![\"vesna-pesic\"](\"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-content\/uploads\/2016\/10\/vesna-pesic-e1498887163471.jpg\")
<\/a>Frka koja je nastala oko dijaloga izme\u0111u vlasti i opozicije te\u0161ko se mo\u017ee presko\u010diti. Od nje \u0107emo da krenemo, pa dokle stignemo. Svetislav Basara (kolumnista Danasa) i Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107 (kolumnista Politike) izgrdili su opoziciju zato \u0161to nije pozitivno reagovala na Vu\u010di\u0107evu izjavu da \u0107e otvoriti unutra\u0161nji dijalog sa svim relevantnim politi\u010dkim snagama o re\u0161avanju pitanja Kosova, demitologizaciji Srbije i promeni ustava. Neki opozicioni lideri, \u010dije su reakcije \u201enovind\u017eije\u201c uspeli da pohvataju, reagovali su odbojno u stilu: neka se Vu\u010di\u0107 sam snalazi u poslovima oko \u201eprodaje Kosova\u201c, ni do sada nikoga ni\u0161ta nije pitao. Odgovor, \u010dije god da je, zaista nije bio slavan. Pa ipak, ta pri\u010da o dijalogu nema nikakav realni temelj. Ona se odvija u situaciji Vu\u010di\u0107evog mitraljiranja po opoziciji i nesnosnog pritiska na njene lidere po tabloidima. Zato se odnosi izme\u0111u vlasti i opozicije naj\u010de\u0161\u0107e svode na rekla-kazala: \u010dim Vu\u010di\u0107 ne\u0161to bekne (\u0161ta mu padne na pamet), \u201enovind\u017eije\u201c tr\u010de po mi\u0161ljenje opozicionih lidera, a ovi isto tako odgovaraju \u2013 \u0161ta im padne na pamet \u2013 i to odlazi u etar.<\/p>\nOvom prilikom su na\u0161i kolumnisti smatrali da je opozicija pogre\u0161ila. Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107 ju je kritikovao zato \u0161to joj je va\u017enije da seiri nad eventualnim Vu\u010di\u0107evim li\u010dnim porazom, nego da poka\u017ee da joj je stalo do Srbije i da ne ispusti \u201esasvim retku priliku da kroz nacionalni dijalog pomogne Beogradu \u2013 ne Vu\u010di\u0107u, da okon\u010da pregovore sa Pri\u0161tinom, proces koji su oni otvorili ali ga nisu zatvorili\u201c (Bo\u0161ko Jak\u0161i\u0107, Politika, 23. jun). Lepo i dobronamerno re\u010deno. Problem je me\u0111utim u tome \u0161to ni te retke prilike u stvarnosti nema. Vu\u010di\u0107 nikada nije bio sklon dijalogu i slobodnim medijskim raspravama, pa ne vidim za\u0161to bi ga u ovom slu\u010daju bilo ko shvatio ozbiljno. Nakon \u0161to je jo\u0161 jednom ponovio nameru o dijalogu sa opozicijom u intervjuu za Nedeljnik (22. jun 2017), ni\u0161ta se nije promenilo ni u medijima ni u odnosu prema opoziciji. On u tom intervjuu izgovora notornu la\u017e da je pozvao opoziciju i da ona nije do\u0161la! Znaju\u0107i sve to, uva\u017eeni kolumnisti su malo preterali. Trebalo je prvo pritisnuti predsednika Vu\u010di\u0107a oko realizacije date izjave, umesto da se nerealna o\u010dekivanja svaljuju na opozicione \u201eguzice\u201c i \u201eignorante\u201c koji poziv na dijalog nisu uva\u017eili.<\/p>\n
