{"id":227729,"date":"2017-06-11T07:16:20","date_gmt":"2017-06-11T05:16:20","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=227729"},"modified":"2017-06-11T07:17:48","modified_gmt":"2017-06-11T05:17:48","slug":"zivjeti-vjecno","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/06\/11\/zivjeti-vjecno\/","title":{"rendered":"\u017divjeti vje\u010dno"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Tad Friend<\/strong><\/p>\n

\"kamenje<\/a>Jedne martovske ve\u010deri u Mandeville Canyonu, djelu Los An\u0111elesa visoko iznad grada, dnevna soba Normana Leara bila je puna bogatih i uticajnih posjetilaca koji su se okupili da otkriju tajnu dugovje\u010dnosti. Kada je prvi govornik upitao ko od prisutnih \u017eeli da u dobrom zdravlju do\u017eivi 200 godina, gotovo svi su digli ruku. Razumljivo je onda za\u0161to nije bilo gu\u017eve oko stola sa marokanskim u\u0161tipcima. Kapitalisti\u010dki preduzetnici vode ra\u010duna o liniji da bi du\u017ee ostali vitalni, nau\u010dnici zato \u0161to su \u010ditali o blagodetima kalorijskih restrikcija \u2013 neki su se i sami bavili tim istra\u017eivanjima, a holivudske zvijezde zato \u0161to se to kod njih nekako podrazumijeva.<\/p>\n

Kada je Liz Blackburn, dobitnica Nobelove nagrade za rad u genetici, otvorila diskusiju za pitanja posjetilaca, glumica Goldie Hawn, kraljevski razba\u0161karena na udobnoj sofi, po\u010dela je maznim glasom: \u201eImam pitanje u vezi s mitohondrijama. Meni su rekli da molekuli glutationa unapre\u0111uju zdravlje \u0107elija?\u201c Glutation je mo\u0107ni antioksidant koji \u0161titi mitohondrije, a one obezbje\u0111uju energiju za rad \u0107elija; neki u Holivudu zovu ga \u201ebo\u017eji molekul\u201c. Me\u0111utim, njegovo pretjerano konzumiranje mo\u017ee da zagu\u0161i brojne mehanizme tjelesne za\u0161tite, \u0161to dovodi do problema s jetrom i bubrezima, ili \u010dak do ubrzanog i potencijalno fatalnog lju\u0161tenja ko\u017ee. Blackburn pa\u017eljivo sugeri\u0161e da je najbolja raznovrsna, zdrava ishrana i da nijedan pojedina\u010dni molekul nije rje\u0161enje za zagonetke starenja.<\/p>\n

Ipak, poruka ove ve\u010deri bila je da su odgovori na sva pitanja, a mo\u017eda \u010dak i sveobuhvatno rje\u0161enje problema, tu iza ugla. \u017durka je bila uvodni doga\u0111aj za dodjelu nagrade u iznosu od 25 miliona dolara za dostignu\u0107a u ovoj oblasti od strane \u201eNational Academy of Medicine\u2019s Grand Challenge in Healthy Longevity\u201c (Nacionalne akademije velikog izazova postizanja zdrave dugovje\u010dnosti). Victor Dzau, predsjednik Akademije, do\u0161ao je da bi odao priznanje nekolicini prisutnih nau\u010dnika. Pohvalio je njihov rad na enzimima koji reguli\u0161u proces starenja; na podsticanju gena koji kontroli\u0161u du\u017einu \u017eivotnog vijeka kod razli\u010ditih rasa pasa; i na tehnici koja hirur\u0161ki povezuje krvotoke starih i mladih mi\u0161eva omogu\u0107avaju\u0107i starima da se za samo nekoliko nedjelja znatno podmlade.<\/p>\n

Joon Yun, doktor koji vodi jedan od zdravstvenih \u0161pekulativnih fondova, objavio je da su on i njegova supruga prilo\u017eili prvih dva miliona dolara za finansiranje ovog poduhvata. \u201eMoja ideja je da je starenje kodirano\u201c, rekao je. \u201eAko je ne\u0161to kodirano, to zna\u010di da mo\u017ee i da se dekodira\u201c. Nastavio je uz narastaju\u0107i aplauz: \u201eAko mo\u017eete da otklju\u010date \u0161ifru mo\u017eete i da hakujete kod\u201c. Ovo nije lako dosti\u017ean cilj: preko 150 hiljada ljudi umire svakoga dana, ve\u0107ina njih od bolesti u vezi sa starenjem. Ipak, Yun vjeruje da ako ispravno de\u0161ifrujemo kod, \u201es termodinami\u010dke ta\u010dke gledi\u0161ta, nema razloga za\u0161to ne bismo mogli odga\u0111ati entropiju u nedogled. Tako \u0107emo zaustaviti starenje, zauvijek.\u201c<\/p>\n

Nicole Shanahan, osniva\u010d kompanije koja se bavi patent-menad\u017ementom, objavila je da \u0107e njena firma nadgledati patente koji se odnose na dugovje\u010dnost koje podr\u017eava Yun. \u201eJa sam ovdje s mojim dragim Sergeyom,\u201c rekla je govore\u0107i o svom de\u010dku Sergeyu Brinu, suosniva\u010du Googlea. \u201eJu\u010de me je nazvao i rekao: \u2018Upravo \u010ditam knjigu Homo Deus u kojoj na 28. strani ka\u017eu da \u0107u umrijeti\u2019. Pitala sam ga: \u2018Ka\u017eu da \u0107e\u0161 umrijeti ti li\u010dno?\u2019 \u2018Da\u2019, rekao mi je\u201c (U toj knjizi autor Yuval Noah Harari pominje Google anti-ejd\u017eing istra\u017eivanje i ka\u017ee da ova kompanija \u201evjerovatno ne\u0107e rije\u0161iti problem umiranja i u\u010diniti njegove su-osniva\u010de Larryja Pagea i Sergeya Brina besmrtnima\u201c.) Brin, sjede\u0107i samo par metara dalje, kratko i dvosmisleno klimnuo je gomili glavom, \u0161to je moglo da zna\u010di: Da, ja sam prozvan da \u0107u umrijeti, ili: Ne, ja u stvari ne planiram da umrem.<\/p>\n

Po\u0161to je pohvalio njeno veganstvo, Dzau je pozvao Martine Rothblatt, osniva\u010dicu biotehnolo\u0161ke kompanije United Therapeutics, \u010dija je namjera da uzgaja nove organe iz ljudske DNK. \u201eO\u010digledno je da je mogu\u0107e uz pomo\u0107 tehnologije na\u010diniti smrt samo jednom od opcija\u201c, rekla je Rothblatt. (Ona je ve\u0107 naru\u010dila kopiju svoje supruge Bine, robota po imenu Bina48 koji \u0107e imati Binin \u201eklonirani um\u201c.) Starenju je oduvijek nedostajala ona zamjetljivost koja je podizala svijest javnosti o SIDI, ili raku dojke; kao vrsta, o\u010dajno podbacujemo u mobilizaciji protiv kolektivnih katastrofa koje nam nisu trenutna prijetnja (pogledati pod: klimatske promjene). Mladi i stari, koji fatalisti\u010dki ute\u017eu lica plasti\u010dnim operacijama, ne vjeruju da \u0107e ikada ostariti. Zato je Rothblatt sugerisala da je ovo ve\u010de trenutak zaokreta. Okre\u0107u\u0107i se Dzauu, objavila je: \u201eIzuzetno mi je drago \u0161to je sa nama predstavnik establi\u0161menta, vode\u0107a li\u010dnost Nacionalne medicinske akademije koji nam ka\u017ee \u2018Odlu\u010dni smo da u\u010dinimo smrt samo jednom od opcija\u2019\u201c. Skup je gorio rije\u0161eno\u0161\u0107u kakvu ovakvi doga\u0111aji \u010desto iniciraju: vjerom da \u0107e ba\u0161 oni odrediti sudbinu svih ljudi van te sobe.<\/p>\n

Andy Conrad je uzeo mikrofon i rekao da fokus ne treba da bude na produ\u017eenju maksimuma ljudskog \u017eivotnog vijeka koji danas dose\u017ee 115 godina. Conrad je predsjednik Verily, life-science kompanije \u010diji je vlasnik Googleova roditeljska kompanija Alphabet. Kao i ve\u0107ina nau\u010dnika u sobi, on \u017eeli da pomogne ljudima da pro\u017eive nekoliko dodatnih \u201ekvalitativno-prilago\u0111enih godina\u201c. \u201eNije li dugovje\u010dnost pogre\u0161an izraz?\u201c, upitao je. Ne radi li se o tome da se \u017eivi du\u017ee ali u dobrom zdravlju?\u201c Biolozi su klimali glavama s olak\u0161anjem.<\/p>\n

Norman Lear, jo\u0161 uvijek energi\u010dan u svojoj 94-oj, zatvorio je skup rije\u010dima: \u201ePrije 7 godina napisao sam pilot scenario za televizijski \u0161ou pod nazivom \u2018Pogodi ko je umro?,\u2019 o ljudima u jednom penzionerskom domu. Upravo sam danas saznao da je scenario na putu da bude realizovan\u201c. Demografska slika potencijalnih gledalaca ove serije pribli\u017ena je njegovim: do 2020. na Zemlji \u0107e po prvi put biti vi\u0161e ljudi starijih od 65 nego mla\u0111ih od 5. \u201eDakle, ono \u0161to \u017eelim da vam ponudim\u201c, nastavio je Lear, \u201eje da \u0107emo imati pozornicu s koje \u0107emo biti u stanju da stvari o kojima ste ve\u010deras ovdje pri\u010dali prenesemo publici \u0161irom zemlje\u201c. Aplauz se poja\u010dao: poruka \u0107e se \u0161iriti!<\/p>\n

Ali koja poruka: smrt nije obavezna? Ili: smrt \u0107e morati da pri\u010deka?<\/p>\n

***<\/p>\n

Decenijama je izgledalo da nas od lijeka protiv starenja dijele tek decenije. U ranim devedesetim istra\u017eivanja na C. elegans (Caenorhamditis elegans), maju\u0161noj nematodi koja podsje\u0107a na vuneno vlakno, pokazala su da mutacija jednog gena znatno produ\u017euje \u017eivot ove vrste, dok se drugom mutacijom blokira to produ\u017eenje. Ideja da se procesom starenja mo\u017ee manipulisati vrtnjom par kontrolnih dugmadi prouzrokovala je istra\u017eiva\u010dki bum, i uskoro se uz pomo\u0107 raznih klini\u010dkih smicalica \u017eivotni vijek nematoda udesetostru\u010dio, a laboratorijskih mi\u0161eva udvostru\u010dio. Nau\u010dni konsenzus je pomeren. Starost je od finalne faze \u017eivota (naslovna strana Time magazina iz 1958: \u201eStariti korisno\u201c) i dru\u0161tvenog pitanja (Time, 1970: \u201cStariti u Americi: Ne\u017eeljena generacija\u201c) stigla do neprijatnosti koja bi se mogla izbje\u0107i (1996: Zauvijek mladi), ili odlo\u017eiti (2015: \u201eOva beba mogla bi do\u010dekati 142 godine\u201c). Smrt vi\u0161e nije metafizi\u010dki, ve\u0107 samo tehni\u010dki problem.<\/p>\n

