{"id":231769,"date":"2017-08-19T07:00:39","date_gmt":"2017-08-19T05:00:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=231769"},"modified":"2017-08-19T00:09:33","modified_gmt":"2017-08-18T22:09:33","slug":"da-li-je-svet-zaista-bolji-nego-ikada","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/19\/da-li-je-svet-zaista-bolji-nego-ikada\/","title":{"rendered":"Da li je svet zaista bolji nego ikada?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Oliver Burkeman<\/strong><\/p>\n

\"Oliver<\/a>Svako ko je krajem pro\u0161le godine obratio bar malo pa\u017enje na naslove u novinama, verovatno je zaklju\u010dio da je sve u\u017easno i da je duboki pesimizam jedini smisleni stav prema doga\u0111ajima u svetu \u2013 mo\u017eda ubla\u017een cini\u010dnim humorom, po principu: ako svet ve\u0107 ide do\u0111avola, onda bar mo\u017eemo u\u017eivati u vo\u017enji. Naravno, Brexit i izbor Donalda Trampa su za ve\u0107inu bili najja\u010di utisci. Ali i ako niste bili protivnik Brexita, ili kriti\u010dar Trampa, te\u0161ko da ste mogli izbe\u0107i vesti o pokolju u Siriji, smrti hiljada migranta u Mediteranu, atomskim probama u Severnoj Koreji, \u0161irenju zika virusa i teroristi\u010dkim napadima u Nici, Belgiji, Floridi, Pakistanu i mnogim drugim mestima; kao i one o pretnji klimatske katastrofe, koja se nazirala u pozadini svih ovih doga\u0111aja. (Da pritom uop\u0161te ne uzimamo u obzir seriju smrti voljenih zvezda, koja je izgledala kao prora\u010dunati poku\u0161aj 2016. da utrlja so na ranu: za samo nekoliko meseci preminuli su Dejvid Bouvi, Leonard Koen, Muhamed Ali, Keri Fi\u0161er i D\u017eord\u017e Majkl.) A nekoliko naslovnih tema iz 2017. \u2013 Grenfel tauer, napadi u Londonu i Man\u010desteru, haos posle Brexita i svakodnevni Trampov \u0161ou \u2013 ne daju puno razloga za veseliji pogled na stvari.<\/p>\n

Ipak, jedna grupa sve istaknutijih komentatora je izgleda imuna na mra\u010dno raspolo\u017eenje. U tekstu iz pro\u0161log decembra, pod naslovom \u201eNe zaboravite da \u017eivimo u najboljem periodu u istoriji\u201c, Tajmsov kolumnista Filip Kolins ponudio je listu razloga zbog kojih treba da budemo radosni: tokom 2016, pi\u0161e Kolins, deo svetske populacije koji \u017eivi u ekstremnom siroma\u0161tvu prvi put je pao ispod deset procenata; globalne emisije ugljenika od fosilnih goriva stagniraju ve\u0107 tre\u0107u godinu za redom; smrtna kazna je ukinuta u vi\u0161e od pola zemalja na svetu, a gigantske pande su uklonjene sa liste ugro\u017eenih vrsta.<\/p>\n

U Njujork tajmsu, Nikolas Kristof je pisao da je, po mnogim kriterijumima, \u201e2016. bila najbolja godina u istoriji ljudske vrste\u201c zbog smanjenja globalne nejednakosti, dva puta manje stope de\u010dije smrtnosti u odnosu na 1990, i za 300.000 je vi\u0161e ljudi koji svakog dana dobijaju mogu\u0107nost kori\u0161\u0107enja elektri\u010dne energije. Tokom 2016. i 2017, za Tajms je, pored Kolinsa, pisao i publicista i biv\u0161i predsednik kompanije Northern Rock Met Ridli \u2013 \u010dije se opredeljenje vidi ve\u0107 i iz naslova njegove knjige Racionalni optimista \u2013 svake nedelje slave\u0107i mogu\u0107nosti ve\u0161ta\u010dke inteligencije, slobodne trgovine i frekinga. Do trenutka kada je Brendan O\u2019Nil objavio sopstvenu verziju ovog argumenta, u \u010dasopisu Spektejtor (\u201eOdvojenost od realnosti pripadnika brljaju\u0107e klase najbolje se ogleda u njihovom lupetanju o 2016. kao najgoroj godini u istoriji\u201c), ovo gledi\u0161te je postalo toliko uobi\u010dajeno da je O\u2019Nilova kontrarijanska reputacija bila u opasnosti.<\/p>\n

Labava, ali sve brojnija koalicija kolumnista, nau\u010dnika i operativaca iz razli\u010ditih instituta, koji zastupaju ovo veselo gledi\u0161te o situaciji u kojoj se nalazimo, ponekad se naziva \u201enovim optimistima\u201c. (To ime bi trebalo da podse\u0107a na buntovni\u010dki skepticizam novih ateista, predvo\u0111enih Ri\u010dardom Dokinsom, Danijelom Denetom i Semom Herisom.) Iz njihove perspektive, na\u0161e o\u010dajanje je iracionalno, a u njemu ima pomalo i samozaljubljenosti. Oni tvrde da to o\u010dajanje govori vi\u0161e o nama samima, nego o tome kako stvari zaista stoje \u2013 i tako ilustruje na\u0161u tendenciju ka kolektivnom samooptu\u017eivanju i nespremnost da poverujemo u mo\u0107 ljudske inventivnosti. Po njima, ono se najbolje mo\u017ee objasniti kao rezultat razli\u010ditih psiholo\u0161kih predrasuda koje su imale svoju svrhu u praistorijskoj savani \u2013 ali nas danas, u doba zasi\u0107enosti medijskim sadr\u017eajima, uporno navode na pogre\u0161an trag.<\/p>\n

