{"id":230925,"date":"2017-08-05T09:02:09","date_gmt":"2017-08-05T07:02:09","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=230925"},"modified":"2017-08-05T09:02:09","modified_gmt":"2017-08-05T07:02:09","slug":"kako-prespavati-vrele-noci","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/08\/05\/kako-prespavati-vrele-noci\/","title":{"rendered":"Kako prespavati vrele no\u0107i"},"content":{"rendered":"

\"spavanje\"<\/a>Upotreba klima ure\u0111aja u vreme velikih vruc\u0301ina nije univerzalno re\u0161enje. Neko nema novca, a sve vi\u0161e ljudi je ili alergi\u010dno ili im jednostavno ne prija hla\u0111enje na taj na\u010din. Ruski stru\u010dnjaci isti\u010du va\u017enost sna i savetuju kako da se lak\u0161e odmorite tokom vrelih noc\u0301i. Osim toga, nesanica, \u010dini se, nije medicinski problem.<\/p>\n

Za\u0161to se po vruc\u0301ini lo\u0161e spava?<\/p>\n

Po prirodi, kada se organizam \u201eisklju\u010duje\u201c iz re\u017eima budnosti i sprema za san, temperatura tela se spu\u0161ta za \u010ditav stepen. Zato je prohladna prostorija optimalna sredina za padanje u san. Nasuprot tome, kada je veoma toplo, organizam se mu\u010di i te\u0161ko \u201euspavljuje\u201c. \u0160to je vi\u0161a temperatura sredine u kojoj spavamo, to se na\u0161e telo te\u017ee hladi i potrebno mu je vi\u0161e vremena kako bi utonulo u san.<\/p>\n

Prostorije u kojima nema klima ure\u0111aja se u vreme tropskih vruc\u0301ina tokom dana jako zagrevaju i tek pomalo uspevaju da se ohlade pred jutro. Ako ipak \u017eelite da zaspite pre nego \u0161to se \u010duju prvi petlovi, najva\u017enije je da ne dozvolite da do\u0111e do nepotrebnog zagrevanja prostorije. Zato je najpametnije tokom dana dr\u017eati zatvorene prozore i spu\u0161tene roletne, mo\u017eda \u010dak i dodatno postaviti tamne draperije ili zavese. Stru\u010dnjaci \u010dak savetuju i lepljenje jeftine, a efikasne folije na prozore koja odbija sun\u010deve zrake.<\/p>\n

Ali zato kada padnu i mrak i temperatura, za nekoliko stepeni, valjalo bi \u0161irom otvoriti prozore i uklju\u010diti ventilator. Naravno, na taj na\u010din ne mo\u017ee da se ohladi prostorija kao kada radi klima ure\u0111aj, ali zato ventilator poma\u017ee da vazduh, koji se tokom dana jako zagrejao, lak\u0161e iza\u0111e iz prostorije kroz prozor, a da u\u0111e hladniji vazduh sa ulice. Jako je va\u017eno da kada je ventilator uklju\u010den prozori budu \u0161irom otvoreni. U suprotnom propeler c\u0301e samo dodatno \u201evrteti\u201c topli i ustajali vazduh po stanu.<\/p>\n

\u0160to se ti\u010de posteljine, ona bi morala biti od prirodnih vlakana. Idealno bi bilo da postelja bude svilena. No, kako je ta varijanta \u010desto nedostupna zbog cene, trebalo bi se okrenuti pamu\u010dnoj ili lanenoj posteljini. To re\u0161enje je idealno leti, jer je lan tkanina koja \u201edobro di\u0161e\u201c i brzo se su\u0161i.<\/p>\n

Izbegavajte gledanje televizije, ali i upotrebu mobilnog telefona ili bilo koje druge naprave sa monitorom pred spavanje. Prostoriju kao \u0161to smo vec\u0301 rekli dobro zatamnite, a bar jedan sat do planiranog odlaska na po\u010dinak nemojte se baviti bilo kakvom fizi\u010dkom aktivno\u0161c\u0301u. Dakle, poku\u0161ajte da izbegnete i aktivnosti poput ru\u010dnog pranja ve\u0161a, penjanje uz stepenice ili \u010du\u010danje, ako je to moguc\u0301e. Fizi\u010dku aktivnost ili lagane gimnasti\u010dke ve\u017ebe radije radite ujutru, tek po\u0161to se dobro naspavate.<\/p>\n

