{"id":229480,"date":"2017-07-12T06:34:39","date_gmt":"2017-07-12T04:34:39","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=229480"},"modified":"2017-07-12T06:34:39","modified_gmt":"2017-07-12T04:34:39","slug":"ko-se-protivi-putinu-u-rusiji","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/07\/12\/ko-se-protivi-putinu-u-rusiji\/","title":{"rendered":"Ko se protivi Putinu u Rusiji?"},"content":{"rendered":"

\"Navalni-protesti\"<\/a>Pi\u0161e: Marko Stri\u010devi\u0107<\/strong><\/p>\n

U Ruskoj Federaciji, zemlji zahva\u0107enoj dubokom ekonomskom krizom, gde deficit bud\u017eeta daleko nadma\u0161uje zvani\u010dnih 3% BDP-a, a represija, antisocijalne politi\u010dke reforme, sankcije i mere \u201e\u0161tednje\u201c stvaraju neverovatne te\u0161ko\u0107e za ve\u0107inu stanovni\u0161tva, liberalni populista poziva javnost da se pobuni protiv korupcije u najvi\u0161im instancama vlasti.<\/p>\n

Navaljni i protesti<\/strong><\/p>\n

26. marta i 12. juna oko 100.000 ljudi iza\u0161lo je na ulice oko stotinu ruskih gradova da protestuje. Mitinzi i demonstracije organizovani su nakon \u0161to je NVO Fond borbe protiv korupcije (FBK) Alekseja Navaljnog, vanparlamentarnog politi\u010dara, objavio video-istra\u017eivanje o udelu predsednika vlade i biv\u0161eg predsednika Federacije Dmitrija Medvedeva u institucionalnoj korupciji. Dodatno ih je podstakla mlaka reakcija vlasti na istra\u017eivanje koje je postalo viralno; za Alekseja Navaljnog bila je to izuzetna prilika da pove\u0107a svoj rejting pred predsedni\u010dke izbore, koji se u Rusiji odr\u017eavaju 2018. godine.<\/p>\n

Protesti su, me\u0111utim, rezultirali hap\u0161enjem nekoliko hiljada ljudi \u2013 u oba navrata uklju\u010duju\u0107i i Navaljnog \u2013 zbog toga \u0161to nisu bili dogovoreni sa gradskim vlastima. U zemlji u kojoj je korupcija oduvek bila inherentna svakoj instanci birokratske vlasti, u dru\u0161tvu koje pro\u017eimaju brojni ekonomski problemi, a \u0161irokom sloju stanovni\u0161tva ugro\u017eena je egzistencija, tra\u017eiti ostavku predsednika vlade politi\u010dki je impotentan zahtev. Povrh svega, ovaj zahtev odjeknuo je me\u0111u malim brojem gra\u0111ana\/ki. U Moskvi, gradu sa vi\u0161e od 12 miliona stanovnika\/ca, na ulice je u najboljem slu\u010daju iza\u0161lo oko 20.000 ljudi.<\/p>\n

Mala pose\u0107enost protesta govori pre o nepoverenju prema figuri Navaljnog nego o pomirenosti ruskog dru\u0161tva sa Putinovim re\u017eimom. Nakon \u0161to se 2000. godine pojavio na politi\u010dkoj sceni kao istaknuti \u010dlan liberalne opozicione partije Jabuka, Navaljni je ve\u0107 2007. iz nje izba\u010den zbog nacionalisti\u010dkih aktivnosti \u2013 premda je ovu optu\u017ebu poku\u0161ao da predstavi javnosti kao klevetu. Me\u0111utim, jo\u0161 od 2006. godine javno je podr\u017eavao neonacisti\u010dke demonstracije pod nazivom Ruski mar\u0161, a 2008. je poku\u0161ao da na temelju njih izgradi svoje bira\u010dko telo, zasnivaju\u0107i koaliciju za republi\u010dke izbore sa organizatorima tih protesta. Taj poku\u0161aj je, na svu sre\u0107u, propao, za \u010dim su usledile godine bezobzirnog politi\u010dkog oportunizma, tokom kojih je poku\u0161ao da ubla\u017ei retoriku i na\u0111e nove saveznike. Nakon izbora za gradona\u010delnika Moskve 2013. godine zavr\u0161io je na drugom mestu, kao \u010dlan konzervativne libertarijanske partije PARNAS, a krajem 2016. najavio je da \u0107e kao nezavisni kandidat u\u010destvovati na slede\u0107im predsedni\u010dkim izborima.<\/p>\n