\u201eNekada davno, zabrinutost za svaku stvar koja bi mogla po\u0107i po zlu bila je od izuzetnog zna\u010daja za opstanak\u201c, pi\u0161e Johan Norberg, \u0161vedski istori\u010dar i samoproklamovani novi optimista, \u010dija je knjiga Napredak: deset razloga da se radujemo budu\u0107nosti, objavljena neposredno pre Trampove pro\u0161logodi\u0161nje pobede na predsedni\u010dkim izborima. To je ono \u0161to lo\u0161e vesti \u010dini naro\u010dito upe\u010datljivim: u na\u0161oj evolucionoj pro\u0161losti bilo je jako dobro \u0161to negativne informacije lako privla\u010de na\u0161u pa\u017enju, jer su one mogle ukazivati na neposredne opasnosti po na\u0161 opstanak. (Pe\u0107inski \u010dovek koji bi uvek pretpostavljao da ga iza slede\u0107e stene \u010deka lav naj\u010de\u0161\u0107e ne bi bio u pravu, ali bi imao mnogo ve\u0107e izglede da pre\u017eivi i razmno\u017ei se nego onaj koji bi uvek pretpostavljao suprotno.) Ali to je va\u017eilo za vremena pre novina, televizije i interneta: u ovo hiperpovezano doba, na\u0161a zavisnost od lo\u0161ih vesti navodi nas da usisavamo depresivne pri\u010da sa svih strana planete, bilo da one za nas predstavljaju pretnju ili ne, i da na osnovu njih zaklju\u010dimo da su stvari mnogo gore nego \u0161to jesu.<\/p>\n

Uistinu dobre vesti, s druge strane, mnogo je te\u017ee primetiti \u2013 delom i zato \u0161to se one odvijaju postepeno. Maks Rozer, oksfordski ekonomista koji \u0161iri jevan\u0111elje novog optimizma preko svog tviter naloga, nedavno je ukazao na to da su novine s punim pravom mogle na svakoj naslovnoj strani tokom poslednjih 25 godina da \u0161tampaju vest: \u201eBROJ LJUDI KOJI \u017dIVE U EKSTREMNOM SIROMA\u0160TVU OD JU\u010cE JE OPAO ZA 137.000!\u201c Ali nijedna novina to nije u\u010dinila zato \u0161to o\u010dekivani svakodnevni doga\u0111aji, po definiciji, ne zavre\u0111uju da se na\u0111u u vestima. Isto tako, retko \u0107ete videti vest o lo\u0161em doga\u0111aju koji je izbegnut. Ali svaka promi\u0161ljena procena na\u0161e situacije bi valjda trebalo da uzme u obzir i sve ratove, pandemije i prirodne nesre\u0107e koji su se hipoteti\u010dki mogli desiti, ali nisu?<\/p>\n

\u201eI sam s\u00e2m nekada bio pesimista\u201c, ka\u017ee Norberg, urbani \u010detrdesettrogodi\u0161njak odrastao u Stokholmu, a danas saradnik libertarijanskog Cato Instituta u Va\u0161ingtonu. \u201eNekada sam i s\u00e2m sa nostalgijom gledao na pro\u0161la vremena. Ali onda sam po\u010deo da prou\u010davam istoriju i da se pitam, pa dobro, gde bih ja bio u tim pro\u0161lim vremenima, u svojoj rodnoj \u0160vedskoj? Verovatno ne bih bio nigde. Prose\u010dni \u017eivotni vek je bio previ\u0161e kratak. Morali su da dodaju koru drveta u testo kako bi im hleb du\u017ee trajao!\u201c<\/p>\n

U svojoj knjizi Norberg daje pregled deset najzna\u010dajnijih merila ljudskog napretka \u2013 hranu, higijenu, prose\u010dni \u017eivotni vek, siroma\u0161tvo, nasilje, stanje prirodne sredine, pismenost, slobodu, jednakost i uslove odrastanja. Sa naro\u010ditim zadovoljstvom se obra\u010dunava sa fantazijama onih koji pri\u017eeljkuju da su se rodili nekoliko vekova ranije: ne tako davno, podse\u0107a Norberg, psi su na ulicama evropskih gradova glodali napu\u0161tene le\u0161eve \u017ertava kuge. \u010cak i 1882. samo je 2 odsto njujor\u0161kih domova imalo teku\u0107u vodu; 1900. prose\u010dni \u017eivotni vek je iznosio jedva 31 godinu, kako zbog rane smrti odraslih, tako i zbog ogromne smrtnosti dece. Danas prose\u010dni \u017eivotni vek traje 71 godinu, a i te dodatne decenije uklju\u010duju znatno manje patnje. \u201eAko vam treba 20 minuta da pro\u010ditate ovo poglavlje\u201c, pi\u0161e Norberg, variraju\u0107i omiljeni refren novih optimista, \u201eskoro 2.000 ljudi \u0107e se za to vreme izdi\u0107i iz ekstremnog siroma\u0161tva\u201c, koje se trenutno defini\u0161e kao pre\u017eivljavanje sa manje od 1,90 dolara po danu.<\/p>\n

Ova bara\u017ena paljba optimisti\u010dkih statistika kao da bi trebalo da razori obi\u010dno nesavladive politi\u010dke razlike oko stanja planete. Novi optimisti nas pozivaju da zaboravimo na svoje ideolo\u0161ke predrasude i taborske lojalnosti; da se oslobodimo svojih omiljenih teorija o tome \u0161ta nije u redu sa svetom i \u0161ta treba u\u010diniti u vezi sa tim, i da umesto toga duboko udahnemo osve\u017eavaju\u0107i vazduh objektivnih \u010dinjenica. Podaci ne la\u017eu. Samo pogledajte brojke!<\/p>\n