Slavlje je bilo preuranjeno. Gordon Lithgow, vode\u0107i istra\u017eiva\u010d na C. elegans projektu rekao mi je: \u201eMislili smo da \u0107e to biti jednostavno \u2013 kao \u010dasovnik \u2013 me\u0111utim do sada smo na\u0161li oko 550 gena koji moduli\u0161u \u017eivotni vijek ovih crva. Mislim da je bar polovina od 20 hiljada gena koliko sadr\u017ei njihov genom na ovaj ili onaj na\u010din povezana sa starenjem\u201d. Ovo va\u017ei za crve \u010dije se tijelo sastoji od samo 959 \u0107elija. A kodna knjiga onih \u017eivotinja kojima zavidimo na du\u017eini \u017eivota jo\u0161 je daleko kompleksnija: larva p\u010dele koja se transformi\u0161e u vje\u010dnu kraljicu obilno se hrane\u0107i mati\u010dnom mlije\u010di; ajkule s Grenlanda koje \u017eive do 500 godina i nikada ne obolijevaju od raka; \u010dak i skromna morska \u0161koljka, vrsta kakvu \u0107ete na\u0107i u \u010dorbi od morskih plodova, koja je rekorder u du\u017eini \u017eivotnog vijeka sa 507 godina.<\/p>\n

Za nas ljude, starenje je lagani proces koji zavr\u0161ava katastrofi\u010dnom disfunkcijom svega. Na\u0161i mitohondriji prsnu, na\u0161e \u017elijezde s unutra\u0161njim lu\u010denjem smek\u0161aju, na\u0161a DNK popuca. Na\u0161 vid i sluh i snaga nas izdaju, krvni sudovi se za\u010depe, um nam se zamagli i mi posustanemo, predamo se i propadamo. Svako istra\u017eiva\u010dko dostignu\u0107e, svaku objavu pronalaska univerzalnog klju\u010da kojim \u0107emo to vratiti unatrag prate nove pote\u0161ko\u0107e i konfuzije. Prije nekoliko godina vladalo je veliko odu\u0161evljenje u vezi sa telomerama na kojima je Liz Backburn specijalizirala \u2013 DNK baferima koji \u0161tite krajeve hromozoma kao \u0161to plasti\u010dne kapice \u0161tite krajeve pertli na cipelama. Kako starimo, na\u0161e telomere postaju sve kra\u0107e i kada potpuno nestanu \u0107elije prestaju da se dijele. (Kako Blackburn ka\u017ee: \u201eOvo dovedi \u0107eliju u stra\u0161no stanje uzbune\u201c.) Ako bismo mogli produ\u017eiti na\u0161e telomere, mislilo se, mo\u017eda \u0107emo uspjeti proces starenja okrenuti unatrag. Me\u0111utim, ispostavilo se da \u017eivotinje koje imaju duga\u010dke telomere, kao \u0161to su to laboratorijski mi\u0161evi, ne \u017eive obavezno du\u017ee \u2013 i da je telomeraza, enzim koji podsti\u010de rast telomera, naro\u010dito aktivna u velikoj ve\u0107ini \u0107elija raka. \u0160to vi\u0161e pro\u0161irujemo saznanja o ljudskom tijelu, sve vi\u0161e shvatamo koliko malo znamo.<\/p>\n

I pored svega, istra\u017eiva\u010di idu naprijed. Razumijevanje nije preduslov za uspje\u0161nu intervenciju, isti\u010du oni; kada smo po\u010deli vakcinisati ljude protiv velikih boginja nismo uistinu razumjevali virologiju i imunologiju.<\/p>\n

U tami od pitanja na koje nauka tra\u017ei odgovor, svaki istra\u017eiva\u010d tra\u017ei neku dominiraju\u0107u metaforu koja \u0107e ga inspirisati. Aubrey de Grey voli da upore\u0111uje ljudsko tijelo sa automobilom: mehani\u010dar mo\u017ee da popravi motor i nije neophodno da pritom razumije fiziku unutra\u0161njeg sagorjevanja, i temeljito restauriran starinski automobil sasvim dobro radi. De Grey je vode\u0107i nau\u010dnik u Silicon Valley\u2019s SENS Research Foundation, (Istra\u017eiva\u010dka SENS fondacija Silicijumske doline), \u010dija skra\u0107enica (SENS) zna\u010di: Strategies for Engineered Negligible Senescence (Strategije za in\u017eenjering zanemarivog starenja) \u2013 pomalo kitnjast na\u010din da se ka\u017ee \u201ePlaniranje va\u0161eg sveobuhvatnog \u0161timanja\u201c. Englez koji je po\u010deo svoju karijeru s 10 godina rada u A.I (umjetnoj inteligenciji), govori brzo i bez predaha \u010desto glade\u0107i svoju raspu\u0107inski dugu bradu. De Grey tvrdi da ukoliko uspijemo ukloniti 7 tipova fizi\u010dkih o\u0161te\u0107enja tkiva bili bismo na putu da \u017eivimo vi\u0161e od 1000 godina (pod pretpostavkom da izbjegnemo da nas udari autobus ili asteroid).<\/p>\n

Kada sam ga sreo u uredu SENS-a u Mountain Viewu rekao mi je: \u201eGerontolozi su masovno navedeni na pogre\u0161an put u potrazi za jednim jedinim prauzrokom starenja, a u stvari sve po\u010dinje da se raspada istovremeno, jer su svi na\u0161i sistemi me\u0111usobno povezani. Shodno tome, ovdje treba primijeniti princip zavadi pa vladaj\u201c. Potrebno je obnoviti elasti\u010dnost tkiva, zamijeniti \u0107elije koje su prestale da se dijele, ukloniti one koje su postale toksi\u010dne, sprije\u010diti posljedice DNK mutacija i o\u010distiti talog nastao kao nusprodukt svega pobrojanog. Ako bismo mogli razoru\u017eati ove ubice, kako predla\u017ee de Grey, trebali bismo dobiti jo\u0161 30-ak godina zdravog \u017eivota i u tom periodu do\u0107i \u0107e do daljih napredaka u podmla\u0111ivanju. Posti\u0107i \u0107emo stanje koje on naziva \u201elongevity escape velocity\u201c, odnosno stanje u kojem \u201eprodu\u017eavanje \u017eivota stalno izmi\u010de brzini starenja\u201c.<\/p>\n

De Grey uznemirava mnoge u zajednici koja se bavi pitanjima produ\u017eenja \u017eivotnog vijeka, a jedan od razloga mogao bi biti njegov neumjeren \u017eivotni stil. Rekao mi je: \u201eMogu da pijem koliko mi je volja i to na mene uop\u0161te ne uti\u010de. Ne moram da budem fizi\u010dki aktivan, jer sam veoma dobro optimizovan\u201c. Do nedavno je imao u isto vrijeme suprugu i dvije ljubavnice. Sada ka\u017ee: \u201eVjerio sam se i moji poliamorni dani su pro\u0161lost.\u201c<\/p>\n

Ipak, glavni razlog za tu iritiranost je proro\u010dka aura samouvjerenosti koju nosi sa sobom. Njegova knjiga iz 2007. \u201eZaustavljanje starenja\u201c ispunjena je i egzaktnim istra\u017eivanjima prepreka na putu do dugovje\u010dnosti i prijedlozima rje\u0161enja toliko ambicioznim da podsje\u0107aju na nau\u010dnu fantastiku. De Greyovo rje\u0161enje za problem mitohondrijskih mutacija, na primjer, je da se rezervne kopije DNK iz mitohondrija prokrijum\u010dare unutar zidova \u0107elijskog jezgra, za \u0161ta je evolucija na\u017ealost propustila da se pobrine \u2013 vjerovatno zato \u0161to bi se bjelan\u010devine potrebne mitohondrijama zgru\u0161ale na putu kroz te\u010dno tijelo \u0107elije. Njegovo rje\u0161enje za to, razdvojiti DNK i nastale proteine, je na nivou neke vrste sub\u0107elijskog hokus-pokusa. Veliki broj nau\u010dnika cijeni de Greya zbog ra\u0161\u010dlanjivanja problema na 7 izvornih zapreka, ali plan za uklanjanje svih 7 istovremeno \u2013 a moraju se ukloniti istovremeno da bi se plan ostvario \u2013 oni vide kao posao unaprijed osu\u0111en na propast. Matt Kaeberlein, biogerontolog na Univerzitetu u Va\u0161ingtonu ka\u017ee: \u201eTo je kao kad ka\u017eete \u2018Sve \u0161to treba da uradimo da bismo putovali do drugih solarnih sistema je ovih 7 stvari: da ubrzamo rakete do tri \u010detvrtine brzine svjetlosti, i tako dalje i tako dalje\u2026\u2019\u201c<\/p>\n

Velika ve\u0107ina nau\u010dnika koji se bave pitanjima dugovje\u010dnosti ne tra\u017ei besmrtnost (immortalists), ve\u0107 razmi\u0161lja o produ\u017eenom ljudskom vijeku uz dobro zdravlje u dubokoj starosti (healthspanners). Oni nam \u017eele obezbijediti zdrav \u017eivot iza kojeg \u0107e slijediti tzv. \u201ekomprimirani morbiditet\u201c \u2013 brza i bezbolna smrt. Ovi nau\u010dnici su usredsre\u0111eni na vremensku liniju: od 1900. ljudski vijek produ\u017eio se za 30 godina \u2013 i kao posljedicu tog produ\u017eenja imamo rak, sr\u010dane bolesti, mo\u017edani udar, dijabetes i demenciju. Starost je glavni preduslov za mnoge bolesti, toliko da su starenje i bolest postali u biti metonimi. Nesre\u0107e i nasilje su vode\u0107i uzroci smrti do 44. godine \u017eivota, zatim se rak penje na vrh liste, a poslije 65. sr\u010dane bolesti. Healthspannersi \u017eele da razumiju etiologiju raka i sr\u010danih bolesti i da ih blokiraju. Za\u0161to gotovo nikad ne obolijevamo od ovih bolesti u prve dvije godine \u017eivota? Me\u0111utim, ako bismo na\u0161li lijek za rak, dodali bismo samo 3,3 godine prosje\u010dnoj du\u017eini \u017eivota: rje\u0161avanje problema sr\u010danih bolesti dodalo bi nam jo\u0161 4. Ako bismo eliminisali sve bolesti, prosje\u010dan \u017eivotni vijek produ\u017eio bi se u devedesete godine. Da bismo \u017eivjeli du\u017ee od toga, moramo usporiti sam proces starenja.<\/p>\n

\u010cak i ako bi nam to po\u0161lo za rukom, vjeruju healthspannersi, ne\u0107emo \u017eivjeti zauvijek \u2013 niti trebamo. Njih brine ubrzano iscrpljivanje prirodnih resursa i pitanja socijalne za\u0161tite koja bi uslijedila; mogu\u0107nost da staljini ili mugabei dr\u017ee vlast vijekovima; gubitak novih ideja koje sa sobom donose mladi; istinska dosada predugog \u017eivota. Amy Wagers, istra\u017eiva\u010d sa Harvarda mi je rekla: \u201eJedan aspekt smisla \u017eivljenja je i taj da umremo\u201c. Stari Grci su nas upozoravali na opasnost posezanja za bo\u017eanskim mo\u0107ima. Nije ispalo dobro za Asklepija ili Ahileja, a jo\u0161 gore za Titona, \u010dija je ljubavnica Eja molila Zevsa da mu pokloni vje\u010dni \u017eivot, ali je zaboravila da zatra\u017ei i vje\u010dnu mladost. Oronuo, senilan i mizeran, Titon se na kraju pretvorio u cvr\u010dka koji je bez prestanka cvr\u010dao, tra\u017ee\u0107i izbavljenje.<\/p>\n

