{"id":229895,"date":"2017-07-19T07:08:05","date_gmt":"2017-07-19T05:08:05","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=229895"},"modified":"2017-07-19T07:08:05","modified_gmt":"2017-07-19T05:08:05","slug":"ko-krade-rad","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/07\/19\/ko-krade-rad\/","title":{"rendered":"Ko krade rad?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161u: Irena Peji\u0107\/Milo\u0161 Jankovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"radnici\"<\/a>Pre ta\u010dno tri godine usvojene su izmene i dopune Zakona o radu. Promene u ovom dokumentu nisu bile kozmeti\u010dke ve\u0107 su\u0161tinske, na osnovu kojih se mo\u017ee govoriti o sasvim novom zakonu. Efekti njegove primene su vidljivi u mizernim zaradama i te\u0161kim radnim uslovima koji su doveli do serije \u0161trajkova ovog leta.<\/p>\n

Tim povodom kampanja Ko krade rad? napravila je osvrt na u\u010dinke ovog zakona.<\/p>\n

Skup\u0161tina Republike Srbije je pre ta\u010dno tri godine usvojila izmene Zakona o radu. Sindikalne centrale su, ube\u0111ene da je nemogu\u0107e takav zakon doneti, propustile priliku za ve\u0107e proteste pre samog dono\u0161enja ZOR-a, ve\u0107 je, simboli\u010dno, najve\u0107i protest napravljen maltene kada je zakon ve\u0107 bio usvojen. Pa ipak i pored protesta i posmrtnog mar\u0161a koji su sindikati tada uputili socijalnom dijalogu i radni\u010dkim pravima, sada se, tri godine kasnije, pokazuje koliko je trebalo ozbiljnije shvatiti implikacije ovakvog zakona.<\/p>\n

Dono\u0161enje novog ZOR-a odigralo se pod krinkom evrointegracija. Argumentu da je novi Zakon o radu doneo ure\u0111eniji kapitalizam umesto onog divljeg te da \u0107e takva zakonska regulativa doprineti ekonomskom boljitku i prosperitetu celog dru\u0161tva suprotstavljene su realne posledice ove odluke. Nakon tri godine, vidimo potpuno jasno koliko je taj ZOR doprineo uru\u0161avanju radni\u010dkih prava, osiroma\u0161enju najve\u0107eg dela stanovni\u0161tva, onemogu\u0107avanju radnika i radnica da se organizuju i uop\u0161te u\u010destvuju u dono\u0161enju odluka koji se ti\u010de njihovih radnih (a time i \u017eivotnih) uslova, pove\u0107anju prekarizacije, op\u0161te nesigurnosti i sve ve\u0107e eksploatacije na tr\u017ei\u0161tu rada.<\/p>\n

Ovakva zakonska klima omogu\u0107avala je \u010delnicima vlasti da podi\u017eu svoje rejtinge dovla\u010denjem stranih investitora u Srbiju, koji otvaraju nova radna mesta \u2013 debelo subvencionisana iz dr\u017eavnog bud\u017eeta \u2013 na kojima lokalno stanovni\u0161tvo radi za male pare. Povoljna privredna klima za investitore zapravo zna\u010di jasan prostor za eksploataciju i ugro\u017eavanje svih onih radni\u010dkh prava za koje se radni\u010dki pokret jo\u0161 u toku dvadesetog veka izborio. Na\u017ealost, pored radnih uslova u novootvorenim fabrikama se \u010desto ugro\u017eava i zdravlje zaposlenih o \u010demu svedo\u010di veliki broj primera o kojima je ve\u0107 pisano: Drekslmajer, Geox, Lear itd.<\/p>\n

Interesantan je i sam tretman pojma \u201ezaposlenog\u201c. Sarita Brada\u0161, psiholo\u0161kinja i autorka studije Statistika i dostojanstven rad, ovu situaciju vidi kao izuzetno problemati\u010dnu: <\/p>\n

Pojam zaposlenog u zakonu o radu je jedno, a ono kako statistika vodi zaposlenog, to je jedna druga stvar, bez obzira da li je u anketi o radnoj snazi ili je registrovane zaposlenosti. Zato \u0161to \u010dak i u registrovanoj zaposlenosti, oni pod zaposlenima podrazumevaju i zaposlene na odre\u0111eno\/neodre\u0111eno i zaposlene na privremeno\/povremenim poslovima, zaposlene po ugovoru o delu i individualne poljoprivrednike i preduzetnike. Dok su u anketi o radnoj snazi zaposleni svi oni koji su radili sat vremena, bilo za novac ili naturu.<\/p><\/blockquote>\n

