{"id":229028,"date":"2017-07-04T07:57:12","date_gmt":"2017-07-04T05:57:12","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=229028"},"modified":"2017-07-04T07:57:12","modified_gmt":"2017-07-04T05:57:12","slug":"tuga-utice-na-pluca-strah-na-bubrege-a-ljutnja","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/07\/04\/tuga-utice-na-pluca-strah-na-bubrege-a-ljutnja\/","title":{"rendered":"Tuga uti\u010de na plu\u0107a, strah na bubrege, a ljutnja…"},"content":{"rendered":"

\"ljudsko<\/a>Nauka godinama istra\u017euje uticaj emocija na fizi\u010dko stanje \u010doveka. Prema zaklju\u010dcima psihologa, pozitivne emocije, pozitivne misli i stavovi uti\u010du na br\u017ei oporavak od bilo koje bolesti, uti\u010du na bolji san, smanjuju mogu\u0107nost prehlade…<\/p>\n

Istra\u017eivanja su pokazala da zahvalnost, po\u0161tovanje, ljubav, razigranost, veselost, vedrina direktno pozitivno uti\u010du na na\u0161e fizi\u010dko zdravlje.<\/p>\n

Svetska zdravstvena organizacija defini\u0161e zdravlje kao stanje potpunog fizi\u010dkog, mentalnog i socijalnog blagostanja. Upravo ta definicija ukazuje na \u010dinjenicu da su mentalno i fizi\u010dko zdravlje neraskidivo povezani.<\/p>\n

Bolesti menjaju na\u0161e raspolo\u017eenje i razumevanje okoline. Bilo da je re\u010d o prehladi i virusu koji nas \u010dine malaksalim, razdra\u017eljivim, umornim, neraspolo\u017eenim ili akutnim bolestima koje nas \u010dine zabrinutim, sve to vodi ka stresu, a on dalje do pogor\u0161anja celokupnog zdravstvenog stanja.<\/p>\n

Mnogi upadaju u vrtlog anksioznosti i depresije. Fizi\u010dki znaci koji mogu pokazati da je emotivno stanje van ravnote\u017ee su glavobolja, bol u le\u0111ima, promena apetita, bol u grudima, zatvor ili dijareja, suva usta, glavobolja, visok krvni pritisak, nesanica, nesvestica, lupanje srca, seksualni problemi, kratak dah, uko\u010den vrat, znojenje, bolovi u stomaku\u2026<\/p>\n

Tri pozitivne za jednu negativnu emociju<\/p>\n

Nauka ka\u017ee da je za svaku negativnu emociju potrebno da osetimo tri pozitivne kako bismo je neutralisali. Odnosno, kada osvestimo negativnu emociju, potrebno je da u sebi probudimo tri pozitvne emocije.<\/p>\n

Ove pozitivne emocije bukvalno preokrenu fizi\u010dki efekat negativnosti i izgrade psiholo\u0161ke resurse koji uti\u010du i na na\u0161e fizi\u010dko stanje. Psiholozi tvrde da je mo\u017eda najve\u0107i problem potiskivanje emocija. Ose\u0107anje ljutnje, nezadovoljstva, neprijateljstva odra\u017eava se kroz hipertenziju, probleme kardiovaskularnog sistema, infekcije, poreme\u0107aje u sistemu za varenje, hroni\u010dni umor i depresiju.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoji i ona grupa emotivno elasti\u010dnih ljudi koji imaju sposobnost da se posle te\u0161kih emotivnih situacija vrate u svoje normalno stanje. Oni se suo\u010davaju sa te\u0161kim momentima, te zadr\u017eavaju pozitivan stav koji im poma\u017ee da prevazi\u0111u negativne efekte trenutno te\u0161ke situacije.
\nFoto: Thinkstock
\nFoto: Thinkstock<\/p>\n

