{"id":230625,"date":"2017-07-31T06:46:31","date_gmt":"2017-07-31T04:46:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=230625"},"modified":"2017-07-31T06:46:31","modified_gmt":"2017-07-31T04:46:31","slug":"strajkovi-u-srbiji-ponor-stranih-investicija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/07\/31\/strajkovi-u-srbiji-ponor-stranih-investicija\/","title":{"rendered":"\u0160trajkovi u Srbiji: ponor stranih investicija"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Aleksandar Matkovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"strajk\"<\/a>\u010citava ekonomska politika vlade temelji se na dve pretpostavke, obe pogre\u0161ne. Prva \u2013 da se tr\u017ei\u0161te radne snage ne mo\u00ad\u017ee re\u0161iti doma\u0107im investicijama, i druga \u2013 da je za dolazak stranih investicija potrebno oboriti cenu rada i napasti radna prava. Dok prva ne uzima u obzir strukturu nezaposlenosti, koja prema istra\u017eivanjima sadr\u017ei preko potreban kadar svih nivoa obrazovanja i ve\u0161tina za trenutnu ponudu poslova1, druga zaboravlja da se strani kapital vra\u0107a u zemlje i firme porekla te ne nudi nikakav \u201espas\u201c posrnuloj srpskoj privredi. Ukratko, investicije ne jure jeftin rad nego visoku profitabilnost: niske cene rada ne zna\u010de ni\u0161ta bez dr\u017eavnih subvencija, kao \u0161to one ne zna\u010de ni\u0161ta bez povratnog profita. Masovni \u0161trajkovi koji su se nedavno desili uzdrmavaju upravo takvu ekonomsku politiku, a ono \u0161to ih spaja je da nastaju u firmama u stranom vlasni\u0161tvu.<\/p>\n

Topografija \u0161trajkova<\/strong><\/p>\n

Fijat Krajsler automobili<\/em><\/p>\n

Kragujevac \u2013 24. februar. \u0160trajk kragujeva\u010dkih radnika zapravo ne po\u010dinje u junu u halama Fijata, nego u februaru u Manjeti Mareli, fabrici za proizvodnju branika, auspuha i plastike za enterijer, koja posluje u okviru Fijatovog sistema proizvodnje.2 \u0160ezdeset od stotinu zaposlenih u delu fabrike koji proizvodi branike pobunilo se zbog malih plata i uprkos smeni radni\u010dkog rukovodstva, koje je izme\u0161teno u proizvodnju, nastavilo \u0161trajk sve dok taj deo fabrike nije dobio pove\u0107anje plate. Time su prethodili julskim \u0161trajkovima i po formi i po zahtevima.<\/p>\n

Dvadeset sedmog juna, 2.000 radnica i radnika organizuje se u dve smene i ulazi u \u0161trajk tako\u0111e zbog malih plata. Zahtevi su \u201eofanzivni\u201c: zahtevaju se pove\u0107anje bruto iznosa osnovice zarade sa 38.000 na 50.000, bonusi za efikasnost, bolji uslovi rada i obezbe\u0111ivanje no\u0107nog prevoza za radnike i radnice koji rade prekovremeno. Iako je po \u010dlanu 82. kolektivnog ugovora poslodavac obavezan da od prvog dana \u0161trajka u\u0111e u dijalog s radnicima, to se nije desilo sve do 19. jula. Tada izvr\u0161ni direktor FCA Alfredo Altavila poru\u010duje Vladi Srbije da se, prema politici kompanije, pregovori ne vode dok \u0161trajk traje, i najavljuje spremnost za po\u010detak pregovora pod uslovom da se \u0161trajk zamrzne. Nelegalno odugovla\u010denje i medijski pritisak uticali su i na samu organizaciju \u0161trajka, koji se deli na \u201eprvu\u201c i \u201edrugu\u201c smenu. Dok \u201eprva\u201c smena odlu\u010duje da prekine \u0161trajk, \u201edruga\u201c smena je preglasava i odlu\u010duje da se \u0161trajk nastavi, nakon \u010dega obustava rada traje jo\u0161 sedam dana, do 19. jula. Pored te, postoji podela i u aktivnosti sindikata: dok je Savez samostalnih sindikata bio za prekidanje \u0161trajka, UGS \u201eNezavisnost\u201c bio je protiv prekida odnosno za nastavak \u0161trajka.<\/p>\n

