{"id":226494,"date":"2017-05-19T07:58:28","date_gmt":"2017-05-19T05:58:28","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=226494"},"modified":"2017-05-19T08:01:44","modified_gmt":"2017-05-19T06:01:44","slug":"radnika-jos-ima-ali-klase-sve-manje","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/05\/19\/radnika-jos-ima-ali-klase-sve-manje\/","title":{"rendered":"Radnika jo\u0161 ima, ali klase sve manje"},"content":{"rendered":"

Pi\u0161e: Milutin Mitrovi\u0107<\/strong> <\/p>\n

\"radnici\"<\/a>“Svetski dr\u017eavnici, upravlja\u010di, du\u017eni su da u\u010dine sve kako bi svaki \u010dovek i svaka \u017eena imali mogu\u0107nosti da rade, da uzdignuta \u010dela mogu da gledaju drugoga u lice, da o\u010duvaju svoje dostojanstvo\u2026 Svaki radnik ima pravo na otpor, mladi posebno imaju pravo da tra\u017ee da njihovi napori, njihov entuzijazam, njihove energije i njihove mo\u0107i ne budu beskorisni\u2026\u201c tako govori papa Francisko. Za\u0161to citirati ba\u0161 Papu? Zato \u0161to je Zingmund Bauman, primaju\u0107i nagradu \u201eKarlo Veliki\u201c pro\u0161le godine rekao, pored ostaloga: \u201ePapa Francisko je verovatno jedina javna li\u010dnost koja poseduje planetarni autoritet i ima hrabrosti i odlu\u010dnosti da \u010dupa duboke korenove zla, konfuzije i dana\u0161nje nemo\u0107i, te da ih obznani\u2026\u201c A za\u0161to Bauman? Zato \u0161to je do svoje nedavne smrti bio ne samo najzna\u010dajniji sociolog dana\u0161njice, nego i intelektualni reper svih razumu sklonih ljudi.<\/p>\n

Ostaje bar jo\u0161 jedno pitanje: \u010demu ova tema? Odgovor bi bio: zato \u0161to je pravo na rad najelementarnije pravo ljudskog bi\u0107a, a do\u017eivljava da bude ga\u017eeno \u0161to ljudskom sebi\u010dno\u0161\u0107u, \u0161to tehnolo\u0161kim napretkom koji rad izbacuje iz procesa proizvodnje. Izbacuje fizi\u010dki i nisko kvalifikovani rad, a da nijedna politi\u010dka, dru\u0161tvena ili eti\u010dka skupina nije preduzela gotovo ni\u0161ta da otvori nove mogu\u0107nosti ljudima da izgubljeni ni\u017eerazredni posao zamene boljim i dostojanstvenijim. Dok je slu\u017eila interesima gra\u0111ana, politika se nije ustru\u010davala da organizuje masovne, \u010dak polu-prinudne analfabetske kurseve. Bar podjednaka potreba postoji danas, da se ukloni digitalna i stru\u010dna nepismenost ogromnog broja ljudi. Bez toga napredak je osu\u0111en da bude ru\u017eno nasilje nad ogromnim delom \u010dove\u010danstva.<\/p>\n

U nedostatku alternative za dana\u0161nje socijalno truljenje, gubitnici i pora\u017eeni, a njih je ve\u0107ina ako se ra\u010duna cela planeta, padaju u naru\u010dje najgorih politi\u010dkih manipulatora1 sa uo\u010dljivo diktatorskim ambicijama. Radni\u010dka klasa, dana\u0161nji proletarijat, u razvijenom svetu glasa za ekstremne populisti\u010dke opcije: u Francuskoj za Mari Le Pen, u Americi za Trampa, u Britaniji za Fara\u017ea i brexit, u Italiji za Bepe Grila2 \u2013 oni im jedini obe\u0107avaju bolji \u017eivot i dostojniji dru\u0161tveni status, \u201ebez ako i ali\u201c \u2013 nije va\u017eno koliko je to iskreno i ostvarivo. Drugi ne nude ni toliko. Nekada uzdizana i idealizovana, radni\u010dka klasa je danas sru\u0161ena ispod statusa za\u0161ti\u0107enih vrsta.<\/p>\n