Intenzivan rad \u017eeluca tako\u0111e dovodi do povec\u0301anja temperature tela. Zato je po vruc\u0301ini bolje izbegavati hranu koja se dugo vari, poput mesa, tvrdog povrc\u0301a, masne i pr\u017eene hrane. Iako postoji mit da jedno ili dva \u017eestoka pic\u0301a mogu da pomognu organizmu po vruc\u0301ini, to zapravo nije ta\u010dno. Ako \u017eelite mirno i spokojno da spavate, trebalo bi u potpunosti da izbegavate bilo kakva alkoholna pic\u0301a, ba\u0161 kao i pic\u0301a sa kofeinom. Idealno bi bilo da pijete mlaku vodu ili blage biljne \u010dajeve.<\/p>\n

Apel poslodavcima: Ne podsti\u010dite trend \u201emladi i neispavani\u201c<\/p>\n

Doktor biolo\u0161kih nauka i profesor, predsednik ruskog \u201eNacionalnog dru\u0161tva za izu\u010davanje sna\u201c Vladimir Kovalzon za Sputnjik obja\u0161njava da povremeni nedostatak sna ne predstavlja opasnost za zdravlje \u010doveka. Sa druge strane, hroni\u010dna nesanica je i te kako opasna:<\/p>\n

\u201eDanas smo kolege i ja koji se bavimo problemom spavanja svedoci sve vec\u0301eg broja neispavanih ljudi. Njihov imunolo\u0161ki sistem je u opasnosti, kao i rad srca i drugih vitalnih organa. Na\u017ealost, ta tendencija sve vi\u0161e uzima maha, jer je postalo gotovo moderno da stalno budete prekovremeno na poslu i da malo spavate\u201c, isti\u010de Kovalzon.<\/p>\n

Sagovornik Sputnjika apeluje na poslodavce i podvla\u010di da \u010dovek koji nije dovoljno spavao ne mo\u017ee biti efikasan na poslu, jer njegov mozak ne mo\u017ee da radi \u201epunom parom\u201c. Ljudi, a posebno mladi, kako ka\u017ee Kovalzon, imaju la\u017enu predstavu da su u\u0161tedeli vreme time \u0161to se nisu dovoljno ispavali. Zapravo oni c\u0301e samo gledati u monitor, ali c\u0301e biti potpuno nesposobni da bilo \u0161ta efikasno urade.<\/p>\n

\u201eJako je va\u017eno da dovoljno spavate. Posebno u vreme velikih vruc\u0301ina i kada ljudi putuju automobilom. Na\u017ealost, \u010desto dolazi do takozvanog \u2019mikrosna\u2018, to je bukvalno deo sekunde kada \u010dovek nije svestan da je pao u san i da nije u stanju da reaguje. To nije pravi dubok san, kao u krevetu, vec\u0301 je to trenutak, ali sasvim dovoljno dug period vremena kada \u010dovek mo\u017ee da \u2019napravi glupost\u2018 dok vozi i da time ugrozi i svoj \u017eivot i \u017eivote drugih ljudi\u201c, upozorava predsednik ruskog \u201eNacionalnog dru\u0161tva za izu\u010davanje sna\u201c.<\/p>\n

Kovalzon nagla\u0161ava da se u mikrosan mo\u017ee utonuti i noc\u0301u, ali i tokom dana jer organizam biva savladan umorom i cikli\u010dnom potrebom za snom. Evolucija nije predvidela niti pripremila organizam \u010doveka za ono \u0161to moderno dru\u0161tvo i savremeni uslovi \u017eivota od njega o\u010dekuju:<\/p>\n

