{"id":230588,"date":"2017-07-30T07:00:55","date_gmt":"2017-07-30T05:00:55","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=230588"},"modified":"2017-07-29T23:24:57","modified_gmt":"2017-07-29T21:24:57","slug":"licne-odluke-nece-sacuvati-planet","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/07\/30\/licne-odluke-nece-sacuvati-planet\/","title":{"rendered":"Li\u010dne odluke ne\u0107e sa\u010duvati planet"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Kate Aronoff<\/strong><\/p>\n

\"Zemlja\/www.bullfax.com\"<\/a>\u010clanak o klimatskim promenama od 7.000 re\u010di objavljen u poslednjem broju Njujork magazina upla\u0161io je mnogo ljudi. Kao i stvarnost klimatskih promena, pri\u010da je veoma deprimiraju\u0107a. Koriste\u0107i podatke iz nekoliko nau\u010dnih istra\u017eivanja i intervjua, autor \u010dlanka, David Wallace-Wells, detaljno opisuje mogu\u0107i scenario u kojem otapanje polarnih kapa osloba\u0111a ubita\u010dne zarazne bolesti, geopolitika sveta tone u beskrajne ratove, a vazduh oko nas je sve te\u017ee disati.<\/p>\n

Poznavaoci problema klimatskih promena reagovali su na razli\u010dite na\u010dine. Poznati autor i meteorolog Eric Holthaus ukazao je na svom Tviter nalogu na niz materijalnih gre\u0161aka u ovom \u010dlanku, a Robinson Meyer iz Atlantika detaljno je pretresao nekoliko ta\u010daka u kojima Wallace-Wellsova pri\u010da odstupa od prihva\u0107enih nau\u010dnih saznanja. Nau\u010dnici kao \u0161to je Michael Mann tvrdili su na Fejsbuku da se \u010dlanak previ\u0161e oslanja na scenario sudnjeg dana i bombarduje \u010ditaoce prizorima za koje i sam autor priznaje da je malo verovatno da \u0107e se ostvariti. \u201eDokazi da su klimatske promene ozbiljna pretnja kojoj se mora posvetiti najve\u0107a mogu\u0107a pa\u017enja vi\u0161e su nego jasni\u201c. Mann je zatim u Va\u0161ington postu objavio op\u0161irniji odgovor na \u010dlanak. \u201eNema potrebe za preterivanjima, naro\u010dito ako to doprinosi \u0161irenju parali\u0161u\u0107ih narativa o bezizlaznosti i neumitnom kraju.\u201c<\/p>\n

Debate o \u010dlanku dotakle su i pitanje da li je strah efikasan faktor motivacije za pridobijanje ljudi da ne\u0161to preduzmu, \u0161to je o\u010digledno neophodno, \u0161ta god da mislimo o samom tekstu. Ekolog Jon Foley na to pitanje odgovara odre\u010dno, a Wallace-Wellsov pristup temi ocenjuje kao \u201eizrazito neodgovoran\u201c. David Roberts iz Voksa smatra da strah mo\u017ee biti koristan: \u201eMogu\u0107e je da dru\u0161tvena dinamika zahteva odre\u0111enu dozu straha i paralize da bi se napravio potreban proboj. U svakom slu\u010daju, zaklju\u010dak da \u2019strah nikada ne daje rezultate\u2019 je neosnovan\u201c. U svojim reakcijama komentatori su se manje bavili pitanjem kakvu vrstu odgovora bi strah mogao da proizvede, bilo kod pojedinaca ili u institucijama kojima pripadaju.<\/p>\n

