{"id":227196,"date":"2017-06-02T06:00:24","date_gmt":"2017-06-02T04:00:24","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=227196"},"modified":"2017-06-01T09:10:58","modified_gmt":"2017-06-01T07:10:58","slug":"kako-jacati-volju-motor-psihe-koji-nosi-trku","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/06\/02\/kako-jacati-volju-motor-psihe-koji-nosi-trku\/","title":{"rendered":"Kako ja\u010dati volju \u2013 motor psihe koji nosi trku?"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Sun\u010dica Jovanovi\u0107<\/strong><\/p>\n

\"trcanje\"<\/a>Fizi\u010dka spremnost se trenira, znaju se njeni limiti I koji su ta\u010dno koraci kako se ona dovodi do svog maksimuma. A pitanje \u201cglave\u201d ostaje na li\u010dnom izboru, do\u017eivljava se kao ne\u0161to \u0161to se ima ili nema, a istina je da je, tako\u0111e, u pitanju trening koji dovodi do razvoja svojih psihi\u010dkih funkcija kojeupravljaju telesnim procesima, koordinacijom, taktikom, snagom i izdr\u017eljivo\u0161\u0107u.<\/p>\n

Kada pogledamo psihologiju trka\u010da na duge staze, mi sti\u010demo po\u0161tovanje I razumevanje ljudske vrste koja dovodi telo i um do krajnjih granica ili ih \u010dak I prevazilazi. Jedna od klju\u010dnih psihi\u010dkih sposobnosti u ovom sportu je volja ili motor psihe. Ona ozna\u010dava sposobnost kontinuiranog ulaganja napora u dostizanje cilja. U svakodnevnom \u017eivotu, volja nam poma\u017ee da se razvijamo u samostalnu individuu i centralna je sila na\u0161e individuacije. Trka\u010di su ljudi kod kojih je ova sposobnost razvijenija nego kod drugih, ali im je I najpotrebnija. Ukoliko je nisu dovoljno razvili, lako odustaju, nemaju energije da odr\u017ee pokret i gube ambiciju nakon prvih znakova slabosti. Volja zahteva 0% talenta, nije povezana sa inteligencijom niti predispozicijama osobe da se bavi odre\u0111enim sportom i poslom. Od sportista kojima je okolina davala velike \u0161anse za uspeh mo\u017eemo\u010duti: \u201cEh \u0161ta bih ja sve postigao da sam toliko trenirao\u201d, ali nije, i to je dovoljan razlog da se odustane a sa\u010duva samopouzdanje \u2013 mogao sam, a nisam. U ovakvim primerima jasno se vidi odsustvo hrabrosti i istrajnosti.<\/p>\n

Sportisti sa kojima sam radila su skloni da za sebe ka\u017eu da imaju jaku volju, misle\u0107i na trenutke kada im ide dobro. Me\u0111utim, pravi test na\u0161e volje nastaje kada se performans usporava, kada telo po\u010dinje da \u0161alje signale bola i kada se tim signalima pripi\u0161u misli kao \u0161to su: \u201cJa ovo ne mogu! Ne\u0107u izdr\u017eati! Prete\u0161ko je!\u201d. Volja nam je najpotrebnija onda kada pomislimo da odustanemo od dalje borbe, od daljeg ulaganja i investiranja i kada pomislimo da je bolje da smo na nekom drugom mestu. Sportisti koji ovu sposobnost imaju razvijenu, osta\u0107e u trci, stimulisa\u0107e preostale svoje resurse, preusmeravati ih, ima\u0107e vi\u0161e na\u010dina na koje mogu da re\u0161e nastali problem i izabra\u0107e najodgovaraju\u0107i. Da bi ostvarili \u017eeljen i i zacrtani cilj upravlja\u0107e svojim emocijama, na\u0107i \u0107e misli koje im poma\u017eu, ponavljati ih, slu\u0161a\u0107e intuiciju, svoje impulse, uklju\u010di\u0107e imaginaciju i odre\u0111ene senzacije.<\/p>\n

Trening snage volje<\/strong><\/p>\n

Kao \u0161to se mi\u0161i\u0107 ja\u010da serijom ve\u017ebi i kontrakcija , tako se i volja osna\u017euje ponavljanjem volje i to upravo ponavljanjem bezvoljnih aktivnosti, onih u kojima nema u\u017eivanja jer, nagla\u0161avam, volja nije ako rado radimo ono u \u010demu veoma u\u017eivamo i \u0161to ima smisla, nego nam je neophodna onda kada moramo da nastavimo i kada ne u\u017eivamo, i kada ne vidimo odmah dobiti od toga i kada su \u0161anse male. Ako \u017eelimo da imamo ja\u010de trbu\u0161ne mi\u0161i\u0107e radi\u0107emo ve\u017ebe ba\u0161 za stoma\u010dni predeo. Ako \u017eelimo da imamo ja\u010du volju, meditacija, ve\u017ebe relaksacije, koncentracije i kontrole emocija nam mogu biti od pomo\u0107i, ali ne \u201cga\u0111aju\u201d tamo gde treba.<\/p>\n