Me\u0111utim, ispostavlja se da brojke mogu biti jednako politi\u010dne kao i sve drugo.<\/p>\n

Novi optimisti su svakako u pravu u vezi sa nostalgijom: niko normalan ne bi trebalo da pri\u017eeljkuje da \u017eivi u pro\u0161lom veku. U anketi iz 2015, 65 odsto Britanaca (i \u010dak 81 odsto Francuza) izjavilo je da svet postaje sve gori; ali mereno mnogim razumnim kriterijumima, oni naprosto gre\u0161e. Ljudi se uistinu izdi\u017eu iz ekstremnog siroma\u0161tva neverovatnom brzinom; smrtnost dece je u ogromnom padu; standardi pismenosti, higijene i prose\u010dnog \u017eivotnog veka nikada nisu bili vi\u0161i. Prose\u010dni Evropljanin ili Amerikanac u\u017eiva u luksuzima o kojima srednjovekovni velika\u0161i bukvalno nisu mogli ni da sanjaju. Su\u0161tinski nalaz klju\u010dnog teksta novog optimizma, knjige Bolji an\u0111eli na\u0161e prirode Stivena Pinkera, tako\u0111e izgleda \u0161iroko prihva\u0107en: \u017eivimo u najmirnijem periodu ljudske istorije, u kojem je nasilje svih vrsta \u2013 od smrti u ratu, do maltretiranja u \u0161kolskom dvori\u0161tu \u2013 u o\u0161trom padu.<\/p>\n

Ali prvenstvena namera novih optimista nije da nas ubede da ljudski \u017eivot danas uklju\u010duje znatno manje patnje nego pre nekoliko stotina godina. (\u010cak iako ste samoproklamovani pesimista, verovatno vas ne treba ube\u0111ivati u tu \u010dinjenicu.) U ovu su\u0161tinski neospornu \u010dinjenicu gnezdi se nekoliko kontroverznijih implikacija. Na primer: s obzirom na to da su se stvari nesumnjivo popravile, imamo dobrog razloga da verujemo da \u0107e nastaviti da se popravljaju. I dalje \u2013 mada se ova tvrdnja tek ponekad eksplicitno iznosi u radovima novih optimista \u2013 \u0161ta god da smo radili tokom proteklih nekoliko decenija, to o\u010digledno funkcioni\u0161e, tako da bi trebalo da se dr\u017eimo politi\u010dkih i ekonomskih aran\u017emana koji su nas doveli dovde. Kona\u010dno, optimizam zna\u010di ne\u0161to vi\u0161e od toga da stvari nisu tako lo\u0161e kako smo mislili: on zna\u010di opravdano uverenje da \u0107e stvari uskoro biti jo\u0161 bolje. \u201eRacionalni optimizam smatra da \u0107e se svet izvu\u0107i iz krize u kojoj se trenutno nalazi\u201c, pisao je Ridli nakon finansijske krize 2007\/8, \u201ezbog na\u010dina na koji tr\u017ei\u0161ta robe, usluga i ideja omogu\u0107avaju ljudima da trguju i specijalizuju se na korist svih\u2026 Ja sam racionalni optimista: racionalni, zato \u0161to sam do svog optimizma do\u0161ao ne na osnovu temperamenta ili instinkta, ve\u0107 na osnovu dokaza.\u201c<\/p>\n

Da je sve ovo zaista ta\u010dno, to bi zna\u010dilo da je ogroman deo energije koju ula\u017eemo u raspravu o stanju \u010dove\u010danstva \u2013 sav onaj politi\u010dki bes, upozorenja o neposrednoj opasnosti, uzbu\u0111enje iz uvodnika u novinama, sva na\u0161a strepnja i krivica zbog nesre\u0107a koje poga\u0111aju ljude \u0161irom sveta \u2013 potro\u0161en uludo. Ili, jo\u0161 gore, sve to mo\u017ee biti kontraproduktivno, u meri u kojoj verovanje da su stvari nepopravljivo lo\u0161e izgleda kao lo\u0161 na\u010din da se ljudi motivi\u0161u da stvari u\u010dine boljim, te se stoga mo\u017ee pretvoriti u samoostvaruju\u0107e proro\u010danstvo.<\/p>\n

\u201eEvo \u010dinjenica\u201c, pisao je ameri\u010dki ekonomista D\u017eulijan Sajmon, \u010dije je glasno protivljenje mra\u010dnim predvi\u0111anjima ekologa i demografskih eksperata sedmdesetih i osamdesetih godina pro\u0161log veka pripremilo teren za dolazak novih optimista. \u201eU proseku, ljudi \u0161irom sveta \u017eive du\u017ee i jedu bolje nego ikada ranije. Manje ljudi danas umire od gladi nego ikada u istoriji. Doslovno svaka mera materijalnog i ekolo\u0161kog blagostanja u SAD pokazuje pobolj\u0161anje. Ovo va\u017ei i za svet gledan u celosti. Svi dugoro\u010dni trendovi idu u suprotnom smeru od projekcija ovih proroka propasti\u201c.<\/p>\n

To jesu \u010dinjenice. Za\u0161to onda svi ve\u0107 nismo postali novi optimisti?<\/p>\n