Suo\u010davanje sa realno\u0161\u0107u \u2013 kriza i represija<\/strong><\/p>\n

Iako je \u201eRusija bez Putina\u201c jedna od glavnih parola demonstranata\/tkinja, organizatori protesta ne trude se da predo\u010de na koji \u0107e na\u010din do\u0107i do ostvarenja tog zahteva, niti da problematizuju smenu politi\u010dke elite bez nu\u0111enja alternativne politike. Navaljni je od strane ruskih ekonomista najvi\u0161e kritikovan zbog fakti\u010dkog odsutstva ekonomskog programa. Nakon izbijanja svetske ekonomske krize 2008. godine i dodatnog porasta uloge dr\u017eavnog kapitala zarad intenzivnijeg izvla\u010denja profita iz energetskog i sirovinskog sektora ruske privrede, zao\u0161trio se imperijalisti\u010dki sukob izme\u0111u Rusije s jedne i SAD i EU s druge strane. Ukrajinska revolucija 2013\u20132014. godine, kojoj je Zapad pru\u017eio podr\u0161ku, kao i sve intenzivnije \u0161irenje NATO-a prema istoku, ugrozili su dominaciju Rusije u regionu i izazvali vojnu reakciju s njene strane. Vojna intervencija Rusije u ukrajinskom konfliktu i aneksija Krima svojevremeno su dovele do niza sankcija koje su osakatile rusku ekonomiju i podstakle novi talas prisilne nacionalizacije velikih finansijskih, industrijskih i sirovinskih preduze\u0107a. Nakon drasti\u010dnog pada cena nafte i gasa, ruske kompanije po\u010dele su da eksploati\u0161u skoro duplo vi\u0161e prirodnih dobara, \u0161to je uticalo na kurs rublje koji je drasti\u010dno opao, dok su cene namirnica rapidno rasle. Dr\u017eavni bud\u017eet Ruske Federacije, koji je trenutno u dubokom deficitu od 516 milijardi rubalja, vi\u0161e ne mo\u017ee da se u\u010dvrsti ni novcem iz rezervnog fonda, \u010diji su se kapaciteti pro\u0161le godine smanjili 3,7 puta zbog ulaganja u naoru\u017eanje i prodaje valuta centralnoj banci zarad stabilizacije rublje. Promene prioriteta u raspodeli bud\u017eeta izazvane vojnim anga\u017emanom Rusije u Ukrajini i Siriji ujedno su dovele do smanjenja plata i otpu\u0161tanja zaposlenih u javnom sektoru \u2013 odnosno, svakog tre\u0107eg zaposlenog u dr\u017eavi. Napad dr\u017eavnog kapitala na rusku radni\u010dku klasu ve\u0107 dugi niz godina pra\u0107en je reakcionarnim i represivnim zakonima u oblasti socijalne politike.<\/p>\n

