{"id":230973,"date":"2017-08-06T06:47:17","date_gmt":"2017-08-06T04:47:17","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=230973"},"modified":"2017-08-06T06:53:34","modified_gmt":"2017-08-06T04:53:34","slug":"umiranje-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/06\/umiranje-demokratije\/","title":{"rendered":"Umiranje demokratije"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Paul Mason<\/strong><\/p>\n

\"paul-mason\"<\/a>Ovla\u0161an pregled doga\u0111aja koji su se odigrali u julu i mogu se dovesti u vezu sa op\u0161tim trendom propadanja demokratije uklju\u010duje su\u0111enje poznatom novinaru opozicionog lista D\u017eumhurijet u Turskoj, Putinovu zabranu upotrebe za\u0161ti\u0107enih VPN mre\u017ea koje su prodemokratski aktivisti koristili da bi izbegli cenzuru, i odluku kompanije Apple da iz svoje onlajn prodavnice za kinesko tr\u017ei\u0161te povu\u010de aplikacije koje koriste VPN tehnologiju.<\/p>\n

Tu je, zatim, kampanja lepljenja plakata koju finansira ma\u0111arska vlada da bi opozicione partije i nevladine organizacije prikazala kao marionete u rukama jevrejskog milijardera George Sorosa; poku\u0161aj ukidanja nezavisnosti sudstva u Poljskoj i predsedni\u010dki veto kojim je to spre\u010deno; i najzad, referendum o promeni ustava u Venecueli koji je bojkotovalo vi\u0161e od polovine stanovni\u0161tva zemlje koja klizi u gra\u0111anski rat.<\/p>\n

Ali svi ti doga\u0111aji su zasenjeni trojnim rovovskim ratom koji se vodi u Americi izme\u0111u Trumpa (optu\u017eenog za saradnju sa Rusijom), njegovog sekretara za pravosu\u0111e (koji se proglasio nenadle\u017enim za istragu o vezama sa Rusijom) i specijalnog tu\u017eioca nadle\u017enog za istragu o Trumpu, koga Trump poku\u0161ava da smeni.<\/p>\n

Budimo brutalno otvoreni: demokratija je na samrti. Ono \u0161to najvi\u0161e uznemirava je zapanjuju\u0107e mali broj gra\u0111ana koje to zabrinjava. Problem se zaobilazi tako \u0161to se usitnjava i deli na pojedina\u010dne manifestacije. Tako Amerikanci o\u010dajavaju zbog Trumpa \u2013 a ne zbog saznanja da je najvi\u0161e feti\u0161izovani ustav u istoriji postao podlo\u017ean kleptokratskim mahinacijama. Kada Erdo\u011fanova partija ospe paljbu po evropskim demokratijama, politi\u010dari iz EU se zadovoljavaju izra\u017eavanjem blagog diplomatskog nezadovoljstva. Kao i po\u010detkom 30-ih godina 20-og veka, kod ve\u0107ine preovladava utisak da ako demokratija zaista umire, onda to \u010dini u nekom drugom delu sveta, ali svakako ne kod nas.<\/p>\n

Problem je u tome \u0161to se na taj na\u010din uvode nove norme pona\u0161anja. Ne treba da nas \u010dudi \u0161to su parole o \u201eneprijateljima naroda\u201c sve popularnije: Orban ih koristi u ratu protiv Sorosa, Trump protiv liberalnih medija, a Kina ih je iskoristila da uhapsi pesnika Liu Sjaoboa i dr\u017ei ga u zatvoru do smrti.<\/p>\n

Druga popularna tehnika je mikromenad\u017ement svakog poku\u0161aja izra\u017eavanja neslaganja. Erdo\u011fan se nije zadovoljio otpu\u0161tanjem desetina hiljada neposlu\u0161nih profesora, od kojih je neke \u010dak poslao u zatvor, nego im je oduzeo i socijalno osiguranje, ukinuo pravo na rad, a nekima zabranio da putuju. Trump koristi sli\u010dne tehnike u obra\u010dunu sa takozvanim \u201eza\u0161ti\u0107enim gradovima\u201c. Oko 300 lokalnih administracija u Americi odbilo je da sara\u0111uje sa federalnom imigracionom agencijom ICE \u2013 ne kr\u0161e\u0107i pritom zakon. Pro\u0161le sedmice, sekretar za pravosu\u0111e Jeff Sessions zapretio im je obustavom federalnih bud\u017eetskih sredstava namenjenih lokalnim pravosudnim upravama, a Trump je taj potez podr\u017eao koriste\u0107i jo\u0161 jednu danas popularnu tehniku \u2013 neproverene tvrdnje.<\/p>\n

Pred skupom svojih pristalica u Ohaju Trump je izjavio da federalna administracija, zapravo, \u201e\u0161titi\u201c ameri\u010dke gradove od opasnosti imigrantskih kriminalnih bandi. Oni \u201euhvate neku mladu, lepu devojku, od 16 ili 15 godina, a onda je kasape no\u017eevima da bi joj naneli \u0161to vi\u0161e bola pre nego \u0161to umre\u201c, rekao je. U \u0161koli \u2013 ve\u0107 u osnovnoj \u0161koli \u2013 nau\u010dili smo da na takve tvrdnje o rasnim manjinama reagujemo pitanjem: \u201eZaista? Kada i gde se to dogodilo?\u201c Trump nije naveo izvor \u2013 ali ameri\u010dki mediji su uspeli da prona\u0111u primere kada su se \u010dlanovi bandi tako ubijali izme\u0111u sebe.<\/p>\n