Optimisti govore prorocima propasti da se razvedre, jo\u0161 od 1710, kada je filozof Gotfrid Lajbnic zaklju\u010dio da \u017eivimo u najboljem od mogu\u0107ih svetova na osnovu toga da bog, budu\u0107i savr\u0161en i milostiv, ne bi stvorio ni\u0161ta manje od najboljeg mogu\u0107eg sveta. Ali novu poplavu pozitivnosti je mo\u017eda najbolje razumeti kao reakciju na pesimizam izazvan teroristi\u010dkim napadima 11. septembra 2001. Ovi napadi su predstavljali ud\u017ebeni\u010dki primer izuzetno vidljivih lo\u0161ih vesti koje aktiviraju na\u0161e kognitivne predrasude, ube\u0111uju\u0107i nas da svet postaje smrtno opasno mesto, iako to zapravo nije ta\u010dno: u stvari, ne\u0161to ve\u0107i broj Amerikanaca je poginuo u motociklisti\u010dkim nesre\u0107ama tokom 2001, nego u Svetskom trgovinskom centru i otetim avionima.<\/p>\n

Ali novi optimizam je tako\u0111e i odgovor na jednu vrstu introspekcije koja se ra\u0161irila zapadom nakon 9\/11, i kasnije tokom rata u Iraku \u2013 ose\u0107anja da bez obzira na to da li je nova globalna nesigurnost isklju\u010divo na\u0161a krivica, ona svakako zahteva samokritiku i refleksiju, pre nego samo odlu\u010dnije potvr\u0111ivanje prednosti na\u0161eg pogleda na svet. (\u201eCeo svet nas mrzi, i mi to zaslu\u017eujemo\u201c, kako je francuski filozof Paskal Brikner podrugljivo okarakterisao ovo stanovi\u0161te.) Nasuprot tome, insistiraju optimisti, podaci dokazuju da je globalna dominacija zapadne mo\u0107i i ideja tokom poslednja dva veka dovela do transformativnog pobolj\u0161anja u skoro sva\u010dijem kvalitetu \u017eivota. Met Ridli voli da citira prete\u010du dana\u0161njih optimista, vigovskog istori\u010dara Tomasa Bebingtona Mekolija: \u201eNa osnovu \u010dega, iako pred sobom ne vidimo ni\u0161ta osim napretka, ne o\u010dekujemo ni\u0161ta osim propasti?\u201c<\/p>\n

Utu\u010dena samokritika koja frustrira nove optimiste delom se hrani \u2013 bar oni to tako vide \u2013 nekom vrstom opti\u010dke iluzije u na\u010dinu na koji mislimo o napretku. Kako prime\u0107uje Stiven Pinker, kad god smo zauzeti osu\u0111ivanjem vlada ili ekonomskih sistema zbog toga \u0161to oni ne dosti\u017eu izvesne standarde pristojnosti, lako je smetnuti s uma kako su se i sami ovi standardi s vremenom menjali. Zgra\u017eamo se nad izve\u0161tajima o zatvorenicima izlo\u017eenim mu\u010denju od strane CIA \u2013 ali samo zahvaljuju\u0107i istorijski gledano nedavnom op\u0161tem konsenzusu da je mu\u010denje nedopustivo. (U srednjovekovnoj Engleskoj ono je bilo relativno uobi\u010dajen deo kaznenog sistema.) Mo\u017eemo biti zgro\u017eeni smrtima migranata u Mediteranu samo zato \u0161to polazimo sa pozicije da i nama nepoznati ljudi iz dalekih zemalja tako\u0111e zaslu\u017euju moralno uva\u017eavanje \u2013 zamisao koja bi mnogima od nas izgledala apsurdno da smo \u017eiveli po\u010detkom osamnaestog veka. Me\u0111utim, \u0161to se ovaj konsenzus vi\u0161e \u0161iri, to nam nepodno\u0161ljivije izgleda svako njegovo naru\u0161avanje. I stoga, ironi\u010dno, bes koji ose\u0107ate kada \u010ditate naslove zapravo predstavlja dokaz da je ovo veli\u010danstveno vreme da se bude \u017eiv. (Novi doprinos politici novih optimista, Moralni luk Majkla \u0160ermera, povezuje ovaj argument direktno sa verom u nauku, tipi\u010dnom za nove optimiste: upravo je napredak nauke, tvrdi \u0160ermer, ono \u0161to \u0107e nas u\u010diniti moralnijim.)<\/p>\n

Uporna slutnja da je ovaj argument nekako zasnovan na ma\u0111ioni\u010darskom triku \u2013 \u010dini se da se bilo koji u\u017eas reinterpretira kao dokaz na\u0161eg napretka \u2013 mo\u017ee nas dovesti do jo\u0161 jedne primedbe: \u010dak iako jeste ta\u010dno da je sve mnogo bolje nego \u0161to je ikada bilo, za\u0161to pretpostaviti da \u0107e stvari nastaviti da se popravljaju? Napredak u higijenskim standardima i produ\u017eavanju prose\u010dnog \u017eivotnog veka ne mo\u017ee spre\u010diti da podizanje nivoa mora uni\u0161ti va\u0161u zemlju. Uop\u0161teno gledano, opasno je predvi\u0111ati budu\u0107e rezultate na osnovu pro\u0161lih uspeha: ako uzmemo u obzir dovoljno dug rok, postaje nemogu\u0107e odrediti da li je napredak koji slave novi optimisti zaista dokaz stabilnog napretka ili pak samo kratkotrajni izuzetak.<\/p>\n

