{"id":230460,"date":"2017-07-28T12:51:31","date_gmt":"2017-07-28T10:51:31","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=230460"},"modified":"2017-07-28T22:35:27","modified_gmt":"2017-07-28T20:35:27","slug":"pag","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/07\/28\/pag\/","title":{"rendered":"Pag"},"content":{"rendered":"

 <\/p>\n

Poranili smo da bi oti\u0161li do sela Ra\u017eanac u blizini, kako bi sa ko\u0107e kupili malo ribe koju bi pripremali narednih dana. Na\u0111osmo Ra\u017eanac, pijacu i rivu gde smo doru\u010dkovali. Kupis\"Kamenomo nekoliko cipola i sku\u0161a, plod celono\u0107nog oranja primorskih paora. Upoznah jednog ribara koji je pripremao mre\u017ee za lov. Ka\u017ee da je vremenska prognoza povoljna i da krug koji nameravamo da odvezemo, kojim bi pre\u0161li Pa\u0161ki most odvezli se niz \u010ditavo ostrvo i negde tamo naspram Novalje se trajektom prebacili na obalu i Jadranskom cestom se vratili do Rtine ima blizu 150km. Ka\u017ee jo\u0161 da ima \u00a0\u010detvoro dece \u00a0koju hrani ribolovom, zemljom i radom u pekari po \u010ditavu no\u0107, pa mu se ponekad desi da prespava ;itav dan i ne zna kakvo je vreme bilo prethodnog, po\u0161to dva neznanca uvek mogu pri\u010dati na temu vremena. Na\u0111osmo se\u00a0 u pri\u010di da neke najlep\u0161e godine provedosmo on sa pu\u0161kom u \u0161umi a ja pod “nepravednimi i ni\u010dim izazvanim sankcijama protiv golorukog srpskog naroda” i da nam to niko i nikada vi\u0161e ne mo\u017ee vratiti. Kasnije sa Branom popri\u010dasmo jo\u0161 malo. Spakovasmo se i ponovo odosmo u ono selo Rtinu. Parkirasmo se pored puta i bodro uzjahasmo dva na\u0161a aluminijumska ata prema Pagu. Posle desetak kilometara nai\u0111osmo na Pa\u0161ki most, koji ga osim trajekta na suprotnom kraju ostrva povezuje sa svetom.\"Brano\"Pa\u0161a\"\"D\u017eada\"\"Kamen<\/p>\n

Sa druge strane videsmo nestvaran kamenjar bez ijedne biljke. Ljudi koji su do\u0161li iz Crne Gore, bi pomislili da poznaju sve oblike karsta, ali ovde nai\u0111osmo na iznena\u0111enje pred belinom kamenih talasa. Lepota ovakvog mosta stvorena ljudskim pregnu\u0107em usred prirode deluje nestvarno i \u010ditavom pejsa\u017eu daje kvalitet vi\u0161e, a o koristi u saobra\u0107aju da ne govorim. U blizini mosta spu\u0161taju se stepenice do same vode. Blago onome ko se njima spu\u0161ta. Sredinom \u010ditavog ostrva prote\u017ee se dobar i \u0161irok put kojim samouvereni voza\u010di teraju svoje automobile da galopiraju svim raspolo\u017eivim konjima, pa se strogo treba dr\u017eati desne strane. Miris aromati\u010dnog bilja upotpunjuje talasasti pejza\u017e kojim se kre\u0107emo po ovom kamenom moru i divnom danu koji je eto nama dopao da ga tro\u0161imo ovde i na ovaj na\u010din. Pored puta su bile mnoga mesta gde se prodaje originalni pa\u0161ki sir, da originalniji ne mo\u017ee biti. Spustismo se do gradi\u0107a Paga i na glavnom trgu kafenisasmo dok smo koristili slobodan vajfaj da bi se \u010duli sa uku\u0107anima i prijateljima. Prijatno vreme je izmamilo pa\u0161ko pu\u010danstvo da zaposedne slobodna mesta udobne i senovite terase kafea i prijatno \u010davrlja. Ljubazni Pa\u017eani su uvek spremni na prijatan razgovor i \u0161alu. U jednoj menja\u010dnici oblepljenoj znamenjima N.K. Hajduk pitah momka sa ka\u010dketom, na kojoj je ista ikonografija, da li u Dalmaciji postoji neko da ne navija za Hajduk, a on mi odgovori pitanjem da li takav postoji na \u010ditavom \u201csvitu\u201d.<\/p>\n

