{"id":231827,"date":"2017-08-20T08:22:08","date_gmt":"2017-08-20T06:22:08","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=231827"},"modified":"2017-08-20T08:22:08","modified_gmt":"2017-08-20T06:22:08","slug":"srusite-statue","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/20\/srusite-statue\/","title":{"rendered":"Sru\u0161ite statue"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Yoni Appelbaum<\/strong><\/p>\n

\"Spomenik<\/a><\/p>\n

\"Robert<\/a>Pro\u0161le subote je u \u0160arlotsvilu odr\u017ean protest za odbranu statue generala Roberta E. Lija, te se ovaj skup pretvorio u rekonstrukciju onog cilja koji je on zastupao \u2013 beli rasisti mar\u0161iraju, sa zastavom Konfederacije na \u010delu kolone, a njihovi protivnici le\u017ee mrtvi ili ranjeni, na zemlji.<\/p>\n

Kao i Lijevi vojnici, njegove dana\u0161nje pristalice se bore za izgubljenu ideologiju, a nasilje kojim se slu\u017ee ima\u0107e za posledicu \u010dinjenicu da \u0107e njihov poraz biti mnogo dublji i dugotrajniji. \u0160irom Sjedinjenih Dr\u017eava statue se ru\u0161e, ulice menjaju imena, spomenici nestaju. Ovi vidljivi zapisi ameri\u010dkog, bela\u010dkog ose\u0107aja superiornosti polako nestaju.<\/p>\n

Gradona\u010delnik Nju Orleansa Mi\u010d Lendriju je izdao nare\u0111enje da se sru\u0161e tri spomenika Konfederaciji i bela\u010dkom rasizmu. \u201eOve su statue deo terorizma\u2026 onoliko koliko je i paljenje krsta na ne\u010dijem travnjaku ispred ku\u0107e; podignuti su sa jednim ciljem, da po\u0161alju jasnu poruku onima koji \u017eive u njihovoj senci, da su oni i dalje glavni u gradu\u201c, objasnio je Lendriju. U Kentakiju je gradona\u010delnik Leksingtona odgovorio na protest u \u0160arlotsvilu tako \u0161to je statue dvojice vo\u0111a Konfederacije premestio sa travnjaka ispred zgrade suda, u javni park. Ovo je talas promena, koji je protest u \u0160arlotsvilu, potencijalno trebao da zaustavi.<\/p>\n

Do avgusta 2016. jo\u0161 uvek postoji 1.500 javnih pomena Konfederacije, i to bez boji\u0161ta i groblja: 718 spomenika i statua i dalje su stajali, 109 dr\u017eavnih \u0161kola, 80 okruga i gradova i 10 ameri\u010dkih vojnih baza i dalje su nosili imena Lija, D\u017eefersona Dejvisa i ostalih ikona Konfederacije, prema popisu Ju\u017enja\u010dkog pravnog centra za siroma\u0161tvo. Vi\u0161e od 200 ovakvih javnih pomena je u Vird\u017einiji.<\/p>\n

Jedan od njih stoji u centru \u0160arotsvila, postavljen je ovde pre ta\u010dno 100 godina, poklon gradu od lokalnog filantropa, da u o\u010dima svojih roditelja oslika ju\u017enja\u010dke ideale. Ali ova statua nije jedini savremeni slu\u010daj s kojim je poku\u0161ano da se ovakvi ideali ovekove\u010de i odbrane. Dok je ova statua pravljena i postavljana, Kju Kluks Klan se \u0161irio zemljom. U \u0160arlotsvilu je lokalni Klan poklonio 1.000 dolara Stogodi\u0161njem zadu\u017ebinskom fondu Univerziteta Vird\u017einija 1921. godine, ovaj je novac rado primljen; postojalo je i posebno predstavni\u0161tvo Klana za studente univerziteta.<\/p>\n