Na primer, skoro svaki iskorak koji Norberg slavi u svojoj knjizi Napredak desio se u poslednjih 200 godina \u2013 \u010dinjenica koju optimisti uzimaju kao dokaz nezaustavljive mo\u0107i moderne civilizacije, ali koja bi se isto tako mogla uzeti i kao dokaz za to koliko su retki takvi periodi napretka. Ljudska vrsta postoji skoro 200.000 godina; ekstrapoliranje na osnovu perioda od 200 godina ne izgleda preterano mudro. Pribegavaju\u0107i mu, rizikujemo da napravimo gre\u0161ku britanskog devetnaestovekovnog istori\u010dara Henrija Bakla, koji je u svojoj knjizi Istorija civilizacije u Engleskoj samouvereno napisao da \u0107e rat uskoro biti stvar pro\u0161losti. \u201eDa ovaj varvarski poduhvat stabilno opada sa napretkom dru\u0161tva, mora biti o\u010digledno \u010dak i najpovr\u0161nijem poznavaocu evropske istorije\u201c, pisao je on 1857. Bakl je bio uveren da \u0107e neposredno pre toga zavr\u0161eni Krimski rat biti jedan od poslednjih u ljudskoj istoriji.<\/p>\n

Ali glavna briga nije to da \u0107e se stabilni napredak ostvaren u prethodna dva veka postepeno okrenuti u suprotnom smeru, vra\u0107aju\u0107i nas u uslove iz pro\u0161losti; glavna briga je da je svet koji smo stvorili \u2013 sama ma\u0161ina koja vu\u010de napredak \u2013 toliko kompleksan, nestabilan i nepredvidiv, da bi u svakom trenutku mogla da nas zadesi katastrofa. Stiven Pinker je mo\u017eda apsolutno u pravu kada tvrdi da sve manji broj ljudi pribegava nasilju kao re\u0161enju za svoje nesuglasice, ali (kao \u0161to bi i on sam priznao) za globalnu katastrofu je dovoljan i samo jedan besni narcis sa pristupom nuklearnim \u0161iframa. Digitalna tehonologija je bez sumnje podstakla globalni ekonomski rast, ali ako bi je sajber-teroristi iskoristili da slede\u0107eg meseca sru\u0161e globalnu finansijsku infrastrukturu, dalji rast bi ubrzo postao vrlo sporan.<\/p>\n

\u201eStvar je u tome da je, ako ne\u0161to u na\u0161im dru\u0161tvima ozbiljno po\u0111e po zlu, zaista te\u0161ko videti gde bi se to moglo zaustaviti\u201c, ka\u017ee Dejvid Ransiman, kembri\u010dki profesor politi\u010dkih nauka, \u010diji je pogled na budu\u0107nost manje ru\u017ei\u010dast, i koji je debatovao sa novim optimistima poput Ridlija i Norberga. \u201ePomisao da bi, recimo, slede\u0107a finansijska kriza, u povezanom i algoritamski ure\u0111enom svetu poput na\u0161eg mogla eskalirati izvan kontrole \u2013 nije iracionalna. Zbog toga je prili\u010dno te\u0161ko biti tako razdragano optimisti\u010dan.\u201c Kada \u017eivite u svetu u kojem se \u010dini da sve napreduje, ali koji bi ve\u0107 sutra mogao propasti, \u201esavr\u0161eno je racionalno biti uspani\u010den\u201c.<\/p>\n

U svojoj knjizi Zamka pouzdanja, Ransiman pokre\u0107e srodno i jednako uznemiruju\u0107e pitanje koje se ti\u010de moderne politike. \u010cini se da demokratija sasvim dobro napreduje: novi optimisti prime\u0107uju da danas ima vi\u0161e od 120 demokratija od ukupno 193 zemlje na svetu, dok ih je 1972. bilo samo 40. Ali \u0161ta ako je upravo snaga demokratije \u2013 i na\u0161a uzdanja u njenu sposobnost da izdr\u017ei skoro sve vrste pritiska \u2013 predznak njene eventualne propasti? Mo\u017eda na\u0161 pravi problem nije, kako smatraju novi optimisti, vi\u0161ak pesimizma, ve\u0107 opasan nivo preteranog pouzdanja?<\/p>\n

Ovaj argument tvrdi da ljudi koji su glasali za Trampa i Brexit, nisu to u\u010dinili zato \u0161to smatraju da je sistem pokvaren i da ga treba zameniti. Naprotiv, glasali su kako su glasali upravo zato \u0161to se previ\u0161e uzdaju u to da \u0107e su\u0161tinska bezbednost koju im dr\u017eava omogu\u0107uje uvek biti tu za njih, kakav god zapaljiv izbor oni na\u010dinili na glasa\u010dkom mestu. Ljudi su glasali za Trampa, \u201ejer mu nisu verovali\u201c, pi\u0161e Ransiman. Oni su \u201e\u017eeleli da prodrmaju sistem od kojeg su istovremeno o\u010dekivali da \u0107e ih za\u0161tititi od nepromi\u0161ljenosti \u010doveka kao \u0161to je Tramp\u201c. Problem sa ovim modelom \u2013 isporu\u010divanjem izbornih udara zato \u0161to ste uvereni da ih sistem mo\u017ee izdr\u017eati \u2013 jeste u tome \u0161to nemamo razloga da verujemo da \u0107e sistem biti u stanju da izdr\u017ei beskona\u010dno dugo: u nekom trenutku \u0161teta mo\u017ee postati nepopravljiva. Novi optimisti \u201eopisuju svet u kojem ljudska delatnost [agency] kao da nije bitna, jer su ve\u0107 evoluirale neke sile koje nas guraju u pravom smeru\u201c, ka\u017ee Ransiman. \u201eAli ljudska delatnost je jo\u0161 uvek bitna\u2026 ljudska bi\u0107a poseduju sposobnost da sve zabrljaju. I sasvim je mogu\u0107e da na\u0161a sposobnost za brljanje raste.\u201c<\/p>\n

