{"id":226994,"date":"2017-05-29T08:47:53","date_gmt":"2017-05-29T06:47:53","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=226994"},"modified":"2017-05-29T08:47:53","modified_gmt":"2017-05-29T06:47:53","slug":"kako-radi-cenzura","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/05\/29\/kako-radi-cenzura\/","title":{"rendered":"Kako radi cenzura"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Ai Weiwei <\/strong><\/p>\n

\"cenzura\"<\/a>Cenzurisanje govora ukida na\u0161u slobodu da biramo \u0161ta da prihvatimo od drugih i \u0161ta da izrazimo pred drugima i neminovno vodi u depresiju. Kada strah dominira, prava sre\u0107a nestaje, a individualna snaga volje presu\u0161uje. Rasu\u0111ivanje postaje iskrivljeno, a racionalnost nam izmi\u010de iz ruku. Grupno pona\u0161anje postaje divlje, abnormalno i nasilno.<\/p>\n

Kada dr\u017eava kontroli\u0161e ili blokira protok informacija, ona ne samo da potvr\u0111uje svoju apsolutnu mo\u0107, ve\u0107 istovremeno izaziva i dobrovoljno pot\u010dinjavanje i priznanje svoje dominacije od strane ljudi nad kojima vlada. To, zauzvrat, podr\u017eava aksiom poni\u017eenih: prihvati zavisnost zarad prakti\u010dne koristi.<\/p>\n

Najelegantniji na\u010din da se prilagodite cenzuri je to da se podvrgnete autocenzuri. Ovo je savr\u0161en metod da umirite mo\u0107nike i pripremite teren za obostrano korisnu razmenu. Poslu\u0161ni\u010dki \u010dinovi koji donose mala zadovoljstva mogu izgledati nebitno; ali bez njih, brutalni sistem cenzure ne bi bio mogu\u0107.<\/p>\n

Za ljude koji prihvataju pasivnu poziciju u odnosu prema vlastima, \u201esnala\u017eenje\u201c postaje najvi\u0161a vrednost. Oni se smeju, klanjaju i klimaju glavom, i takvo pona\u0161anje obi\u010dno vodi \u017eivotu koji je udoban i li\u0161en nevolja. Taj stav je u osnovi defanzivan. Jasno je da u svakoj raspravi u kojoj je jedna strana u\u0107utkana, tvrdnje druge strane ne\u0107e biti izlo\u017eene sumnji.<\/p>\n

To je situacija koju imamo danas u Kini: samou\u0107utkana ve\u0107ina, udvorice mo\u0107nog re\u017eima, ogor\u010deni na ljude poput mene koji se usu\u0111uju da se usprotive re\u017eimu, zapravo su dvostruko ogor\u010deni, jer znaju da je njihova poni\u017eenost samoskrivljena. Tako samoodbrana postaje i samouteha.<\/p>\n

Po\u0161to je sistemu cenzure neophodna saradnja i pre\u0107utni pristanak cenzurisanih, ne sla\u017eem se sa uobi\u010dajenim gledi\u0161tem da su cenzurisani naprosto \u017ertve. Dobrovoljna autocenzura donosi koristi osobi koja joj se podvrgava i sistem ne bi funkcionisao bez ovog aspekta dobrovoljnosti.<\/p>\n

Ljudi koji su spremni da se cenzuri\u0161u, podlo\u017eni su raznovrsnim moralnim izazovima. Oni nikada nisu bili \u017ertve, niti \u0107e to ikada biti, uprkos povremenom prolivanju krokodilskih suza. Svaki put kada poka\u017eu servilnost, oni ugreju srca autoritaraca i nanesu \u0161tetu ljudima koji protestuju. Njihov kukavi\u010dluk se \u0161iri i doprinosi moralnom kolapsu na\u0161eg dru\u0161tva. Ako ti ljudi veruju da je kolaboracija jedini na\u010din da izbegnu opasnost da i sami postanu \u017ertve, onda je to bauljanje po mraku koje se ne\u0107e dobro zavr\u0161iti.<\/p>\n

Sistem automatski nagra\u0111uje saradnju obi\u010dnih ljudi; nema potrebe da se oni me\u0111usobno nadme\u0107u za ove nagrade. Ali menad\u017eeri umetni\u010dkih i kulturnih projekata moraju da u\u010dine vi\u0161e od toga: moraju proaktivno pokazati da \u201erazumeju\u201c i da \u0107e se prilagoditi autoritarcima i za\u0161tititi njihovu sliku u javnosti. Oni znaju da projektu, a mo\u017eda i celoj organizaciji, preti ukidanje ako bilo \u0161ta izazove nezadovoljstvo na vrhu.<\/p>\n