Statua je visoka osam metara, uprkos svom malom postolju. \u201eNeka ostane tako\u201c, rekao je govornik na ceremoniji postavljanja spomenika. \u201ePlaneta je malo postolje za generala Roberta E. Lija.\u201c Konvencija veterana Ameri\u010dkog gra\u0111anskog rata 1924. godine u \u0160arlotsvilu, opisana je kao \u201enajve\u0107i skup ikada odr\u017ean u \u0160arlotsvilu\u201c. Izvi\u0111a\u010di su osigurali rutu kojom su se okupljeni gra\u0111ani \u0161etali; Nacionalna Garda i guverner Vird\u017einije bili su me\u0111u onima koji su mar\u0161irali; predsednik univerziteta, odbor za upravu, profesori i studenti su se pridru\u017eili mar\u0161u. \u010covek koji je predvodio ceremoniju hvalio je \u201esmrtnu odanost\u201c veterana koji su se borili u bitkama kod \u201e\u010canselorsvila i Getisburga\u201c i koji su se trudili da \u201esa\u010duvaju zapise o heroizmu u ovim bitkama od okaljanja i klevete.\u201c<\/p>\n

Ovo je vi\u0161e bila kanonizacija, nego posveta. Oni koji su ceremoniju predvodili nazvali su generala Lija \u201enajboljim \u010dovekom koji je ikada \u017eiveo.\u201c Predsednik univerziteta Va\u0161ington i Li proglasio ga je za \u201ehri\u0161\u0107anskog sveca.\u201c Li je, kako on ka\u017ee, otelotvorenje \u201emoralne veli\u010dine Starog Juga\u201c sa svojom \u201eneverovatnom kombinacijom mu\u017eevne hrabrosti i \u017eenstvene ne\u017enosti, njegove ne\u017enosti prema slabima i bespomo\u0107nima.\u201c (Kada su mu tri roba pobegla, Li je naredio da se ve\u017eu za stubove i i\u0161ibaju \u2013 50 udaraca bi\u010dem za mu\u0161karce, 20 za \u017eenu, a da im se le\u0111a nakon toga operu rastvorom soli.)<\/p>\n

Dana\u0161nji branioci Lija insistiraju da njegovo juna\u0161tvo ne le\u017ei samo u predaji, ve\u0107 i u \u201eo\u010duvanju harmonije nakon priznanja poraza.\u201c Govornici su na posve\u0107ivanju spomenika Liju, govorili o njegovoj ulozi mirotvorca; jedan je spomenuo da na statuu ne gleda kao \u201ejeziv sjaj boji\u0161ta\u201c, ve\u0107 na to kako Li ja\u0161e ka Leksingtonu da tamo postane predsednik univerziteta.<\/p>\n

Ali ova statua to ne predstavlja. Ni ova, niti ostale. Gde su statue Lija u Apomatoksu, kako potpisuje uslove predaje? Gde su kipovi od bronze i mermera, koje predstavljaju Lija kako u civilnoj ode\u0107i iza radnog stola radi i potpisuje gomilu papira? Za\u0161to se ovaj mirotvorac uvek predstavlje u punoj ratnoj opremi?<\/p>\n

Mo\u017eda zato \u0161to je to, u velikom, mit, kao \u0161to je moj kolega Adam Seruer dokumentovao. Grant je osudio Lija zbog \u201epostavljanja primera prinudne saglasnosti, o\u0161tre i pogubne u svom ostvarivanju.\u201c A pomirenje koje je ponu\u0111eno bilo je izme\u0111u belaca \u2013 direktno su isklju\u010deni oni koji su dr\u017eani kao svojina, oni \u010dija je sloboda osvojena, a jednakost nedosti\u017ena.<\/p>\n

Li je, posle rata, li\u010dno ubedio svog prijatelja da protera 90 novooslobo\u0111enih staraca, \u017eena i dece sa planta\u017ee na kojoj su radili. Dr\u017eava mo\u017ee da im pla\u0107a izdr\u017eavanje, bolje da se oni zamene bela\u010dkom radnom snagom, rekao je Li. \u201eKada god sam video crnca, sve se oko njega uru\u0161avalo, a kada god sam video belca, oko njega su stvari i\u0161le na bolje.\u201c Takvu je harmoniju Li zagovarao.<\/p>\n