Optimisti nisu nesvesni takvih opasnosti \u2013 ali jedna tipi\u010dna crta optimisti\u010dkog stanja duha sastoji se upravo u pronala\u017eenju optimisti\u010dkih interpretacija zastra\u0161uju\u0107ih \u010dinjenica. \u201ePitate me da li sam ja kao onaj \u010dovek koji pada sa nebodera i dok prole\u0107e pored drugog sprata konstatuje: \u2018Zasad je dobro\u2019\u201c, ka\u017ee Met Ridli. \u201eOdgovor je \u2013 pa, zapravo, u pro\u0161losti su ljudi predvi\u0111ali katastrofe iza ugla i gre\u0161ili su toliko \u010desto da to treba uzeti u obzir kao relevantnu \u010dinjenicu.\u201c Istorija naizgled daje Ridliju za pravo. A opet, naravno da mu daje za pravo: da se kraj civilizacije uistinu desio, danas verovatno ne biste \u010ditali ovaj tekst. Ljudi koji predvi\u0111aju katastrofe koje samo \u0161to se nisu desile \u010desto gre\u0161e. S druge strane, dovoljno je da samo jednom budu u pravu.<\/p>\n

Ako postoji jedan trenutak koji je obele\u017eio ro\u0111enje novog optimizma, onda je to bio \u2013 sasvim prikladno \u2013 jedan TED talk. U pitanju je bio nastup iz 2006. Hansa Roslinga, \u0161vedskog statisti\u010dara i samozvanog \u201eobrazovnog zabavlja\u010da\u201c, pod naslovom \u201eNajbolje statistike koje ste ikada videli\u201c. Rosling je tom prilikom sumirao rezultate istra\u017eivanja koje je sproveo me\u0111u \u0161vedskim studentima. Predstavljaju\u0107i im parove od po dve zemlje \u2013 Rusiju i Maleziju, Tursku i \u0160ri Lanku itd. \u2013 postavljao im je pitanje koja od ovih zemalja ima bolje rezultate u razli\u010ditim domenima zdravstva, npr. u vezi sa stopom de\u010dje smrtnosti. Studenti su listom davali pogre\u0161ne odgovore, zasnivaju\u0107i ih na pretpostavci da zemlje bli\u017ee njihovoj, kako geografski tako i etni\u010dki, moraju biti naprednije.<\/p>\n

Ali Rosling je zapravo izabrao ove parove kako bi dokazao jednu tezu: Rusija ima dvostruko ve\u0107u stopu de\u010dje smrtnosti nego Malezija, a Turska dvostruko ve\u0107u od \u0160ri Lanke. Deo defetisti\u010dkog stava savremenog zapada se, po Roslingu, sastoji upravo u pretpostavci da \u017eivimo na vrhuncu razvoja i da budu\u0107nost koju ostavljamo generacijama koje dolaze, a naro\u010dito svetu izvan Evrope i Severne Amerike, izgleda mra\u010dno. Rosling je u\u017eivao u ponavljanju da bi u eksperimentu u kojem biste \u0161impanzama dali da biraju izme\u0111u banana obele\u017eenih imenima ovih zemalja, \u0161impanze imale bolji rezultat od studenata \u2013 jer bi bile u pravu bar u pedeset posto slu\u010dajeva. Dobro obrazovani Evropljani, s druge strane, gre\u0161e mnogo vi\u0161e od pukog slu\u010daja. Mi nismo prosto nesvesni \u010dinjenica; mi smo aktivno ube\u0111eni u depresivne \u201e\u010dinjenice\u201c koje nisu istinite.<\/p>\n

Uzbudljivo je gledati \u201eNajbolje statistike koje \u0107ete ikada videti\u201c \u2013 delimi\u010dno zbog Roslingovog \u0161treberskog i energi\u010dnog scenskog nastup, ali delimi\u010dno i zato \u0161to se \u010dini da on obasjava pitanja koja su obi\u010dno predmet ostra\u0161\u0107ene ideolo\u0161ke debate okrepljuju\u0107im svetlom objektivnih \u010dinjenica. Danas, mnogo vi\u0161e nego u vreme kada je on odr\u017eao svoj govor, \u017eivimo u \u201edoba stava\u201c, u kojem se naizgled beskona\u010dan broj blogova, kolumni, knjiga i televizijskih analiti\u010dara utrkuju u tome da nam ka\u017eu kako treba da se ose\u0107amo povodom vesti. Ve\u0107i deo ovih razmatranja se ne zasniva toliko na tvrdim \u010dinjenicama u korist nekog argumenta, koliko na zastupanju stava koji treba da zauzmete: tipi\u010dan \u201estav\u201c vas poziva da zaklju\u010dite, na primer, da je Donald Tramp fa\u0161ista, ili da nije fa\u0161ista, ili da su voditelji BBC-a preterano pla\u0107eni, ili da je va\u0161 trening joge primer kulturalne aproprijacije. (Ovo ne treba da nas iznena\u0111uje: internet ekonomija se hrani pa\u017enjom, a mnogo je lak\u0161e ugrabiti ne\u010diju pa\u017enju emocionalno razdra\u017euju\u0107im argumentom, nego pukom informacijom \u2013 povrh toga, ne morate da platite za skupo istra\u017eivanje koje je neophodno da biste do\u0161li do \u010dinjenica.) Novi optimisti obe\u0107avaju ne\u0161to drugo \u2013 da su u stanju da otkriju kako treba da se ose\u0107amo prema svetu na osnovu toga kakav svet uistinu jeste.<\/p>\n

