{"id":232474,"date":"2017-09-02T07:00:08","date_gmt":"2017-09-02T05:00:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=232474"},"modified":"2017-09-02T00:17:54","modified_gmt":"2017-09-01T22:17:54","slug":"neoliberalizam-ideja-koja-je-progutala-svet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/09\/02\/neoliberalizam-ideja-koja-je-progutala-svet\/","title":{"rendered":"Neoliberalizam: ideja koja je progutala svet"},"content":{"rendered":"

Autor: Stephen Metcalf<\/strong><\/p>\n

\"konkurencija\"<\/a>Pro\u0161log leta istra\u017eiva\u010di Me\u0111unarodnog monetarnog fonda su okon\u010dali dugu i gorku debatu o \u201eneoliberalizmu\u201c: priznali su da postoji. Trojica visoko rangiranih ekonomista pri MMF-u, organizacije poznate po opreznosti, objavili su \u010dlanak u kom dovode u pitanje koristi neoliberalizma. Time su okon\u010dali predstavu o ovoj re\u010di kao obi\u010dnoj politi\u010dkoj izmi\u0161ljotini ili terminu bez analiti\u010dkog potencijala. \u010clanak je oprezno prozvao \u201eneoliberalnu agendu\u201c za sprovo\u0111enje mera deregulacije u ekonomijama \u0161irom sveta, za nasilno otvaranje nacionalnih tr\u017ei\u0161ta ka trgovini i kapitalu, kao i za zahtev vladama da se same smanje kroz mere \u0161tednje i privatizacije.<\/p>\n

Termin \u201eneoliberalizam\u201c se koristi od 1930-ih; o\u017eivljen je ponovo da bi opisao sada\u0161nju politiku \u2013 ta\u010dnije, opseg ideja koje ova politika odobrava. U periodu posle finansijske krize 2008. godine, koristio se da uka\u017ee na odgovornost za debakl \u2013 ne odre\u0111ene politi\u010dke partije, ve\u0107 establi\u0161menta koji je svoj autoritet prepustio tr\u017ei\u0161tu. U slu\u010daju demokrata u SAD i laburista u Ujedinjenom Kraljevstvu, ovo prepu\u0161tanje se opisuje kao groteskna izdaja principa. Kritika glasi da su Bil Klinton i Toni Bler napustili tradicionalne vrednosti levice, naro\u010dito obaveze prema radnicima, u korist globalne finansijske elite i javnih politika od kojih su i sami imali koristi. Posledica je poguban porast nejednakosti.<\/p>\n

Tokom nekoliko prethodnih godina debata se zao\u0161travala, termin \u201eneoliberalizam\u201c je postao retori\u010dko oru\u017eije za one levo od centra da inkrimini\u0161u sve koji su desno u odnosu na njih na politi\u010dkom spektru. (Nije ni \u010dudo \u0161to centristi tvrde da je u pitanju besmislena uvreda: kritika se odnosi najvi\u0161e na njih.) Me\u0111utim, \u201eneoliberalizam\u201c je vi\u0161e od umesne opaske. Na odre\u0111eni na\u010din on predstavlja i nao\u010dari kroz koje gledamo svet.<\/p>\n

Pogledajte kroz nao\u010dari neoliberalizma i jasno \u0107ete videti kako su politi\u010dki mislioci koje su uva\u017eavali Ta\u010der i Regana doprineli oblikovanju dru\u0161tva kao univerzalne tr\u017enice (a ne, na primer, polisa, javne sfere ili porodice) i ljudskih jedinki kao ma\u0161ina za obra\u010dunavanje profita i gubitaka (a ne nosilaca bo\u017eje milosti ili nosilaca neotu\u0111ivih prava i du\u017enosti). Naravno da su cilj bili slabljenje dr\u017eave blagostanja i privr\u017eenosti punoj zaposlenosti, smanjenje poreza i deregulacija. Me\u0111utim, \u201eneoliberalizam\u201c ozna\u010dava ne\u0161to vi\u0161e od tipi\u010dnog desni\u010darskog spiska lepih \u017eelja. To je bio na\u010din organizovanja socijalne realnosti i promi\u0161ljanja na\u0161eg statusa kao individua.<\/p>\n

Ako nastavite da gledate kroz ove nao\u010dari vide\u0107ete da je tr\u017ei\u0161te ljudski izum, ni\u0161ta manje od dr\u017eave blagostanja. Vide\u0107ete koliko temeljno smo podstaknuti da o sebi mislimo kao o vlasnicima sopstvenih talenata i inicijative, sa kojom lako\u0107om smo instruisani da se takmi\u010dimo i prilagodimo. Vide\u0107ete u kojoj meri je jezik koji se ranije slu\u017eio prostim izrazima da opi\u0161e robna tr\u017ei\u0161ta (konkurencija, savr\u0161ena informacija, racionalno pona\u0161anje) sada primenjen na celo dru\u0161tvo u toj meri da je prodro u sve pore na\u0161ih privatnih \u017eivota, i kako se trgova\u010dki stav prepli\u0107e sa svim oblicima samoizra\u017eavanja.<\/p>\n