Nije mi namera da branim opoziciju i napadam kolumniste zato \u0161to su rekli ovo ili ono, nego da uka\u017eem na to da se povr\u0161nim tretmanom \u201ezakrvljenih\u201c odnosa izme\u0111u vlasti i opozicije ispu\u0161taju neka va\u017ena pitanja, a i ono najva\u017enije: o karakteru Vu\u010di\u0107eve vladavine kao bitne odrednice dana\u0161nje Srbije. O tome je istori\u010dar Vladimir Veljkovi\u0107 objavio odli\u010dan tekst na sajtu Pe\u0161\u010danika. Njegova analiza Vu\u010di\u0107evog intervjua Nedeljniku, njegova razmi\u0161ljanja i zaklju\u010dci o prirodi Vu\u010di\u0107eve Srbije obja\u0161njavaju odnose izme\u0111u zara\u0107enih strana, vlasti i opozicije (koja je, uzgred, u dubokom nokdaunu i jedva di\u0161e).<\/p>\n
Koja su to nerasvetljena, a va\u017ena pitanja odnosa vlasti i opozicije? Po\u010de\u0107u od toga da se zapravo ne zna koje su to \u201erelevantne politi\u010dke snage\u201c s kojima je Vu\u010di\u0107 mislio da \u0107e voditi dijalog. U Nedeljniku, Vu\u010di\u0107 ka\u017ee da on \u017eeli da se u toj raspravi \u010duju mi\u0161ljenja od liberalne levice \u010cedomira Jovanovi\u0107a do DSS-a i \u0160e\u0161elja, ekstremnih nacionalista. Mo\u017eda Vu\u010di\u0107 uop\u0161te nije mislio na demokratsku opoziciju koju u spomenutom intervjuu naziva \u201eblatom\u201c i radikalno otpisuje kao politi\u010dku konkurenciju. Uz te\u0161ke re\u010di, on naro\u010dito agresivno i prezrivim tonom odbacuje gra\u0111ansku opoziciju i kriti\u010dku javnost, za koju ka\u017ee da je to \u201ela\u017ena elitisti\u010dka javnost koja je sebi dozvolila da ljude naziva sendvi\u010darima i botovima. A ti ljudi su uglavnom obrazovaniji, pametniji, vredniji i uvek mnogo po\u0161teniji\u201c. Ka\u017ee i to da su naprednjaci mnogo bolji od svojih politi\u010dkih protivnika, jer \u201egovore vi\u0161e stranih jezika, vi\u0161e rade i vi\u0161e znaju\u201c. Takva pore\u0111enja mogu se razumeti tek kada poka\u017eemo da na Vu\u010di\u0107evoj politi\u010dkoj mapi ne postoji samo podela u \u201epoliti\u010dkom ringu\u201c, nego i podela izme\u0111u pravog naroda i njegovih neprijatelja.<\/p>\n
Kada je novinar primetio kako je nekada izgledalo da \u0107e ga smeniti desnica, a danas izgleda da \u0107e to biti gra\u0111anska opozicija, on je kratko odgovorio: \u201eOni ne\u0107e nikada\u201c. Ne\u0107e nikada, zato \u0161to Vu\u010di\u0107 ka\u017ee da je on na izborima nepobediv. Nepobediva \u0107e ostati i njegova stranka kada on napusti mesto predsednika SNS-a. On mo\u017ee da ode sa vlasti i sam smera da to jednoga dana u\u010dini (on zna kada), ali se to mo\u017ee dogoditi samo njegovom slobodnom voljom. Na izborima se to nikada ne\u0107e dogoditi, jer niko ne\u0107e dobiti ve\u0107inu! Njemu se mo\u017ee\u0161 samo pridru\u017eiti (mnogi mu se i pridru\u017euju!), a pobediti ga na izborima ne mo\u017ee niko. Iz takvog stanja stvari proizlazi da u Srbiji zapravo i ne postoje nikakve \u201erelevantne politi\u010dke snage\u201c s kojima bi trebalo debatovati, sem njegove stranke i onih koji su joj se \u201epridru\u017eili\u201c.<\/p>\n