Kao i gotovo sve drugo, na\u0161e reakcije na strah \u2013 uklju\u010duju\u0107i i strah od klimatskih promena \u2013 uslovljene su ve\u0107 preko 40 godina dominantnom doktrinom neoliberalizma. Ubrzo posle napada 11. septembra 2001, George W. Bush je savetovao Amerikancima da \u201eposete Diznilend\u201c. Kada je po\u010dela recesija, poru\u010dio je da treba vi\u0161e da kupujemo. Ne iznena\u0111uje \u0161to se i predlozi re\u0161enja za klimatsku krizu daju u sli\u010dnom tonu. Ekolo\u0161ki aktivizam se godinama temeljio na zameni sijalica i odlasku na posao biciklom. Drugim re\u010dima, kupujte u zelenim radnjama i planeta \u0107e sama od sebe ozeleneti.<\/p>\n

Promena je po\u010dela zahvaljuju\u0107i pokretima kao \u0161to je OWS (Okupiraj Volstrit) i te\u0161kim bitkama koje su vodili aktivisti iz ameri\u010dkih starosedela\u010dkih zajednica uz podr\u0161ku mla\u0111ih i militantnijih boraca za o\u010duvanje prirode. Inicijative za spre\u010davanje izgradnje cevovoda Keystone XL i Dakota Access i pozivi na bojkot banaka koje ih finansiraju i kompanija koje ih grade uneli su u ekolo\u0161ki aktivizam antikorporativni duh koji podrazumeva kolektivno delovanje.<\/p>\n

Ipak, ve\u0107ina ekolo\u0161kih aktivista i dalje insistira na individualnim re\u0161enjima. Posle teksta u Njujork magazinu, dru\u0161tvene mre\u017ee je zapljusnulo mno\u0161tvo \u010dlanaka \u2013 \u0161to starih, \u0161to novih \u2013 o stvarima koje sami mo\u017eete preduzeti. U mnogim od novijih \u010dlanaka upu\u0107uje se na nedavno objavljeno istra\u017eivanje Environmental Research Letters o \u010detiri \u201enajefikasnije stvari\u201c koje kao pojedinac mo\u017eete u\u010diniti da spre\u010dite klimatske promene: prestanite da jedete meso, izbegavajte putovanje avionom, uzdr\u017eavajte se od kori\u0161\u0107enja automobila i \u2013 na vrhu liste \u2013 smanjite broj dece ili, jo\u0161 bolje, nemojte uop\u0161te da imate decu.<\/p>\n

Potro\u0161a\u010dke odluke su va\u017ene, naro\u010dito ako spadate u jedan ili 0,01 procenat najbogatijih. \u201eAko neki klimatski aktivista iz generacije X odlu\u010di da odustane od porodi\u010dnog odmora, planeta to ne\u0107e ni primetiti\u201c, pi\u0161e Roberts. \u201eAli ako neki visoko pozicionirani menad\u017eer odlu\u010di da izme\u0111u Londona i Njujorka putuje jednom, a ne dvaput nedeljno ili jednom mese\u010dno umesto svake sedmice, to \u0107e se ve\u0107 osetiti. Naravno, efekat \u0107e se pokazati jedino ako svi bogati putnici donesu iste ili sli\u010dne odluke i dosledno ih se pridr\u017eavaju du\u017ee vreme.\u201c<\/p>\n

\u201eNajo\u010digledniji i najdirektniji na\u010din da se uti\u010de na individualne izbore od zna\u010daja za klimu jeste oporezivanje potro\u0161a\u010dkih izbora bogatih\u201c, dodaje on. \u201eSada, kao i u doglednoj budu\u0107nosti, mo\u017ee se o\u010dekivati da emisija \u0161tetnih gasova raste proporcionalno rastu bogatstva. Redistribucija bogatstva odozgo nani\u017ee\u2026 smanjila bi visoke emisije koje su sada povezane sa odre\u0111enim \u017eivotnim stilom.\u201c<\/p>\n