Preko mosta koji vodi iz starog grada nastavismo putovanje prema durgom kraju ostrva, gde \u0107emo trajektom ponovo iza\u0107i na obalu i uglavnom Jadranskom magistralom se vratiti na mesto odakle smo krenuli. Jedan kamiond\u017eija dok je ulazio u kabinu nam objasni da je bolje da nastavimo starim, uskim putem jer tu nema saobra\u0107aja, i mi ga poslu\u0161asmo. Prvo nai\u0111osmo na novope\u010deno turisti\u010dko\"Stepenice\" naselje na jadranskom suncu koje se prostiralo njegovom du\u017einom. Kako smo vi\u0161e odmicali ku\u0107\"Hrastovi\"e su bile re\u0111e a put sve lo\u0161iji i u\u017ei, a priroda sve interesantnija. Tako potpuno nenadano nai\u0111osmo na jednu hrastovu \u0161umu koja je pod za\u0161titom dr\u017eave i o kojoj se ona dostojanstveno brine jer je izgradila sistem hidranata, \u010dije plave glave izviruju sa svih strana, da je brani od po\u017eara, ako bude zatrebalo. Magija vijugavih grana ovog posebnog drve\u0107a i prijatna hladovina opijaju namernika i pru\u017eaju mu Mediteran na dlanu pravo pod nos da u njemu u\u017eiva i divi se . Kasnije se uverismo da i udaljena mesta ovog ostrva ostrva boluju od iste bolesti kao i na\u0161a samozvana ekolo\u0161ka dr\u017eava. Na nekoliko mesta nai\u0111osmo na divlje deponije po kojima ljudi tra\u017ei\u0161e sekundarne sirovine. Ali ni to nije uspelo da zaseni lepotu pejsa\u017ea koji su se prostirali pred na\u0161im o\u010dima \u017eeljnim lepote. Nakon desetak kilometara povremeno i te\u0161ko vozljivog makadama zbog dubokog peska\u00a0iza\u0111osmo na jedan u\u017ei, a posle toga i na glavni put koji se pru\u017ea kao ki\u010dma du\u017e \u010ditavog ostrva. \u0160irok talasasti put nas je vodio kroz nestvarne predele sazdane od samog kamena. Ograde, opet kamene, su oneobi\u010davale predeo i uredno delile zemlju, ako se to tako mo\u017ee zvati, na jednake porcije koje je neko nekada nekome namenio. I samo Bog zna kakvu vrednost je tada, a i sada imala ta pustopoljina. Dok smo pravili fotografije dvojica biciklista putnika nas prestigo\u0161e. Kasnije ih stigosmo i nastavismo zajedno put do feribota kroz kameni okean. Njih dvojica su iz \u0160tudgarta do\u0161li avionom do Zadra gde su u\u010destvovali u humanitarnoj trci Wings for Life, zajedno sa jo\u0161 sedam hiljada trka\u010da, i sada se vra\u0107aju biciklima prema Vilahu. Usput pri\u010damo o uobi\u010dajenim stvarima ali oni po\u0161to su preoptere\u0107eni na uzbrdicama rop\u0107u i jedva se kre\u0107u za razliku od na\u0161e lake konjice koja sa sobom nosi po nekoliko kilograma uglavnom ode\u0107e protiv ki\u0161e i fotografske opreme.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

  Poranili smo da bi oti\u0161li do sela Ra\u017eanac u blizini, kako bi sa ko\u0107e kupili malo ribe koju bi pripremali narednih dana. Na\u0111osmo Ra\u017eanac, pijacu i rivu gde smo doru\u010dkovali. Kupismo nekoliko cipola i sku\u0161a, plod celono\u0107nog oranja primorskih paora. Upoznah jednog ribara koji je pripremao mre\u017ee za lov. Ka\u017ee da je vremenska prognoza […]<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-230460","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230460","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=230460"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/230460\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=230460"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=230460"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=230460"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}