Li koji je predstavljen u \u0160arlotsvilu nije \u010dak ni mirovni posrednik iz mita. Obu\u010den je u uniformu, ja\u0161e na konju. On je general koji je svoju vojsku poveo na sever, u Pensilvaniju 1863. godine, sa ciljem da odbrani robovlasni\u010dko dru\u0161tvo. I ne samo kao apstrakt. Lijevoj vojsci je nare\u0111eno da po\u0161tuje bela\u010dko vlasni\u0161tvo, dok je na crnce gledano kao na prokrijum\u010darenu robu \u2013 robu koja se mora vratiti na jug, bez obzira na to da li su ro\u0111eni slobodni, oslobo\u0111eni ili izbegli. Lijeva vojska pohvatala je mnogo svojih sunarodnika i obele\u017eila i je kao robove, \u010din koji je omogu\u0107ila najvi\u0161a struktura komande; hiljade su odvedene u Vird\u017einiju. Ova dela su ona koja njegove pristalice na skupu za veterane Getisburga obele\u017eavaju kao \u201eklevete\u201c.<\/p>\n

\u201eNeki od obojenih ljudi koji su ovde ro\u0111eni, odvedeni su\u201c, napisala je Rej\u010del Kormani u \u010cejmbersburgu, \u201eSedela sam na stepeni\u0161tu svoje ku\u0107e i videla kako ih teraju, kao \u0161to se stoka tera\u201c. \u017dene, deca i odoj\u010dad poslata su u ropstvo. Filip \u0160af, poznati teolog, gledao je kako Lijeva vojska odvodi susede koji su ro\u0111eni tu. \u201eJedan od njih, Sem Bruks je za mene cepao drva.\u201c Apelovao je na savest jednog od onih koji su ih vodili; insistirao je da se ose\u0107a \u201elagodno\u201c, jer oni ipak vra\u0107aju nazad svoje vlasni\u0161tvo.<\/p>\n

Dok se Lijeva vojska povla\u010dila oslobodila je neke od robova, ali je ve\u0107ina zavr\u0161ila na aukcijama, na Jugu. Zbog odbijanja da se vrati u Vird\u017einiju, jedan de\u010dak u\u017easno je osaka\u0107en, polivan je terpentinom, genitalije su mu odse\u010dene i ostavljen je da umre u ambaru od strane onih koji su ga zarobili. Ako postoje dokazi da Li, otelotvorenje mu\u017eevne hrabrost i \u017eenstvene ne\u017enosti, nije odobravao ovakve postupke, postoje i dokazi da nije ni poku\u0161ao da ovakve postupke zaustavi. Niti je pohod na Getisburg bio anomalija; napadi sa ciljem vra\u0107anja robova bili su ustaljen postupak Konfederacijske vojske, van Vird\u017einije. U bici kod Krejtera, Lijeva vojska poubijala je crne zarobljenike; jedan od vojnika se\u0107a se da su \u201eneki od njih su pre\u017eiveli, samo zbog \u010dinjenice da su prolazili pored nas, suvi\u0161e brzo.\u201c Ovakvu uniformu je Li zastupao; ovako je postupala vojska koju je vodio; u toj pozi predstavljen je u \u0160arlotsvilu.<\/p>\n

Beli nacionalisti, okupljeni u \u0160arlotsvilu, mo\u017eda su sve ovo videli bolje do ostalih nas. Razumeli su kakvi su ulozi koje su do\u0161li da zastupaju.<\/p>\n