Ako niste bogati, zaklju\u010duje Roberts, najvi\u0161e \u0161to mo\u017eete u\u010diniti za planetu jeste da se pove\u017eete s drugim ljudima i poku\u0161ate da promenite dr\u017eavne politike tako \u0161to \u0107ete na dr\u017eavne funkcije birati ljude koji nisu povezani sa naftnom industrijom. Razmi\u0161ljanje o ceni razli\u010ditih \u017eivotnih standarda i stilova ima smisla tek ako se tome priklju\u010di razumevanje klasne politike. Va\u017eno je naglasiti koliko je neravnomerno raspodeljena odgovornost za aktuelnu klimatsku krizu \u2013 kao i za ve\u0107inu drugih dru\u0161tvenih kriza. Organizacija Carbon Majors je nedavno objavila izve\u0161taj koji pokazuje da je svega 100 kompanija odgovorno za 71 odsto emisije \u0161tetnih gasova od 1988. godine do danas. Celih 71 odsto.<\/p>\n

To se kosi sa uobi\u010dajenim narativima o klimatskim promenama. Obi\u010dno nam govore da je globalno otopljavanje civilizacijski problem, posledica na\u0161e opsesivne potro\u0161nje \u2013 na\u0161a kolektivna odgovornost. Predlozi re\u0161enja uglavnom su fokusirani na pona\u0161anje pojedinaca, bilo da tra\u017ee da vi\u0161e recikliramo ili da se manje razmno\u017eavamo. U globalizovanoj verziji iste pri\u010de \u2013 popularnoj na zelenoj levici \u2013 predla\u017ee se redukovanje kolektivne proizvodnje i potro\u0161nje, re\u0161enje poznato kao \u201ekontra-rast\u201c (\u201ede-growth\u201c), kojim se \u017ertva koju moramo podneti deli na jednake delove za sve. Na jednake delove se deli i korist od odr\u017eivijeg ekolo\u0161kog sistema koji \u0107emo tako dobiti: zajedno ste\u017eemo kai\u0161 za op\u0161te dobro.<\/p>\n

Ali, kao \u0161to je nagla\u0161eno u pomenutom izve\u0161taju, do ta\u010dke u kojoj se danas nalazimo stigli smo pre svega zaslugom jednog malog i veoma bogatog dru\u0161tvenog sloja koji kontroli\u0161e na\u010din proizvodnje, pa otuda i na\u010din na koji \u017eivimo, radimo i tro\u0161imo. Mnogi ljudi \u0161irom sveta, pa i u Americi, jednostavno ne tro\u0161e dovoljno da bi njihov \u017eivotni stil bio od bilo kakvog zna\u010daja za ekologiju. Klimatolog Kevin Anderson zato ka\u017ee da se \u201eprelazak na izvore energije sa niskom emisijom ugljenika mora dovr\u0161iti pre nego \u0161to siroma\u0161ni dostignu nivo dohotka koji \u0107e im omogu\u0107iti tro\u0161enje velikih koli\u010dina energije\u201c. Verovanje da svi zajedno snosimo solidarnu odgovornost, jer nismo u\u010dinili dovoljno, najvi\u0161e koristi maloj grupi onih koji su najodgovorniji za eskalaciju krize. Klimatske promene uveliko poga\u0111aju ljude koji su im najmanje doprineli, ljude \u010diji bi \u017eivotni standard i nivo potro\u0161nje morali da rastu, umesto da se smanjuju.<\/p>\n

\u201eVa\u0161 li\u010dni ose\u0107aj krivice mo\u017ee se objasniti eko-konzumerizmom. Ali dovoljnu te\u017einu da uti\u010du na tok klimatskih promena imaju samo masovni pokreti\u201c, napisao je Martin Luckas u Gardijanu pro\u0161le nedelje. \u201eTo zahteva odlu\u010dan mentalni napor da se oslobodimo \u010dini kojima nas je za\u010darao neoliberalizam: da prestanemo da razmi\u0161ljamo isklju\u010divo kao pojedinci\u201c. Kao \u0161to Luckas isti\u010de, ljudi koji danas upravljaju svetom \u2013 i \u010detiri decenije dug ideolo\u0161ki projekat koji ih je doveo na pozicije mo\u0107i \u2013 ne\u0107e u\u010diniti ni\u0161ta da nam olak\u0161aju taj zadatak. Mnogo je poslova koje u nekoliko narednih godina treba obaviti kolektivnim delovanjem. Jedan od najve\u0107ih izazova je pitanje kako podsta\u0107i ljude da kolektivno reaguju na pretnje klimatskih promena u dovoljno velikom broju da federalna administracija vi\u0161e ne mo\u017ee da ignori\u0161e problem. To je ogroman zadatak, ako imamo u vidu da je zvani\u010dna partijska linija vladaju\u0107e elite dosledno poricanje. Ako postoji bilo \u0161ta u \u010demu su demokrati i republikanci slo\u017eni, onda je to konsenzus da javni bud\u017eeti moraju biti manji, a intervencije dr\u017eave svedene na minimum.<\/p>\n