Posegao bih za anegdotom: U vreme bombardovanja Srbije \u201eomra\u017eeni\u201c Stipe \u0160uvar uputio se u Aviano pred ameri\u010dku vazduhoplovnu bazu da se pridru\u017ei protestima koji su trajali danima. U Trstu se zadr\u017eao da odr\u017ei konferenciju za novinare u sredi\u0161tu komunisti\u010dke partije. Posle \u017eestoke osude \u201eimperijalisti\u010dke intervencije\u201c, kad se krenulo sa pitanjima, jedan od novinara se zainteresovao koliko njegova Radni\u010dka partija ima radnika, budu\u0107i da je rekao da ima srazmerno najve\u0107i broj profesora, doktora nauka, intelektualaca. Odgovorio je: Toliko malo da je po\u0161tenije re\u0107i da ih nema. Radnici su oti\u0161li Tu\u0111manu. I suvi\u0161e dugo su varani obe\u0107anjem bolje budu\u0107nosti, pa odlaze tamo gde o\u010dekuju da \u0107e dobiti bar ne\u0161to konkretno i odmah.<\/p>\n

Ko danas \u010dini radni\u010dku klasu, barem kada je re\u010d o industrijskom svetu, koji je uzor i budu\u0107nost ostalih? U Britaniji, koja je zapo\u010dela industrijsku revoluciju, iznedrila radni\u010dku klasu i \u010dak obele\u017eila razdoblje u literaturi opisima potresnog \u017eivota radnika, danas, kako statistike pokazuju (The Great British Class Survey), tradicionalna radni\u010dka klasa \u010dini samo 14 odsto stanovni\u0161tva, uz prose\u010dnu starost od 56 godina. Prekarijat je gotovo upola mla\u0111i i dvostruko masovniji od nje. Nebitno je koliko nam se to dopada ili ne \u2013 to je sada\u0161njost Britanije i budu\u0107nost ostalih. Da ne bude kako name\u0107em svoj skepticizam naveo bih Pola D\u2019Amata, autora knjige The Meaning of Marxism (Zna\u010denje marksizma) i jednog od najagilnijih teoreti\u010dara okupljenih oko revije Socialist Worker, koji pi\u0161e: \u201eU\u0161li smo u postindustrijsko dru\u0161tvo, u kojem automatizacija \u2018ste\u0161njava\u2019, ako ne i elimini\u0161e radni\u010dku klasu\u201c. On nije tako radikalan kao Andr\u00e9 Gorz koji je jo\u0161 1980. godine skretao pa\u017enju: \u201eKapital je uspeo da redukuje radnu snagu u procesu proizvodnje\u201c. Njih dvojica i masa drugih koji danas pi\u0161u o nestajanju radni\u010dke klase znaju vrlo dobro da je Marks pretpostavljao da \u0107e ma\u0161ine jednoga dana zameniti radnike, \u010dak se poigravao mi\u0161lju kako \u0107e biti u\u017easno za kapital kada bez sprege plata-rad prestane da postoji kapital.3<\/p>\n

