![\"basara\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2017\/07\/basara-1.jpg\")
<\/a>Nije mi promaklo da po internetu ve\u0107 danima kru\u017ei pri\u010da o profesionalnim \u010duvarima kontejnera koji bi po ingenioznoj zamisli Pravitelstva varo\u0161i novosadske trebalo nedremano da bdiju nad bezbedno\u0161\u0107u i dobrobitijem srpskog otpada, ali sam, najiskrenije, mislio da je u pitanju neka zajebancija, pa stoga nisam zalazio u sitna \u0111ubretarska crevca.<\/p>\nKad ne lezi vra\u017ee! U petak popodne na vestima radija Beograd, to jest “na\u0161eg prava da \u010dujemo svaku glupost”, \u010duh da je samo pitanje dana kada \u0107e \u010duvari kontejnera stupiti na du\u017enost. Da sam tu vest \u010duo pre deset godina, u\u0161tinuo bih se obraz, ali me\u0111uvreme organizovanog zatupljivanja je u\u010dinilo svoje, pa sam o \u010ditavoj toj stvari prili\u010dno trezvenoumno porazmislio u skladu sa srpskim new deal-om i doktrinom “\u0111u \u010de” – pardon – “br\u017ee, ja\u010de, bolje”. I evo \u0161ta sam domislio. Sa srpskim \u0111ubretom – liderom \u0111ubradi u regionu, valjda to ne treba posebno nagla\u0161avati – vaistinu se nedoma\u0107inski poslovalo. Em ga je bacao ko je gde stizao, em ga je – kad su kontejneri mal\u010dice “za\u017eiveli” – razvla\u010dio ko je gde i kako hteo, a bilo je i neodgovornih individuuma koji su srpske kontejnere koristili kao menze i koji su – o, srama, o sebi\u010dnosti – nakon \u0161to bi se najeli, preostatke odnosili porodicama u takozvanim doggy bags-ima.<\/p>\n
To se tako mo\u017eda i moglo raditi u vreme nenarodne vladavine “\u017eutih lopova” (koji su, \u0161to bi reko Pink, i samo bili \u0111ubrad) ali sada, u boljoj budu\u0107nosti, pod gigantskim srpskim barjakom koji samo \u0161to nije zapandr\u010den na vrtoglavu visinu od 120 metara, to vi\u0161e tako ne\u0107e mo\u0107i. Neko je – ko li, Bo\u017ee? – rekao ora basta i time je stavljena ta\u010dka na vi\u0161edecenijsku plja\u010dku jednog od najva\u017enijih nacionalnih resursa.<\/p>\n
Pokazalo se, me\u0111utim da nisam dibidus otupeo! Promptno se u meni probudio uspavani buntovnik, uzavrela mi je krv, pa sam ovako odbrusio vestima Radia Beogradu, a one neka to prenesu “tamo gde treba”: uzeli ste \u0161to ste uzeli, ali ne dam vam moje \u0111ubre, koje sam, dok jo\u0161 nije bilo \u0111ubre, po\u0161teno platio i od koga o\u010dekujem da – kad sam ga ve\u0107 odbacio – poslu\u017ei na polzu svima onima kojima ne\u0161to od njega mo\u017ee zatrebati i poslu\u017eiti, a ne da bude idiotski izgovor za zapo\u0161ljavanje prore\u017eimskih parazita i tutumraka. <\/p>\n
Ali – pomislih potom – \u0161ta da radim sa \u0111ubretom, koga je, za\u010dudo, sve vi\u0161e \u0161to mi je na raspolaganju manje para. Da ga \u010duvam, pa da ga – kad se nakupi dovoljna koli\u010dina – turam u gepek i u inat vlastima odvozim u Rumuniju, nemam ni ra\u010duna ni \u017eivaca, a moglo bi mi se desiti da budem optu\u017een, ako ne ba\u0161 za izdaju srpskog \u0111ubreta, a ono za \u0161verc. Da kupim li\u010dni kontejner, pa da na njega stavim katanac i nalepnicu “personal garbage”, ni to ne ide, a i puno ko\u0161ta, pa sam na kraju legao na rudu i odlu\u010dio da se \u0111ubreta odreknem u korist majki naprednja\u010dke invencije i njihove \u0111ubretarske garde. Tako \u0107e bar zavr\u0161iti u pravim rukama i na pravom mestu.<\/p>\n