Dok vest nije do\u0161la do Italije, odakle su sindikati CGIL i FIOM, ina\u010de u dugogodi\u0161njem klin\u010du s menad\u017eerima Fijata, slali pisma podr\u0161ke kragujeva\u010dkim radnicima, srpski ministri su isprva konstantno medijski napadali \u0161trajka\u010de. Premijerka Ana Brnabi\u0107 neprestano je ponavljala da Srbija svaki dan gubi na BDP-u zbog \u0161trajka koliko i na izvozu (ina\u010de neta\u010dno, s obzirom na to da profit ne ide Republici Srbiji nego Fijatu), prizivala skrivene politi\u010dke sile iza \u0161trajka\u010da i, uz ministra privrede Gorana Kne\u017eevi\u0107a, upozoravala da \u0107e se proizvodnja preseliti u Poljsku. Ministar rada Zoran \u0110or\u0111evi\u0107 osta\u0107e upam\u0107en po iskrenoj i emotivnoj molbi zaposlenima u Fijatu da \u201epoka\u017eu malo ljubavi prema Srbiji u svojim zahtevima\u201c.<\/p>\n

Ponovljene pretnje direktora FCA bile su dovoljne da Vlada Srbije promeni taktiku i, nakon deset dana od \u0161trajka, odlu\u010di da u\u0111e u \u201esocijalni dijalog\u201c, premda je kao manjinski vlasnik (s 33% u\u010de\u0161\u0107a) bila u obavezi da to tako\u0111e uradi odmah. Nakon toga, uprkos volji dve tre\u0107ine u\u010desnika \u0161trajka, umesto zakazanog protesta ispred Skup\u0161tine grada Kragujevca, 19. jula oba sindikata odlu\u010duju da prihvate obustavu \u0161trajka i po\u010detak pregovora s vladom. Predsednik Samostalnog sindikata FCA, ujedno i predsednik \u0161trajka\u010dkog odbora, Zoran Markovi\u0107 priznaje da je u pitanju neobi\u010dno re\u0161enje: \u201eOvo jeste presedan u sindikalnoj borbi, da se \u0161trajk zavr\u0161i bez dogovora, ali dobili smo mogu\u0107nost da pregovaramo za sve za \u0161ta smo se borili svih ovih \u0161esnaest dana\u201c.<\/p>\n

U utorak 25. jula Markovi\u0107 ispred Samostalnog sindikata potpisuje sporazum s generalnom direktorkom FCA u Srbiji Silvijom Verneti, uz potvrdu ministra Kne\u017eevi\u0107a. Tada su, me\u0111utim, izdata dva saop\u0161tenja: prema Markovi\u0107u, dogovoreno je pove\u0107anje plata od 9,54% koje, na negodovanje radnika, ne\u0107e biti trenutno, nego \u0107e se odvijati prema stopi inflacije (\u0161to bi ina\u010de trebalo da bude slu\u010daj). Prema Vladi, to iznosi 6,7%. Nijedna strana nije odgovorila za\u0161to. Pored toga predvi\u0111eno je dupliranje naknade za no\u0107ni prevoz i osnivanje Komisije za tehni\u010dka merenja radi optimizacije rada uz mogu\u0107nost pregovora o uvo\u0111enju bonusa za efikasnost od 2018. Cena je, me\u0111utim, neustavni pristanak predstavnika sindikata na uzdr\u017eavanje od \u0161trajka naredne tri godine.<\/p>\n

Dva dana nakon potpisivanja sporazuma, uprava je umanjila akontacije za jul mesec, kako tvrde radnici FCA.<\/p>\n