***<\/p>\n

Kada sam sreo Neda Davida, mislio sam da ima oko 30 godina. Imao je glatko lice i gustu kestenjastu kosu, na nogama duboke crvene Converse patike, hodao je brzo s rukama zabijenim u d\u017eepove farmerica. David ima 49 godina. Biohemi\u010dar je i suosniva\u010d novopokrenute kompanije u Silicijumskoj dolini pod nazivom Unity Biotechnology. Unity je fokusiran na ostarjele \u0107elije u tijelu \u2013 koje vremenom po\u010dinju proizvoditi bezbojnu, bezmirisnu \u0161tetnu izlu\u010devinu, koju istra\u017eiva\u010di u Unityju nazivaju \u201ezombi otrov\u201c zato \u0161to izaziva brzo starenje kod susjednih normalnih \u0107elija i \u0161iri hroni\u010dnu inflamaciju kroz tijelo. Unity svojim tretmanima odla\u017ee pojavu raka kod mi\u0161eva, spre\u010dava sr\u010danu hipertrofiju i podi\u017ee medijan \u017eivotnog vijeka za oko 35%. \u201eMislimo da na\u0161i lijekovi mogu da iskorjene tre\u0107inu svih bolesti u razvijenom svijetu\u201c, rekao mi je David.<\/p>\n

David ne uzima lijekove koje proizvodi Unity ukoliko ovi nisu na tri\u017ei\u0161tu najmanje 7 godina. Njegova mladolikost dolazi od postoje\u0107ih terapija: uzima metamorfin \u2013 lijek za dijabetes koji omogu\u0107ava starijim dijabeti\u010darima da u prosjeku \u017eive du\u017ee od \u010dlanova kontrolne grupe koju \u010dine zdravi pojedinci \u2013 i Retin-A, preparat za ko\u017eu. Tako\u0111e mnogo vremena provodi u plivanju, po\u0161to je morao prekinuti sa tr\u010danjem zbog osteoartritisa u ki\u010dmi. \u201e\u010cesto me ovdje optu\u017euju da za na\u0161 rad biram stvari na osnovu mojih li\u010dnih problema koje imam zbog starenja\u201c, ka\u017ee David. \u201eAli zahvaljuju\u0107i na\u0161im lijekovima pretpostavljam da \u0107u jednog dana ponovo mo\u0107i da tr\u010dim.\u201c<\/p>\n

Sistematski pristup starenju, koji bi u idealnim uslovima rezultirao time da vam ljekar prepi\u0161e \u201ebo\u017eju pilulu\u201c, je filozofski atraktivan, ali finansijski neisplativ. Farmaceutske i biotehnolo\u0161ke kompanije prave novac samo dok lije\u010de bolesti, a zbog toga \u0161to starenje uti\u010de na sve aspekte zdravlja, F.D.A (Food and Drugs Administration) ga ne priznaje kao \u201eindikaciju\u201c prihvatljivu za medicinski tretman (niti za finansijsku nadoknadu od strane osiguravaju\u0107ih dru\u0161tava). Tako Unity uzima za svoj cilj da rije\u0161i problem sa glaukomom, makularnom degeneracijom i artritisom; fri\u017eideri u njihovim laboratorijama ispunjeni su ljudskim o\u010dnim jabu\u010dicama i hrskavicama koljena. Ovo je uobi\u010dajeni serijsko-specijalisti\u010dki pristup starenju: rje\u0161avaju se problemi, simptom po simptom po principu \u2018hajde da restauriramo o\u010di, pa \u0107emo vas poslati po bubreg napravljen uz pomo\u0107 3-D \u0161tampa\u010da\u2019.<\/p>\n

Pro\u0161le jeseni, Unity je prikupio 116 miliona dolara od investitora kao \u0161to su Jeff Bezos i Peter Thiel, milijarderi radi da produ\u017ee na\u0161e \u017eivote, ili u najmanju ruku svoj vlastiti, do granice koju je Thiel definisao kao \u201ezauvijek\u201c. U oblasti koja je prepuna \u0161arlatana \u201edoriangrejski\u201c utisak koji ostavlja Ned David svakako je imao uticaja na iznos prikupljenih sredstava. \u201eJedna kategorija investitora \u2013 kakvi su ovi iz Fidelityja, smatra moju mladolikost alarmantnom\u201c, rekao mi je. \u201eDruga kategorija \u2013 kakvi postoje u Silicijumskoj dolini, kao \u0161to je Peter Thiel \u2013 smatraju da je alarmantno kada bilo ko izgleda kao da je preko 40.\u201c<\/p>\n

Tradicionalno, ova istra\u017eivanja finansiraju sjedokosi tajkuni iz oblasti tehnologija, u nadi da \u0107e promijeniti kraj drame zvane \u2018putovanje kroz Silicijumsku dolinu\u2019 u kojoj glavni junaci uvijek zavr\u0161avaju kao le\u0161evi. Sada starost utiskuje svoj pe\u010dat i na startup kompanije. Arram Sabeti, 30-ogodi\u0161nji osniva\u010d tehnolo\u0161ke kompanije po imenu ZeroCater, rekao mi je: \u201eOstvarljivost ideje da mo\u017eemo \u017eivjeti vje\u010dno je o\u010digledna. Ona nije u suprotnosti sa zakonima fizike, \u0161to zna\u010di da \u0107emo je jednom dose\u0107i\u201c. Sabeti provodi svoje slobodno vrijeme \u010ditaju\u0107i meta-studije o svim mogu\u0107im uzrocima smrti, i investitor je u preduzetni\u010dkom fondu po imenu Longevity Fund (Fond dugovje\u010dnosti) koji je nedavno osnovala Laura Deming. Deming, 22-ogodi\u0161njakinja naziva tr\u017ei\u0161te koje se bavi dugovje\u010dno\u0161\u0107u prilikom od \u201e200+milijardi dolara\u201c i dodaje da je \u201ezaista nemogu\u0107e re\u0107i koliko veliko \u0107e (tr\u017ei\u0161te) biti, jer ukoliko izlije\u010dite starenje, potpuno \u0107ete promijeniti medicinu.\u201c<\/p>\n

Nije \u010dudno da je ba\u0161 Google izmijenio generalni stav prema starenju u Dolini. Mo\u017eda samo iznena\u0111uje da je avangarda te promjene bio Bill Maris. Kao osniva\u010d i izvr\u0161ni direktor Google Venturesa Maris je vodio uspje\u0161na investiranja u kompanije kao \u0161to su Nest i Uber; on je prijatan, po\u0161tovan i finansijski osiguran \u2013 i nije tipi\u010dan savremeni alhemi\u010dar. Me\u0111utim, rekao mi je: \u201eMoja razmi\u0161ljanja u samo\u0107i postaju jako mra\u010dna\u201c. Otac mu je umro od tumora na mozgu 2001. kad je Maris imao 26. \u201eDiplomirao sam neurologiju, radio sam po bolnicama, ali dok mi otac nije umro nisam razumio kona\u010dnost fraze \u2018Oti\u0161ao da se vi\u0161e nikad ne vrati\u2019\u201c, rekao mi je.<\/p>\n

Maris, sada u 42-oj godini, je ve\u0107 dugo vremena vegetarijanac koji vje\u017eba na elipti\u010dnom trena\u017eeru svaki dan po jedan sat. Tje\u0161i se saznanjem da je ljekar koji je radio snimak mozga uz pomo\u0107 3-D skenera pohvalio zdrav izgled njegovog Corpus callosuma, snopa nervnih vlakana preko kojih se informacije prenose iz jedne u drugu hemisferu mozga. (Maris mi pokazuje blistave polimere modela svog mozga i mozga njegove \u017eene ispod staklenog zvona u svojoj kancelariji.) Ali takve mjere opreza i prednosti koje se njima posti\u017eu su kratkotrajne, privremena sredstva koja su od pomo\u0107i pojedincu. Kako rije\u0161iti problem trajno i za sve?<\/p>\n

Zbog toga je odlu\u010dio da osnuje kompaniju koja bi trajno rije\u0161ila problem smrti. Razgovarao je o ovoj ideji s Rayom Kurzwellom, futuristom koji je popularizovao koncept singularnosti \u2013 ideju da \u0107e se ljudi jednom sjediniti s A. I. (umjetnom inteligencijom) i tako prevazi\u0107i svoja biolo\u0161ka ograni\u010denja \u2013 i Kurzwell je bio odu\u0161evljen. Maris je razgovarao o ovome sa Andyjem Conradom, geneti\u010darem koji vodi kompaniju Alphabet Verily, i ovaj nakon promi\u0161ljanja nije ohrabrio ideju. Prvi problem je to \u0161to istra\u017eivanje na ljudima uzima puno vremena; vrlo je te\u0161ko vr\u0161iti klini\u010dka ispitivanja na subjektu kojem treba 80 godina da umre. (Problem s tim u vezi je taj \u0161to nemamo prihva\u0107en model kako da mjerimo biolo\u0161ku starost, koja \u010desto varira u odnosu na hronolo\u0161ku starost. Sedamdesete vjerovatno nisu nove pedesete za, na primjer, Ozzy Osbournea.) Drugi problem je ogromna te\u0161ko\u0107a utvr\u0111ivanja da li je neki uzrok starenja stvaran, ili samo tako izgleda na prvi pogled, a u stvari je u korelaciji s nekim drugim bolje skrivenim procesom.<\/p>\n

\u201eAndy je ideju spustio na zemlju\u201c, ka\u017ee Maris. \u201eAli sa osnovnom idejom nije bilo nikakvih problema. On nije rekao \u2018Starenje nije genetski problem\u2019 ili \u2018Google nikad ne\u0107e ulo\u017eiti novac u ovo\u2019\u201c. Godine 2011. Maris je ponudio ideju za svoju kompaniju Johnu Doerru, prominentnom preduzima\u010du koji je sad u upravnom odboru Alphabeta. \u201eZamislite da ste na\u0161li lampu na pla\u017ei iz koje iza\u0111e d\u017ein i ponudi da vam ispuni jednu \u017eelju\u201c, rekao mi je Maris. \u201eUkoliko ste pametni, prva \u017eelja \u0107e vam biti da vam on ispuni bezgrani\u010dno mnogo \u017eelja\u201c. Dok je Doerr odobravaju\u0107i klimao glavom, Maris je nastavio: \u201eHajde da ka\u017eemo da \u0107ete u najboljem slu\u010daju \u017eivjeti jo\u0161 30 godina\u201c. Doerr je upravo navr\u0161io 60. \u201eAko je svaki dan jedna \u017eelja, zna\u010di da vam je preostalo negdje izme\u0111u 1000 i 10.000 \u017eelja. Ne znam za vas, ali ja ho\u0107u puno vi\u0161e od toga \u2013 ho\u0107u da dodajem nove \u017eelje br\u017ee nego \u0161to mi se postoje\u0107e ispunjavaju\u201c. Suo\u010den sa kona\u010dno\u0161\u0107u svog \u017eivotnog vijeka, Doerr je bio izuzetno zainteresovan. Kada je Maris ponudio Googleu svoju ideju, Sergey Brin, koji posjeduje varijantu gena koja ga \u010dini predisponiranim za Parkinsonovu bolest, bio je odu\u0161evljen, a Larry Page je izjavio: \u201eHajde da to uradimo ovdje.\u201c<\/p>\n

Godine 2013. Google je pokrenuo kompaniju Calico, skra\u0107eno od: California Life Company, sa po\u010detnim kapitalom od milijardu dolara. \u201eCalico je dao ogromnu potvrdu istra\u017eivanju starenja\u201c, rekao mi je George Vlasuk, vode\u0107i u novopokrenutoj biotehnolo\u0161koj kompaniji po imenu Navitor. \u201eOni imaju novac, pamet i vrijeme\u201c. Me\u0111utim, Calico kompanija se u svojim poslovima pokazala ekstremno tajnovitom. Sve \u0161to se o njenom radu zna je da prate na hiljade mi\u0161eva od ro\u0111enja do smrti u nastojanju da utvrde \u201ebiomarkere\u201c starenja \u2013 biohemijske supstance \u010diji nivoi predvi\u0111aju morbiditet, (stepen obolijevanja); da imaju cijelu koloniju golih krtica (Heterocephalus glaber), \u017eivotinje koje \u017eive do 30 godina i nevjerovatno su ru\u017ene; i da su investirali u lijekove koji obe\u0107avaju napredak u lije\u010denju dijabetesa i Alchajmerove bolesti. (Kompanije je odbila ponudu za komentar.)<\/p>\n