Naravno, repertoar tehnika autokratske vladavine ve\u0107 nam je poznat iz istorije. Ono \u0161to dosad nismo imali prilike da vidimo je koordinisana i koncentrisana primena tih tehnika od strane demokratski izabranih lidera \u2013 Putina, Erdo\u011fana, Orb\u00e1na, Trumpa, Madura, Dutertea na Filipinima i Modija u Indiji \u2013 lidera koji o\u010digledno nastoje da brzo, delotvorno i zajedni\u010dkim snagama potkopaju demokratiju.<\/p>\n

Jednako je zapanjuju\u0107e \u0161to danas nijedna od vode\u0107ih zemalja u svetu \u010dak i ne poku\u0161ava da ponudi pozitivan primer demokratskih standarda. U knjizi objavljenoj 2015, Demontiranje demosa, Wendy Brown, profesorka politi\u010dkih nauka na Berkliju, ubedljivo izla\u017ee tezu da je ru\u0161enje demokratskih vrednosti \u0161irom sveta posledica prihvatanja neoliberalne ekonomije.<\/p>\n

To ne zna\u010di da su elite slobodnog tr\u017ei\u0161ta prora\u010dunato podr\u017eavale autokratske projekte, smatra ona, ve\u0107 da su ekonomske mikrostrukture izgra\u0111ene u poslednjih 30 godina \u201epreoblikovale sve domene ljudskog \u017eivota i postupanja, pa i ljude same, prema liku ekonomske vrednosti\u201c. Sve ocenjujemo prema ekonomskim u\u010dincima: slobodu govora, obrazovanje, u\u010de\u0161\u0107e u politi\u010dkom \u017eivotu. Na\u010dela koja bi morala imati op\u0161te va\u017eenje vagamo kao da je u pitanju roba. Pitanje glasi: \u201eisplati\u201c li se dopustiti pojedinim gradovima da \u0161tite ilegalne imigrante? Kakve \u0107e biti ekonomske posledice otpu\u0161tanja desetina hiljada profesora i ograni\u010davanja podru\u010dja istra\u017eivanja kojima se oni bave?<\/p>\n

U veoma uticajnoj knjizi iz 2010. godine, Indignez-Vous (Pobesnite!), pripadnik francuskog pokreta otpora St\u00e9phane Hessel pozvao je nove generacije boraca za dru\u0161tvenu pravdu da ne zaborave bitke koje su on i drugi vodili kada je sastavljana Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima 1948. godine. Borili su se za pridev univerzalno (umesto \u201einternacionalno\u201c, \u0161to je bio predlog vode\u0107ih dr\u017eava) iako su znali da \u0107e argument suvereniteta ranije ili kasnije biti iskori\u0161\u0107en za osporavanje onih istih prava za koja su verovali da su ih osigurali. U vreme kada je knjiga iza\u0161la, \u010dinilo se da je njegovo op\u0161irno izlaganje o konceptu univerzalnosti suvi\u0161no. Ali izgleda da je Hessel slutio \u0161ta se sprema.<\/p>\n

Tragedija na\u0161eg doba je u tome \u0161to na \u010ditavoj planeti nema nijedne vlade spremne da ustane u odbranu tih na\u010dela. Naravno, izdaju se saop\u0161tenja i izra\u017eava negodovanje zbog smrti Liu Sjaoboa ili Madurovih sukoba s demonstrantima. Ali niko nije spreman da potvrdi univerzalnost na\u010dela koja su tim postupcima naru\u0161ena. Bitku za univerzalna na\u010dela \u2013 kao \u0161to zaklju\u010duje Hessel \u2013 moraju povesti pojedinci. Uvek iznova moramo potvr\u0111ivati sebi i drugima da su ljudska prava, kao \u0161to pi\u0161e u Deklaraciji iz 1948, \u201ejednaka i neotu\u0111iva\u201c. To zna\u010di da ako ih neki klepotokrata na drugom kraju sveta oduzme svojim podanicima, on ta ista prava oduzima i nama.<\/p>\n

Iza svakog od velikih demokratskih proboja u istoriji, od Engleske revolucije 1642. do pada sovjetskog komunizma 1989, stajalo je razumevanje da se ljudi ra\u0111aju sa odre\u0111enim pravima koja im niko ne mo\u017ee oduzimati i davati. Danas je na\u0161 zadatak da ponovo nau\u010dimo da razmi\u0161ljamo kao slobodna ljudska bi\u0107a, a ne samo kao ekonomski subjekti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Guardian<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iza svakog od velikih demokratskih proboja u istoriji, od Engleske revolucije 1642. do pada sovjetskog komunizma 1989, stajalo je razumevanje da se ljudi ra\u0111aju sa odre\u0111enim pravima koja im niko ne mo\u017ee oduzimati i davati<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-230973","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230973","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=230973"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230973\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=230973"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=230973"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=230973"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}