No, iz tvrdnje o nepobedivnosti (on \u0107e sam da ode, \u201ea ne zato \u0161to \u0107e neko od opozicije da dobije ve\u0107inu\u201c) proizlazi mnogo va\u017eniji zaklju\u010dak na koji ukazuje Veljkovi\u0107. On iz Vu\u010di\u0107eve pri\u010de o sopstvenoj \u201enepobedivosti\u201c izvla\u010di zaklju\u010dak da on time priznaje da ima apsolutnu vlast i da se \u201eta vlast ne mo\u017ee izgubiti na izborima, jer ne postoji mehanizam za smenu takve vlasti\u201c. Ako tako stoje stvari, Vu\u010di\u0107 je podelu vlasti, predstavni\u010dku demokratiju, pluralizam i reprezentativnost narodnog suvereniteta preko politi\u010dkih partija stavio ad acta. Ostaje nam da potra\u017eimo odgovor na jo\u0161 dva fundamentalna pitanja: kako je Vu\u010di\u0107 izgradio \u201eapsolutnu vlast koja se ne mo\u017ee promeniti na izborima\u201c, a drugo se odnosi na pro\u0161lost \u2013 da li smo ve\u0107 bili u takvoj situaciji i kako smo iz nje iza\u0161li.<\/p>\n
\u0160to se ti\u010de \u201enepobedive vlasti\u201c za koju ne va\u017ei izborni mehanizam o njenoj smeni, Vladimir Veljkovi\u0107 smatra da se takva vlast posti\u017ee pokoravanjem dru\u0161tva, odnosno uvla\u010denjem vlasti u sve pore dru\u0161tva.1 \u010cesto smo se pitali za\u0161to je Vu\u010di\u0107u stalo da osvoji svaku op\u0161tinu, ali i svaku mesnu zajednicu i svako selo; zar mora da \u0161alje one d\u017eipove i crnoko\u0161ulja\u0161e da zastra\u0161uju gra\u0111ane, da otimaju bira\u010dki spisak u mesnoj zajednici u kojoj su nekim slu\u010dajem izabrani gra\u0111ani koji nisu iz SNS-a (o izborima u 28 mesnih zajednica u op\u0161tini Vr\u0161ac pisala je u listu Danas Dragana Raki\u0107, odbornica DS-a u tom gradu). Vu\u010di\u0107evi ljudi su razme\u0161teni kapilarno i upravljaju \u017eivotom ve\u0107ine ljudi. Oni koji tome izmaknu nisu njegov narod nego izdajnici i njegovi li\u010dni protivnici i mrzitelji. Vu\u010di\u0107ev sistem se ne svodi na dr\u017eavnu vlast, ve\u0107 ona postaje totalna jer pokriva sve sfere dru\u0161tva \u2013 horizontalno po delatnostima i vertikalno raspodelom polo\u017eaja, poslova, prihoda i zapo\u0161ljavanja. Takva (totalitarna) politika uspeva da slepi zajedno \u201epravi narod\u201c i vo\u0111u, koji je napravio svoj narod koji ga zauzvrat prepoznaje kao svog vo\u0111u. Naravno, nisu sve totalne vladavine ba\u0161 bukvalno totalne, pa tako i Vu\u010di\u0107eva ostavlja izvesne prostore slobode, \u0161to najvi\u0161e treba zahvaliti tome \u0161to se on makar traljavo i polovi\u010dno dr\u017ei procesa integracije Srbije u EU. O tome pi\u0161e istori\u010dar Sr\u0111an Milo\u0161evi\u0107. Vu\u010di\u0107 od tog puta ne mo\u017ee da odustane, jer bi to za njega bilo suvi\u0161e riskantno. Uostalom, SRS je tek promenom kursa prema EU i pretvaranjem u Srpsku naprednu stranku koja je proevropska, uspela da do\u0111e na vlast.<\/p>\n
Ostalo je nere\u0161eno jo\u0161 jedno pitanje: da li smo ve\u0107 bili u takvoj situaciji i kako smo iz nje iza\u0161li. Kada se desila propast \u201erealnog socijalizma\u201c u njegovom centru \u2013 u SSSR-u i \u0161irom isto\u010dne Evrope, pred Srbijom se otvorila \u0161ansa da krene demokratskim putem. To se nije dogodilo. Ona je pod Milo\u0161evi\u0107evim rukovodstvom i u uslovima kataklizmi\u010dnog raspada Jugoslavije, nastavila istim putem, sada nacionalisti\u010dkog totalitarizma koji je nacionalizovao radni narod. Vo\u0111in narod su \u010dinili \u201epravi Srbi\u201c \u010diji je identitet za tu priliku bio definisan. Ovaj agresivni autoritarizam doveo je do ratova za nove teritorije i srpsko ujedinjenje, u \u010demu nije uspeo, ali jeste uspela samodestrukcija od koje Srbija