Naime, dr\u017eavni represivni aparat obru\u0161io se na gra\u0111ane\/ke pod parolom o\u010duvanja \u201eduhovnih kop\u010di ruskog naroda\u201c i borbe protiv \u201estranih agentura i njihovih pla\u0107enika\u201c. Vladimir Putin nalazi se na \u010delu Ruske Federacije prakti\u010dno od 2000. godine i ne planira da preda svoju poziciju bez o\u0161tre borbe. Zvani\u010dan stav dr\u017eave glasi da u Rusiji ne postoji politi\u010dka represija, ve\u0107 proganjanje \u201eekstremista i terorista\u201c koji delaju protiv \u201edemokratske dr\u017eave\u201c. Me\u0111utim, me\u0111u optu\u017eenima za ekstremizam i \u201eraspaljivanje me\u0111unacionalne mr\u017enje\u201c uglavnom su brojni ruski aktivisti\/kinje, mahom levi\u010dari\/ke, a za \u201eposedovanje i prodaju narkotika\u201c dugogodi\u0161nje kazne dobijaju sindikalni aktivisti\/kinje i vo\u0111e. Radi se o stotinama hap\u0161enja svake godine \u2013 sve optu\u017ebe iznete su po istom obrascu, a ljudi koji trpe proganjanja \u010desto su me\u0111usobno povezani.<\/p>\n

Eksplicitni primeri defanzivnog delanja vladaju\u0107e klase, u strahu od gra\u0111ana\/ki u protestu, jesu tzv. \u201eBolotnaja proces\u201c i formiranje paravojne policijske strukture pod nazivom Rosgvardija (Ruska nacionalna garda). \u201eBolotnaja proces\u201c odnosi se na 400 privo\u0111enja i 30 krivi\u010dnih postupaka protiv demonstranata\/tkinja koji su u\u010destvovali u \u201eMar\u0161u miliona\u201c na Trgu Bolotnaja, 6. maja 2012. godine.[1] Demonstrantima\/kinjama uglavnom su upu\u0107ene optu\u017ebe za \u201eu\u010destvovanje u masovnim neredima\u201c i \u201enapade na slu\u017ebena lica\u201c. Ve\u0107ina svedoka u procesu bili su policajci \u2013 neki od njih na dan doga\u0111aja nisu ni vr\u0161ili du\u017enost na mestu protesta, kao \u0161to ni neki od optu\u017eenih nisu bili prisutni na demonstracijama. Uhap\u0161eni demonstranti\/kinje osu\u0111eni su na kazne u trajanju od dve do \u010detiri i po godine, u zavisnosti od \u201ete\u017eine\u201c dela. Povodom dvadesetogodi\u0161njice Ruskog ustava 2014. godine nekoliko osu\u0111enih je amnestirano, ali su 2015. i 2016. hap\u0161enja nastavljena. Proces je bio medijski pokriven kako bi se stvorila slika o funkcionalnosti ruskog pravosu\u0111a, nepogre\u0161ivosti vlasti i opravdanosti javnog lin\u010da pobunjenika, a poznat je po falsifikovanju svedo\u010danstava, nedostatku dokaza i nehumanim uslovima pritvora.<\/p>\n

Na protestima 26. marta i 12. juna ove godine promenjena je taktika zastra\u0161ivanja: sada se presude donose tiho, imena optu\u017eenih veoma retko se razgla\u0161avaju. Protiv nekoliko demonstranata\/tkinja podignute su optu\u017enice zbog napada na slu\u017ebena lica \u2013 ovoga puta, na slu\u017ebenike Rosgvardije. Rosgvardija je formirana u aprilu 2016. godine, ujedinjavanjem brojnih struktura ruskog MUP-a i Ministarstva odbrane, a namenjena je borbi protiv ekstremizma i terorizma, kao i o\u010duvanju javnog reda i mira. Delovanje Rosgvardije na terenu razlikuje se od delovanja obi\u010dnih policijskih brigada po tome \u0161to slu\u017ebenici garde imaju pravo da pucaju bez upozorenja, sa namerom da ubiju. Stvaranjem vojne strukture koja je pod neposrednom ingerencijom predsednika dr\u017eave, \u010diji se zadaci i akcije poklapaju sa onim Federalne slu\u017ebe bezbednosti, MUP-a i Unutra\u0161nje vojske (tako\u0111e paravojna formacija) i \u010diji slu\u017ebenici primaju nesrazmerno ve\u0107e plate, Putin je sebi osigurao lojalnu represivnu i kontrarevolucionarnu snagu. Samo je pitanje vremena kada \u0107e prvi metak biti ispaljen. Dakle, politi\u010dka represija u Ruskoj Federaciji ne samo da postoji, ve\u0107 u poslednjih nekoliko godina uzima maha, a mo\u017eemo biti sigurni da \u0107e se u narednom periodu broj neopravdanih hap\u0161enja samo pove\u0107avati.<\/p>\n