Veliki broj nau\u010dnika koji rade na polju dugovje\u010dnosti ne kriju svoje razo\u010darenje u smijer kojim ide Calico. Nir Barzilai, jedan od vode\u0107ih geneti\u010dara na polju istra\u017eivanja starosti rekao mi je: \u201eIstina je, mi ne znamo \u0161ta oni tamo rade, ali \u0161ta god da je, \u010dini se da se ne bave pravim problemom\u201c. Jo\u0161 jedan nau\u010dnik koji je upoznat sa radom u Calicou rekao je da oni razumno slijede svoj cilj, ali da je kompanija startovala lo\u0161e, kao projekat nastao iz ta\u0161tine. \u201eKompanija radi samo za sebe kao \u0161to su Medi\u010dijevi gradili renesansne kapele u Italiji, ali uz jo\u0161 malo ekstra narcizma tipi\u010dnog za Silicijumsku dolinu. Ona je utemeljena na frustraciji gomile bogatih i uspje\u0161nih ljudi da je \u017eivot odve\u0107 kratak. Oni kao da ka\u017eu: \u2018Imamo sav ovaj silni novac, a \u017eivje\u0107emo samo koliko obi\u010dni ljudi.\u2019\u201c<\/p>\n

Maris, koji se penzionisao u Google Venturesu veoma se protivi ovakvom stavu. \u201eOvdje se ne radi o milijarderima iz Silicijumske doline koji ho\u0107e da \u017eive vje\u010dno hrane\u0107i se krvlju mladog svijeta\u201c, rekao je. \u201eRadi se o budu\u0107nosti iz \u2018Zvjezdanih staza\u2019, gdje niko ne umire od bolesti koje mogu da se sprije\u010de, gdje je \u017eivot fer prema svima.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Ukoliko milijarderi Silicijumske doline uspiju da se odr\u017ee uz pomo\u0107 mlade krvi, ispuni\u0107e se drevna ljudska \u010de\u017enja. Godine 1615. jedan njema\u010dki doktor sugerisao je da bi \u201euzavrela krv mladi\u0107a u starome bila kao izvor vje\u010dne mladosti\u201c. Godine 1924. ljekar, bolj\u0161evik po imenu Aleksandar Bogdanov zapo\u010deo je sa transfuzijama mlade krvi i njegovi revolucionarni drugovi pisali su da \u201e(Bogdanov) izgleda kao da je 7, ne, 10 godina mla\u0111i\u201c. Potom je Bogdanov umro nakon \u0161to je sebi ubrizgao krv studenta koji je bolovao istovremeno od malarije i tuberkuloze. Parabioza, hirur\u0161ko povezivanje krvotoka, kod ljudi je u ve\u0107ini zavr\u0161avala groznim posljedicama \u2013 kada je ovo poku\u0161ano kao o\u010dajni\u010dka mjera na bolesnicima raka 1951. dvogodi\u0161nji dje\u010dak izgubio je dio stopala usled gangrene \u2013 tako\u0111e i kod glodara, koji su odbijali ovakvo spajanje. Studija iz 1956. upozorila je: \u201eAko dva pacova nisu prilago\u0111eni jedan drugom, jedan \u0107e ujedati drugog dok ga ne ubije.\u201c<\/p>\n

Nastavilo se i dalje s poku\u0161ajima. Godine 2005. Stanford laboratorija, koju vodi neurolog i biolog-specijalista za mati\u010dne \u0107elije Tom Rando, objavila je da heterohroni\u010dna parabioza, ili izmjena krvi izme\u0111u mladih i starih mi\u0161eva, podmla\u0111uje jetru i mi\u0161i\u0107e kod starih. Vampiri su napokon dobili zaslu\u017eeno priznanje. Pro\u0161le jeseni, u popularnoj emisiji \u201eThe Late Show\u201c, njen doma\u0107in Stephen Colbert upozorio je tinejd\u017eere da \u0107e predsjednik Trump zamijeniti postoje\u0107i sistem zdravstvenog osiguranja \u2013 Obamacare, sa obaveznom parabiozom: \u201eZabi\u0107e vam plasti\u010dnu cjev\u010dicu kao da ste vo\u0107ni sok.\u201c<\/p>\n

Preduzetnici i kapitalisti tako\u0111e imaju svoje cjev\u010dice spremne. Rando ka\u017ee: \u201eImao sam puno sastanaka sa mladim milijarderima iz Silicijumske doline i svi oni manje-vi\u0161e \u017eele da znaju kada \u0107e istina iza\u0107i na vidjelo iz dva razloga, da mogu da se uklju\u010de u ono \u0161to \u0107e biti sljede\u0107a \u2018velika stvar\u2019. Ja im govorim \u2018Ovo nije internet aplikacija. Ako ulazite u domen biologije sa tehnolo\u0161kim na\u010dinom razmi\u0161ljanja bi\u0107ete razo\u010darani, zato \u0161to je tempo ovdje mnogo sporiji\u2019.\u201c<\/p>\n

U poslednjih nekoliko godina do\u0161lo je do sukoba mi\u0161ljenja po pitanju parabioze. Da li je klju\u010d podmla\u0111ivanja u proteinima iz mlade krvi, ili odsustvu ne\u010dega poput SASP-a (Senescence-Associated Secretory Phenotypes \u2013 materija koja sa starenjem \u0107elije izaziva inflamaciju i kancerozne procese.) Da li bi to mogao biti \u0107elijski nusprodukt jednog od mi\u0161eva ili efekat stvoren posu\u0111ivanjem jetre mla\u0111eg mi\u0161a? Godine 2014. harvardska nau\u010dnica Amy Wagers zaklju\u010dila je da je faktor upotrebe mlade krvi, naro\u010dito protein zvani GDF11, stabilizovao starog mi\u0161a i pomogao obnovu \u0107elija njegovog mozga. Ve\u0107ina njenih kolega dovode u pitanje rezultate ovog istra\u017eivanja, farmaceutska kompanija Novartis odmah je uradila ispitivanje nakon kojeg je do\u0161la do upravo suprotnog zaklju\u010dka: da treba da se blokira GDF11. Wagersova mi je rekla: \u201eRazli\u010dite grupe su o ovome imale razli\u010dite nalaze, jedni su rekli da koli\u010dina GDF11 proteina treba da se pove\u0107a, drugi da se smanji, a tre\u0107i da bi trebala ostati ista tokom starenja\u201c. Turobno se osmjehuju\u0107i dodala je: \u201eO\u010digledno je da su barem jedni u pravu.\u201c<\/p>\n

Nakon \u0161to je Randoov kolega Tony Wyss-Coray pokazao da mlada krv mo\u017ee podsta\u0107i nastanak novih neurona u predjelu hipokampusa mozga starih mi\u0161eva, kao rezultat njegovog rada nastala je kompanija Alkahest koja je po\u010dela s prosijavanjem vi\u0161e od 10.000 razli\u010ditih proteina u nadi da bi koktel s pravim omjerom proteina mogao da izlije\u010di Alchajmerovu bolest \u2013 o\u010dekuje se da ovaj proces prosijavanja potraje narednih 25 godina.<\/p>\n

Kada sam nedavno posjetio Alkahest, Joe McCracken, potpredsjednik odjeljenja za razvoj, stavio je jedan pored drugog dva videa u kojima dva geneti\u010dki identi\u010dna i jednako stara mi\u0161a treba da pro\u0111u kroz tzv. Barnesov lavirint: disk s crnim krugovima od kojih su svi iscrtani osim jednog koji predstavlja laboratorijsku verzija rupe u koju mi\u0161evi mogu da se sakriju od pikiraju\u0107eg jastreba. Za vrijeme prija\u0161njih testova, mi\u0161evi su bili trenirani da zapamte lokaciju otvora. McCracken, sa dvojicom svojih kolega, objasnio je da je prvi mi\u0161 bio tretiran placebom od fiziolo\u0161kog rastvora. Posmatrali smo ga kako nju\u0161ka tamo i ovamo, nesigurno, dok na kraju ne bi natrapao na izlaz. To mu je uzelo minut i 20 sekundi. Ljudi su zatap\u0161ali dlanovima, da odagnaju nervozu. \u201eOvo sam ja na parkingu kad tra\u017eim gdje sam parkirao auto\u201c, rekao je Sam Jackson, izvr\u0161ni direktor medicinskog odjeljenja kompanije. Potom je McCracken pustio drugi video s mi\u0161em kojeg su nafilovali ljudskom krvnom plazmom \u2013 uzetom od 18-ogodi\u0161njaka. Mi\u0161 je kao da zna \u0161ta mu je \u010diniti pojurio u dio lavirinta gdje je lociran otvor i na\u0161ao ga za 18 sekundi. Rukovodioci su vrtjeli glavama \u0161iroko se osmjehuju\u0107i: mladost.<\/p>\n

Svaki eksperimentator na polju dugovje\u010dnosti ima svoj talisman u formi fotografije ili videa dva mi\u0161a: jedan je stidljiv, trapav, olinjalog krzna, drugi gladak, \u017eivahan, u njemu sve bruji od \u010dudesnog eliksira. Ali, jesmo li mi i mi\u0161evi isto? Na\u0161a empatija nas zavarava. Kad pro\u010ditate kako je mi\u0161evima na pokretnoj traci dato pet minuta da se zagriju i pet minuta na kraju da se ohlade vi mislite, to je jako obzirno. Me\u0111utim, mi\u0161evi ne dobijaju sr\u010dane udare, i njihova mi\u0161i\u0107na masa po\u010dne propadati odjednom i naglo, a ne postepeno kao na\u0161a. Mi\u0161evi tako\u0111e ne obolijevaju od Alchajmerove bolesti, ve\u0107 je nau\u010dnici kreiraju odgajaju\u0107i mi\u0161eve sa genom uzetim od ljudi.<\/p>\n

Ali po\u0161to obolijevamo od Alchajmerove bolesti tek kad ostarimo, primjena tretmana na mladim mi\u0161evima \u010desto navodi na pogre\u0161an trag. To \u0161to se koristi radijacija da izazove umjetno starenje i \u0161to laboratorijski mi\u0161evi \u017eive mnogo du\u017ee od mi\u0161eva u prirodi dodatno ote\u017eava stvar. Tonny Wyss-Coray mi je rekao: \u201eLjudi ka\u017eu \u2018Mladi mi\u0161 na\u0111e izlaz iz lavirinta \u2013 okej, daj mi tretman\u2019. A ja im ka\u017eem \u2018Mi jo\u0161 ne znamo je li to bezbjedno, ne znamo da li za ljude va\u017ei ono \u0161to i za mi\u0161eve \u2013 mora\u0107ete jo\u0161 da pri\u010dekate\u2019. Izlije\u010dili smo rak kod laboratorijskih mi\u0161eva na desetine puta i omogu\u0107ili da \u017eive duplo du\u017ee, pa ipak ovi rezultati se ne prenose odozdo na gore\u201c. \u201eMi\u0161evi su nas razo\u010darali ve\u0107 toliko puta\u201c, \u017eali se geneti\u010dar Nir Barzilai.<\/p>\n