Ukratko, \u201eneoliberalizam\u201c nije samo ime za politike naklonjene tr\u017ei\u0161tima, ili za kompromise koje je finansijski kapitalizam napravio sa propalim socijaldemokratskim strankama. To je ime za premisu koja je tiho postala glavni regulator na\u0161ih praksi i uverenja: kompeticija je jedini legitimni princip organizovanja ljudske aktivnosti.<\/p>\n

Malo pre nego \u0161to je neoliberalizam dobio sertifikat o postojanju, i malo pre nego \u0161to je licemerje tr\u017ei\u0161ta postalo o\u010digledno, populisti i autoritarijanci su do\u0161li na vlast. U SAD je Hilari Klinton, tipi\u010dna neoliberalna zlo\u0107a, izgubila od \u010doveka koji je bar znao da se pretvara da mrzi slobodnu trgovinu. Da li to zna\u010di da su nao\u010dari sada beskorisne? Mogu li nam na bilo koji na\u010din pomo\u0107i da shvatimo \u0161ta nije u redu sa britanskom i ameri\u010dkom politikom? Najgrublji mogu\u0107i oblici nacionalnog identiteta su o\u017eivljeni u borbi protiv snaga globalne integracije. U kakvoj su vezi ti militantni parohijalizmi bregzita u Britaniji i trampizma u Americi, sa neoliberalnom racionalno\u0161\u0107u? Postoji li ikakva veza izme\u0111u svojeglavog i tupavog predsednika i beskrvnog uzora efikasnosti znanog kao slobodno tr\u017ei\u0161te?<\/p>\n

Nije stvar samo u tome da slobodno tr\u017ei\u0161te proizvodi mali broj pobednika i ogromnu armiju gubitnika koji se, tragaju\u0107i za osvetom, okre\u0107u Bregzitu i Trampu. Od po\u010detka je postojala neizbe\u017ena veza izme\u0111u utopijskog ideala slobodnog tr\u017ei\u0161ta i distopijske sada\u0161njice u kojoj smo se zatekli; izme\u0111u tr\u017ei\u0161ta kao jedinstvenog stvaraoca vrednosti i \u010duvara sloboda, i na\u0161eg pada u svet postistine i iliberalizma.<\/p>\n

Pokretanje debate o neoliberalizmu sa mrtve ta\u010dke po\u010dinje, po mom mi\u0161ljenju, sa ozbiljnim razmatranjem kumulativnih efekata neoliberalizma na sve nas, nezavisno od na\u0161ih ideolo\u0161kih opredeljenja. Ovo podrazumeva povratak njegovim korenima, koji nemaju ni\u0161ta sa Bilom ili Hilari Klinton. Jednom je postojala grupa ljudi koji su sebe ponosno nazivali neoliberalima. Oni su imali ambiciju da izvr\u0161e temeljnu revoluciju u mi\u0161ljenju. Najistaknutiji me\u0111u njima Fridrih Hajek nije smatrao da ome\u0111ava novu poziciju na politi\u010dkom spektru, da opravdava bezobrazno bogate, niti da se vrzma na rubovima mikroekonomije.<\/p>\n

Mislio je da re\u0161ava problem modernog doba: problem objektivnosti znanja. Za Hajeka, tr\u017ei\u0161ta nisu samo omogu\u0107avala razmenu dobara i usluga \u2013 ona su otkrivala istinu. Kako je ova ambicija postala svoja suprotnost \u2013 glavolomna mogu\u0107nost da, zahvaljuju\u0107i nepromi\u0161ljenom veli\u010danju slobodnog tr\u017ei\u0161ta, istina u potpunosti nestane iz javnog \u017eivota?<\/p>\n

***<\/p>\n

Hajek je 1936. godine opisao ra\u0111anje Velike ideje kao trenutak \u201eiznenadnog prosvetljenja\u201c \u2013 bio je ube\u0111en da je otkrio ne\u0161to novo. Pisao je: \u201eKako je mogu\u0107e da kombinacija fragmenata znanja koji postoje u razli\u010ditim umovima proizvede rezultate koji bi, da su povezivani sa namerom, zahtevali um koji nijedna individualna osoba ne poseduje?\u201c<\/p>\n

Ovo nije bila tehni\u010dka bele\u0161ka o kamatnim stopama ili deflacionim padovima. Ovo nije bila reakcionarna polemika protiv kolektivizma ili dr\u017eave blagostanja. Ovo je bio po\u010detak novog sveta. Hajek je razumeo da se tr\u017ei\u0161te mo\u017ee opisati kao um.<\/p>\n

\u201eNevidljiva ruka\u201c Adama Smita nam je ve\u0107 dala modernu koncepciju tr\u017ei\u0161ta: autonomna sfera ljudske aktivnosti i stoga potencijalni objekt nau\u010dnog znanja. Me\u0111utim, Smit je bio i do kraja \u017eivota ostao osamnaestovekovni moralista. Mislio je da se tr\u017ei\u0161te mo\u017ee opravdati samo u svetlu individualne vrline i strepeo je da dru\u0161tvo vo\u0111eno isklju\u010divo trgova\u010dkim i li\u010dnim interesima vi\u0161e uop\u0161te ne\u0107e biti dru\u0161tvo. Neoliberalizam je u\u010denje Adama Smita li\u0161eno ove strepnje.<\/p>\n