Fabrika rashladnih ure\u0111aja Gorenje Valjevo<\/em><\/p>\n

Valjevo \u2013 12. jula oko 600 radnika druge smene iz obe fabri\u010dke hale (proizvodnja fri\u017eidera i zamrziva\u010da, u kojoj radi 1500 radnika) formiraju pregovara\u010dki tim od petnaest ljudi i ulaze u \u0161trajk od nekoliko sati zbog niskih plata i lo\u0161ih uslova rada. Radnici u proizvodnji i skladi\u0161tu, odr\u017eavanju i kontroli kvaliteta rade na ekstremnim toplotama od preko 40 stepeni celzijusa bez klima ure\u0111aja, a zarade se u proizvodnji kre\u0107u od 200 do 300 evra. Subote su radne, a slobodni dani se koriste u decembru; prekovremeni rad se ne pla\u0107a redovno, ili se ura\u010dunava u osnovnu zaradu da bi se isplatio zakonski minimalac. Stoga radnici u proizvodnji tra\u017ee pove\u0107anje od 5.000 dinara za 850 zaposlenih i pobolj\u0161anje uslova rada. Sindikat preduze\u0107a, koji se u po\u010detku ogradio od prekida rada, potpisuje 12. jula s poslodavcem sporazum o toplom obroku, nakon \u010dega radnici, ovoga puta njih 700, uskra\u0107uje poverenje sindikatu i 14. jula ponovo ulaze u \u0161trajk. Do dogovora o pove\u0107anju od 4.000 dinara za sve zaposlene osim poslovo\u0111a i \u0161efova pogona uz topli obrok od 1.000 dinara za sve bez obzira na radno mesto dolazi 18. jula. Radnike u proizvodnji o\u010dekuje i jednokratna isplata od 3.000 dinara zbog te\u0161kih uslova rada i ugra\u0111ivanje klima ure\u0111aja.<\/p>\n

Fabrika \u0161inskih vozila Go\u0161a<\/em><\/p>\n

Smederevska Palanka \u2013 Nakon samoubistva Dragana Mladenovi\u0107a, koje je obele\u017eilo predizbornu kampanju, radnici Go\u0161e su 22. marta u\u0161li u vi\u0161emese\u010dni \u0161trajk zbog neispla\u0107enih zarada, koje su u proseku zaostajale do pet godina, dok se sa overavanjem zdravstvenih knji\u017eica kasnilo do dve godine. Ukupan dug preduze\u0107a iznosio je do 600.000 dinara po radniku. Stoga je prvi zahtev radnika bio hitna isplata od 100.000 dinara pomo\u0107i po radniku, te sukcesivna isplata zaostalih zarada u \u0161esnaest rata i regularnost budu\u0107ih isplata, garancije za povezivanje radnog sta\u017ea te uplata doprinosa za penzijsko i socijalno osiguranje. Petnaestog maja, nakon vi\u0161emese\u010dnog \u0161trajka, sklopljen je sporazum s poslodavcem u koji su u\u0161li pomenuti zahtevi s rokom isplate prvobitne pomo\u0107i do 25. maja.<\/p>\n

