{"id":232086,"date":"2017-08-25T07:00:12","date_gmt":"2017-08-25T05:00:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=232086"},"modified":"2017-08-24T18:33:08","modified_gmt":"2017-08-24T16:33:08","slug":"neliberalna-demokratija-ili-visepartijska-kleptokratija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/25\/neliberalna-demokratija-ili-visepartijska-kleptokratija\/","title":{"rendered":"Neliberalna demokratija ili vi\u0161epartijska kleptokratija?"},"content":{"rendered":"

Autor: Branko Milanovi\u0107 <\/strong><\/p>\n

\"Branko<\/a>

Branko Milanovi\u0107<\/p><\/div>Ako se ne varam, izraz \u201eneliberalna demokratija\u201c prvi je upotrebio Fareed Zakaria. Viktor Orban, ma\u0111arski premijer, jedan od uzornih mladih isto\u010dnoevropskih reformatora i liberala iz 90-ih godina 20. veka, koji je ubrzo okrenuo drugi list, danas s ponosom koristi iste re\u010di da opi\u0161e svoj re\u017eim u Ma\u0111arskoj. U poslednje vreme termin je stekao veliku popularnost kao opis i obja\u0161njenje re\u017eima poput Erdo\u011fanovog u Turskoj ili Putinovog u Rusiji. Mo\u017eda se i Venecuela mo\u017ee svrstati u istu kategoriju.<\/p>\n

Kori\u0161\u0107enje termina \u201eneliberalna demokratija\u201c implicira da je odre\u0111eni sistem demokratski utoliko \u0161to postoje slobodni izbori, manje ili vi\u0161e slobodni ili bar raznoliki mediji, sloboda okupljanja i tako dalje, ali su \u201evrednosti\u201c koje re\u017eim zastupa neliberalne. Erdo\u011fan veruje da islamu treba dati prednost u odnosu na ljudska prava u obliku u kojem ih je ustanovilo prosvetiteljstvo, Orban veruje u \u201ehri\u0161\u0107ansku civlizaciju\u201c, Putin u \u201erusku duhovnost\u201c, a Maduro u \u201ebolivarsku revoluciju\u201c. \u201eNeliberalnost\u201c tako\u0111e implicira mogu\u0107nost majorizacije i oduzimanja odre\u0111enih \u201eneotu\u0111ivih\u201c prava prostom ve\u0107inom glasova. U ekstremnim oblicima to zna\u010di da ve\u0107ina mo\u017ee odlu\u010diti da uskrati neka prava manjini, na primer slobodu govora.<\/p>\n

Verujem da takva definicija prenagla\u0161ava vrednosnu komponentu u pomenutim re\u017eimima. Sama su\u0161tina ili \u017eeljeni cilj tih kvazidemokratskih re\u017eima je vi\u0161epartijski sistem u kojem pobe\u0111uje samo jedna partija. Rusija je najvi\u0161e uznapredovala u razvoju \u201eizbornog in\u017eenjeringa\u201c, pa u ovoj zemlji naizgled postoji demokratija, vi\u0161e partija i tako dalje, ali jedino va\u017eno pravilo igre je da pobedu mo\u017ee odneti samo jedna partija, dok se ostalima, u zavisnosti od \u201ekooperativnosti\u201c i bliskosti sa \u201epartijom vlasti\u201c, manje ili vi\u0161e dopu\u0161ta da se uklju\u010de u podelu plena.<\/p>\n

Upravo taj momenat \u201epodele plena\u201c je klju\u010dna odlika ovih re\u017eima. Suprotno verovanju nekih analiti\u010dara, njihovi lideri zapravo ne zastupaju \u201evrednosti\u201c koje su suprotne zapadnim liberalnim vrednostima. Umesto toga, verujem da je skup vrednosti koje ovi re\u017eimi nude kreiran samo zato da bi se bira\u010dima pru\u017eio utisak da su dali glas za neki prepoznatljivo \u201enacionalni\u201c, \u201edoma\u0107inski\u201c, \u201enekosmopolitski\u201c politi\u010dki program, dok je stvarni cilj partije na vlasti o\u010duvanje kontrole nad dr\u017eavnim aparatom da bi partija mogla da nastavi da krade, bilo direktno (prepla\u0107enim javnim radovima ili kroz dr\u017eavna preduze\u0107a) ili indirektno (korumpiranjem privatnog sektora i sastavljanjem zakona i propisa po meri onih koji ponude najvi\u0161e).<\/p>\n