\u201eNeispavan \u010dovek mo\u017ee bukvalno da bude pretnja za sebe samog, ali i za okolinu\u201c, kategori\u010dan je na\u0161 sagovornik.<\/p>\n

\u010cove\u010danstvo opstalo zahvaljujuc\u0301i nesanici?<\/p>\n

\u017drtve savremenog na\u010dina \u017eivota su i oni koji i kada silno \u017eele, ne mogu dobro i kvalitetno da prespavaju \u010ditavu noc\u0301, odnosno predvi\u0111enih 7 ili 8 sati bez bu\u0111enja. Uprkos primeni razli\u010ditih preparata, tehnika opu\u0161tanja i praktikovanja zdravog na\u010dina \u017eivota, za veliki broj ljudi nesanica predstavlja veliki problem. Pa ipak, antropolozi su se zapitali da li nesanica mo\u017ee da bude posledica evolutivne strategije koja je na\u0161im dalekim precima, lovcima i sakuplja\u010dima, pomagala da se za\u0161tite od neprijatelja? Nau\u010dnici iz razli\u010ditih svetskih centara koji zagovaraju tu ideju zaputili su se u Tanzaniju kako bi dokazali svoje tvrdnje.<\/p>\n

Antropolozi su izabrali pleme Hadza, jer se na\u010din \u017eivota tog naroda za poslednjih nekoliko hiljada godina prakti\u010dno nije izmenio. To tanzanijsko pleme se bavi lovom i sakupljanjem plodova, \u017eivi u grupama koje broje do tridesetak \u010dlanova i nemaju vo\u0111u plemena ili poglavicu. Njihovi jedini neprijatelji su lavovi i susedni uzgajiva\u010di stoke, plemena koja poku\u0161avaju da istisnu Hadze sa njihove teritorije. To pleme sa svim svojim karakteristikama danas mo\u017ee da bude primer antropolozima kako su na\u0161i davni preci \u017eiveli pre nekoliko hiljada godina.<\/p>\n

Ono \u0161to su nau\u010dnici zaklju\u010dili posmatrajuc\u0301i na\u010din \u017eivota pripadnika plemena Hadza je da oni nikada nisu svi spavali u isto vreme. Od ukupno 33 odrasle osobe uzrasta od 20 do 60 koje su nau\u010dnici posmatrali i \u010diji su \u017eivotni ritam bele\u017eili na specijalnim narukvicama (ne\u0161to poput fitness tracker), niko nikad nije spavao neprekidno 7 ili 8 sati. Prose\u010dno, uvek je jedna trec\u0301ina plemena bila budna, \u0161to je navelo nau\u010dnike da zaklju\u010de da se mo\u017eda radi o evolutivnoj strategiji, kako bi pleme bilo bezbednije, imajuc\u0301i u vidu da \u017eive u prili\u010dno opasnom okru\u017eenju.<\/p>\n

I zato, iako se mnogi ljudi \u017eale lekarima da se prerano bude i da ne mogu lako da zaspu, nau\u010dnici su se zapitali \u0161ta ako je sa tim ljudima ipak sve u redu? Mo\u017eda se ne radi o medicinskim problemima, vec\u0301 o reliktima na\u0161e evolutivne pro\u0161losti koji su omoguc\u0301ili \u010dove\u010danstvu da opstane pre nekoliko hiljada godina, zaklju\u010dila je grupa nau\u010dnika koja je izu\u010davala na\u010din \u017eivota plemena Hadza.<\/p>\n

sputniknews.com<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Upotreba klima ure\u0111aja u vreme velikih vruc\u0301ina nije univerzalno re\u0161enje. Neko nema novca, a sve vi\u0161e ljudi je ili alergi\u010dno ili im jednostavno ne prija hla\u0111enje na taj na\u010din. Ruski stru\u010dnjaci isti\u010du va\u017enost sna i savetuju kako da se lak\u0161e odmorite tokom vrelih noc\u0301i. Osim toga, nesanica, \u010dini se, nije medicinski problem. Za\u0161to se po […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-230925","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230925","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=230925"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230925\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=230925"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=230925"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=230925"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}