Me\u0111utim, ve\u0107 u tom periodu poslodavac zaostaje sa uplatom celokupnog iznosa (uplativ\u0161i 70.000 od dogovorenih 100.000), i radnici nastavljaju \u0161trajk. Kako reakcije od vlasti i vlasnika nije bilo, 5. jula oni odlu\u010duju da radikalizuju \u0161trajk tro\u010dasovnom blokadom pru\u017enog prelaza na me\u0111unarodnom \u017eelezni\u010dkom koridoru Beograd \u2012Solun i magistralnog puta prema Topoli, \u0161to tako\u0111e periodi\u010dno ponavljaju slede\u0107ih dana. Time se de facto blokira slanje porud\u017ebina u Slova\u010dku, gde je sedi\u0161te kompanije, i dalje porud\u017ebine se uslovljavaju isplatom zarada. Prema saop\u0161tenjima, zbog \u0161trajka u fabrici, firma nije u stanju da ispuni svoje obaveze prema kupcima, te su neki od njih ve\u0107 podneli tu\u017ebu, dok sudski izvr\u0161itelji po\u010dinju sa zaplenom imovine. Pored kupaca, firmu je tu\u017eilo i nekoliko radnika. Sedamnaestog jula, usled pogor\u0161anja situacije, predsednik \u0161trajka\u010dkog odbora Milan Vuji\u010di\u0107 s trojicom drugih radnika ulazi u \u0161trajk gla\u0111u. Tek 21. jula, nakon pregovora s Vladom, radnici su najavili da ne\u0107e biti dalje blokade pruge, ali da \u0107e se \u0161trajk radnika nastaviti do razre\u0161enja. \u0160trajk gla\u0111u je \u201ezamrznut\u201c, a dalji pregovori su bili zakazani za sredu 26. jula.<\/p>\n

Prema poslednjim informacijama pregovori nisu uspeli i radnici su najavili radikalizaciju \u0161trajka.<\/p>\n

MB Ratko Mitrovi\u0107 \u2013 niskogradnja<\/em><\/p>\n

Beograd \u2013 Iako nije pod stranim vlasni\u0161tvom (i jedini je izuzetak u tome), firma Ratko Mitrovi\u0107 obavlja zna\u010dajne javne radove i njeni radnici su se priklju\u010dili \u0161trajkovima. Trinaestog jula se na \u010detiri gradili\u0161ta obustavlja rad: u Ruzveltovoj ulici, Ulici Mije Kova\u010devi\u0107a, na trgu Slavija i pruzi u Vreocima stotinu radnika prekida s poslom zbog neispla\u0107enih zarada za februar i maj ove godine. Zdravstvene knji\u017eice im nisu overene od marta, zbog \u010dega ne mogu da koriste zdravstvene usluge, a naknade za odlazak i dolazak na posao za mart, april, maj i jun ove godine tako\u0111e nisu ispla\u0107ene. Predsednik sindikalne organizacije preduze\u0107a Mile \u010coli\u0107 rekao je za agenciju Beta da je poslodavac Branko Miljkovi\u0107 istog dana obe\u0107ao da \u0107e sutra isplatiti majsku platu, i da \u0107e se o isplati preostalih dugova dogovoriti sa zaposlenima. Daljih saop\u0161tenja u medijima nije bilo.
\n
\nKrnji sindikalizam i tigrovi od papira<\/em><\/p>\n

Pored ovih \u0161trajkova, treba pomenuti jo\u0161: pobunu kragujeva\u010dkih radnica u Fori tekstilu 29. marta zbog prekovremenog rada od dvanaest sati za minimalnu nadnicu, \u0161trajk 600 ni\u0161kih radnika korejske firme Jura pro\u0161log aprila zbog sramotnih uslova rada i \u0161trajk radnica i radnika obu\u0107e iz Geoxa u Vranju te radnika Falc Easta 15. maja u Knja\u017eevcu, zbog nepla\u0107enog prekovremenog rada. Ono \u0161to je svim ovim \u0161trajkovima zajedni\u010dko jeste to da su svi oni posledica trenutne ekonomske politike, koja se na du\u017ei rok pokazala neodr\u017eivom. Po\u0161to vlasti ne samo da odustaju nego i direktno sabotiraju razvoj i odr\u017eavanje doma\u0107e proizvodnje, ne \u010dudi \u0161to haoti\u010dne strane investicije izazivaju krizu reprodukcije doma\u0107e radne snage. Pod tim se misli na nemogu\u0107nost pre\u017eivljavanja doma\u0107ih radnika u ve\u0107ini sektora privrede Srbije usled malih nadnica, nemogu\u0107nosti dugoro\u010dnog zapo\u0161ljavanja te ni\u0161tavnih radnih prava. Uprkos raznolikoj ponudi radne snage, strane investicije se ula\u017eu mahom u proizvode niskog stepena finalizacije, koji zahtevaju prete\u017eno fizi\u010dki rad na sklapanju auto-kablova i obu\u0107e, \u0161ivenje \u010darapa itd.3 To dovodi ne samo do podzaposlenosti nego i do kratkog radnog veka pomenute radne snage, koja se rotira nakon kolabiranja od iznemoglosti, lo\u0161eg zdravlja ili nemogu\u0107nosti finansijskog samoodr\u017eavanja usled niskih plata.<\/p>\n