S druge strane, veoma je va\u017eno osigurati da reakcija dr\u017eave na krizu ne pogor\u0161a polo\u017eaj onih koji su ve\u0107 najugro\u017eeniji. Iz perspektive ljudskih prava i op\u0161teg blagostanja, vlade globalnog Severa nisu naro\u010dito ve\u0161te u reagovanju na krize. Bilo u samom generisanju kriza ili poku\u0161ajima profitiranja na njima, reakcije nadle\u017enih na \u0161irenje straha daleko su od zadovoljavaju\u0107ih. Dok je nakon napada 11. septembra Bush predlagao Amerikancima da ubla\u017ee bol odlaskom u \u0161oping mol, njegova administracija je pripremala objavu \u201erata terorizmu\u201c i jedan od najagresivnijih napada na gra\u0111anske slobode jo\u0161 od vremena \u201ecrvene po\u0161asti\u201c.<\/p>\n

Uragan Katrina je pripremio teren za izme\u0161tanje i privatizaciju gradskog \u0161kolskog sistema. Pre toga su Uprava za nacionalnu bezbednost i guverner Luizijane ljudima iz Blekvotera dali odre\u0161ene ruke da pucaju na stanovnike Nju Orleansa na osnovu sopstvene slobodne procene. Kultura neka\u017enjivosti koja se pro\u0161irila posle uragana, u kombinaciji sa prisustvom policije i vojske u velikom broju, kao i mno\u0161tva naoru\u017eanih civila, pretvorila je velike delove grada naseljenog ve\u0107inskim afroameri\u010dkim stanovni\u0161tvom u smrtonosnu zamku. Postoji zvu\u010dni snimak na kojem se belac po imenu Paul Gleeson hvali jednom policajcu iz Nju Orleansa da je ubio 38 ljudi za koje je posumnjao da su plja\u010dka\u0161i i da je njihova tela predao obalskoj stra\u017ei.<\/p>\n

Kao u slu\u010daju napada 11. septembra i uragana Katrina, oni koji su katastrofama najte\u017ee pogo\u0111eni obi\u010dno najvi\u0161e trpe i od poku\u0161aja otklanjanja njihovih posledica. Takva dinamika u disproporcionalno velikom broju poga\u0111a ljude druga\u010dije boje ko\u017ee i pripadnike radni\u010dke klase. Za\u0161to bismo verovali da \u0107e otvoreno ksenofobi\u010dna Trumpova administracija raditi druga\u010dije? Kori\u0161\u0107enje politika utemeljenih na strahu u doba uspona radikalne desnice je gotov recept za jednu sasvim novu vrstu katastrofe.<\/p>\n

Daniel Aldana Cohen, sociolog sa Univerziteta u Pensilvaniji, napisao je u svom komentaru na Wallace-Wellsov \u010dlanak \u201eda je u ovom trenutku najve\u0107a opasnost kombinacija nedovoljne i okasnele dekarbonizacije, \u0161to u kontekstu produbljivanja klasne, rasne i rodne nejednakosti vodi u ekolo\u0161ki aparthejd. Ljude ne\u0107e ubijati molekuli metana, ve\u0107 brutalne nejednakosti i meci kojima se te nejednakosti \u0161tite\u201c. U okru\u017eenju sve zlokobnije dru\u0161tvene klime, pi\u0161e Aldana Cohen, naizgled brza re\u0161enja (na primer, raspr\u0161ivanje preparata kao \u0161to je Snowpiercer iz vazduha) postaju sve uverljivija kako se pribli\u017eavamo temperaturnoj promeni od 4 stepena.<\/p>\n