Pomalo je ironi\u010dno \u0161to se Hajek smatra osniva\u010dem neoliberalizma \u2013 stilom mi\u0161ljenja koji sve svodi na ekonomiju \u2013 ako se uzme u obzir da je on bio sasvim osrednji ekonomista. Bio je tek mladi, malo poznati be\u010dki tehnokrata u vreme kada je regrutovan na Londonsku \u0161kolu ekonomiju (London School of Economics) kako bi zasenio tada\u0161nju zvezdu u usponu \u2013 D\u017eona Majnarda Kejnza sa Kembrid\u017ea.<\/p>\n

Plan je po\u0161ao po zlu i Kejnz je do nogu potukao Hajeka. Kejnzova Op\u0161ta teorija zaposlenosti, kamate i novca, objavljena 1936. godine, do\u010dekana je kao remek-delo. Dominirala je javnom diskusijom, naro\u010dito me\u0111u mladim engleskim ekonomistima na po\u010detku karijere. Za njih je briljantni, energi\u010dni i dobro dru\u0161tveno pozicionirani Kejnz bio beau id\u00e9al. Do kraja Drugog svetskog rata mnogi poznati zastupnici slobodne trgovine su bili preobra\u0107eni Kejnzovim na\u010dinom mi\u0161ljenja, priznaju\u0107i da dr\u017eava mo\u017ee da ima ulogu u organizaciji moderne trgovine. Po\u010detna odu\u0161evljenost Hajekom je opala. Njegova neobi\u010dna ideja da ne\u010dinjenje mo\u017ee da izle\u010di ekonomsku depresiju bila je diskreditovana u teoriji i praksi. Kasnije je priznao da \u017eeli da njegova kritika Kejnza bude naprosto zaboravljena.<\/p>\n

Hajek je bio sme\u0161na pojava: visok, uspravan, sa te\u0161kim akcentom, u odelu od tvida, insistirao je da mu se formalno obra\u0107aju \u201efon Hajek\u201c, ali su ga zvali \u201egospodin Fluktuacija\u201c iza le\u0111a. Godine 1936. bio je akademik bez portfolija i sa neizvesnom budu\u0107no\u0161\u0107u. Ipak, mi danas \u017eivimo u Hajekovom svetu, kao \u0161to smo nekada \u017eiveli u Kejnzovom. Lorens Samers, Klintonov savetnik i biv\u0161i profesor Univerziteta u Harvardu, rekao je da je Hajekova koncepcija sistema cena kao uma \u201eprodorna i originalna ideja poput ideje mikroekonomije u dvadesetom veku\u201c i da je to \u201enajva\u017enija lekcija koju mo\u017eemo da nau\u010dimo iz kurseva ekonomije danas\u201c. Ovo je potcenjivanje. Kejnz nije izazvao ili predvideo hladni rat, ali su njegove ideje prona\u0161le put u svaki segment hladnoratovskog doba. Na isti na\u010din su Hajekove ideje utkane u svaki segment sveta posle 1989. godine.<\/p>\n

Hajekovski pogled na svet je totalan: to je na\u010din strukturiranja celokupne realnosti po modelu ekonomske konkurencije. Po\u010detna pretpostavka je da su gotovo sve (ako ne i sve) ljudske aktivnosti oblik ekonomskih kalkulacija, i da kao takve mogu da budu asimilovane u osnovne koncepte kao \u0161to su bogatstvo, vrednost, razmena, ko\u0161tanje \u2013 a posebno cene. Cene su na\u010din za efikasno raspore\u0111ivanje oskudnih resursa, koje na osnovu potrebe i korisnosti, odre\u0111uju ponuda i potra\u017enja. Da bi sistem cena efikasno funkcionisao, tr\u017ei\u0161ta moraju da budu slobodna i takmi\u010darska. Od kako je Smit zamislio ekonomiju kao autonomnu sferu, postojala je mogu\u0107nost da tr\u017ei\u0161te nije samo jedan deo dru\u0161tva, ve\u0107 dru\u0161tvo u celini. U takvom dru\u0161tvu, potrebno je samo da ljudi prate sopstvene interese i da se takmi\u010de za ograni\u010dena dobra. Kroz takmi\u010denje, pisao je sociolog Vil Dejvis, \u201epostaje mogu\u0107e razlu\u010diti ko i \u0161ta ima neku vrednost\u201c.<\/p>\n

Vrednosti koje svaka osoba koja poznaje istoriju vidi kao neophodnu prepreku tiraniji i eksploataciji \u2013 prosperitetnu srednju klasu i javnu sferu, slobodne institucije, univerzalno pravo glasa, slobodu savesti, okupljanja, veroispovesti i \u0161tampe, priznavanje uro\u0111enog dostojanstva \u2013 ne nalaze se u Hajekovom u\u010denju. Hajek je u neoliberalizam ugradio pretpostavku da tr\u017ei\u0161te obezbe\u0111uje sve neophodne za\u0161tite protiv jedine prave politi\u010dke opasnosti: totalitarizma. Da bi spre\u010dila totalitarizam, jedino \u0161to bi dr\u017eava trebalo da uradi je da odr\u017eava tr\u017ei\u0161te slobodnim.<\/p>\n

