{"id":231056,"date":"2017-08-08T07:00:12","date_gmt":"2017-08-08T05:00:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=231056"},"modified":"2017-08-07T10:34:37","modified_gmt":"2017-08-07T08:34:37","slug":"zaboravljanje-je-dobro-za-mozak","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/08\/zaboravljanje-je-dobro-za-mozak\/","title":{"rendered":"Zaboravljanje je dobro za mozak"},"content":{"rendered":"

\"pazl<\/a>Za ve\u0107inu ljudi, imati dobro pam\u0107enje zna\u010di biti u mogu\u0107nosti setiti se jasno informacija tokom du\u017eeg perioda. \u010cak i za neurobiologe nemogu\u0107nost da se setimo ne\u010dega iz pro\u0161losti se dugo smatrala neuspehom mo\u017edanih mehanizama koji su zadu\u017eeni za \u010duvanje i povrat informacija.<\/p>\n

Ali, sude\u0107i prema novom eseju Pola Franklanda, doktora u CIFAR-ovom programu za razvoj mozga i dece, i Blejku Ri\u010dardsu, iz programa “U\u010denje u ma\u0161inama i mozgovima”, na\u0161i mozgovi se aktivno trude da zaborave. Zapravo, ova dva istra\u017eiva\u010da sa Univerziteta u Torontu obja\u0161njavaju da cilj memorije nije da prenosi najbitnije informacije tokom vremena, nego da optimizuje inteligentno dono\u0161enje odluka \u010duvanjem samo bitnih informacija. <\/p>\n

“Bitno je da mozak zaboravi nebitne detalje i umesto toga se fokusira na ono \u0161to \u0107e mu pomo\u0107i da donese odluke u stvarnom svetu”, ka\u017ee Ri\u010dards. <\/p>\n

Esej koji je objavljen ove sedmice u \u010dasopisu “Neuron”, odnosi se na se\u0107anje i obja\u0161njava porast u istra\u017eivanjima mo\u017edanih mehanizama koji promovi\u0161u zaboravljanje, te otkriva da je zaboravljanje jednako va\u017ena komponenta sistema memorije kao i se\u0107anje. <\/p>\n

“Nalazimo mnogo dokaza iz skorijeg istra\u017eivanja da postoje mehanizmi koji promovi\u0161u gubitak se\u0107anja i da su odvojeni od onih koji su uklju\u010deni u \u010duvanje se\u0107anja”, istakao je Frankland. <\/p>\n

Frankland i Ri\u010dards su stvorili argument da interakcija izme\u0111u prise\u0107anja i zaboravljanja u ljudskom mozgu dopu\u0161ta da pravimo inteligentnije odluke bazirane na se\u0107anjima. To mozak \u010dini na dva na\u010dina. Prvo, zaboravljanje nam dopu\u0161ta da se adaptiramo novim situacijama pu\u0161tanjem zastarelih informacija, kao i onih koje nas potencijalo pogre\u0161no navode, a koje nam vi\u0161e ne mogu pomo\u0107i da manevri\u0161emo okolinom koja se menja. <\/p>\n

“Ako poku\u0161avate da upravljate svetom, a mozak vam konstantno iznosi nova se\u0107anja koja su u konfliktu, bi\u0107e vam te\u017ee da donesete informisanu odluku”, ka\u017ee Ri\u010dards. <\/p>\n

Drugi na\u010din na koji zaboravljanje se\u0107anja olak\u0161ava dono\u0161enje odluka je taj da nam dopu\u0161ta da generalizujemo stare doga\u0111aje u nove. Kod ve\u0161ta\u010dke inteligencije, ovaj princip se zove regularizacija i radi stvaraju\u0107i jednostavne kompjuterske modele koji daju prioritet informacijama koje su u sr\u017ei, ali elimini\u0161u specifi\u010dne detalje. <\/p>\n

Se\u0107anja u mozgu rade na sli\u010dan na\u010din. Kada se setimo samo su\u0161tine susreta, a ne svakog detalja, ovo kontrolisano zaboravljanje detalja koji nisu zna\u010dajni stvara jednostavna se\u0107anja koja su efektivnija u predvi\u0111anju novih iskustava. Na kraju krajeva, ovi mehanizmi su uslovljeni okolinom u kojoj smo. Okolina koja se stalno menja mo\u017eda bude zahtevala da se setimo manje toga. Na primer, kasirka koja upozna mnogo ljudi svaki dan se\u0107a\u0107e se imena svojih kupaca samo nakratko, a dizajnerka koja se sre\u0107e sa svojim klijentima redovno, sa\u010duva\u0107e te informacije du\u017ee jer su joj potrebne.<\/p>\n

021.rs<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za ve\u0107inu ljudi, imati dobro pam\u0107enje zna\u010di biti u mogu\u0107nosti setiti se jasno informacija tokom du\u017eeg perioda. \u010cak i za neurobiologe nemogu\u0107nost da se setimo ne\u010dega iz pro\u0161losti se dugo smatrala neuspehom mo\u017edanih mehanizama koji su zadu\u017eeni za \u010duvanje i povrat informacija. Ali, sude\u0107i prema novom eseju Pola Franklanda, doktora u CIFAR-ovom programu za razvoj […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-231056","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231056","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=231056"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/231056\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=231056"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=231056"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=231056"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}