Partija na vlasti zapravo formira sistem organizovane kra\u0111e. Da bi opstala i napredovala, ona je prinu\u0111ena da se pretvara da brani odre\u0111ene \u201evrednosti\u201c, dok je njen glavni zadatak da osigura finansijsku korist onima koji je podr\u017eavaju. To je klijentelisti\u010dki sistem od vrha do dna. Funkcije koje obavlja partija na vlasti veoma su sli\u010dne funkcijama koje je obavljao Mobutuov re\u017eim u Zairu (\u0161to je sjajno opisala Michala Wrong u knjizi \u201eIn the footsteps of Mr. Kurtz\u201c). Lideri na vrhu (Erdo\u011fan i njegov sin, Putin, Rothenberg i ostali oligarsi, itd) uzimaju za sebe veliki deo kola\u010da, kao i Mobutu, ali njihova primarna funkcija je da arbitriraju u deobi novca izme\u0111u razli\u010ditih interesnih frakcija. Ako pro\u010ditate knjigu Michale Wrong o Zairu vide\u0107ete da je Mobutu bio na vrhu piramide, ali to nikako ne zna\u010di da je imao neograni\u010denu kontrolu apsolutnog diktatora. Da bi sa\u010duvao poziciju mo\u0107i morao je da obezbedi podr\u0161ku razli\u010ditih grupa koje se bore za novac. Upravo tako i Putin opstaje na vlasti: ne kao staljinisti\u010dki diktator, ve\u0107 kao neophodni sudija \u010diji bi iznenadni odlazak sa scene sru\u0161io sistem i ostavio ga u rasulu dok se ne pojavi novi op\u0161teprihva\u0107eni arbitar, mo\u017eda tek posle gra\u0111anskog rata.<\/p>\n

Koliko je za razumevanje ovakvih re\u017eima va\u017ena upravo ta osobena struktura vlasti kombinovana sa klijentelizmom, a ne navodno suprotstavljanje \u201eliberalnim\u201c vrednostima, shvatio sam tokom leto\u0161njeg boravka u Crnoj Gori. Ve\u0107 30 godina Crnom Gorom vlada jedan \u010dovek. Kao i Putin, promenio je vi\u0161e pozicija sa kojih je vr\u0161io vlast: predsednik partije, premijer, predsednik dr\u017eave. Tako\u0111e, njegova vladavina je u izvesnom smislu uskla\u0111ena sa zapadnim liberalnim \u201evrednostima\u201c u oblasti za\u0161tite prava gej populacije, \u017eivotne sredine, liberalizacije propisa itd. On je Crnu Goru doveo na prag priklju\u010denja Evropskoj uniji i izborio se za ulazak zemlje u NATO. Ali struktura njegove vladavine nimalo se ne razlikuje od Putinove: u pitanju je kontrola vlasti da bi se kralo i delilo sa onima koji nas podr\u017eavaju (uz deo za sebe i najbli\u017eu kliku, naravno).<\/p>\n

Da bi opstao, takav sistem mora redovno da pobe\u0111uje na izborima, ako je mogu\u0107e zauvek. Ben Ali i Mubarak su organizovali ne\u0161to sli\u010dno u Tunisu i Egiptu, ali su na kraju sru\u0161eni. \u0110ukanovi\u0107, Luka\u0161enko, Erdo\u011fan, Putin i Orban se jo\u0161 dobro dr\u017ee. I tu Rusija prednja\u010di. Da bi se osigurala pobeda koriste se sva sredstva: dr\u017eavnim uposlenicima se toplo \u201epreporu\u010duje\u201c da glasaju za \u201epravog\u201c kandidata ili \u201epravu\u201c partiju, glasa\u010dima se dele mobilni telefoni da snime za koga su glasali, a ako su glasali za \u201epravog\u201c kandidata, telefon mogu da zadr\u017ee kao poklon (ista tehnika se koristi u Crnoj Gori vi\u0161e od 10 godina), glasovi se direktno kupuju ili se u izborne kutije ubacuju la\u017eni listi\u0107i i stvara se zabuna. Direktna kra\u0111a izbora falsifikovanjem rezultata brojanja ostaje kao krajnje re\u0161enje za slu\u010daj nu\u017ede. U Rusiji je takvu kra\u0111u te\u0161ko ili nemogu\u0107e izvesti u velikim gradovima, ali je izvodljiva u manjim mestima i udaljenim regionima gde broj glasova za \u201epravog\u201c kandidata dosti\u017ee i 90 odsto ili vi\u0161e.<\/p>\n

Verujem da gre\u0161imo kada takve re\u017eime posmatramo kao su\u0161tinski razli\u010dite od zapadnih liberalnih re\u017eima. Oni samo dodatno nagla\u0161avaju odre\u0111ene aspekte koji postoje i u \u201enaprednim\u201c demokratijama: u oba sistema dr\u017eavni propisi i zakoni se mogu kupovati, ali se u \u201enovim\u201c re\u017eimima to radi otvorenije i bezo\u010dnije. Izgledi da se u Rusiji pojavi istinski nezavisna druga partija ravni su izgledima da u Americi za\u017eivi tre\u0107a. Samo je u Rusiji i sli\u010dnim re\u017eimima zanemarivanje volje glasa\u010da oti\u0161lo korak dalje. Tu imamo poja\u010dane, \u010desto groteskno, lo\u0161e strane demokratije i gotovo potpunu eliminaciju dobrih.<\/p>\n

Ali klju\u010dna osobenost svih ovih novih re\u017eima je to \u0161to sistem vi\u0161epartijske kleptokratije dozvoljava pobedu samo jedne partije.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Globalinequality<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Koliko je za razumevanje ovakvih re\u017eima va\u017ena upravo ta osobena struktura vlasti kombinovana sa klijentelizmom, a ne navodno suprotstavljanje \u201eliberalnim\u201c vrednostima, shvatio sam tokom leto\u0161njeg boravka u Crnoj Gori<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-232086","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232086","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=232086"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/232086\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=232086"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=232086"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=232086"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}