Postoji razlog za\u0161to su statue Konfederacijskih generala mo\u0107ni politi\u010dki simboli; razlog za\u0161to je kandidat za guvernera Vird\u017einije, koji se bori za o\u010duvanje tih statua, zamalo pobedio. Statue na javnim trgovima, imena ulica, generali kojima se odaje po\u010dast tako \u0161to se baze imenuju po njima \u2013 oni su sredstvo komunikacije, nas kao dru\u0161tva, kojim tvrdimo kakve vrednosti se po\u0161tuju i kakvo zajedni\u010dko zave\u0161tanje gradimo kao nacija.<\/p>\n

Beli nacionalisti, okupljeni u \u0160arlotsvilu, mo\u017eda su sve ovo videli bolje do ostalih nas. Razumeli su kakvi su ulozi koje su do\u0161li da zastupaju. Znali su da Lijevo priznanje nije u o\u010duvanju mira, ve\u0107 u o\u010duvanju dru\u0161tva izgra\u0111enog na bela\u010dkom rasizmu \u2013 prvo naoru\u017eavanjem za rat, a kasnije polaganjem oru\u017eja da se ovakav sistem \u0161to bolje o\u010duva.<\/p>\n

U subotu je predsednik Tramp Amerikancima rekao da \u201emoraju da se ujedine\u201c i \u201eosude sve \u0161to mr\u017enja predstavlja\u201c. Osudio je \u201enasilje na obe strane.\u201c Vekovima ranije ovakve bi se izjave do\u010dekale sa velikim aplauzima u \u0160arlotsvilu. Tokom posve\u0107ivanja statue jedan od govornika je osudio nasilje po\u010dinjeno za vreme Gra\u0111anskog rata, a pohvalio je Lija jer je radio na \u201eujedinjenju i pomirenju\u201c i stvorio je naciju \u010dija srca nisu iskvarena mr\u017enjom.<\/p>\n

Mit o ujedinjenju izgra\u0111en je na temeljima da nacija mora da tretira isto obe strane, koje su ubile tri \u010detvrt miliona Amerikanaca, jednako, ili da jednostavno ne ispituje detaljno ciljeve obe strane. I da ujedinjenje ne dolazi iz iskrenog suo\u010davanja sa onim \u0161to se desilo, ve\u0107 od o\u0161trog ignorisanja nepravde i da sve koji ovo ne priznaju obele\u017ee kao pune mr\u017enje.<\/p>\n

O\u0161tra osuda predsednikovih izjava od strane njegovih partijskih drugova i demokrata pokazala je da se Sjedinjene Dr\u017eave 2017. godine u mnogome razlikuju od Sjedinjenih Dr\u017eava 1924. Republikanci i demokrate videli su bele rasiste iz \u0160arlotsvila onakvim kakvi jesu i odbacili su njihovu viziju nacije izgra\u0111ene na temeljima bela\u010dkog rasizma.<\/p>\n

Zbog ovoga je gradski odbor \u0160arlotsvila izglasao da se statua generala Lija ukloni, skoro vek posle njenog postavljanja.<\/p>\n

I kona\u010dno, zbog ovoga \u0107e i ostale statue pasti. Statue \u0107e se ukloniti, ulice preimenovati, a baze \u0107e dobiti imena po patriotama koji su se borili za svoju zemlju, a ne protiv nje. Zato \u0161to, vek i po, nakon \u0161to je rekonstrukcija po\u010dela, Amerika i dalje radi na tome da stvori jednakost u dru\u0161tvu i da ponovo pokrene eksperiment multietni\u010dke demokratije.<\/p>\n

Beli rasisti u \u0160arlotsvilu su se nadali da \u0107e ovaj projekat zaustaviti. Suprotno od toga, svojim postupkom doprineli su stvaranju ve\u0107eg otpora njihovim idejama. <\/p>\n

Kontrapress.com<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Od velike je va\u017enosti za multietni\u010dku demokratiju da se iskreno suo\u010di sa pro\u0161lo\u0161\u0107u \u2013 i da simbole Konfederacije vidi onakvima kakvi jesu<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-231827","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231827","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=231827"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231827\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=231827"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=231827"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=231827"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}