Ali po\u0161to se zadubite u njihova dela, po\u010dinjete da se pitate da li svi ovi optimisti\u010dki komadi\u0107i \u010dinjenica uistinu govore sami za sebe. Za po\u010detak, za\u0161to pretpostaviti da je relevantno pore\u0111enje ono izme\u0111u sveta kakav je bio pre, recimo, 200 godina i sveta kakav je danas? Moglo bi se tvrditi da je pore\u0111enje sada\u0161njosti sa pro\u0161lo\u0161\u0107u zapravo name\u0161tanje karata. Naravno da su stvari danas bolje nego \u0161to su bile. Ali svakako nisu ni pribli\u017eno onoliko dobre koliko bi trebalo da budu. Da upotrebim neke o\u010digledne primere: \u010dove\u010danstvo nesumnjivo poseduje sposobnost da iskoreni ekstremno siroma\u0161tvo, da okon\u010da glad ili da radikalno smanji klimatsku opasnost. Ali mi nismo u\u010dinili ni\u0161ta od svega toga, a \u010dinjenica da stvari nisu tako stra\u0161ne kakve su bile po\u010detkom devetnaestog veka naprosto proma\u0161uje temu.<\/p>\n

Ironi\u010dno, imaju\u0107i u vidu njihovo oslanjanje na kognitivne predrasude u obja\u0161njenju na\u0161e sklonosti ka negativnom vi\u0111enju stvarnosti, \u010dini se da su novi optimisti i sami \u017ertve jedne takve predrasude, tzv. \u201eusidruju\u0107e predrasude\u201c, koja opisuje na\u0161u sklonost da se u rasu\u0111ivanju previ\u0161e oslanjamo na izvesne delove informacija. Ako po\u010dnete od \u010dinjenice da su \u017ertve kuge svojevremeno trunule na ulicama evropskih gradova, onda je jedino prirodno da zaklju\u010dite kako je \u017eivot danas divan. Ali ako po\u010dnete od toga da smo mogli da elimini\u0161emo glad ili zaustavimo globalno zagrevanje, \u010dinjenica da ovi problemi i dalje postoje mo\u017ee dovesti do druga\u010dijeg suda.<\/p>\n

Argument da bi trebalo da budemo sre\u0107niji nego \u0161to jesmo zato \u0161to ljudski \u017eivot kao takav postaje u proseku bolji, tako\u0111e ne uspeva da razume fundamentalnu istinu o tome kako funkcioni\u0161e sre\u0107a; na\u0161 sud o svetu nastaje kao rezultat konkretnih pore\u0111enja koja nam se \u010dine relevantnim, a ne na osnovu zauzimanja onoga \u0161to Ransiman naziva \u201eta\u010dkom gledanja iz svemira\u201c. Ako su ljudi u va\u0161em malom ameri\u010dkom gradu znatno manje ekonomski sigurni nego \u0161to su bili za svojih \u017eivota ili ako ste mladi Britanac koji se suo\u010dava sa mogu\u0107no\u0161\u0107u da nikada ne\u0107e biti u stanju da sebi priu\u0161ti stan, nije naro\u010dito ute\u0161no re\u0107i vam da sve ve\u0107i broj Kineza dosti\u017ee srednjoklasni status. Ridli se prise\u0107a da je, kada je predstavljao svoju knjigu po ameri\u010dkom srednjem zapadu, publika \u010desto sumnjala u njegov optimizam zbog \u010dinjenice da se njihovi sopstveni \u017eivoti nisu kretali nabolje. \u201eGovorili su: \u2018Vi uporno tvrdite da svet postaje sve bolji, ali iz na\u0161e perspektive ne izgleda tako\u2018. A ja bih im rekao: \u2018Da, ali ovo nije ceo svet! Zar vas ni najmanje ne raduje \u010dinjenica da zaista siroma\u0161ni Afrikanci postaju malo manje siroma\u0161ni?\u2019\u201c U jednom smislu, ovo je dobar argument, ali u drugom, on je potpuno irelevantan.<\/p>\n

U svojoj su\u0161tini, novi optimizam je jedan ideolo\u0161ki argument: generalno gledano, njegovi zastupnici su zagovornici mo\u0107i tr\u017ei\u0161ta, koji slikaju svoju veselu sliku nedavne pro\u0161losti \u010dove\u010danstva ne bi li tako opravdali sopstvena politi\u010dka gledi\u0161ta. Ovo je savr\u0161eno legitiman politi\u010dki argument \u2013 ali on je jo\u0161 uvek politi\u010dki argument, a ne neposredno, neutralno oslanjanje na objektivne \u010dinjenice. Tvrdnja da trenutno \u017eivimo u zlatnom dobu i da je na\u0161e dominantno pesimisti\u010dko raspolo\u017eenje neopravdano nije protivotrov za \u201edoba stava\u201c, ve\u0107 samo jo\u0161 jedan stav \u2013 i nije ni\u0161ta manje smisleno zauzeti suprotno gledi\u0161te. \u201eNe svi\u0111a mi se\u201c, ka\u017ee Ransiman, \u201eova pretpostavka da tvrdite da sva dostignu\u0107a nisu vredna po\u0161tovanja, ako ne prihvatate njihov argument\u201c. \u010cini mi se sasvim razumnim da ljudi, uprkos svim pokazateljima napretka, ipak ose\u0107aju duboku nelagodu u vezi sa stanjem u kojem se svet trenutno nalazi, naro\u010dito ako uzmemo u obzir relativnu nestabilnost dokaza ovog napretka i nepredvidivost koja mu visi nad vratom. Sve je zaista veoma krhko.<\/p>\n