Hap\u0161enja na osnovu politi\u010dkih ube\u0111enja i aktivnosti nisu jedina vrsta represije u ruskoj dr\u017eavi. Ruska pravoslavna crkva putem restitucije i ostalih pravnih mahinacija dobija sve ve\u0107e povlastice, kao \u0161to su formalno preno\u0161enje svih objekata sa religijskom namenom u njeno vlasni\u0161tvo i sticanje prava na nepla\u0107anje poreza na zemlji\u0161nu imovinu, \u010dime sve vi\u0161e zadobija krucijalnu politi\u010dku ulogu u ruskom dru\u0161tvu. Klasi\u010dan primer je dono\u0161enje zakona protiv \u201epropagande homoseksualizma\u201c koji je crkva svesrdno podr\u017eala i prote\u017eirala. Zakon svrstava \u201ehomoseksualizam, lezbejstvo, biseksualnost i transrodnost\u201c u istu ravan sa pedofilijom, nazivaju\u0107i ih \u201eseksualnim perverzijama\u201c, a sude\u0107i po obrazlo\u017eenju parlamenta slu\u017ei \u201eza\u0161titi dece od informacija kojima se propagira odbacivanje tradicionalnih porodi\u010dnih vrednosti\u201c. Fizi\u010dka lica optu\u017eena za gore opisanu propagandu po zakonu su du\u017ena da isplate 4000\u20135000 rubalja kazne \u2013 no, prava kazna je u javnom targetiranju LGBTQ+ osoba i njihovih \u201esimpatizera\/ki\u201c. Dr\u017eava, dakle, na osnovu religijskih moralnih vrednosti uzima za pravo da direktno interveni\u0161e u privatne \u017eivote svojih gra\u0111ana\/ki. Stvarna namera ovog i mnogih drugih zakona jeste potvr\u0111ivanje paternalisti\u010dkog odnosa elite spram radni\u010dke klase, me\u0111u kojom se posredstvom dr\u017eavnih ideolo\u0161kih aparata raspiruju nacionalisti\u010dki i ortodoksnopravoslavni sentimenti, \u0161to je gura u mrak srednjovekovne hri\u0161\u0107anske poslu\u0161nosti i apologije vlasti. \u201eLevi\u010darima\u201c \u0161irom sveta koji u javnom diskursu podr\u017eavaju Vladimira Putina valja uputiti direktnu opomenu: njegova vladavina \u201egvozednom pesnicom\u201c i re\u017eim koji odlikuju klerofa\u0161isti\u010dke tendencije, uz zverske mere akumulacije dr\u017eavnog kapitala na ra\u010dun jeftinog, neretko i besplatnog ljudskog rada, tera gra\u0111ane\/ke Ruske Federacije u ponor siroma\u0161tva i sve ve\u0107e eksploatacije i represije.<\/p>\n