***<\/p>\n

Vladaju\u0107e mi\u0161ljenje me\u0111u nau\u010dnicima koji se bave problemom dugovje\u010dnosti je da starenje nije cilj evolucije, ve\u0107 njen propust: mi smo dizajnirani da \u017eivimo dovoljno dugo da prenesemo gene na sljede\u0107u generaciju, i ono \u0161to \u0107e se s nama desiti kasnije nije mnogo bitno. Kao \u0161to je napisao gerontolog Richard A. Miller: \u201eMi\u0161evi \u010dija je energija usmjerena ka ishrani i razmno\u017eavanju pro\u0107i \u0107e bolje nego oni koji se koriste u eksperimentima kod istra\u017eivanja bolesti o\u010diju ili za posmatranja u svrhu borbe protiv raka\u201c. Mi sazrijevamo mnogo sporije od mi\u0161eva i \u017eivimo mnogo du\u017ee od njih, zato \u0161to je rizik da budemo pojedeni u prvim godinama \u017eivota, isto kao i kod kitova ili golih krtica, mnogo manji. Ipak, poslije 30-e ili 40-e, po\u0161to smo ve\u0107 dobili potomke, mi \u017eivimo vrijeme koje je sa stanovi\u0161ta evolucije bez ikakve svrhe. Eric Verdin, izvr\u0161ni direktor Buck instituta za istra\u017eivanje starenja (Buck Institute for Research of Aging), vode\u0107e neprofitne organizacije u ovoj oblasti, primijetio je da \u201eako biste nastavili da starite tempom kojim ste starili izme\u0111u 20-e i 30-e \u017eivjeli biste 1000 godina. Ali, poslije 30-e godine sve po\u010dinje da se mijenja\u201c. Od tog momenta, rizik smrtnosti se uve\u0107ava duplo svakih 7 godina. Mi smo kao lososi, samo \u0161to umiremo jako usporeno.<\/p>\n

Bitka izme\u0111u healthspannera (produ\u017eiva\u010da \u017eivota) i immortalista (traga\u010da za besmrtno\u0161\u0107u) je su\u0161tinski takmi\u010denje izme\u0111u evolucione sile odre\u0111ene prirodom i potencijalne evolucione sile kojom upravlja \u010dovjek. Healthspanneri nas vide kao subjekt linearnog progresa: istra\u017eivanje na \u017eivotinjama uzme vremena koliko uzme; \u017eivotna nauka kre\u0107e se onom brzinom kojom se odvija \u017eivot. Primje\u0107uju\u0107i da srednja vrijednost \u017eivotnog vijeka raste za oko 2,5 godine po dekadi, Verdin mi je rekao, \u201eAko bismo mogli da odr\u017eimo taj ritam narednih 200 godina i tako produ\u017eimo na\u0161 \u017eivotni vijek za 40 godina, to bi bio nevjerovatan uspjeh.\u201c<\/p>\n

Immortalisti imaju razli\u010dite poglede i na istoriju i na na\u0161e mogu\u0107nosti. Oni vide kako su vijekovi primitivnih teoretisanja (da starenje mo\u017ee da se vrati unazad zagrijavanjem tijela, ili udisanjem istog vazduha sa mladim djevicama) naglo zamijenjeni kompjuterski dizajniranim lijekovima i genskim terapijama. Bill Maris ka\u017ee: \u201eZdravstvena tehnologija, koja je 5.000 godina bila simptomati\u010dna i epizodi\u010dna \u2013 \u2018Donesite pijavice\u2019 \u2013 postaje informacijska tehnologija, gdje mo\u017eemo \u010ditati i ure\u0111ivati na\u0161e vlastite genome.\u201c<\/p>\n

Mnogi immortalisti gledaju na starenje ne kao na biolo\u0161ki, ve\u0107 kao na fizi\u010dki proces: entropija uni\u0161tava ma\u0161inu. A ako je ve\u0107 ma\u0161ina, za\u0161to ne bi mogla biti kao kompjuter? Progres razvoja kompjutera, ili uop\u0161te, poluprovodnika, podlije\u017ee Mooreovom zakonu, eksponencijalni zamajac koji duplira svoj kapacitet svake dvije godine. Kod linearnog progresa, nakon 30 ponavljanja napredovali ste za 30 koraka; kod eksponencijalnog progresa, za isti broj, oti\u0161li ste za 1,07 milijardi koraka naprijed. Tokom mapiranja ljudskog genoma u po\u010detku je izgledalo kao da je linearan \u2013 a potom se, kad je dupliranje zna\u010dajno naraslo, otkrilo da je eksponencijalan.<\/p>\n

Veliki broj novopokrenutih kompanija nastoji da obuzda ove eksponencijalne krive. BioAge koristi ma\u0161ine koje skupljaju i obra\u0111uju genomske informacije u potrazi za biomarkerima preko kojih se mo\u017ee predvidjeti smrtnost. Kristen Fortney, 34-verogodi\u0161nja izvr\u0161na direktorica kompanije, rekla mi je da po\u010dela s testiranjem kompjuterski dizajniranih lijekova u potrazi za nepoznatom supstancom koja bi sna\u017eno uticala na ove markere. Upravo se sprema da tra\u017ei sljede\u0107u rundu finansija za poduhvat i veoma je optimisti\u010dna: \u201eBiotehnologija je ne\u0161to \u0161to preduzetni\u010dki kapitalisti ne razumiju, ali ma\u0161ine koje su u stanju da u\u010de kao i ogromne koli\u010dine podataka, to oni razumiju.\u201c<\/p>\n

Izgleda da starenje nije program ve\u0107 vi\u0161e lista pravila o tome kako propadamo. Ipak, ubje\u0111enje da ono mora biti isprogramirano je te\u0161ko otkloniti iz algoritmi\u010dnih umova Silicijumske doline. Da jeste, vra\u0107anje procesa starenja unazad bilo bi jednostavno stvar lociranja i popravke rekurzivne petlje koda (rekurzija je u informatici programski konstrukt u kojem ista funkcija poziva samu sebe sve do izvr\u0161enja zadatog naloga). Poslije svega, istra\u017eiva\u010di sa Univerziteta Columbia objavili su u martu da su smjestili cijeli kompjuterski operativni sistem (i plus jednu Amazon poklon karticu od 50 dolara) na jedan lanac DNK. Ukoliko je DNK samo jedan veliki Dropbox za svu papirologiju uz pomo\u0107 koje se odr\u017eava \u017eivot, koliko te\u0161ko mo\u017ee biti da se isprave pogre\u0161ke?<\/p>\n

***<\/p>\n

Pro\u0161log jula, Brian Hanley, 60-ogodi\u0161nji mikrobiolog koji \u017eivi u Davisu u Kaliforniji zapo\u010deo je s procedurom na sebi koja bi mogla biti ekvivalentna nadogradnji operativnog sistema: ubrizgao je u svoje lijevo bedro gene analogne hormonu faktora rasta, GHRG (growth-hormone-releasing-hormone). GHRG normalno nastaje u mozgu, ali je Hanley transformisao djeli\u0107 tkiva veli\u010dine gumice na olovci iz svog bedra u \u017elijezdu koja proizvodi molekule koji stimuli\u0161u rad srca, bubrega i timusne \u017elijezde. On vjeruje da je tretman djelotvoran. Nivo njegovog testosterona i dobrog holesterola se pove\u0107ao, njegov puls je usporio a nivo lo\u0161eg holesterola je pao, pobolj\u0161ao mu se i vid. Pojavio se i \u010dudna propratna pojava: euforija. Na jednoj vo\u017enji biciklom, kad je po\u010deo gubiti ravnote\u017eu, uz smijeh se pustio da padne.<\/p>\n

Me\u0111utim, kad sam ga sreo, vrtio se oprezno oko svog trpezarijskog stola i nije bio u stanju da dugo sjedi. Nekoliko dana prije toga zaradio je herniju diska poku\u0161avaju\u0107i da podigne fri\u017eider. Bila je to njegova \u010detvrta ozbiljna povreda otkako je po\u010deo sa svojom genskom terapijom, ali me je poku\u0161ao uvjeriti da je ovo uobi\u010dajen problem s ljudima koji su na terapiji regenerativnih lijekova: osje\u0107aju se toliko dobro da poku\u0161avaju da urade previ\u0161e toga. Kada je George Church, harvardski geneti\u010dar \u010dija laboratorija sara\u0111uje s Hanleyevom, \u010duo za njegove povrede, rekao mi je: \u201eZvu\u010di kao da je terapija vi\u0161e uticala na njegov mozak nego na njegove mi\u0161i\u0107e.\u201c<\/p>\n

Za one isfrustrirane veli\u010danstvenim napretkom istra\u017eivanja na \u017eivotinjama, od glista do muva, mi\u0161eva, pasa i majmuna postoji obilje spekulativnih tretmana. U Montereyu, u Kaliforniji, klinika \u0107e vam dati dozu mlade krvne plazme za osam hiljada dolara \u2013 iako nemate pojma kako to djeluje na vas. Peter Nygard, dobrodr\u017ee\u0107i 75-ogodi\u0161nji finski Kana\u0111anin, dizajner odje\u0107e koji se obogatio tako \u0161to je omogu\u0107io \u017eenama da izgledaju mr\u0161avo u pantalonama pristupa\u010dnih cijena, primao je injekcije s mati\u010dnim \u0107elijama proizvedenim iz njegove DNK. On vjeruje da je tako obrnuo proces starenja unazad. U jednom intervjuu od prije nekoliko godina izjavio je: \u201eJa sam jedini \u010dovjek na svijetu koji ima vlastitu verziju sebe prije ro\u0111enja u petrijevoj posudi.\u201c<\/p>\n

Iako je Hanley \u201esam svoj majstor\u201c tip \u2013 iza njegovog kau\u010da je spakovana hiperbari\u010dna komora \u2013 on je i posve\u0107eni istra\u017eiva\u010d. S obzirom da F.D.A (Food and Drug Administration \u2013 Ameri\u010dka uprava za hranu i lijekove) zahtijeva odobrenje za bilo kakav novi test na ljudima, on je krenuo da probava tretmane na sebi. I\u0161\u010ditavao je literaturu na temu autoeksperimentisanja i bilje\u017eio rezultate: 8 smrtnih slu\u010dajeva (uklju\u010duju\u0107i i onaj Aleksandra Bogdanova) i 10 Nobelovih nagrada. Dvije strane istog nov\u010di\u0107a.<\/p>\n

Hanley je priznao da njegovo istra\u017eivanje kao obrazac za preoblikovanje \u017eivotnog vijeka ima nekoliko bazi\u010dnih problema. Prvo, veli\u010dina uzorka je \u2013 jedan; drugo, izabrao je terapeutski metod \u010diji rezultati ne\u0107e potrajati; tre\u0107e, geni koje koristi imaju regenerativne, a ne transformacijske efekte. Da bismo se sveobuhvatno reprogramirali, trebamo korektivne gene unijeti u virus koji \u0107e ih ra\u0161iriti svuda po tijelu, ali bi to moglo da uzbuni na\u0161 imuni sistem.<\/p>\n