Svi dokazi upu\u0107uju na to da je vreme nestajanja radni\u010dke klase upravo ovo u kojem \u017eivimo, samo \u0161to ono nije ba\u0161 onakvo kakvim ga je Marks zami\u0161ljao i nije nimalo vedro, kako su ga zami\u0161ljali njegovi poklonici. Naime, vreme je, ne da se revidira Marks, jer on je briljantno analizirao svoje doba iz svog ugla, ve\u0107 da se pojavi neka nova misao koja \u0107e biti u stanju da podjednako kriti\u010dki oceni dana\u0161nja kretanja i nasluti budu\u0107nost. Radnici danas sve manje proizvode predmete, rad postaje sve prekarniji, nestabilniji, part time i bez pogodnosti i prava koje je imao. Sve ve\u0107i broj ljudi radi u neformalnim sektorima. Odatle analiti\u010dari izvla\u010de tezu o \u201ebeste\u017einskom\u201c kapitalizmu. Nekada je postojao \u201erealni rad\u201c u kojem su proizvo\u0111ena opipljiva dobra. Danas on sve vi\u0161e ustupa mesto instant transferu kapitala, tokovima informacija, web komunikacijama, interkonekcijama, mre\u017eama\u2026 nova industrijska realnost otvara rasprave o \u201edematerijalizovanju\u201c kapitalizma. Danas, kako tvrdi Guy Standing, dominantnu poziciju preuzima prekarijat (nestalan, privremeni rad) \u2013 \u201eklasa\u201c nastala prinudnim prihvatanjem bilo kakvih uslova rada \u2013 daleko od tradicionalne radni\u010dke klase. Kapitalizam sve efikasnije pretapa zaposlene i \u201erezervnu armiju\u201c nezaposlenih u amorfnu masu poluzaposlenih, koja u strahu od gubitka i toga malo \u0161to ima, nema hrabrosti da se postavi kao klasa, kao deo dru\u0161tva koji ima pravo da bude respektovan.<\/p>\n

\u0160to je zemlja manje razvijena, to je ovaj proces tragi\u010dniji, asocijalniji, nehumaniji. Radni\u010dka klasa u tradicionalnom smislu raste i opstaje zajedno sa zastarelim procesima proizvodnje jo\u0161 samo u Tre\u0107em svetu. Kongres SAD je 2011. godine raspravljao o \u010dinjenici da je u tom trenutku Kina imala ve\u0107 preko 300 miliona radnika, dakle vi\u0161e nego \u0161to je Amerika imala stanovnika. Ako je i\u0161ta od komunisti\u010dke ideologije ostalo u Kini, ona \u0107e prva morati da na\u0111e odgovor na tendencije zatomljivanja radni\u010dke klase, a bez nu\u0111enja alternative za skrajnute ljude. Nije zgorega setiti se Olafa Palmea i njegovih re\u010di: \u201eStatistike o radnim odnosima prikrivaju \u017ealosnu sudbinu mnogih ljudi. One ne vode ra\u010duna o tome da je svaki me\u0111u milionima nezaposlenih ljudsko bi\u0107e\u201c.<\/p>\n

Dovoljno smo upoznali fake mind neoliberalizma, pa lako mo\u017eemo prepoznati podmetanje kako je levica ta koja tra\u017ei da se po svaku cenu o\u010duva neproduktivan fizi\u010dki rad i proletarijat. Najve\u0107e usporavanje produktivnosti protekle decenije, me\u0111utim, zbilo se u Americi u kojoj je totalitarna demokratija neoliberalizma dominantna idelogija bez obzira na to da li su na vlasti demokrati ili republikanci. Ekonomista Robert Gordon autor je studije koja nosi naslov: \u201e\u010cudo ameri\u010dke produktivnosti je zavr\u0161eno\u201c. Mno\u0161tvom podataka on dokazuje da je u Britaniji rast produktivnosti upola ve\u0107i od ameri\u010dkih 0,34 odsto, a da je u Nema\u010dkoj jedan i po puta ve\u0107i. Sve te brojke padaju u senku kineskih 3,3 odsto4 (skoro deset puta vi\u0161e nego u Americi), bez obzira \u0161to je rast produktivnosti zemlje koja se industrijalizuje uvek ve\u0107i. Kina postaje opomena svima.<\/p>\n