Dileme protestnog pokreta<\/strong><\/p>\n

Ruska radni\u010dka klasa, stvarna \u017ertva dr\u017eavnih reformi, tj. represije, trpi ogromne gubitke i ulazi u sve dublju bedu. Dokle god su protesti deo predizborne kampanje jednog neoliberalnog kandidata, dokle god iznose sumanute populisti\u010dke zahteve, poput ostavke jedne od klju\u010dnih figura u spletu dr\u017eavne vlasti, ne mogu privu\u0107i podr\u0161ku radni\u0161tva. To, me\u0111utim, ne zna\u010di da protesti ne mogu da prevazi\u0111u svoju trenutnu formu. Aleksej Navaljni je, naime, uspeo da se diskredituje i po\u010deo je da gubi na popularnosti nakon nacionalisti\u010dkih i seksisti\u010dkih ispada u jednoj ruskoj televizijskoj emisiji[2], kao i zbog bezobzirnog reklamiranja svoje persone na protestima. Opalo je ono malo podr\u0161ke koju je imao izvan uskih krugova bur\u017eoaske liberalne inteligencije \u2013 no, narodno nezadovoljstvo time nije izgubilo na zao\u0161trenosti.<\/p>\n

Brojne levi\u010darske grupe i organizacije koje su uzele u\u010de\u0161\u0107e u protestima, uputiv\u0161i pritom o\u0161tru kritiku politi\u010dkim metodama Navaljnog, ne gube priliku da agituju i osve\u0161\u0107uju ljude o stvarnim problemima i njihovim uzrocima, nude\u0107i pri tom i konkretne na\u010dine njihovog re\u0161avanja. Neke od poznatijih organizacija su Ruski socijalisti\u010dki pokret (RSD, trockisti\u010dka organizacija), koji je uspeo da se probije u prvi plan tokom protesta 12. juna u Sankt Peterburgu (nekoliko njenih \u010dlanova\/ica uhap\u0161eno je nakon govora odr\u017eanih na Marsovom polju), te Autonomna akcija (anarhokomunisti\u010dka organizacija), koja je postala vidljivija nakon hap\u0161enja njenih \u010dlanova\/ica u \u201eBolotnaja procesu\u201c. \u0160tab Navaljnog po svoj prilici ne\u0107e ulaziti u pregovore sa drugim opozicionim organizacijama, jer \u0107e poku\u0161ati da do kraja iskoristi svoj polo\u017eaj, \u0161to mo\u017ee rezultirati samo jo\u0161 ve\u0107im padom poverenja u njegovu politiku.<\/p>\n

Levica mora na\u0107i na\u010din da se organizuje i mobili\u0161e radni\u010dku klasu dok su protesti i dalje u jeku. Veoma je mogu\u0107e da do kraja ove godine posvedo\u010dimo intenzivnom rastu radikalne levice kao politi\u010dke snage ne samo u Velikoj Britaniji, \u0160paniji i Francuskoj, ve\u0107 i \u0161irom planete. No, za takav proboj avangarde radni\u010dkog pokreta potrebna je koherentna analiza konkretnih problema u pojedinim zemljama, koja \u0107e joj omogu\u0107iti da dela u interesu ve\u0107ine stanovni\u0161tva \u2013 radni\u010dke klase. Marks21 aktivno u\u010destvuje u lokalnim borbama radni\u0161tva u Srbiji i u izgradnji politi\u010dke snage koja zastupa i brani interese radni\u010dke klase. Pridru\u017eite nam se u borbi!<\/p>\n

[1] O samom doga\u0111aju mo\u017eete vi\u0161e saznati u analizi na\u0161eg \u010dlana Vladimira Unkovskog-Korice.<\/p>\n

[2] Verbalno je napadao voditeljku, ne daju\u0107i joj da zavr\u0161i niti jednu re\u010denicu; implicirao je neobrazovanost tad\u017eikistanskih i uzbekistanskih gastarbajtera, rekav\u0161i da niko od njih nije ni \u010duo za klasike ruske knji\u017eevnosti, nakon \u010dega su gastarbajteri napravili onlajn fle\u0161mob akciju, recituju\u0107i Pu\u0161kina, Gogolja, Ljermontova i druge knji\u017eevnike.<\/p><\/blockquote>\n

marks21.info<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Hap\u0161enja na osnovu politi\u010dkih ube\u0111enja i aktivnosti nisu jedina vrsta represije u ruskoj dr\u017eavi<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-229480","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229480","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=229480"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229480\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=229480"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=229480"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=229480"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}