Me\u0111utim, pitanje daljih koraka protiv takvog stanja ostaje otvoreno: iako su \u0161trajkovi izneli na videlo pomenute socijalne protivre\u010dnosti, \u010desto se previ\u0111a ogromna problematika koja ih prati u pogledu razvoja, me\u0111usobnog odnosa i organizacije.<\/p>\n

1) Najpre, \u0161trajkovi su se prioritizovali, te se umesto koordinacije stvarala konkurencija. Iako su izra\u017eavali me\u0111usobnu solidarnost, tako\u0111e su se protivili vlastitoj kooperaciji. Tako su Go\u0161ini radnici saop\u0161tavali da se nalaze u senci Fijata, kooperanti ove kompanije lamentovali nad svojim zavisnim polo\u017eajem u odnosu na \u0161trajka\u010de u centrali, dok su sami radnici Fijata ostali u senci vlastitih sindikata. Sama Vlada je doprinela tome fokusiranjem isklju\u010divo na Fijat, ali ne treba zaboraviti ni da se \u0161trajk Fijatovih radnika uklapa u op\u0161ti talas \u0161trajkova u auto-industriji \u0161irom Evrope (Audi u Ma\u0111arskoj za vi\u0161e plate, \u010ce\u0161ka \u0160koda isto, Folksvagen u Slova\u010dkoj, \u010dija pobeda je predstavljala presedan u kontekstu Isto\u010dne Evrope).<\/p>\n

2) Nije postojala samo prioritizacija \u0161trajkova izme\u0111u razli\u010ditih preduze\u0107a, nego i unutar jednog te istog preduze\u0107a, u ovom slu\u010daju najvi\u0161e u pomenutom Fijatu. Formalna solidarnost to ne mo\u017ee maskirati. Suprotno levim projekcijama, pona\u0161anje sindikata bilo je pre regresivno nego progresivno: u Fijatu su usled sindikalnih frakcija sami radnici, prema svojim vlastitim izjavama, ostali u drugom planu, u Go\u0161i su sindikati dali samo logisti\u010dku podr\u0161ku, ali formalno ne u\u010destvuju u \u0161trajka\u010dkom odboru, u Gorenju su se svesno ogradili od prekida rada.<\/p>\n

3) Kod svih sindikata i dalje je prisutan ideologem socijalnog dijaloga. To je odigralo klju\u010dnu ulogu \u010dak i u nadasve \u201eofanzivnom\u201c \u0161trajku Fijatovih sindikata, \u0161to je rezultiralo paradoksalnim re\u0161enjem da se \u0161trajk trijumfalno prekida bez ikakvih garancija ispunjenja uslova. Ishod je da Vlada nije uspela da natera Fijat da pregovara sa samim radnicima, ali je radnike uspela da vrati na radno mesto.<\/p>\n

4) Posledica stranih investicija po radni\u010dko organizovanje \u010desto su razli\u010diti uslovi s vrlo ograni\u010denim mogu\u0107nostima sindikalnog udru\u017eivanja (svejedno da li ono cilja na \u201eofanzivne zahteve\u201c, poput dizanja plata i radnih uslova, ili na \u201eegzistencijalne zahteve\u201c, poput isplata zakasnelih plata i socijalne pomo\u0107i). Zato, umesto favorizacije sindikalnog organizovanja tokom \u0161trajkova treba govoriti o potrebi njegovog transformisanja u duhu dubokih promena tr\u017ei\u0161ta radne snage u Srbiji. Pored standardizacije prekarnog rada ZoR-om, sindikalno delovanje je dodatno ograni\u010deno u firmama pod stranim vlasni\u0161tvom. Jer, dok doma\u0107i sindikati ne prepoznaju prekarne radnike, sami jo\u0161 te\u017ee delaju unutar stranih firmi s razli\u010ditim radnim politikama (najdalje je oti\u0161la kineska firma Hestil, koja je nedavno tra\u017eila od Vlade izmenu Zakona o radu). U tom smislu, problem udru\u017eivanja i organizacije u okviru internacionalizacije proizvodnje ostaje otvoreno.<\/p>\n