Pojava CRISPR-a, instrumentarija za editovanje gena, uvjerila je istra\u017eiva\u010de da smo na samom po\u010detku ere genetskih terapija. George Church i njegovi harvardski postdoktoranti izdvojili su 45 obe\u0107avaju\u0107ih varijanata gena, ne samo kod \u201esuper stogodi\u0161njaka\u201c \u2013 ljudi koji su do\u017eivjeli 110 godina \u017eivota \u2013 ve\u0107 tako\u0111e i iz \u0107elija kvasca, glista, muva i dugovje\u010dnih \u017eivotinja. Ipak Church primje\u0107uje da je identifikacija gena dugovje\u010dnosti ekstremno te\u0161ka: \u201eProblem je u tome da grenlandski glatki kitovi, kapucin majmuni ili gole krtice, vrste koje \u017eive mnogo du\u017ee od svojih bliskih srodnika u \u017eivotinjskom svijetu, u stvari i nisu tako bliski tim srodnicima u geneti\u010dkom smislu \u2013 udaljeni su od njih za nekih desetine miliona osnovnih geneti\u010dkih parova\u201c. Molekularni geneti\u010dar Jan Vijg ka\u017ee: \u201eNe mo\u017eete samo prekopirati jedan mehanizam od kornja\u010da koje mogu da \u017eive do dvjesto godina. Morali bismo u stvari promijeniti cijeli svoj genom u kornja\u010din \u2013 i onda bismo postali kornja\u010de.\u201c<\/p>\n

Da djelimi\u010dno postane kornja\u010da ne bi obavezno uznemirilo Briana Hanleya. Ako bismo samo uspjeli prona\u0107i prave gene i na\u010diniti njihovu viralnu transmisiju bezbjednom, izjavio je, \u201eomogu\u0107ili bismo transformaciju ljudi koji bi se mogli porediti sa superherojima iz Marvelovih stripova. Super-muskulatura, ultra-izdr\u017eljivost, super-otpornost na radijaciju. Mogli biste imati ljude koji bi \u017eivjeli na Jupiterovim mjesecima koji bi ovako modifikovani crpili energiju iz gama zra\u010denja kojem bi bili izlo\u017eeni.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Mada je Ned David uspio da odr\u017ei svoj izgled \u201eodoj\u010deta\u201c, bore\u0107i se sa vlastitim starenjem na brojnim frontovima, uklju\u010duju\u0107i tu i odabir marke patika, njega proganja ideja da je glavni neprijatelj svih nas samo jedan. David poredi istra\u017eivanja na dugovje\u010dnosti s ogromnim stablom i vjeruje da su svi dosada\u0161nji napori, uklju\u010duju\u0107i i terapije na kojima radi njegova kompanija, samo dotakle grane tog stabla. \u201eNiko ne radi na deblu\u201c rekao mi je ra\u017ealo\u0161\u0107en. U decembru, me\u0111utim, javila mu se nada da je \u201edeblo\u201c kona\u010dno na vidiku.<\/p>\n

David je dugo pretpostavljao da je epigenom (mehanizam koji odre\u0111uje koji dijelovi DNK su uklju\u010deni ili isklju\u010deni) centralan za dugovje\u010dnost. Ako je genom na\u0161 \u0107elijski hardver, onda je epigenom njegov softver: kod koji aktivira DNK, odre\u0111uju\u0107i da li \u0107e \u0107elija postati makrofaga ili neuron \u2013 i omogu\u0107uju\u0107i joj da tu svoju ulogu memori\u0161e. Sam epigenom je kontrolisan od strane agenasa koji proteinima dodaju ili oduzimaju hemijske grupe, poznatije kao \u201eznakovi\u201c. Biolozi sumnjaju da kada epigenom vremenom akumulira previ\u0161e ovih znakova, signali koje \u0161alje \u0107elijama dramati\u010dno se mijenjaju \u2013 i ovi novi signali proizvode efekte koji izazivaju starenje. Ovakav proces obja\u0161njava, na primjer, kako ko\u017ea stare osobe regeneri\u0161e svoje \u0107elije svakoga mjeseca, a pri tome nova ko\u017ea izgleda staro kao i ona ranije.<\/p>\n

Godine 2012. Tom Rando i njegov kolega sa Stanforda Howard Chang objavili su rad u kojem su naveli da oplo\u0111ena ljudska jajna \u0107elija ima u sebi elemente vje\u010dne mladosti: sperma i jaja\u0161ce mogu da ostare, ali svaki embrio resetuje biolo\u0161ki sat. Chang, dermatolog i nau\u010dni istra\u017eiva\u010d genoma, otkrio je da epigenom u ostarjeloj ko\u017ei, jednom kad akumulira dovoljno znakova, uklju\u010duje u genomu proteine zvane NF-kB na na\u010din koji izaziva upale i starenje ko\u017ee. Kada je blokirao NF-kB u genetski modifikovanim mi\u0161evima, njihova se ko\u017ea podmladila. Randoov rad na parabiozi izgleda da se zaka\u010dio na sli\u010dan proces: navode\u0107i mati\u010dne \u0107elije da se podmla\u0111uju. Nau\u010dnici pretpostavljaju da bi \u201eidealno bilo da se biolo\u0161ki sat resetuje, ali da se diferencijacijski program ostavi nedirnut\u201c \u2013 to jest, da se mati\u010dne \u0107elije pokrenu da osvje\u017ee tkivo i organe, bez da se vrate u fazu prije diferencijacije, \u0161to bi prouzrokovalo pojavu tumora zvanih teratome. Cilj je dakle, Brad Pit iz filma \u201eBenjamin Button\u201c samo u fazi mladi\u0107a.<\/p>\n

Poslije objave tog nau\u010dnog rada, Rando se vratio parabiozi, a Chang je po\u010deo raditi na kremi koja ko\u017eu \u010dini desetine godina mla\u0111om. Objasnio mi je: \u201eTo je ono \u0161to ljudi \u017eele\u201c. Tako\u0111e je dodao da se zajednica zainteresovanih za dugovje\u010dnost pokazala odve\u0107 krhka: \u201eOvo je najte\u017ea oblast u kojoj sam do sada radio, a nisam \u017eelio da moj nau\u010dni \u017eivot bude odre\u0111en svim ovim sva\u0111ama.\u201c<\/p>\n

U decembru, Juan Carlos Izpisua Belmonte, sa Salk instituta u San Dijegu, objavio je da je uradio ono \u0161to su Rando i Chang predlagali. Poslije 4 godine eksperimentisanja s mi\u0161evima, otkrio je na\u010din kako da stavi u pokret Yamanaka faktore, 4 gena koji su odgovorni za resetovanje oplo\u0111enih jajnih \u0107elija. Kada su laboratorijski mi\u0161evi pili vodu sa doksiciklinom \u2013 ali samo dva dana u nedjelji \u2013 \u017eivotni vijek im se produ\u017eio za vi\u0161e od 30 odsto. Kod obi\u010dnih mi\u0161eva podvrgnutih istom tretmanu do\u0161lo je do podmla\u0111ivanja mi\u0161i\u0107a i pankreasa.<\/p>\n

Poput svih savremenih napora da se izbjegne starenje, Belmonte je obmanuo organizam \u2013 tako \u0161to je iz embriona uzeo mo\u0107an mehanizam i oprezno ga primijenio na odrasle jedinke. Rekao mi je: \u201eHo\u0107emo da iz sr\u010danih \u0107elija nastanu nove sr\u010dane \u0107elije, ali da se pritom ne pretvore u mati\u010dne \u0107elije, \u0161to bi dovelo do prestanka rada srca. Na\u0161 eksperiment je veoma sirov i nekontrolisan i prouzrokova\u0107e mnoge \u0161tetne posljedice, kao i mnoge za sad nepoznate efekte. Ipak, rezultati su obe\u0107avaju\u0107i\u201c. Modifikovanje \u0107elijskog softvera je mnogo manje opasno nego igranje s njenim hardverom, rekao je, i, kako to biva sa softverom \u201enova verzija programa pristiza\u0107e svake naredne godine\u201c. Belmonte je bio dovoljno oprezan da umanji zna\u010daj o\u010diglednog pitanja koje je njegovo istra\u017eivanje nametnulo: Ako bismo bili u stanju da konstantno resetujemo na\u0161 sat, za\u0161to ne bismo mogli \u017eivjeti zauvijek? \u201eIdeja nije da se produ\u017ei \u017eivot, ve\u0107 da funkcioni\u0161emo bolje\u201c, rekao mi je. Dodao je uz smijeh: \u201eO\u010digledno, ukoliko pobolj\u0161ate sve \u0107elije u va\u0161em tijelu, indirektna posljedica bi\u0107e ta da \u0107ete \u017eivjeti du\u017ee.\u201c<\/p>\n

Podstaknut Belmonteovim radom, Ned David je letio za San Diego dva puta ove zime da se sretne s njim i vidi postoji li na\u010din \u201eda se doka\u017ee da je upravo ovo sat koji otkucava na\u0161e vrijeme\u201c i \u201eda mo\u017eemo skoknuti nazad u svoje 20-e\u201c. Sredinom marta, razgovarali su o daljoj proceduri. Da li je mogu\u0107e napraviti markere koji bi \u0107elijama koje su se uz pomo\u0107 lijekova podmladile, promijenili boju \u2013 i onda ih promijenili u neku drugu boju ako je podmla\u0111ivanje oti\u0161lo predaleko? Mo\u017ee li ova ekipa nau\u010dnika aktivirati telomerazu u cilju podmla\u0111ivanja epigenoma? Mogu li prona\u0107i gene koji \u0107e djelovati kao ko\u010dnica za slu\u010daj opasnosti, u procesu reverzije? Bilo je tu toliko sistemske logike za promi\u0161ljanje.<\/p>\n

Davidu je mogu\u0107nost da ugleda stablo drveta o kojem je ranije govorio bila jako primamljiva, ali jo\u0161 uvijek nije bio siguran: \u201eMi bismo mogli \u201esilom\u201c da podmladimo neka tkiva ali jo\u0161 uvijek nismo prona\u0161li kako da, kao u eksperimentu Francisa Cricka promijenimo sve. Ako bih znao kakav je to eksperiment bio, ja bih to ve\u0107 sam probao\u201c. \u010cak i kada bi Belamonte i David prona\u0161li supstancu koja bi savr\u0161eno podmla\u0111ivala \u0107elije i odredili pravu dozu jo\u0161 uvijek bi vjerovatno bilo neo\u010dekivanih posljedica \u2013 kao \u0161to kuk nije povezan samo s butnom kosti, ve\u0107 sa svakom kosti u tijelu. Da biste popravili tkivo, morate podmladiti mati\u010dne \u0107elije. Ali mati\u010dne \u0107elije moraju da se dijele da bi obavile posao, a proces dijeljenja podrazumijeva i slu\u010dajne mutacije \u2013 koje onda izazivaju rak.<\/p>\n

Veliki broj nau\u010dnih radova o dugovje\u010dnosti zavr\u0161avaju tajnovitim upiranjem prsta u pravcu nepoznatih \u201esistemskih faktora\u201c. Razrje\u0161enje problema starenja nije samo \u201eko\u201c, ve\u0107 i \u201ekako\u201c i \u201egdje\u201c i \u201eza\u0161to-o-za\u0161to\u201c. Tom Rando pretpostavlja: \u201eNije u pitanju da A uzrokuje B, B uzrokuje C, C uzrokuje D a D uzrokuje starenje. U pitanju je dijagram mre\u017ee \u010dvorova i veza \u2013 s povratnim petljama u kojem posljedice postaju uzroci \u2013 koji vremenom postaje sve nestabilniji\u201c. Ako je tijelo set lampica na novogodi\u0161njoj jelki \u2013 a nije \u2013 onda svaki put kad ukop\u010date novo svjetlo \u2013 neke lampe se upale, a neke isklju\u010de. Stabilizacija jednog dijela mre\u017ee uzrokuje dalju destabilizaciju drugog dijela. Ono \u0161to nas gradi ujedno nas i razgra\u0111uje i proces \u017eivljenja neraskidivo je uvezan s procesom umiranja.<\/p>\n