Za ja\u010danje motora psihe koriste se razne \u201cbeskorisne aktivnosti\u201d koje nemaju nikakvu poentu osim ja\u010danja volje. Budite kreativni u smi\u0161ljanju ovog zadatka, pitajte trenera ili nekog drugog zapomo\u0107, cilj je da ta ve\u017eba nema nikakvu funkciju i da je radite zato\u0161to je te\u0161ka, a radije ne biste to radili. Na primer, preme\u0161tanje gomile kamenja (drva, li\u0161\u0107a, tegova, knjiga)na drugu gomilu i zatim vra\u0107anje te iste gomile na po\u010detni polo\u017eaj, ili svaki dan sedate na podu 10 minuta, ili vrtite lenjir svaki dan u odre\u0111enom ritmu, izvadite stvari iz ormana i ponovo ih vratite\u2026 Dakle, nije va\u017eno \u0161ta \u0107ete da radite, nego \u010din koji izvodite, uz svest i misli koje \u0107ete sebi govoriti, kao na primer: \u201cJa ho\u0107u ovo da radim\u201d, uz jasnu odluku da radite voljno, zainteresovano, precizno i sa stilom.<\/p>\n

Italijanski psiholog Roberto Assagioli svrstao je volju kao klju\u010dni element svog rada i metoda \u201cPsihosinteze\u201d. Definisao ju je kao centralni element i direktnu ekspresija Ja ili Selfa\u201d. Tako\u0111e navodi tri stadijuma volje: 1. Prepoznavanje da volja postoji (ja mogu da upravljam mojim pona\u0161anjem, emocijama i telom) 2. Imati volju (ose\u0107ati snagu svoje volje), i 3.Biti volja (spontano ula\u017eemo napor, ne \u201cnakanjujemo se\u201d). Assagioli dodaje da postoji i \u010detvrti stadijum Transpersonalne volje gde postajemo povezani sa spiritualnim aspektima na\u0161eg bi\u0107a i usmeravamo volju na ne\u0161to \u0161to do\u017eivljavamo ve\u0107im od sebe.<\/p>\n

Upotreba volje ja\u010da volju<\/strong><\/p>\n

Pored pomenutih \u201ckondicionalnih ve\u017ebi\u201d, trening volje mo\u017eete upotpuniti i Assagolijevim ve\u017ebama odmah sada, dok \u010ditate ovaj tekst. Smestite se udobnije, uzmite olovku i papir i stavite sa strane kako biste zapisali ono \u0161to vam padne na pamet (nemojte da vas mrzi), i \u0161to \u017eivlje zamislite svu \u0161tetu koja nastaje zbog slabosti va\u0161e volje u toku treninga ili same trke. Razmislite o tome, o svakoj posledici koja vam padne na pamet, o svakoj prepreci, unutra\u0161njoj i spolja\u0161njoj na koju nailazite i zapi\u0161ite je. Kakva ose\u0107anja vam se javljaju? Da li ose\u0107ate stid, prezir, nezadovoljstvo, \u017eelju da to promenite slede\u0107i put\u2026?<\/p>\n

Nakon ovoga, okrenite list i zamislite sve prednosti koje treniranje volje mo\u017ee da vam donese\u2026 mislite o tome, kako to izgleda, \u0161ta posti\u017eete, kako se ose\u0107ate, \u0161ta u va\u0161em telu ose\u0107ate, kako na to gledate, \u0161ta govorite sebi, da li vam se javlja radost zbog novih mogu\u0107nosti koje se otvaraju, intenzivna \u017eelju da ih ostvarite\u2026.?<\/p>\n

Zatim, zamislite sebe \u0161to \u017eivopisnije kao osobu jake volje, kako tr\u010dite odlu\u010dnijim i ja\u010dim koracima, kako imate potpuniju samokontrolu svakog pokreta i kako se uspe\u0161no suprostavljate svim preprekama.<\/p>\n

Sve \u0161to ste zapisali, naro\u010dito poslednja dva koraka, mo\u017eete \u010ditati pred svaki trening, ve\u017ebati da prizovete svoje misli u trenucima kada su vam potrebne, setite se sebe i vidite sliku sebe kako izgledate onda kada imate jaku volju.<\/p>\n

Ovo su samo neke od ve\u017ebi za ja\u010danje mentalne snage i veoma je va\u017eno naglasiti da je svaki sportista osoba za sebe, te da je potrebno da prona\u0111ete svoj na\u010din podno\u0161enja napora, da ga praktikujete na treningu, ponavljate kako bi postajao rutina i deo va\u0161e li\u010dnosti i volje, i kako biste to iskoristili na takmi\u010denju.<\/p>\n

Autor teksta je master psiholog, sertifikovani psiholo\u0161ki savetnik OLI metoda, sa iskustvom u radu sa sportistima i sportskim timovima
\nDanas<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U novije vreme sporta i atletike sve se \u010de\u0161\u0107e \u010duje re\u010denica: \u201cTr\u010danje je 90 posto pitanje mentalne snage\u201d, I skoro da se ne dovodi u sumnju ta\u010dnost ove tvrdnje<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-227196","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/227196","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=227196"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/227196\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=227196"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=227196"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=227196"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}