Kako navodi Bojana Tamind\u017eija iz \u201eClean Clothes Campaign\u201c, koja se bavi radnim uslovima u kompaniji Geox u Vranju:<\/p>\n

Sindikati su, s jedne strane, primorani da ulaze u strane kompanije jer su u prethodnim decenijama agresivne deindustrijalizacije ostali bez ve\u0107eg dela \u010dlanstva, s sa druge pristaju na kompromise s menad\u017ementom, ili u protivnom njihovi \u010dlanovi trpe pritiske. Za sindikate u Srbiji danas je otvoreno jedno \u0161iroko podru\u010dje borbe, ali je pitanje resursa i kapaciteta ho\u0107e li mo\u0107i da odgovore na potrebe radni\u0161tva.<\/em><\/p>\n

Kada je re\u010d o borbi u nacionalnom i globalnom okviru, Tamind\u017eija zaklju\u010duje:<\/p>\n

\u010cest adut stranih kompanija jeste pretnja relokacijom proizvodnje. Osim \u0161to su takve pretnje naj\u010de\u0161\u0107e samo tigrovi od papira, one upu\u0107uju na neminovnost internacionalnog sindikalnog povezivanja u okviru odre\u0111enih sektora proizvodnje, ali i generalno.<\/em><\/p>\n

Pretnje relokacijom su prazne, i to s razlogom: doma\u0107a radna snaga je najjeftinija u Evropi, a me\u0111u najjeftinijima u svetu. Tako radnici u autoindustriji u Kragujevcu zara\u0111uju 2,25 dolara na sat, u Kini 5, Ma\u0111arskoj 6, \u010ce\u0161koj 9,85, a Slova\u010dkoj 12,5 dolara, dok je jedino Indija jeftinija od Srbije u pogledu nadnica, sa 1,09 dolara po satu. Time bi svaka pri\u010da o tome trebalo da bude zavr\u0161ena: uz dr\u017eavne subvencije koje vi\u0161e puta prema\u0161uju tro\u0161kove plate dok se ne ispla\u0107uju minimalne zarade, ne sme vi\u0161e biti sumnje kuda ide trenutna investiciona politika. Evropsko svetlo na kraju tunela tranzicije pokazalo se na proizvodnim trakama Fijata, a \u0161trajkovi pokazuju da to po\u010dinje da shvata i najjeftinija radna snaga dana\u0161nje Evrope. <\/p>\n

O tome vidi: Brada\u0161, Sarita (2016), Statistika i dostojanstven rad: kriti\u010dka analiza politi\u010dkog tuma\u010denja statistike rada, Beograd: Fondacija Centra za demokratiju
\n Ostali kooperanti koji se \u010desto pominju kao potencijalni gubitnici u slu\u010daju izme\u0161tanja Fijata su: SIGIT (proizvodnja plasti\u010dnih guma i delova), D\u017eonson Kontrols, D\u017eonson Kontrols MM, HTL, PMC (metalni delovi) Promo Magneto, Manjeti Mareli, Manjeti Mareli Egzaust i zrenjaninski Drakselmajer.
\n Brada\u0161, Sarita (2016), Statistika i dostojanstven rad, str. 17.<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Niz \u0161trajkova proteklih meseci ukazuje na pogre\u0161ne politike subvencionisanja privatnih investicija i srozavanja radni\u010dkih prava<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-230625","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230625","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=230625"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230625\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=230625"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=230625"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=230625"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}