Holicisti\u010dki metod<\/p>\n

Osnovne emocije su: ljutnja, sre\u0107a, briga, zami\u0161ljenost, tuga, strah i \u0161ok.<\/p>\n

Svaka emocija ima svoj organ. Tuga uti\u010de na plu\u0107a, od straha propadaju bubrezi, uzbu\u0111enje uti\u010de na srce, briga i zami\u0161ljenost na slezinu, ljutnja na jetru i \u017eu\u010dnu kesu. Kad smo pod stresom imamo gr\u010d u \u017eelucu, kad smo upla\u0161eni tresemo se od straha. Ali, stvari funkcioni\u0161u i u drugom smleru.<\/p>\n

Ako jetra prikuplja previ\u0161e toksina pojavi\u0107e se ljutnja i postajemo bez razloga razdra\u017eljivi. Ta ista ljutnja prouzrokuje dodatnu neravnote\u017eu u radu jetre, pa se vrtimo u krug. Stres uti\u010de na na\u0161 imuni sistem, nivo \u0161e\u0107era u krvi, kardiovaskularni sistem, skra\u0107uje \u017eivotni vijek. Stres uti\u010de na stomak.<\/p>\n

Strah, anksioznost, sramota, ga\u0111enje imaju jak uticaj na stomak, posebno na creva. Veza izme\u0111u emocinalnog stanja i creva je dovela do ispitivanja pojedinih nau\u010dnika \u010dija razmi\u0161ljanja idu u pravcu primene probiotika kao alternative antidepresivima.<\/p>\n

Neka istra\u017eivanja pokazuju da probiotici uti\u010du na hemiju mozga. Ima dosta situacija u \u017eivotu, kako negativnih tako i pozitivnih, koje mogu dovesti do reme\u0107enja na\u0161e emotivne uravnote\u017eenosti.<\/p>\n

Najja\u010di remetioci na\u0161eg uravnote\u017eenog emotivnog stanja su: otkaz, preseljenje, smrt, rastanak, razvod, bolest, unapre\u0111enje, nov\u010dani problemi, dolazak bebe.
\nFoto: Thinkstock
\nFoto: Thinkstock<\/p>\n

Zbog uticaja na\u0161ih misli i emocija na na\u0161e zdravstveno stanje, jako je va\u017eno da prepoznamo svoje misli i emocije, da ih postanemo svesni kao i kako uti\u010du na na\u0161e telo, pona\u0161anje i odnose sa drugim ljudima.<\/p>\n

Kada smo svesni svega toga mo\u017eemo da prilagodimo svoje misli i uskladimo svoja ose\u0107anja, da budemo emotivno stabilni.<\/p>\n

Kada su um, telo i duh u harmoniji, sre\u0107a je prirodno stanje.<\/p>\n

Znaci neuskla\u0111enosti se javljaju u vidu: bola, lo\u0161eg emotivno stanja i bolesti u naj\u0161irem smislu.<\/p>\n

Nesre\u0107a je oblik povratne informacije o neskladu tela, uma i duha. Um i emocije konstantno reaguju na stanje fizi\u010dkog tela, a fizi\u010dko telo stalno odgovara na percepcije uma i emocija.<\/p>\n

b92<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nauka godinama istra\u017euje uticaj emocija na fizi\u010dko stanje \u010doveka. Prema zaklju\u010dcima psihologa, pozitivne emocije, pozitivne misli i stavovi uti\u010du na br\u017ei oporavak od bilo koje bolesti, uti\u010du na bolji san, smanjuju mogu\u0107nost prehlade… Istra\u017eivanja su pokazala da zahvalnost, po\u0161tovanje, ljubav, razigranost, veselost, vedrina direktno pozitivno uti\u010du na na\u0161e fizi\u010dko zdravlje. Svetska zdravstvena organizacija defini\u0161e zdravlje […]<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[8],"tags":[],"class_list":["post-229028","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-svastara"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229028","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=229028"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/229028\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=229028"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=229028"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=229028"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}