Johan Norberg, koji je objavio svoju knjigu Napredak svega dva meseca pre ameri\u010dkih predsedni\u010dkih izbora, pratio je objavljivanje razultata tokom maglovitog jutra u Stokholmu, na \u017eurci u ameri\u010dkoj ambasadi. Kada je Trampova pobeda postala izvesna, raspolo\u017eenje se promenilo iz uzbu\u0111ene vreve u u\u017easnutu nevericu. \u201eSvi mi smo bili \u0160ve\u0111ani, iz sveta medija, politike, biznisa i tako dalje. Mislim da je bilo te\u0161ko na\u0107i jednu jedinu osobu u prostoriji koja se nadala Trampovoj pobedi. Tako je raspolo\u017eenje naglo i dramati\u010dno palo\u201c, prise\u0107a se Norberg. \u201e\u0160tavi\u0161e, nije bilo alkohola pri ruci, \u0161to tako\u0111e nije pomoglo, jer su svi govorili: \u2018Treba nam neka \u017eestina!\u2019 Ali prijem je bio organizovan kao doru\u010dak.\u201c Uz osmeh, on zaklju\u010duje: \u201eMislim da Amerikanci ne razumeju \u0160ve\u0111ane ba\u0161 najbolje\u201c.<\/p>\n

Populisti\u010dki talasi u Britanji i SAD u poslednje dve godine \u2013 koji su stajali iza Trampovog uspona, pobede Brexita, i neo\u010dekivano visoke podr\u0161ke za Bernija Sandersa i D\u017eeremija Korbina \u2013 predstavljaju komplikovan problem za nove optimiste. S jedne strane, lako je okarakterisati ovaj gnev uperen ka politi\u010dkom establi\u0161mentu kao gre\u0161ku, zasnovanu na neuspehu da se prepozna kako dobro stvari zapravo idu; ili kao legitimnu reakciju na stvarne, ali lokalizovane i privremene neravnine na putu, koje ne moraju predstavljati osnovu za \u0161iri argument u korist pesimizma. S druge strane, ima ne\u010deg \u010dudesnog u pogledu na svet koji vidi ovakve politi\u010dke talase isklju\u010divo kao odgovore, pogre\u0161ne ili ne, na pravu situaciju. Oni su deo prave situacije. \u010cak i ako smatrate da su Trampovi glasa\u010di u potpunosti pogre\u0161ili u negativnoj percepciji svoje situacije, sama percepcija je bila sasvim dovoljno stvarna \u2013 i oni zaista jesu izabrali Trampa, uz sav njegov potencijal destabilizacije. (Za nove optimiste, prime\u0107uje Dejvid Ransiman, politika nije ni\u0161ta vi\u0161e do smetnja, jer po njihovom gledi\u0161tu, \u201estvari koje diktiraju napredak nisu politi\u010dke, ali stvari koje izazivaju neuspeh jesu politi\u010dke\u201c.) Postoji ta\u010dka na kojoj prestaje da bude bitno da li su \u0161iroko rasprostranjena ose\u0107anja pesimizima i strepnje opravdana ili ne i ono \u0161to postaje bitno jeste jedino \u010dinjenica da ona jesu \u0161iroko rasprostranjena.<\/p>\n

Norberg svakako ne podr\u017eava Trampa i rezultat izbora mu je, kao autoru koji promovi\u0161e ru\u017ei\u010dastu sliku neposredne budu\u0107nosti \u010dove\u010danstva, mogao izgledati kao korak unazad. U svojoj knjizi on uistinu upozorava da napredak nije neminovan: \u201ePostoji realna opasnost nativisti\u010dkog kontraudara\u201c, pi\u0161e on. \u201eKada ne uvi\u0111amo napredak koji smo ostvarili, po\u010dinjemo da tragamo za \u017ertvenim jarcima za probleme koji ostaju.\u201c Ali u prirodi je novog optimizma da se negativni doga\u0111aji mogu pretvoriti u razloge za radost i do trenutka kada smo razgovarali Norberg je uspeo da razvije optimisti\u010dki spin i na temu izbora.<\/p>\n

\u201eMislim da je mogu\u0107e da \u0107emo za par godina smatrati da je odli\u010dno \u0161to je Tramp pobedio\u201c, ka\u017ee on. \u201eJer, da je on izgubio, a Hilari pobedila, ona bi bila najomrznutiji predsednik modernog doba, i onda bi Tramp i Benon to iskoristili da izgrade alt-rajt medijsku imperiju, stvore pravu lavinu mr\u017enje, i onda bismo slede\u0107i put mo\u017eda dobili jo\u0161 disciplinovanijeg kandidata \u2013 pravog fa\u0161istu, a ne nekog ko samo glumi fa\u0161istu\u2026 Mo\u017eda \u0107e se ispostaviti da je Tramp nesposobni narcis, koji \u0107e uni\u0161titi populisti\u010dki brend u SAD\u201c. Ova vrsta protiv\u010dinjeni\u010dkog argumenta ima problem \u0161to je neopovrgljiva, a u svakom slu\u010daju je prili\u010dno daleko od pozicije odlu\u010dne pozitivnosti u vezi sa smerom u kojem se svet kre\u0107e. Ali mo\u017eda ona izra\u017eava jedinu neospornu istinu oko koje se mogu slo\u017eiti i novi optimisti i oni vi\u0161e pesimisti\u010dki nastrojeni: \u0161tagod da se desi, stvari u principu uvek mogu biti i gore.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Utu\u010dena samokritika koja frustrira nove optimiste delom se hrani \u2013 bar oni to tako vide \u2013 nekom vrstom opti\u010dke iluzije u na\u010dinu na koji mislimo o napretku<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-231769","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231769","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=231769"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231769\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=231769"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=231769"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=231769"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}