Pod stalnom pretnjom otkazom jer \u201eako ti ne\u0107e\u0161 da radi\u0161 ima ko ho\u0107e\u201c radnici i radnice u velikom broju fabrika bivaju suo\u010deni sa velikim pritiscima, nepla\u0107enim prekovremenim radom daleko iznad zakonskog maksimuma, izuzetno te\u0161kim, \u010desto po zdravlje opasnim radnim uslovima, lo\u0161im sanitarnim uslovima, bez prava na pauzu ili slobodan dan.<\/p>\n

Kako to vidi Mario Reljanovi\u0107, profesor radnog prava: <\/p>\n

Iznu\u0111eni otkaz jedno je od veoma va\u017enih prava zaposlenog koje je nekoliko decenija postojalo kao veoma dobra norma, a novim ZoR-om je jednostavno obrisana. Neka prava su izmenjena tako da u praksi mogu da budu ukinuta, kao \u0161to je godi\u0161nji odmor. Dakle vi\u0161e ne postoji varijanta preno\u0161enja godi\u0161njeg odmora kod drugog poslodavca. Za sve mo\u017ee da se napravi ekvivalent novcu, tako da poslodavac koji \u017eeli da mu zaposleni radi 365 dana u godini, mo\u017ee to realno da uradi, \u010dime dolazimo do sme\u0161nog ishoda da ne mo\u017eemo da se odreknemo prava na godi\u0161nji odmor, a mo\u017eemo u praksi da do\u0111emo u situaciju da ne mo\u017eemo da ga ostvarimo.<\/p><\/blockquote>\n

I pored svih promena koje idu nau\u0161trb radni\u0161tvu, koje je doneo ZoR iz 2014. godine, najavljuje se dono\u0161enje novog zakona sa prate\u0107im zakonskim regulativama o agencijama za lizing radnika. Nije te\u0161ko pretpostaviti da \u0107e novi zakon i\u0107i dalje na \u0161tetu radni\u010dkih prava, ali ukoliko se poka\u017ee jasniji i \u010dvr\u0161\u0107i otpor sada\u0161njoj i budu\u0107oj regulativi, to bi moglo da dovede, mo\u017eda, do promene smera izmena zakona. Svakako, da bi do\u0161lo do jasnijih promena u korist radni\u0161tva, potrebno je artikulisaniji i organizovaniji otpor.<\/p>\n

Sve ve\u0107e nezadovoljstvo zaposlenih u fabrikama koje vlast do\u017eivljava kao simbol ekonomskog prosperiteta i procvata srpske privrede vidi se i u najnovijem talasu \u0161trajkova. \u0160trajkovi su u toku u vi\u0161e fabrika \u0161irom Srbije: radnici i radnice u Fiatu \u0161trajkuju zbog brojnih otkaza i preoptere\u0107enosti radnim obavezama onih radnika koji su imali tu sre\u0107u da na poslu ostanu. Radnici Go\u0161e \u0161trajkuju du\u017ee od tri meseca zbog neispunjavanja sporazuma za prekid \u0161trajka, a od danas su \u010detiri radnika stupila u \u0161trajk gla\u0111u. U fabrici Fori radnice, koje ina\u010de rade smene od po dvanaest sati, su stupile u \u0161trajka\u0161ke akcije. Socijalni radnici su najavili obustavu rada, putari Ratko Mitrovi\u0107 su u \u0161trajku kao i radnici Gorenje iz Valjeva. \u0160trajka\u0161ki talas koji je zahvatio vi\u0161e fabrika pokazuje visok nivo nazadovoljstva radnika iz razli\u010ditih privrednih grana i sektora.<\/p>\n

Imaju\u0107i u vidu ovakvo stanje, Levi samit Srbije je pokrenuo kampanju Ko Krade Rad?. Osnovna namera je da se u javnoj sferi problematizuje pitanje radnih odnosa i skrene pa\u017enja na sve ve\u0107e uru\u0161avanje radni\u010dkih prava.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Sve ve\u0107e nezadovoljstvo zaposlenih u fabrikama koje vlast do\u017eivljava kao simbol ekonomskog prosperiteta i procvata srpske privrede vidi se i u najnovijem talasu \u0161trajkova<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-229895","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229895","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=229895"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229895\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=229895"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=229895"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=229895"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}