To je ono \u0161to neoliberalizam \u010dini novim. U pitanju je klju\u010dna razlika u odnosu na starije poverenje u slobodno tr\u017ei\u0161te i minimalnu dr\u017eavu, poznato pod imenom \u201eklasi\u010dni liberalizam\u201c. U klasi\u010dnom liberalizmu trgovci jednostavno tra\u017ee da ih \u201eostavimo na miru\u201c \u2013 laissez-nous faire. Neoliberalizam je prepoznao da dr\u017eava mora da bude aktivna u organizovanju tr\u017ei\u0161ne ekonomije. Uslovi koji omogu\u0107avaju slobodno tr\u017ei\u0161te moraju se izboriti politi\u010dkom borbom, zbog \u010dega dr\u017eava mora da se uspostavlja tako da stalno podr\u017eava slobodno tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

To nije sve: svi aspekti demokratske politike, od glasanja do odluke politi\u010dara, moraju se podvrgnuti \u010distoj ekonomskoj analizi. Donosilac zakona je u obavezi da se ne me\u0161a u ono \u0161to je samo po sebi ve\u0107 dovoljno dobro, tj. da ne remeti prirodne tokove tr\u017ei\u0161ta. Na taj na\u010din, pod idealnim uslovima, dr\u017eava obezbe\u0111uje fiksni, neutralni i univerzalni pravni okvir za spontano funkcionisanje tr\u017ei\u0161ta. Svesno usmeravanje od strane vlade nikada ne mo\u017ee biti tako dobro kao \u201eautomatski mehanizam prilago\u0111avanja\u201c, tj. sistem cena koji ne samo \u0161to je efikasan, ve\u0107 maksimalizuje slobode ili prilike za ljude da naprave slobodan izbor u vezi sa svojim \u017eivotom.<\/p>\n

Dok je Kejnz \u010desto putovao izme\u0111u Londona i Va\u0161ingtona, kreiraju\u0107i posleratni poredak, Hajek je snu\u017edeno sedeo u Kembrid\u017eu. Poslat je tamo za vreme ratnih evakuacija i \u017ealio se da je okru\u017een \u201estrancima\u201c, \u201esvim vrstama isto\u010dnjaka\u201c i \u201eEvropljanima skoro svih nacionalnosti, od kojih je samo \u0161a\u010dica inteligentna\u201c.<\/p>\n

Zaglavljen u Engleskoj, bez uticaja i po\u0161tovanja, Hajek je za utehu imao samo svoju Ideju \u2013 grandioznu ideju koja \u0107e jednog dana izma\u0107i tlo pod nogama Kejnzu i svim ostalim intelektualcima. Prepu\u0161ten sam sebi, sistem cena funkcioni\u0161e poput uma: tr\u017ei\u0161te procenjuje ono \u0161to individua ne mo\u017ee da pojmi. Obra\u0107aju\u0107i mu se kao intelektualnom saborcu, ameri\u010dki novinar Valter Lipman je pisao Hajeku: \u201eNijedan um nikada nije razumeo dru\u0161tvo u celini\u2026 U najboljem slu\u010daju um mo\u017ee da razume sopstvenu predstavu o dru\u0161tvu, koja je nepotpuna, i koja ima veze sa realno\u0161\u0107u koliko senka sa \u010dovekom.\u201c<\/p>\n

Ovo je grandiozna epistemolo\u0161ka tvrdnja: da je tr\u017ei\u0161te na\u010din spoznaje koji radikalno prevazilazi kapacitete individualnog uma. Takvo tr\u017ei\u0161te nije poput drugih ljudskih izuma kojima se mo\u017ee upravljati, ve\u0107 sila koju bi trebalo prou\u010davati i podmirivati. Ekonomija prestaje da bude tehnika \u2013 kao \u0161to je Kejnz verovao \u2013 za postizanje po\u017eeljnih dru\u0161tvenih ciljeva, kao \u0161to su rast i finansijska stabilnost. Jedini dru\u0161tveni cilj je odr\u017eavanje tr\u017ei\u0161ta. U svom sveznanju tr\u017ei\u0161te predstavlja jedini legitimni oblik saznanja pored koga svi ostali vidovi refleksije izgledaju parcijalni, u oba smisla te re\u010di: mogu da shvate samo deli\u0107 celine i zastupaju samo posebne interese. Individualno, na\u0161e vrednosti su li\u010dne, ili su samo gledi\u0161ta; kolektivno, tr\u017ei\u0161te ih konvertuje u cene, ili u objektivne \u010dinjenice.<\/p>\n

