{"id":231154,"date":"2017-08-09T06:14:28","date_gmt":"2017-08-09T04:14:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=231154"},"modified":"2017-08-09T10:41:13","modified_gmt":"2017-08-09T08:41:13","slug":"gmo-ili-korporativno-modifikovana-poljoprivreda","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/09\/gmo-ili-korporativno-modifikovana-poljoprivreda\/","title":{"rendered":"GMO ili korporativno modifikovana poljoprivreda"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Predrag Mom\u010dilovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"GMO\"<\/a>Nakon \u0161to je pre par godina \u0161iroka anti GMO koalicija izvojevala privremenu pobedu i spre\u010dila izmene zakona o zabrani proizvodnje i prometa genetski modifikovanih organizama na teritoriji Srbije, ponovo se priprema teren za novu ofanzivu koja bi dovela do legalizacije prometa i proizvodnje genetski modifikovanih (GM) proizvoda.<\/p>\n

Pre par meseci ministarstvo poljoprivrede, uz saglasnost ministarstva zdravlja, formiralo je stru\u010dni savet za procenu rizika u oblasti genetski modifikovane hrane sastavljen od petnaest eksperata, i to telo \u0107e doneti odluku o prometu GM proizvoda u Srbiji. Ministar poljoprivrede Branislav Nedimovi\u0107 najavio je da \u0107e poslednju re\u010d o prometu GMO imati struka, a ne politika. Ovom izjavom i zaklanjanjem iza struke, koja je u stvarnosti veoma heterogena i daleko od konsenzusa povodom razli\u010ditih aspekata GMO, ministar poku\u0161ava ponovo da progura da se GM proizvodi stave u promet uprkos neslaganju ve\u0107ine stanovni\u0161tva. Naime, dosad je 135 gradova i op\u0161tina, koji pokrivaju vi\u0161e od 77% povr\u0161ine i 85% stanovni\u0161tva kao i 75% poljoprivrednog zemlji\u0161ta Srbije usvojilo deklaraciju u kojoj se izri\u010dito ka\u017ee da ne \u017eele GM proizvode na svojoj teritoriji.<\/p>\n

Ne treba zaboraviti ni da je legalizacija prometa genetski modifikovane hrane jedan od uslova za prijem Srbije u Svetsku trgovinsku organizaciju kao i deo preduslova za zatvaranje poglavlja 30. pretpristupnih pregovora sa EU. Prihvatanjem takvih uslova dr\u017eava \u010dini korak dalje ka odustajanju od prehrambene suverenosti.<\/p>\n

Poseban motiv u svemu ovome imaju i multinacionalne kompanije koje proizvode i distribuiraju GM proizvode, i profitiraju od njihovog prometa, a u Srbiji im je tr\u017ei\u0161te jo\u0161 uvek zatvoreno. Nakon konsultacija sa Aleksandrom Vu\u010di\u0107em (u tom trenutku premijer\/predsednikom), ministar Nedimovi\u0107 se ovoga puta odlu\u010dio da ide linijom manjeg otpora i odluku prepusti timu eksperata. Ovo je jo\u0161 samo jedan u nizu slu\u010dajeva kada se zarad \u201eve\u0107eg dobra\u201c mogu\u0107nost odlu\u010divanja otu\u0111uje od gra\u0111ana i prebacuje na takozvane nezavisne (od \u010dega?) eksperte i tehni\u010dka tela. Ovakva tehni\u010dka tela, koliko god ih nazivali nezavisnim, zapravo to nisu. Sam nedemokratski proces izbora ljudi koji \u0107e sedeti u ovim telima doprinosi tome da oni jasno zauzmu jednu stranu. Ta strana je gotovo uvek ona koja je povoljna za krupan kapital, a protivna ekonomskom, ekolo\u0161kom i zdravstvenom interesu ve\u0107ine gra\u0111ana koji \u0107e osetiti posledice njihovih odluka.<\/p>\n

U \u010demu je problem s genetski modifikovanom hranom<\/p>\n

Kada se pri\u010da o negativnim efektima genetski modifikovane hrane obi\u010dno se u prvi plan stavljaju zdravstvene posledice konzumiranja ovakve hrane. To i olak\u0161ava poziciju \u201eprogresivnih\u201c snaga koje usled objektivne nedovoljne istra\u017eenosti negativnih efekata na ljudsko telo, svakoga ko se pobuni proglase nazadnim teoreti\u010darom zavere koji se protivi \u201eprirodnom\u201c napretku tehnologije. Ono \u0161to jesu dokazane i o\u010digledne dalekose\u017ene posledice kori\u0161\u0107enja GMO-a jeste produbljivanje ekonomske nejednoakosti i zavisnosti uz stravi\u010dne ekolo\u0161ke posledice.<\/p>\n