Pred produktivnijim suparnikom Trampova Amerika je posegla za jo\u0161 jednom marketin\u0161kom poluistinom nazvav\u0161i svoje zatvaranje borbom protiv \u201esocijalnog dampinga\u201c. U pitanju je jo\u0161 jedan vid opstrukcije globalizacije, koja je pokazala sposobnost zemalja u razvoju da efikasno konkuri\u0161u razvijenima samo ako se i njima omogu\u0107i da ravnopravno primenjuju odnose koji su doskora va\u017eili samo za kolonijaliste. Tramp \u017eeli da izoluje naciju, kapital i radni\u010dku klasu Amerike5 od pla\u0107anja ra\u010duna za decenije i decenije povla\u0161\u0107enog polo\u017eaja i stvaranja profita na ra\u010dun svih manje mo\u0107nih. Samo kada bi bio manje populista i kada bi po\u0161tovao ameri\u010dke liberalne mislioce, shvatio bi da svako zatvaranje vodi daljem gubitku vode\u0107e pozicije u svetu. Ameri\u010dka radni\u010dka klasa je po principu trickle-down (prelivanja bogatstva nani\u017ee) u\u010destvovala u eksploataciji, kao \u0161to je to slu\u010daj i sa evropskom, odnosno sa svakom radni\u010dkom klasom koja je u najrazvijenijim zemljama profitirala od monopolskog polo\u017eaja svoje nacionalne ekonomije. Do\u0161lo je vreme da se taj ra\u010dun izjedna\u010di, a po zakonu spojenih sudova to izjedna\u010davanje neminovno vodi do sni\u017eavanja vi\u0161eg nivoa kako bi se podigao onaj ni\u017ei.<\/p>\n

\u017divimo u clickbait civilizaciji. Koliko te neko klikne i \u201elajkuje\u201c pa puta 1.000, toliko vredi\u0161 evra na tr\u017ei\u0161tu, a koliko si prisutan na TV-u toliko zna\u010di\u0161 u javnom \u017eivotu. Mo\u017eete li se setiti kada ste poslednji put na TV-u ili internetu gledali neku (makar) komediju o radnicima. Nema ih, nema dana\u0161njih \u201eKamiond\u017eija\u201c, nema \u201eKradljivaca bicikala\u201c, nema onih \u0161armantnih britanskih lumpenmuvatora iz serije \u201eMu\u0107ke\u201c (Only Fools and Horses). Taj dru\u0161tveni sloj je prestao da bude zanimljiv. Da ne pominjem \u201eMi\u0161eve i ljude\u201c, remek delo filmske drame6 koje u tromom ritmu od samo 240 kadrova do\u010darava svu tegobu i strahotu Velike krize. U krizi za koju nismo na\u010disto da li jo\u0161 traje, gotovo polovina mlade generacije iz fakultetskih klupa ba\u010dena je direktno na otpad. To su ljudi koji bi trebalo da grade novu postindustrijsku civilizaciju. Nisam ni \u010duo da su nekoga inspirisali da napravi ozbiljnu dramu o njima. Drama nije rijaliti!<\/p>\n

Ne\u0107e nestati odjednom ni klasi\u010dna radni\u010dka klasa, oni ljudi koji svojim rukama znaju da naprave ne\u0161to korisno. Oni su izgradili put do interneta, vasionskih letova, 3D \u0161tampe i ostalih osnova budu\u0107nosti. Zato zaslu\u017euju na\u0161e po\u0161tovanje, a izlo\u017eeni su nipoda\u0161tavanju, gotovo preziru. Nema ko da stane u njihovu za\u0161titu \u2013 sindikati su postali sprdnja. U Srbiji ih ima, prema tvrdnjama senzacionalista, \u010dak 24.000, budu\u0107i da po zakonu svaka grupa zaposlenih \u201edemokratski\u201c mo\u017ee da se upi\u0161e u registar kao samostalni sindikat. Uistinu registrovanih pri odgovaraju\u0107oj Agenciji ima oko 3.000 \u2013 dovoljno da poslodavci i dr\u017eava mogu mirno da spavaju, jer tako usitnjeni sindikati, od koji su jedan deo sigurno poduprli poslodavci i vlast, u nedogled \u0107e se iscrpljivati u me\u0111usobnim sva\u0111ama.<\/p>\n