Posle neuspeha na LSE, Hajek vi\u0161e nikada nije imao stalno zaposlenje koje nije bilo pla\u0107eno novcem korporativnih sponzora. \u010cak su ga i njegove konzervativne kolege sa \u010cika\u0161kog univeziteta \u2013 svetskog epicentra libertarijanskog disidenstva 1950-ih \u2013 smatrale glasnikom reakcije, \u010dovekom \u201edesni\u010darske provenijencije\u201c sa \u201edesni\u010darskim sponzorima\u201c, kako je pisao jedan od njih. Sve do 1972. godine prijatelji su mogli da pose\u0107uju ostarelog Hajeka u Salcburgu, gde se utapao u samosa\u017ealjenju i uverenju da je sve radio uzalud. Niko nije mario za njegova dela.<\/p>\n

Bilo je, me\u0111utim, i naznaka nade: Hajek je bio omiljeni politi\u010dki filozof Berija Goldvotera, a kako se pri\u010dalo i Ronalda Regana. A tu je bila i Margaret Ta\u010der. Svakome ko je hteo da je slu\u0161a, Ta\u010der je na sva usta hvalila Hajeka, obe\u0107av\u0161i da \u0107e sprovesti njegovu filozofiju slobodnog tr\u017ei\u0161ta zajedno sa o\u017eivljavanjem viktorijanskih vrednosti: porodice, zajednice, marljivosti.<\/p>\n

Hajek se sastao sa Ta\u010der 1975. godine, u momentu kada je ona imenovana za predvodnicu opozicije u Ujedinjenom Kraljevstvu i kada se pripremala da njegovu Veliku ideju izbavi iz zaborava istorije. Diskutovali su 30 minuta u Institutu za ekonomiju, u Ulici lorda Norta u Londonu. Posle sastanka osoblje Margaret Ta\u010der je sa zebnjom upitalo Hajeka za mi\u0161ljenje. \u0160ta je mogao da ka\u017ee? Prvi put za 40 godina, Fridrik fon Hajek je u odsjaju mo\u0107i video sliku o sebi koju je odavno gajio: sliku \u010doveka koji bi uskoro mogao da zbri\u0161e Kejnza i preobrazi svet.<\/p>\n

Odgovorio je: \u201eOna je prelepa.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Hajekova Velika ideja i nije neka ideja \u2013 dok je ne uveli\u010date preko svake mere. Organski, spontani, elegantni procesi koji, poput milion prstiju na Plo\u010di duhova,1 koordinirano kreiraju ina\u010de neplanirane ishode. Primenjena na tr\u017ei\u0161te (bilo da je re\u010d o tr\u017ei\u0161tu svinjetine ili terminskom tr\u017ei\u0161tu kukuruza), ova ideja je skoro pa truizam. Mo\u017ee se dalje razviti da opi\u0161e kako tr\u017ei\u0161ta dobara, rada i novca formiraju onaj deo dru\u0161tva koji nazivamo \u201eekonomija\u201c. Ovo ve\u0107 nije tako banalno, ali je i dalje bezopasno: kenzijanac \u0107e rado prihvatiti ovaj opis. Ali \u0161ta ako napravimo jo\u0161 jedan korak i zamislimo celokupno dru\u0161tvo kao tr\u017ei\u0161te?<\/p>\n

\u0160to vi\u0161e pro\u0161irujemo Hajekovu ideju, to ona postaje reakcionarnija i sve vi\u0161e sakrivena iza paravana nau\u010dne neutralnosti \u2013 i sve vi\u0161e omogu\u0107ava ekonomistima da se pove\u017eu sa glavnim intelektualnim trendom koji je vladao u XVII veku. Uspon modernih nauka otvorio je pitanje \u0161ta zna\u010di biti \u010dovek u svetu kojim rukovode zakoni prirode. Da li je \u010dovek objekat u svetu, poput bilo kog drugog objekta? Izgleda da ne postoji na\u010din da se subjektivno i unutra\u0161nje iskustvo priklju\u010di prirodi kakvom je vidi nauka \u2013 kao objektivnoj pojavi \u010dije zakone otkrivamo posmatranjem.<\/p>\n

Sve je u posleratnoj politi\u010dkoj kulturi i\u0161lo u korist D\u017eona Majnarda Kejnza i pro\u0161irenja uloge dr\u017eave u vo\u0111enju ekonomije. Na isti na\u010din je sve u posleratnoj akademskoj kulturi i\u0161lo u korist Hajekove Velike ideje. Pre rata su \u010dak i najokoreliji desni\u010dari me\u0111u ekonomistima smatrali tr\u017ei\u0161te sredstvom da se postignu ograni\u010deni ciljevi, da se efikasno preraspodele oskudni resursi. Od vremena Adama Smita iz sredine osamnaestog veka, do posleratnog vremena osniva\u010da \u010cika\u0161ke \u0161kole, bilo je uobi\u010dajeno uverenje da se kona\u010dni ciljevi dru\u0161tva i \u017eivota uop\u0161te odre\u0111uju van ekonomske sfere.<\/p>\n

Pitanja vrednosti se re\u0161avaju politi\u010dki i demokratski, a ne ekonomski \u2013 kroz moralnu refleskiju i argumentovanu javnu raspravu. Klasi\u010dni moderni izraz ovog uverenja mo\u017ee se na\u0107i u eseju iz 1922. godine Etika i ekonomska interpretacija Frenka Najta, koji je stigao u \u010cikago dve decenije pre Hajeka. \u201eRezultati racionalne ekonomske kritike vrednosti odvratni su zdravom razumu\u201c, pisao je Najt. \u201e\u010covek ekonomije je sebi\u010dni, nemilosrdni predmet moralne osude.\u201c<\/p>\n