Ipak, ni dokazi o zdravstvenoj opasnosti nisu zanemarljivi. Da li biste prihvatili da se vozite vozilom za koje i sami konstruktori ka\u017eu da nisu sigurni da li i kako svi delovi vozila funkcioni\u0161u? Upravo ovo je slu\u010daj s GM proizvodima. Ni sami stru\u010dnjaci nisu sigurni u efekte koje GMO mo\u017ee imati. Sva istra\u017eivanja koje kompanije za proizvodnju GM semena vr\u0161e ograni\u010dena su na 90 dana, \u0161to je prekratak period da bi se uvidele mogu\u0107e nuspojave. Ali \u010dak i u tako vremenski ograni\u010denim istra\u017eivanjima na testiranim pacovima hranjenim GMO kukuruzom prime\u0107ene su razli\u010dita oboljenja od kancera bubrega i jetre, te\u0161kih plu\u0107nih oboljenja do genetskih mutacija.<\/p>\n

Kao jedna od prednosti GMO navodi se njihova otpornost. Ova otpornost ide zajedno s ve\u0161ta\u010dkim herbicidima za GM biljke. Poznat je primer kancerogenog herbicida \u201eglifosav\u201c, na koji su GM biljke otporne, ali ovaj herbicid donosi pusto\u0161 i smrt sveg biljnog sveta u okolini, kako ne\u017eeljnog tako i \u017eeljenog. U neposrednoj prostornoj ali i vremenskoj blizini GMO zasada postaje nemogu\u0107e uzgajati druge useve.<\/p>\n

Prelaskom na GM proizvode zapravo dolazi do gubitka vrednog genetskog materijala. Upotrebom GM semena onemogu\u0107ava se dugogodi\u0161nja praksa poljoprivrednika da deo semena od prethodne berbe sa\u010duvaju za narednu setvu. Mnoga GM semena dizajnirana su tako da biljke nikada ne zavr\u0161e do kraja svoj reproduktivni ciklus. Uz to, proizvo\u0111a\u010di u\u017eivaju za\u0161titu intelektualne svojine nad GM semenom, te sakupljanje mo\u017ee da bude sankcionisano, a poljoprivrednik primoran da plati od\u0161tetu. Ovim mehanizmom se zemljoradnici stavljaju u potpuno zavisan polo\u017eaj i primoravaju se da svake godine kupuju novo seme, i tako obezbe\u0111uju stalni izvor profita korporacijama koje to seme proizvode.<\/p>\n

Dok se \u010deka jo\u0161 samo odobrenje Evropske komisije da Bayer preuzme za 66 milijardi dolara Monsanto, broj aktera na \u201eslobodnom tr\u017ei\u0161tu\u201c GMO-a se smanjuje. To prate i spajanje Dow Chemicala i DuPonta u novu kompaniju vrednu 130 milijardi dolara i preuzimanje Syngenta od strane ChemChina za 43 milijarde dolara. Na celokupnom svetskom tr\u017ei\u0161tu ostala su samo \u010detiri igra\u010da, od toga dva ve\u0107a i dva ne\u0161to manja. Svako novo spajanje dovodilo je do pove\u0107anje cene semena, pa je tako u Americi od kasnih 80-ih do danas cena kese GM semena soje porasla sa 8 na 60 dolara.<\/p>\n

GM biljke se gaje na ogromnim poljima kao monokulture, pa se de\u0161ava da stotine hektara bude zasejano sa samo par razli\u010ditih GM semen\u00e2. Ovakav na\u010din poljoprivrede vodi smanjenju genetske \u0161arolikosti semena, a time i do ve\u0107e izlo\u017eenosti razli\u010ditim bolestima i \u0161teto\u010dinama. Zamislite taj distopijski svet u kome postoje samo par varijeteta semena kukurza, soje, pirin\u010da ili p\u0161enice, i sve su u rukama korporacija od kojih smo svi zavisni. Dok strepimo od potencijalnih mutacija bolesti koje mogu dovesti do kolapsa svetske proizvodnje hrane i globalne gladi.<\/p>\n

Poznat je primer iz Indije i \u201esjajne\u201c sinergije dveju multinacionalnih kompanija na lokalu. Nakon \u0161to je Koka-kola preteranim iskori\u0161\u0107avanjem iscrpla gotovo sve rezerve podzemne vode i izazvala su\u0161enje useva i glad, na scenu je stupila kompanija za proizvodnju GMO semena Monsanto. Oni su zdu\u0161no ponudili lokalnom stanovni\u0161tvu seme koje zahteva manje koli\u010dine vode, ali njega mogu priu\u0161titi samo bogatiji zemljoposednici, koji postaju zavisni od kupovine te vrste semena, dok siroma\u0161ni bivaju prinu\u0111eni da se rasele u prenatrpane gradove gde postaju jeftina, gotovo robovska radna snaga.<\/p>\n