ne mo\u017ee da se oporavi do danas (o \u0161teti koju je Srbiji nanela politika devedesetih pogledati intervju Branka Milanovi\u0107a). Milo\u0161evi\u0107ev kompetitivni autoritarizam je omogu\u0107io delovanje opozicije koja je posle desetogodi\u0161nje borbe uspela da izvu\u010de zemlju iz Milo\u0161evi\u0107eve autokratije. I to se desilo u vanrednim okolnostima. Imam u vidu tromese\u010dno bombardovanje Srbije od strane NATO alijanse koje se zavr\u0161ilo gubitkom suvereniteta nad Kosovom. Obe velike sile \u2013 Amerika i Rusija i sve razvijene evropske zemlje, podr\u017eale su demokratsku opoziciju Srbije (DOS) i aktivno pomogle ru\u0161enju re\u017eima Slobodana Milo\u0161evi\u0107a, koji je pao 5. oktobra 2000.<\/p>\n
Demokratska opozicija, u koju nikada nije spadala SRS (Vu\u010di\u0107eva stranka), jedva je uspela da skupi ve\u0107inu za predsedni\u010dke izbore i odnese pobedu o kojoj danas mo\u017ee samo da sanja. Uspela je to uz pomo\u0107 \u201eceloga sveta\u201c, podr\u0161kom delova dr\u017eavnog aparata (policije i vojske) i nezapam\u0107enom mobilizacijom gra\u0111ana koji su bili spremni da idu do kraja. Samo nam se tada desilo da se sve kockice slo\u017ee, da namaknemo ve\u0107inu za pobedu demokratije (makar i defektne). A kada i da li \u0107emo ponovo napraviti takav podvig, te\u0161ko je zamisliti, a jo\u0161 manje predvideti.<\/p>\n
Za po\u010detak je va\u017eno da se prisetimo da smo jednom uspeli da se oslobodimo autoritarnog re\u017eima. Va\u017eno je i to \u0161to smo osvetlili \u010dinjenicu da je pogre\u0161no ne praviti razliku izme\u0111u prethodne (manjkave) demokratske vlasti i Vu\u010di\u0107eve regresije, koja je dovela do \u201enepobedive vlasti\u201c i novog slabljenja dru\u0161tva i dr\u017eave. Va\u017eno je da znamo da vi\u0161e ne va\u017ei teorija o Kurti i Murti, da su svi isti, i da ona ne mo\u017ee biti ve\u010dita srpska sudbina i jedina istina o nama. Znamo i to da Vu\u010di\u0107 ipak ne mo\u017ee ba\u0161 sve da poni\u0161ti, pre svega ideju o demokratskoj Srbiji u Evropi koju je postavio Zoran \u0110in\u0111i\u0107. Pitanje kako dalje iz ovoga stanja u kome slobodni izbori ne postoje jeste te\u0161ko, ali znamo da se ono ne mo\u017ee re\u0161avati bez one ideje koju Vu\u010di\u0107 nije mogao da potopi. Zato nema drugog puta nego da se opozicija maksimalno pripremi za beogradske izbore i uporno zahteva da se jednom ve\u0107 osvojene slobode vrate gra\u0111anima. I obavezno ih treba pro\u0161iriti uspostavljanjem vladavine prava, bez koje se dalje ne mo\u017ee. Povr\u0161nim tretmanom \u201ezakrvljenih\u201c odnosa izme\u0111u vlasti i opozicije ispu\u0161taju se neka va\u017ena pitanja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-228862","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228862","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=228862"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/228862\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=228862"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=228862"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=228862"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}
\nPe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"