\u201eDa li je mogu\u0107e da su prakti\u010dno svi potcenili opasnost od klimatskih promena? Da. Da li su klimatske promene van kontrole zaista najve\u0107a pretnja koja nas \u010deka? Ne: pored toga \u0161to smo \u010dinili premalo i to radili prekasno, prete nam i rasni i klasni rat i eksperimentisanje s planetom\u201c, nastavlja on. \u201eZapravo, najve\u0107a pretnja je desni\u010darska manjina koja je spremna da sve pot\u010dini privilegijama malobrojnog sloja bogatih.\u201c<\/p>\n

Ukratko, da bismo bili sigurni da slede\u0107i vek ne\u0107e prote\u0107i u znaku sve okrutnije militarizacije na\u0161ih gradova i granica, moramo u\u010diniti mnogo vi\u0161e od ograni\u010davanja emisije gasova. Humano re\u0161avanje problema ve\u0107 izazvanih otopljavanjem i spre\u010davanje daljeg pogor\u0161anja stanja podrazumeva temeljnu transformaciju politi\u010dke ekonomije koja \u0107e obuhvatiti sve, od fosilnih goriva do zatvorskog industrijskog kompleksa. Masovni pokreti \u0107e doneti proboje na nekim frontovima, ali dominaciju neoliberalizma je te\u0161ko okon\u010dati bez preuzimanja vlasti.<\/p>\n

Naravno, ne postoji univerzalni odgovor na pitanje kako tamo sti\u0107i. Ali fizika klimatskih promena nala\u017ee jednu multirasnu, populisti\u010dku platformu koja \u0107e redukovati emisiju \u0161tetnih gasova i obezbediti radna mesta i osnovnu ekonomsku sigurnost za sve Amerikance. Neobi\u010dno popularan manifest Laburisti\u010dke partije u Britaniji \u2013 koji im je zamalo doneo kontrolu nad parlamentom \u2013 uklju\u010duje poziv da se energetska infrastruktura pretvori u javno dobro i da se zabrani hidrauli\u010dno frakturisanje. Suprotno politikama stezanja kai\u0161a za koje se jednako zala\u017eu republikanci i zeleni, potreban nam je program pune zaposlenosti ili redistribucije sredstava od zaga\u0111iva\u010da ka onim zajednicama koje truju, ili \u010dak nacionalizacija energetske infrastrukture. Mo\u017eda \u0107e posle smanjivanja emisija \u0161tetnih gasova \u017eivot biti ne\u0161to te\u017ei za jedan procent najbogatijih, ali za 99 odsto stanovni\u0161tva \u017eivot bi postao mnogo bolji.<\/p>\n

Predstavljanje klimatskih promena na na\u010din koji izaziva strah \u2013 kao \u0161to Wallace-Wells \u010dini u svom \u010dlanku \u2013 podrazumeva prihvatanje borbe pod uslovima koje je odredila desnica, pod uslovima koji \u0107e se pokazati pogubno nedostatnim, s obzirom na razmere neophodne transformacije. Levica bi mogla odneti pobedu ako ponudi viziju pravednijeg sveta. I to je mo\u017eda najve\u0107a \u0161ansa koju \u010dove\u010danstvo danas ima.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik\/<\/a>In These Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Da bismo bili sigurni da slede\u0107i vek ne\u0107e prote\u0107i u znaku sve okrutnije militarizacije na\u0161ih gradova i granica, moramo u\u010diniti mnogo vi\u0161e od ograni\u010davanja emisije gasova<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-230588","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230588","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=230588"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230588\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=230588"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=230588"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=230588"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}