Danas je u Evropi prose\u010dnom \u010doveku veoma te\u0161ko da uo\u010di razliku u pakovanjima izme\u0111u GM i ne-GM hrane. Uprkos pri\u010dama da je GM hrana ne\u0161kodljiva i jednako kvalitetna, nigde nije mogu\u0107e na\u0107i primer da se neki proizvod reklamira kao GMO. Zahvaljuju\u0107i lobisti\u010dkim grupama u Americi, nema ni naznaka na pakovanjima da je neki proizvod GMO dok su u Evropi zakoni ne\u0161to stro\u017ei pa je nakon detaljnog is\u010ditavanja deklaracija mogu\u0107e uo\u010diti da su neki proizvodi GMO. Potrebno je oti\u0107i i korak dalje i zahtevati da se na svakom GMO proizvodu jasno naglasi njegovo poreklo kao i mogu\u0107e posledice konzumacije, kao \u0161to je danas slu\u010daj sa cigaretama.<\/p>\n

Organska hrana kao alternativa<\/p>\n

Ponovno pokrenuto pitanje proizvodnje i prometa GM proizvoda u Srbiji poklapa se s privatizacijom nekada velikih poljoprivrednih kombinata i prodajom i davanjem u zakup zemlji\u0161ta stranim investitorima. GM seme je idealno za bogate strane investitore koji \u017eele \u0161to pre da izvuku profit iz kupljenog zemlji\u0161ta ne mare\u0107i za ekolo\u0161ku i ekonomsku pusto\u0161 koja ostaje iza njih i kojima se od septembra 2017. otvara i mogu\u0107nost kupovine zemlji\u0161ta u Srbiji, za razliku od ranije mogu\u0107nosti iznajmljivanja.<\/p>\n

Dok sela umiru i ruralna podru\u010dja ostaju pusta, umesto promene agrarne politike \u201estru\u010dnjaci\u201c nam preporu\u010duju da pre\u0111emo na GM hranu koja \u0107e nadomestiti prinose proizvo\u0111a\u010dima. Jedna od mogu\u0107ih alternativa na polju agrarne politike jeste insistiranje da se ubrzanim tempom pre\u0111e na organsku proizvodnju. To bi morali da prate i podsticaji za zadru\u017eno udru\u017eivanje proizvo\u0111a\u010da kao i pokretanje prera\u0111iva\u010dke industrije koja bi bila povezana s tom proizvodnjom i pod kontrolom samih radnika i korisnika.<\/p>\n

Srbija ima potencijal za uzgoj organske hrane koji bi omogu\u0107avanjem uzgoja i prometa GM hrane bio trajno naru\u0161en. Da bi se razvila organska poljoprivreda, koja je radno dosta intenzivnija i manje ovisna od skupe mehanizacije i fosilnih goriva, potrebno je pove\u0107ati subvencije posebno za poljoprivrednike koji poseduju mala gazdinstva, uz dodatnu edukaciju o organskim na\u010dinima proizvodnje i uzgoja biljaka i \u017eivotinja.<\/p>\n

Potrebno je preusmeriti subvencije koje odlaze velikim stranim investitorima i zemljoposednicima i ulo\u017eiti taj novac u infrastruktu koja bi omogu\u0107ila udru\u017eivanje i olak\u0161ala rad malim organskim proizvo\u0111a\u010dima. Tako\u0111e, u svetlu klimatskih promena, umesto oslanjanja na kontroverzne GM kulture i korporacije, sem subvencija za navodnjavanje i sl., potrebno je hitno a\u017euriranje planiranja u poljoprivredi jer ve\u0107 danas mnogi ratari prime\u0107uju da vrste koje su nekada bujale u odre\u0111enim podru\u010djima, sada zahtevaju relokaciju na vi\u0161e nadmorske visine, severniju ekspoziciju, sve\u017ee zemlji\u0161te itd. Ovo su neki od mogu\u0107ih na\u010dina da se barem malo popravi kvalitet \u017eivota seoskog stanovni\u0161tva, spase prehrambeni suverenitet i odupre se GMO industriji.<\/p>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Uprkos opiranju velikog dela javnosti, vlasti pripremaju legalizaciju proizvodnje i prometa genetski modifikovanih proizvoda. Dok bi od toga nesumnjivu korist imale velike kompanije koje posluju u toj oblasti, \u0161tetne ekolo\u0161ke i ekonomske posledice osetila bi ve\u0107ina gra\u0111ana.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":231155,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-231154","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231154","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=231154"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231154\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/231155"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=231154"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=231154"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=231154"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}