***<\/p>\n

Sve do sada, najmo\u0107nije intervencije kojima mo\u017eete da produ\u017eite \u017eivot su one koje vam je doktor toliko puta ve\u0107 izdeklamovao. Prestanite s pu\u0161enjem (10 dodatnih godina) i ve\u017eite se u autu (jo\u0161 2 godine). Ako pretpostavimo da ste to ve\u0107 uradili, fizi\u010dki vje\u017ebajte redovno i pazite \u0161ta jedete. Pankaj Kapahi, istra\u017eiva\u010d na Buck Institute, nedavno mi je pokazao 2 kutije napunjene staklenim fla\u0161icama s vinskim mu\u0161icama, sa 2 vrste hrane na njihovom dnu: narand\u017easta masa u jednom setu fla\u0161ica, i \u017euta u drugom. \u201eOve mu\u0161ice se hrane pljeskavicama, a ove su na spartanskoj dijeti\u201c, rekao je pokazuju\u0107i na kutije. \u201eNjihovo zdravlje mo\u017ee se mjeriti po tome koliko brzo se penju uz zidove fla\u0161ica\u201c. Potom je sna\u017eno udario po objema kutijama. Mu\u0161ice iz bo\u010dica s pljeskavicama su se penjale uz staklene zidove s mukom, dok su se spartanske mu\u0161ice vinule u vis s lako\u0107om. \u201eNeke od ovih dijeta mogu da dupliraju njihov \u017eivotni vijek\u201c, kazao mi je.<\/p>\n

I kalorijske restrikcije i vje\u017ebanje izgleda da zagu\u0161uju mTOR, signalnu rutu koja reguli\u0161e celularni metabolizam. Izlo\u017eeno naporu, tijelo razumije da nije vrijeme za reprodukciju, ve\u0107 da treba popraviti \u0107elije i pove\u0107ati otpor na stres. Nau\u010dnici vjeruju da na ovaj na\u010din priroda reaguje na glad: skupi se i \u010dekaj bolja vremena za razmno\u017eavanje. Izgleda da postoji veza izme\u0111u uzdr\u017eavanja od seksa i produ\u017eenja \u017eivota, zato \u0161to, kako to Francuzi ka\u017eu mala smrt o\u010digledno ubrzava veliku. Imunosupresant rapamicin produ\u017eava \u017eivot kod mi\u0161eva, ali im u isto vrijeme osu\u0161i testise. S tim u vezi, najpouzdaniji na\u010din da \u010dovjek po\u017eivi 14 godina du\u017ee od prosjeka je da postane evnuh. Uz svaku dobru vijest ide i jedna lo\u0161a.<\/p>\n

Izgladnjivanje, \u0161to ne iznena\u0111uje, ima mana. Ako ho\u0107ete da kalorijska restrikcija ima \u0161ansi da uspije, potrebno je smanjiti unos kalorija za 35 posto, a najbolji na\u010din \u2013 povremeni post \u2013 je i neprijatan po subjekte koji mu se podvrgavaju i nemogu\u0107 za istra\u017eiva\u010de da patentiraju. Dakle, cilj je da se razviju mo\u0107ni lijekovi koji \u0107e pod kontrolu staviti mTOR a da se pri tom ne osje\u0107ate umoreni gla\u0111u. U me\u0111uvremenu, internetska stranica \u201eDru\u0161tva za kalorijsku restrikciju\u201c upozorava da budete pa\u017eljivi kako ograni\u010davate unos kalorija: \u201eIznenadno uvo\u0111enje kalorijske restrikcije kod odraslih mi\u0161eva skra\u0107uje njihov \u017eivotni vijek\u201c. Internetska stranica nastavlja: \u201ePostoje i drugi rizici kojih biste trebali biti svjesni\u201c \u2013 nakon \u010dega slijedi kraj stranice.<\/p>\n

Leonard Guarente, profesor biologije na M.I.T (Massachusetts Institute of Technology) koji je radio va\u017eno istra\u017eivanje na mTOR-reguli\u0161u\u0107im enzimima \u2013 sirtuinima \u2013 koji su se prije desetak godina \u010dinili kao mogu\u0107i master klju\u010d za tajnu starenja \u2013 je suosniva\u010d i vode\u0107i nau\u010dnik kompanije po imenu Elysium Health. Elysiumov prvi ljekovito-prehrambeni (nutriceuti\u010dni) proizvod po imenu Basis obe\u0107ava \u201emetaboli\u010dku reparaciju i optimizaciju\u201c. Za 50 dolara mjese\u010dno jedna pilula dnevno obezbje\u0111uje hemijske supstance koje ishranjuju sirtuine. Ne postoje klini\u010dki podaci da li Basis djeluje korisno na ljude, i kada sam ga posjetio u njegovoj kancelariji na M.I.T-u upitao sam ga da li je primijetio ikakve pozitivne efekte otkako ga uzima. \u201eJesam\u201c, odgovorio mi je. Bacio je brz pogled u pravcu Elysiumove PR osobe. \u201eMogu li da ka\u017eem? Je li u redu?\u201c Ona mu je odmjereno klimnula glavom, i on je nastavio: \u201eMoji nokti rastu br\u017ee\u201c. I \u0161ta to treba da zna\u010di? \u201eNe znam. Valjda ne\u0161to.\u201c<\/p>\n

***<\/p>\n

Svi vode\u0107i imortalisti zapo\u010deli su karijere u tehnolo\u0161kom biznisu, i svi su imali o\u010deve koji su umrli mladi (kao otac Raya Kurzwella koji je umro kad je ovaj imao 22), ili ih napustili rano (kao otac Aubreya de Graya koji je oti\u0161ao prije nego \u0161to se ovaj rodio.) Oni dijele zajedni\u010dki rani gubitak nevinosti i duboku vjeru da ljudski um mo\u017ee da usavr\u0161i \u010dak i ljudsko tijelo. Larry Ellison, suosniva\u010d kompanije Oracle, izgubio je svoju ma\u0107ehu koja je bolovala od raka dok je bio na koled\u017eu \u2013 i kasnije donirao 370 miliona dolara u istra\u017eivanje starenja. \u201eSmrt za mene nikad nije imala smisla\u201c, rekao je piscu njegove biografije. \u201eKako neka osoba mo\u017ee u jednom trenutku postojati, a ve\u0107 sljede\u0107eg nestati?\u201c Bill Maris, koji je ustanovio Calico, rekao je da, kada je promi\u0161ljao neminovnost smrti: \u201eOsjetio sam da je mo\u017eda na\u0161a misija da to prevazi\u0111emo, i da sa\u010duvamo svijest vje\u010dno.\u201c<\/p>\n

Imortalisti se svrstavaju u dva tabora. Oni koje bismo mogli nazvati Meat Puppets (Lutke od mesa), predvo\u0111eni de Greyom, vjeruje da mo\u017eemo da popravimo na\u0161u biologiju i ostanemo u na\u0161im tijelima, i drugi, RoboCops, (Robokopovi) predvo\u0111eni Kurzweilom, koji vjeruju da \u0107emo se eventualno integrisati sa mehani\u010dkim tijelima i\/ili sa internetskim oblakom (cloud). Kurzweil je dugogodi\u0161nji \u201emajstor i unapre\u0111iva\u010d\u201c: u prvim danima svoje karijere izumio je ravni skener i ma\u0161inu koja \u010dita naglas, za slijepe. Ovi pronalasci u svojim narednim iteracijama su dramati\u010dno unapre\u0111eni i on je danas uvjeren da \u0107e ono \u0161to on zove \u201ezakon ubrzanih ponavljanja\u201c po\u010deti da se primjenjuje i na polje istra\u017eivanja dugovje\u010dnosti.<\/p>\n

S Kurzweilom sam se sreo u Googleu, gdje radi kao direktor in\u017eenjeringa, ali je podvukao da sa mnom govori u svojstvu privatnog futuriste. Iako tek par dana od svog 69. ro\u0111endana izgleda mnogo mla\u0111e. Nakon \u0161to je u svojim 30-im otkrio da boluje od tip 2 dijabetesa, radikalno je promijenio svoj \u017eivotni stil i po\u010deo s uzimanjem suplemenata. Dnevno proguta nekih 90 pilula uklju\u010duju\u0107i metmorfin; Basis; koenzim Q10, za ja\u010danje mi\u0161i\u0107a; fosfatidilholin, za elasti\u010dnost ko\u017ee. \u201eKako ti izgleda?\u201c upitao me je, \u0161tipkaju\u0107i svoju podlakticu. \u201eElasti\u010dno\u201c, odgovorio sam.<\/p>\n

Kurzweil smatra ovakve napore, koji poku\u0161avaju da uspore starenje koriste\u0107i postoje\u0107e tehnologije, kao \u2018Most broj jedan\u2019 koji \u0107emo pre\u0107i na putu ka vje\u010dnom \u017eivotu. Me\u0111utim, on tako\u0111e vjeruje da je tijelo u osnovi kompjuter sastavljen od podataka koji mogu da se izmijene, i aplikacija koje mogu da se unaprijede. Prema tome uskoro \u0107emo se na\u0107i u sred biotehnolo\u0161ke revolucije, koja \u0107e ponuditi individualno skrojene imunoterapije za rak, kao i organe uzgajane od na\u0161e vlastite DNK. Ovo je \u2018Most 2\u2019, do kojeg \u0107emo do\u0107i u narednih 15 godina i koji \u0107e nas, vjeruje on, odvesti u fazu \u201elongevity escape velocity\u201c (\u017eivot \u0107e izmicati starenju). \u201eJa sam u stvari malo optimisti\u010dniji od Aubreya,\u201c rekao je. \u2018Most 3\u2019, za koji on o\u010dekuje da \u0107e biti pre\u0111en u 2030-im, su nanoboti \u2013 ma\u0161ine veli\u010dine krvnih \u0107elija koje \u0107e lutati na\u0161im tijelom i mozgom, \u010diste\u0107i i popravljaju\u0107i \u0161tetu koju de Grey \u017eeli da popravi medicinskim intervencijama. \u201eJa sam imao obi\u010daj takvu aplikaciju zvati \u2018ubistvena aplikacija\u2019 zdravstvene tehnologije\u201c, ka\u017ee Kurzweil, \u201eali sam shvatio da to ba\u0161 nije zgodno ime.\u201c<\/p>\n

Kada pre\u0111emo \u2018Most 4\u2019, ovi nanoboti \u0107e biti u stanju da se pove\u017eu s na\u0161im mozgom preko neokortikalnog priklju\u010dka na internetski oblak, kada \u0107e se na\u0161a inteligencija ubrzano umnogostru\u010davati (milijardostru\u010davati). Onda kada se ta transformacija dogodi, u 2045, desi\u0107e se singularnost, posta\u0107emo ne\u0161to sli\u010dno bogovima. \u201eZa neko vrijeme bi\u0107emo hibrid izme\u0111u bilo\u0161kog i ne-biolo\u0161kog mi\u0161ljenja, ali, kako oblak nastavi da raste, nebiolo\u0161ka inteligencija \u0107e preovladati\u201c, ka\u017ee Kurzweil. \u201eTada \u0107e biti anahrono imati tijelo\u201c. Neznatno je podigao ruke uvis i za\u0161kiljio, kao stolar koga nervira \u010dvor u drvetu koje obra\u0111uje.<\/p>\n