Punih dve stotine godina ekonomisti su se mu\u010dili da na\u0111u mesto temeljnim vrednostima tr\u017ei\u0161nih dru\u0161tava van sfere sebi\u010dnih interesa i ra\u010dunica. Najt i njegove kolege Henri Simons i D\u017eejkob Viner su se protivili Frenklinu D. Ruzveltu i njegovim njudilovskim tr\u017ei\u0161nim intervencijama. Osnovali su Univerzitet u \u010cikagu kao intelektualno rigorozan dom ekonomije slobodnog tr\u017ei\u0161ta, kakav je ostao do dana\u0161njih dana. Me\u0111utim, Simons, Viner i Najt su zapo\u010deli karijere pre nego \u0161to je neuporedivi presti\u017e atomskih fizi\u010dara privukao ogromne sume novca univerzitetima i podstakao posleratnu pomamu za \u201etvrdim\u201c naukama. Nisu se klanjali jedna\u010dinama i modelima, ve\u0107 su brinuli o nenau\u010dnim pitanjima. Konkretno, brinuli su o pitanju vrednosti, koje je u potpunosti bilo odvojeno od pitanja cene.<\/p>\n

Nije samo re\u010d o tome da su Simons, Viner i Najt bili manje dogmatski nastrojeni od Hajeka, ili vi\u0161e voljni da dr\u017eavi oproste oporezivanje ili javne tro\u0161kove. Tako\u0111e, Hajek nije bio intelektualno superiorniji od njih. Re\u010d je o tome da su oni polazili od principa da dru\u0161tvo i tr\u017ei\u0161te nisu ista stvar, kao \u0161to ni cena nije isto \u0161to i vrednost. To u\u010denje im nije obezbedilo mesto u istoriji.<\/p>\n

Hajek je bio taj koji nam je pokazao put iz beznade\u017enog stanja ljudske pristrasnosti do veli\u010danstvene objektivnosti nauke. Hajekova Velika ideja je premostila jaz izme\u0111u na\u0161e subjektivne ljudske prirode i prirode uop\u0161te. Iz toga je sledilo da bilo koja vrednost koja ne mo\u017ee da se izrazi kroz cenu, tj. ne predstavlja sud tr\u017ei\u0161ta, postaje nesigurna \u2013 ni\u0161ta vi\u0161e od pukog mi\u0161ljenja, preferencije, narodnog verovanja ili sujeverja.<\/p>\n

Veliki \u010dika\u0161ki ekonomista Milton Fridman je vi\u0161e nego bilo ko drugi, uklju\u010duju\u0107i i Hajeka, doprineo da se vlade i politi\u010dari priklone Hajekovoj Velikoj ideji. Pre toga je raskinuo sa dve stotine godina starom tradicijom, proglasiv\u0161i ekonomiju \u201eu na\u010delu slobodnom od bilo kog moralnog stanovi\u0161ta ili vrednosnog suda\u201c, kao i \u201eobjektivnom naukom, na na\u010din na koji je fizika objektivna\u201c. Stare vrednosti uma i moralna pravila su nesavr\u0161eni i predstavljaju \u201erazlike oko kojih ljudi mogu samo da se glo\u017ee\u201c. Drugim re\u010dima: postoji tr\u017ei\u0161te, i postoji relativizam.<\/p>\n

***<\/p>\n

Mogu\u0107e je da su ljudska tr\u017ei\u0161ta ljudske tvorevine najsli\u010dnije prirodi i da se, poput prirode, ne vode autoritetima i vrednostima. Me\u0111utim, primena Hajekove Velike ideje na svaki aspekt na\u0161ih \u017eivota negira ono \u0161to nas \u010dini ljudima. Ono najljudskije kod ljudi, na\u0161 um i volju, prepu\u0161ta algoritmima i tr\u017ei\u0161tima, ostavljaju\u0107i nas da poput zombija opona\u0161amo svedene idealne ekonomske modele. \u0160irenje Hajekove ideje i radikalno unapre\u0111enje sistema cena u neku vrstu dru\u0161tvenog sveznala\u0161tva podrazumeva umanjivanje zna\u010daja na\u0161e individualne sposobnosti za razmenu dijaloga \u2013 sposobnosti da pru\u017eamo i procenjujemo opravdanja za svoje postupke i uverenja.<\/p>\n