U takvom sistemu, gde umetni\u010dka dela uspevaju ili propadaju ne u slobodnoj utakmici, ve\u0107 u skladu sa korumpiranim kriterijumima, svaki stvaralac koji poseduje bilo kakvu autenti\u010dnu vitalnost mora da se pravi glup i pristane na pre\u0107utne sporazume.<\/p>\n

Dobro je poznato da meni nije dopu\u0161teno da govorim u bilo kom javnom forumu. Moje ime je izbrisano sa svih javnih medija. Nije mi dopu\u0161teno da putujem po Kini i zabranjen mi je pristup dr\u017eavnim medijima, na kojima sam ina\u010de redovno napadan. Komentatori sa dr\u017eavnih medija pretvaraju se da su nepristrasni, ali to je nemogu\u0107e po\u0161to se nalaze iza za\u0161titne zavese dr\u017eave. Oni se ne bave temama kao \u0161to je sloboda govora ili kvalitet \u017eivota ogromne ve\u0107ine Kineza. Specijalnost su im beskrupulozni napadi na glasove koji su ve\u0107 skrajnuti.<\/p>\n

Moja virtuelna egzistencija, ako je tako mo\u017eemo nazvati, postoji samo me\u0111u onim ljudima koji su izabrali da obrate pa\u017enju na mene, a oni se dele u dve kategorije: one koji vide moje pona\u0161anje kao osna\u017euju\u0107e za smisao sopstvenih \u017eivota, i one koji me vide kao nekog ko ometa njihov put ka koristi, i koji mi to ne mogu oprostiti.<\/p>\n

Tek kada Kina bude ponudila pravi\u010dne i pravedne platforme za izra\u017eavanje javnog mi\u0161ljenja, posta\u0107e mogu\u0107e da na\u0111emo zajedni\u010dki jezik. Podr\u017eavam osnivanje takvih platformi. To bi trebalo da bude prvi princip omogu\u0107avanja dru\u0161tvene pravde. Ali tamo gde je sve la\u017eno, svako ko ustane u odbranu istine izgleda naivan, pa \u010dak i detinjast. Zaklju\u010dio sam da je ovaj put \u201enaivnosti\u201c jedini koji mi je ostao otvoren. Imam obavezu da budem jednako uskouman kao i oni \u201euskoumni\u201c Ujguri i Tibetanci o kojima slu\u0161amo.<\/p>\n

Umetnik je pokreta\u010d, on u\u010destvuje u politici. Naro\u010dito u vreme istorijskih promena, estetske vrednosti su uvek u prednosti. Dru\u0161tvo koje proganja ljude koji istrajavaju u individualnim vrednostima je necivilizovano i li\u0161eno budu\u0107nosti.<\/p>\n

Kada osoba iznese svoje vrednosti u javnost, standardi i etika te osobe, ali i celog dru\u0161tva, mogu biti izlo\u017eeni sumnji. Individualna sloboda izra\u017eavanja stimuli\u0161e jasniju razmenu mi\u0161ljenja i argumenata. To je princip koji se nalazi u osnovi moje filozofije umetnosti.<\/p>\n

Cenzura u Kini ograni\u010dava saznanje i vrednosti, a to je klju\u010d za nametanje ideolo\u0161kog ropstva. \u010cinim sve \u0161to je u mojoj mo\u0107i da razotkrijem surovosti, one suptilne kao i one manje suptilne. Kako stvari danas stoje, racionalni otpor mo\u017ee biti zasnovan samo na malim \u010dinovima pojedinaca. Kada omanem, odgovornost je samo moja, ali prava koja zahtevam pripadaju svima.<\/p>\n

I ideolo\u0161ki robovi se mogu pobuniti. Na kraju, oni to uvek i u\u010dine.
\nPe\u0161\u010danik<\/a>\/The New York Times<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Za ljude koji prihvataju pasivnu poziciju u odnosu prema vlastima, \u201esnala\u017eenje\u201c postaje najvi\u0161a vrednost. Oni se smeju, klanjaju i klimaju glavom, i takvo pona\u0161anje obi\u010dno vodi \u017eivotu koji je udoban i li\u0161en nevolja<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":144893,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-226994","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226994","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=226994"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226994\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/144893"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=226994"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=226994"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=226994"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}