Kurzweil priznaje da je bio duboko pogo\u0111en ranom smrti svoga oca, Fredrica. Fredric je bio briljantan dirigent i pijanista, ali je morao bez predaha raditi da sastavi kraj s krajem, i \u010desto je bivao odvojen od porodice. Kurzweilova majka jednom je primijetila, \u201eRaymond je to te\u0161ko podnosio. Trebao mu je otac \u2013 a oca nikad nije bilo u blizini\u201c. Kurzweil je sa\u010duvao 50 kutija o\u010devih stvari, od njegovih pisama i fotografija do ra\u010duna za struju, sve skupljeno u jednom magacinu u Newtonu, u dr\u017eavi Massachusetts. On se nada da \u0107e jednog dana stvoriti virtuelnog avatara svog oca, i dvojnikov um ispuniti informacijama iz stvari koje je sa\u010duvao, kao i svojim vlastitim sje\u0107anjima o snovima svoga oca, uskrsavaju\u0107i tako verziju broj 2 Fredrica Kurzweila.<\/p>\n

Potro\u0161ili smo milenijume racionali\u0161u\u0107i tragediju smrti. \u201eOna je prirodna, to je krajnji cilj \u017eivota\u201c, rekao mi je Kurzweil. \u201eAli to nije ono \u0161to osje\u0107amo kad \u010dujemo da je neko koga smo voljeli umro\u201c. U\u0107utao je na momenat, a onda se vratio pitanju koliko realisti\u010dan bi bio avatar njegovog oca, koliko utje\u0161an. \u201eProlaz na Turingovom testu za Fredrica Kurzweila, bi\u0107e svakim danom sve lak\u0161i\u201c, rekao je suvo se osmjehnuv\u0161i, \u201ezato \u0161to su ljudi koji su ga poznavali, kao ja, svakim danom sve stariji\u201c.<\/p>\n

***<\/p>\n

Meat Puppets, koji se bore protiv starenja, moraju se takmi\u010diti s evolucijskom nepredvidljivo\u0161\u0107u. Jan Wijg, koautor nedavno objavljenog rada koji tvrdi da je na\u0161 \u017eivotni vijek u osnovi ograni\u010den na 115 godina, rekao mi je: \u201eNa\u0161a su tijela sistemi za procesuiranje informacija. Ali da bi se tijelo popravljalo kao kompjuter, potrebno je dubinsko znanje o onome \u0161ta se doga\u0111a u \u0107elijama na molekularnom nivou. A mi ni ne znamo koliko tipova \u0107elija ima. Stvoriti \u010dovjeka nije ni blizu lako koliko stvoriti umjetnu inteligenciju, zato \u0161to smo mi rezultat zbrke i neinteligentnog dizajna slu\u010dajnih promjena nastalih na prirodnoj selekciji.\u201c<\/p>\n

Robocops moraju da se uhvate u ko\u0161tac s granicama do kojih se\u017ee definicija \u010dovjeka. Osman Kibar, izvr\u0161ni direktor biotehnolo\u0161ke kompanije po imenu Samumed, rekao mi je: \u201eMi ljudi smo veoma kreativni. Kada dosegnemo te granice, mi varamo \u2013 kao Kurzweil, koji ka\u017ee \u2018Hajde da promijenimo definiciju \u010dovjeka\u2019. Kako se koja na\u0161a funkcija zamjenjuje, u odre\u0111enom trenutku prestajemo da ih zovemo ljudske i nazivamo ih umjetnom inteligencijom (A.I)\u201c. Ve\u0107 imamo tehnologiju koja radi unutar na\u0161ih tijela, kao \u0161to su pejsmejkeri i kohlearni implanti. Paralizovan \u010dovjek nedavno je uspio otkucati 8 rije\u010di u minuti koriste\u0107i mo\u017edani kompjuter ugra\u0111en u motorni korteks mozga. Koliko \u0107e jo\u0161 pro\u0107i prije nego \u0161to se produkti precizne mehanike budu mogli koristiti svuda u tijelu?<\/p>\n

Institut 2045, osnovan od strane jednog bogatog Rusa, inspirisan Kurzweilovom vremenskom linijom, vjeruje da u najmanju ruku ve\u0107 mo\u017eemo da po\u010dnemo upla\u0107ivati prve rate. Internetska stranica Instituta ima \u201edugme besmrtnosti\u201c, kojim \u201estartujete razvoj va\u0161eg li\u010dnog avatara\u201c. Mo\u017eete da odaberete izme\u0111u robotske kopije s daljinskim upravljanjem, prosteti\u010dkog tijela na koje je presa\u0111ena va\u0161a glava, potpuno umjetno tijelo u koje je \u2018uploadovana\u2019 su\u0161tina koja vas odre\u0111uje, \u010dime \u0107e se \u201eposti\u0107i savr\u0161enstvo forme koja se ni u \u010demu ne\u0107e razlikovati od stvarnog ljudskog tijela.\u201c<\/p>\n

Glavna prepreka izgleda da je ta \u2013 \u0161ta da se \u010dini s glavom, naro\u010dito s mozgom. Futurista Juan Enriquez mi je rekao: \u201eBi\u0107emo u stanju da izvr\u0161imo transplantaciju glave na mi\u0161evima u narednih pet godina. I tu stvari postaju jako interesantne \u2013 ho\u0107e li se Miki Maus sjetiti svoje Mini?\u201c U ovom momentu, me\u0111utim, niko jo\u0161 nije izra\u010dunao kako da osvje\u017ei biologiju Mikijevog mozga, bez ozbira na \u010dije je tijelo prika\u010dena. Neuroni se ne regeneri\u0161u a mi ne stvaramo nove osim u hipokampusu. Ni\u0161ta ne poma\u017ee ako se mati\u010dne \u0107elije unesu u mozak; one tamo miruju, dok na kraju ne izumru.<\/p>\n

Benjamin Rapoport, specijalizant neurohirurgije u Weill Cornell centru za mozak i ki\u010dmu (Weill Cornell Brain and Spine Center) koji radi na projektu koji bi direktno spojio mozak sa umjetnom inteligencijom, ka\u017ee: \u201ePitanje je \u0161ta je to \u0161to nas fundamentalno \u010dini onim \u0161to jesmo? Ve\u0107ina ljudi misli da je to um. Ali mo\u017ee li um opstati jedino u vla\u017enom biolo\u0161kom supstratu od 1,5 kg te\u017eine, koji pluta u te\u010dnosti poput meduze? Ili mo\u017eemo li zamisliti da postoji negdje drugdje?\u201c Recimo u kompjuteru. Protok informacija u oba pravca izme\u0111u umjetne inteligencije s umom bi\u0107e mogu\u0107 u roku od jedne decenije, a nau\u010dnici ve\u0107 poku\u0161avaju da mapiraju 100 milijardi neurona u mozgu i preko 100 biliona veza me\u0111u njima \u2013 \u201ekonektom\u201c, kao su to neprikladno nazvali. Trenutno, mogu\u0107e je modelirati ne\u010diji mozak na sinapti\u010dkom nivou jedino seciranjem, nakon \u0161to je osoba umrla. Vremenom, me\u0111utim, izgleda da \u0107e biti mogu\u0107e posti\u0107i \u201eimitaciju cijelog mozga\u201c na \u017eivom subjektu. Ima\u0107emo permanentne kopije na\u0161ih mozgova koje bi \u2013 nadamo se \u2013 imale vlastitu svijest.<\/p>\n

Ali, ho\u0107emo li to biti mi? \u010cak iako ostavimo po strani pitanje koliki je dio onoga ko smo \u2013 somatski \u2013 to jest koji dio na\u0161ih identiteta proizilazi iz posljedica taktilnog, senzorskog i emotivnog iskustva da smo od krvi i mesa, a ne recimo red \u201eD\u201c u farmi kompjuterskih servera \u2013 koji ne mo\u017eete isklju\u010diti zbog problema s memorijom. Za razliku od kompjuterske, ljudska memorija nastaje kada elektrohemijski input, koji mozak uporedi s postoje\u0107im obrascima, i na osnovu toga kreira output. Ne postoji fizi\u010dka lokacija va\u0161e uspomene na prvi poljubac. Sje\u0107anje se mijenja u zavisnosti od stimulacije koja ga izaziva, zavisi da li ste se poljupca sjetili sljede\u0107eg dana, \u010ditali o njemu u pismu, ili ste naletjeli na biv\u0161u djevojku poslije 20 godina. Dakle, ako \u2018konektom\u2019 projekat uspije, i pre\u0111emo u silikonsku formu, mo\u017eda \u0107emo biti otporni na fizi\u010dko propadanje, i sposobni za zapanjuju\u0107e podvige u\u010denja i zaklju\u010divanja, ali li\u0161eni sje\u0107anja na miris \u0161afrana nakon proljetnje ki\u0161e. Ali, mo\u017eda ne\u0107emo sa\u010duvati ni sje\u0107anje da smo za to nekad marili.<\/p>\n

***<\/p>\n

Ray Kurzweil i Aubrey de Grey, obojica imaju rezervni plan ako njihov rad ne napreduje onoliko brzo koliko o\u010dekuju: kad umru, zamrznu\u0107e ih u te\u010dnom azotu, s instrukcijama da ih probude onda kad nauka zavr\u0161i poplo\u010davanje puta ka besmrtnosti. Njihov optimizam je za divljenje, i vjerovatno da je uznemirenost koju uzrokuju njihovi planovi u stvari standardna ljutnja koja se javlja kod onih koji su se kasno uklju\u010dili u proces ili su za njim zaostali. \u201eLjudi se obeshrabre kad \u010duju o ovim stvarima\u201c, ka\u017ee mi Kurzweil. \u201eOnda ka\u017eu, \u2018Ne znam da li bih htio \u017eivjeti toliko dugo.\u2019\u201c Za Kurzweila, koji ima dvoje djece, prihvatanje neminovne smrti nije ni\u0161ta razumnije od prihvatanja prerane smrti. \u201eUobi\u010dajeni je filozofski stav da smrt daje smisao \u017eivotu, a u stvari smrt je ono \u0161to otima svaki smisao\u201c, rekao mi je. \u201eOtima nam ljubav. Ona je kompletan gubitak nas samih. Ona je tragedija.\u201c<\/p>\n

Pa ipak. Pro\u0161le godine geneti\u010dar Nir Barzilai bio je doma\u0107in prikazivanja dokumentarnog filma o dugovje\u010dnosti, i nakon projekcije postavio je pitanje ljudima u publici, bilo ih je oko 300. Ispri\u010dao mi je: \u201eRekao sam \u2018U prirodi, dugovje\u010dnost i razmno\u017eavanje su me\u0111usobno zamjenjivi. Prema tome, opcija broj jedan je, da postajete besmrtni, ali nema vi\u0161e reprodukcije na zemlji, nema trudno\u0107e, prvih ro\u0111endana, prvih ljubavi\u2019 \u2013 i nastavio da im nabrajam\u201c. Nasmijao se svojoj rje\u0161enosti da im ote\u017ea situaciju. \u201eOpcija broj dva, rekao sam, je da \u017eivite 85 godina a da nijedan dan ne budete bolesni, sve je sjajno, zdravo i samo se jedno jutro vi\u0161e ne probudite\u201c. Glasanje je bilo ubjedljivo, nastavio je. \u201eOpcija broj jedan dobila je 10 ili 15 glasova. Svi ostali podigli su ruku za Opciju broj dva.\u201c<\/p>\n

\u017delja da sa\u010duvamo \u017eivot kakav poznajemo, \u010dak i po cijenu umiranja, je duboko ljudska. Mi smo kodirani vjerom da je smrt majka svih ljepota. Tako\u0111e smo kodirani, s kontradiktornom rije\u0161eno\u0161\u0107u da ostanemo ta\u010dno onakvi kakvi jesmo, zauvijek \u2013 ili barem malo du\u017ee, prije no stignemo do kraja.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a>\/The New Yorker<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svaki eksperimentator na polju dugovje\u010dnosti ima svoj talisman u formi fotografije ili videa dva mi\u0161a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-227729","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/227729","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=227729"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/227729\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=227729"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=227729"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=227729"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}