnih sistema.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zapadnom kapitalizmu nije ostalo mnogo svetih krava<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-232847","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232847","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=232847"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232847\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=232847"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=232847"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=232847"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}