Iz toga sledi da javna sfera \u2013 prostor gde obrazla\u017eemo svoje mi\u0161ljenje i osporavamo mi\u0161ljenja drugih \u2013 prestaje da bude prostor argumentovane rasprave i umesto toga postaje tr\u017ei\u0161te klikova, lajkova i retvitova. Internet su li\u010dni izbori uve\u0107ani algoritmom; pseudojavni prostor u kome odjekuju glasovi usa\u0111eni u na\u0161e glave. Umesto prostora za debatu kroz koju kao dru\u0161tvo napredujemo ka dogovoru, sada imamo povratno potvr\u0111uju\u0107i aparat banalno nazvan \u201etr\u017ei\u0161te ideja\u201c. Ono \u0161to na prvi pogled izgleda kao javno i smisleno, u stvari je produ\u017eetak na\u0161ih postoje\u0107ih gledi\u0161ta, predrasuda i uverenja, dok su autoritet institucija i eksperata zamenjeni agregativnom logikom velikih baza podataka. Kada pristupimo svetu kroz polje za pretragu, dobijemo rezultate koji su, po re\u010dima osniva\u010da Gugla, rangirani od strane beskrajnog broja individualnih korisnika interneta koji funkcioni\u0161u kao tr\u017ei\u0161te, neprestano i u realnom vremenu.<\/p>\n

Za razliku od fenomenalne korisnosti digitalnih tehnologija, ranija humanisti\u010dka tradicija, koja je bila dominantna vekovima, uvek je pravila razliku izme\u0111u na\u0161ih sklonosti i preferencija \u2013 \u017eelja koje se izra\u017eavaju na tr\u017ei\u0161tu \u2013 i na\u0161eg kapaciteta da rasu\u0111ujemo o tim preferencijama, na osnovu kojeg formiramo i izra\u017eavamo svoje vrednosti.<\/p>\n

\u201eSklonost je mo\u017eda najbolje definisati kao preferenciju oko koje se ne raspravljamo\u201c, pisao je filozof i ekonomista Albert O. Hir\u0161man. \u201eSklonosti oko kojih postoji rasprava, bilo sa drugima ili sa sobom, ipso facto prestaju da budu sklonosti i postaju vrednosti.\u201c<\/p>\n

Hir\u0161man je pravio razliku izme\u0111u konzumerskog i kriti\u010dkog dela li\u010dnosti. Tr\u017ei\u0161te odra\u017eava preferencije koje su \u201eosve\u0161\u0107ene od strane ljudi koji kupuju dobra i usluge\u201c. Me\u0111utim, ljudi tako\u0111e \u201eimaju sposobnost da naprave otklon od \u2019osve\u0161\u0107enih\u2019 \u017eelja, volje i preferencija, da se zapitaju da li zaista \u017eele te \u017eelje i preferiraju te preferencije\u201c. Mi zasnivamo na\u0161e li\u010dnosti i identitete na osnovu ovog kapaciteta za rasu\u0111ivanje. Kori\u0161\u0107enje individualnih mo\u0107i rasu\u0111ivanja nazivamo razumom; kolektivno kori\u0161\u0107enje ovih mo\u0107i nazivamo javnom raspravom; kori\u0161\u0107enje javne rasprave u svrhu izrade zakona i javnih politika nazivamo demokratijom. Kada obrazla\u017eemo svoje postupke i uverenja, mi bivstvujemo: individualno i kolektivno, odlu\u010dujemo ko smo i \u0161ta smo.<\/p>\n

Sude\u0107i prema logici Hajekove Velike ideje, ovi izrazi ljudskog subjektiviteta su bezna\u010dajni bez potvrde tr\u017ei\u0161ta \u2013 kao \u0161to je Fridman rekao, oni nisu ni\u0161ta drugo do relativizam, svaki izraz je dobar kao bilo koji drugi. Kada je jedina objektivna istina odre\u0111ena tr\u017ei\u0161tem, sve druge vrednosti imaju status obi\u010dnih gledi\u0161ta i relativisti\u010dkog praznoslovlja. Me\u0111utim, Fridmanov \u201erelativizam\u201c je zamerka koja se mo\u017ee uputiti svakoj tvrdnji zasnovanoj na ljudskom razumu. To je besmislena opaska, jer su sve humanisti\u010dke te\u017enje \u201erelativne\u201c, za razliku od nau\u010dnih. Relativne su o odnosu na osobinu li\u010dnosti da poseduje sposobnost za rasu\u0111ivanje i javnu potrebu za obja\u0161njavanjem i razumevanjem \u010dak i u slu\u010dajevima kada nemamo nau\u010dne dokaze. Kada prestanemo da re\u0161avamo debate argumentovanom raspravom, njihove ishode re\u0161avaju hirovi mo\u0107nika.<\/p>\n

Na ovom mestu se susre\u0107u neoliberalizam i politi\u010dka no\u0107na mora u kojoj \u017eivimo. \u201eDa\u0161 \u010doveku jedan posao da obavi\u2026\u201c, glasi stara \u0161ala, a Hajekov grandiozni projekat, za\u010det 30-ih i 40-ih godina, bio je osmi\u0161ljen sa namerom da spre\u010di nazadovanje u politi\u010dki haos i fa\u0161izam. Me\u0111utim, njegova Velika ideja je oduvek bila nesre\u0107a koja \u010deka da se dogodi. Od po\u010detka je u sebi sadr\u017eala klicu onoga \u0161to je trebalo da spre\u010di. Zasnivanje dru\u0161tva kao ogromnog tr\u017ei\u0161ta vodilo je gubitku javnog \u017eivota u korist prepirki oko pukih mi\u0161ljenja, da bi se frustrirana javnost na kraju okrenula \u010dvrstoruka\u0161ima kao poslednjem pribe\u017ei\u0161tu: oni mogu da re\u0161e ina\u010de nerazre\u0161ive probleme.<\/p>\n