Pristalice cinizma nazvanog realpolitika su u pravu kad ka\u017eu da \u0107e se vremenom sve to slegnuti, dobiti humaniju formu; ljudska zajednica \u0107e preuzeti odgovornost, pa \u0107e se iz haosa roditi novi red. Time zaba\u0161uruju tragediju dana\u0161njih uni\u0161tenih ljudskih sudbina i \u010ditavih generacija te svesno ili nesvesno brane politiku i sistem zasnovan na li\u010dnim koristima. Naravno da postoji i donekle optimisti\u010dkija strana, bar koliko za primer. Ovih dana prilikom boravka u Italiji biv\u0161i ameri\u010dki predsednik Obama je dugo razgovarao sa sekretarom italijanske Demokratske partije Rencijem. Navodno su skicirali ne\u0161to \u0161to je nazvano \u201e\u010cetvrti put\u201c \u2013 re\u010d je o politi\u010dkom pravcu. To bi trebalo da bude ne\u0161to dalje, savremenije i bolje nego Blerov \u201eTre\u0107i put\u201c. Te\u0161ko je pretpostaviti \u0161ta ta \u201ekova\u010dnica\u201c kako su je nazvali treba da iskuje. Navodno bi \u010detiri osniva\u010da \u010detvrtog puta trebalo da budu Obama, Renci, Makron i kanadski premijer Trudo (Trudeau). Po onome \u0161to sam pro\u010ditao o njima, imam ozbiljno poverenje samo u poslednjeg sa ovoga spiska. Nemam bog zna kakvo mi\u0161ljenje ni o sebi od kad sam jednom u gimnaziji morao da idem na popravni, pa me ne odu\u0161evljavaju ni Obama ni Renci, koji nisu polo\u017eili svoje ispite, a hteli bi naknadno da se vade. Su\u0161tinska razlika je u tome \u0161to sam ja pao iz istorije, a oni pred njom. Makron je u fazi nefundirane naklonosti javnosti koju tek treba da opravda.<\/p>\n

Oni nam ka\u017eu: \u201eOtvoren je prostor populistima i nacionalistima, levica je skoro nestala, kao Socijalisti\u010dka partija Francuske; treba i\u0107i dalje od ideja socijaldemokratije, treba promovisati nove inicijative mladih, podr\u017eati nove energije gra\u0111anskog dru\u0161tva i afirmisati novi dru\u0161tveni ugovor\u201c. Sve to je ta\u010dno, ali ni\u0161ta novo. Pozitivno je to \u0161to bar neko uvi\u0111a da su temeljite promene neminovne. Me\u0111utim, nema politi\u010dke vizije koja bi bila kompatibilna sa dometom interneta. Politi\u010dka misao debelo kasni za tehnolo\u0161kim razvojem, a to ko\u0161ta i name\u0107e ra\u010dun koji po obi\u010daju pla\u0107aju najslabiji.<\/p>\n

\n1.\tU svom inauguracionom govoru Tramp je obe\u0107ao da ameri\u010dki \u201eforgotten man\u201c ne\u0107e biti \u201eforgotten\u201c (zaboravljen) kad on preuzme vlast. Tri \u010detvrtine bele radni\u010dke klase glasalo je za njega u uverenju da se to odnosi ba\u0161 na njih.
\n2.\tU to uz koga je na\u0161a radni\u010dka klasa ne bih, jer je i previ\u0161e drugih koji to znaju bolje ili bolje manipuli\u0161u nedostatkom istinitih podataka.
\n3.\tKarl Marx: Wage-Labor and Capital \/ Najamni rad i kapital, 1847.
\n4.\tIzvor: Oxford Economics Accenture Analysis.
\n5.\tAmeri\u010dka radni\u010dka klasa po trickle-down principu dobijala je deo superprofita dobijenog monopolskim statusom.
\n6.\tOf Mice and Men \/ O mi\u0161evima i ljudima, film iz 1939. po romanu D\u017eona \u0160tajnbeka.\n<\/p><\/blockquote>\n

Pe\u0161\u010danik.net<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Nekada uzdizana i idealizovana, radni\u010dka klasa je danas sru\u0161ena ispod statusa za\u0161ti\u0107enih vrsta… Ko danas \u010dini radni\u010dku klasu, barem kada je re\u010d o industrijskom svetu, koji je uzor i budu\u0107nost ostalih?<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-226494","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226494","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=226494"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226494\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=226494"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=226494"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=226494"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}