***<\/p>\n

Godine 1989. ameri\u010dki novinar je zakucao na vrata devedesetogodi\u0161njeg Hajeka. Hajek je \u017eiveo u Frajburgu, u Zapadnoj Nema\u010dkoj, u trospratnom apartmanu ku\u0107e gra\u0111ene u stucco stilu, u Ura\u0161trase ulici. Seli su u osun\u010danu sobu \u010diji prozori su gledali na planine, a Hajek je, zbog upale plu\u0107a od koje se oporavljao, prebacio \u0107ebe preko nogu.<\/p>\n

To vi\u0161e nije bio \u010dovek koji se utapao u samosa\u017ealjenju zbog poraza od Kejnza. Ta\u010der mu je upravo poslala pismo sa porukama trijumfa. Ni\u0161ta \u0161to su Regan i ona postigli \u201ene bi bilo mogu\u0107e bez vrednosti i ube\u0111enja koja su nas postavili na put i usadili ispravan ose\u0107aj za smer\u201c. Hajek je bio zadovoljan sobom i optimisti\u010dan u vezi sa budu\u0107no\u0161\u0107u kapitalizma. Novinar je zapisao: \u201eHajek uvi\u0111a da mla\u0111e generacije sve vi\u0161e uva\u017eavaju tr\u017ei\u0161te. Nezaposleni mladi protestuju danas u Al\u017eiru i Rangunu ne u ime centralisti\u010dki planirane dr\u017eave blagostanja ve\u0107 u ime prilike: prilike da slobodno kupuju i prodaju \u2013 d\u017eins, automobile, \u0161ta god \u2013 po bilo kojoj ceni koja odgovara tr\u017ei\u0161tu\u201c.<\/p>\n

Trideset godina kasnije mo\u017eemo da ka\u017eemo da je Hajekova pobeda bez premca. \u017divimo u raju njegove Velike ideje. \u0160to se vi\u0161e svet pribli\u017eava viziji idealnog tr\u017ei\u0161ta sa savr\u0161enom konkurencijom, to se vi\u0161e uo\u010davaju zakonitost i \u201enau\u010dnost\u201c u pona\u0161anju ljudi kao gomile. Svakog dana, u svakom pogledu, sami te\u017eimo da sve vi\u0161e napredujemo kao ra\u0161trkani, tihi, anonimni kupci i prodavci \u2013 i niko vi\u0161e ne mora da nas podsti\u010de na to! Svakog dana \u017eelju da budemo ne\u0161to vi\u0161e od obi\u010dnih konzumenata gledamo sa nostalgijom ili je smatramo elitizmom.<\/p>\n

Ono \u0161to je po\u010delo kao novi oblik intelektualnog autoriteta ukorenjenog u dosledni apoliti\u010dki pogled na svet, sa lako\u0107om je gurnuto u ultrareakcionarnu politiku. Ekonomisti tvrde da ono \u0161to ne mo\u017ee da se kvantifikuje ne mo\u017ee ni da postoji, ali kako onda izmeriti klju\u010dne doprinose prosvetiteljstva, naime: kriti\u010dki um, li\u010dnu autonomiju i demokratsko upravljanje? Kada smo napustili um zbog njegove sramne subjektivnosti, um kao oblik istine, i na njegovo mesto postavili nauku kao jedinog sudiju stvarnosti i istine, kreirali smo prazninu koju je pseudonauka spremno popunila.<\/p>\n

Autoritet profesora, reformatora ili pravnika ne po\u010diva na tr\u017ei\u0161tu, ve\u0107 na humanisti\u010dkim vrednostima kao \u0161to su odanost op\u0161tem dobru, savest ili te\u017enja za pravdom. Puno pre nego \u0161to je Trampova administracija po\u010dela da ih poni\u017eava, ove profesije su ostale bez zna\u010daja u eksplanatornim \u0161emama koje nam ni\u0161ta ne saop\u0161tavaju. Zasigurno postoji veza izme\u0111u njihove rastu\u0107e bezna\u010dajnosti i dolaska na vlast Trampa, oli\u010denja kaprica, \u010doveka koji ne poseduje principe i uverenja koliko je potrebno da se na\u010dini koherentna li\u010dnost. \u010covek bez savesti, predstavnik potpunog odsustva uma, predvodi svet u pogre\u0161nom pravcu. Kao svaki pametnjakovi\u0107 koji prodaje nekretnine na Menhetnu, Tramp zna znanje: njegove grehe tek treba da kazni tr\u017ei\u0161te.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Autoritet profesora, reformatora ili pravnika ne po\u010diva na tr\u017ei\u0161tu, ve\u0107 na humanisti\u010dkim vrednostima kao \u0161to su odanost op\u0161tem dobru, savest ili te\u017enja za pravdom<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-232474","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232474","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=232474"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232474\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=232474"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=232474"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=232474"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}