{"id":226364,"date":"2017-05-17T09:13:37","date_gmt":"2017-05-17T07:13:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=226364"},"modified":"2017-05-17T09:13:37","modified_gmt":"2017-05-17T07:13:37","slug":"nas-zadatak-je-promena-perspektive","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/05\/17\/nas-zadatak-je-promena-perspektive\/","title":{"rendered":"Na\u0161 zadatak je promena perspektive"},"content":{"rendered":"

Autor: Marko Mileti\u0107\t<\/strong><\/p>\n

\"Katja<\/a>
\nKopredsednica Nema\u010dke partije Levica (Die Linke), Katja Kiping (Katja Kipping), nedavno je boravila u Beogradu s ciljem upoznavanja s lokalnim politi\u010dkim prilikama kao i u svrhu priprema za septembarske parlamentarne izbore u Nema\u010dkoj.<\/p>\n

Delegacija Levice se koncetrisala na obilazak prostora i organizacija koji logisti\u010dki i infrastrukturno slu\u017ee izbeglicama od kojih veliki broj poku\u0161ava da do\u0111e upravo do Nema\u010dke. Tako je u napu\u0161tenim barakama iza \u017eelezni\u010dke stanice u Beogradu, gde se ovih dana doga\u0111a jo\u0161 jedna od nehumanih epizoda antiizbegli\u010dke politike, ova grupa zvani\u010dnika mogla na licu mesta da uvidi direktne posledice politika koje vlastima periferije Evrope diktiraju EU i Nema\u010dka.<\/p>\n

Osim \u0161to je kopredsednica partije Levica, Katja Kiping je od 2005. godine i poslanica u Bundestagu (Nema\u010dkom parlamentu) gde je izabrana kao nosilac liste svoje partije za saveznu republiku Saksoniju i grad Drezden. U svom rodnom gradu, Drezdenu, Kiping je u\u010destvovala u radu gradskog ve\u0107a od 1999. do 2003. godine dok je paralelno s tim do 2004. godine bila delegatkinja u parlamentu Saksonije.<\/p>\n

Sa Katjom Kiping smo razgovarali o predstoje\u0107im izborima u Nema\u010dkoj i politi\u010dkim pozicijama koje Levica zauzima u odnosu na va\u017ena dru\u0161tvena i ekonomska pitanja u toj zemlji, kao i odnosu ove partije prema problemu desnog populizma, te relacijama izme\u0111u centra i periferije Evrope.<\/p>\n

U \u0161ali se govori da je Donald Tramp pomogao partiji Levica da do\u0111e do novog \u010dlanstva.<\/strong><\/p>\n

Zaista, nakon \u0161to je Tramp izabran za predsednika SAD, za nedelju dana se tri stotine ljudi priklju\u010dilo partiji, i to ve\u0107inom mladih. To je vrlo dobro, jer je u Nema\u010dkoj decenijama vladala atmosfera post-politike i mlade generacije su odrasle u uverenju da je nebitno jeste li na levici ili na desnici, da nije potrebno zauzimati stranu. Ali sada, s pitanjima vezanih za izbeglice i s rastom populizma \u0161irom sveta, svedo\u010dimo polarizaciji politi\u010dke debate i ljudi \u017eele da zauzmu stranu.<\/p>\n

I naravno, ukoliko suzite pogled samo na rast desnog populizma, stanje je veoma zastra\u0161uju\u0107e. Me\u0111utim, veliki deo mla\u0111e generacije bira stranu humanosti, \u0161to je, sve u svemu, veoma ohrabruju\u0107e.<\/p>\n

U septembru \u0107e biti odr\u017eani parlamentarni izbori u Nema\u010dkoj. Koja pitanja \u0107e biti glavni izazovi za politi\u010dke partije?<\/strong><\/p>\n

Nalazimo se u vrlo zanimljivoj situaciji. Obi\u010dno partije u Nema\u010dkoj zapo\u010dinju svoje kampanje tako \u0161to jasno nazna\u010de na kakvu koaliciju ciljaju nakon izbora. Ali sada \u010dak ni najve\u0107e partije (CDU, SPD) ne govore o tome. Sve stranke su otvorene za bezmalo bilo \u0161ta.<\/p>\n

Promenila se politi\u010dka klima u Nema\u010dkoj. Socijaldemokrate su se odlu\u010dile za \u201enovo\u201c lice (Martin \u0160ulc), ali na osnovu onog \u0161to znamo o njegovoj karijeri, ne bismo mogli re\u0107i da je on levi socijaldemokrata. Ipak, njihov izbor pokazuje da se pove\u0107ala potreba za socijalnom pravdom, i trenutno je rejting socijaldemokrata u porastu.<\/p>\n

Istra\u017eivanja pokazuju da je vi\u0161e od 70% glasa\u010da \u017eeljno promena. Rekla bih da je trenutni \u2012 makar prema istra\u017eivanjima \u2012 uspeh socijaldemokrata izraz dubinske \u017eelje za levom alternativom kacelarki Merkel.<\/p>\n

Ko su ti novi potencijalni glasa\u010di SPD-a, i da li su oni ujedno potencijalni glasa\u010di Levice?<\/strong><\/p>\n

Ti potencijalni glasa\u010di su ljudi koji ina\u010de ne glasaju, koji su neopredeljeni i koji su glasali za druge partije. Takva promena raspolo\u017eenja je obe\u0107avaju\u0107a, budu\u0107i da je u javnom diskursu mesecima isticano svega nekoliko pitanja \u2012 izbeglice i strah od terorizma. I sada, napokon, javnim diskursom dominiraju pitanja socijalne politike: koje neoliberalne reforme je mogu\u0107e promeniti i \u0161ta mo\u017eemo da u\u010dinimo u korist svima zagarantovanih penzija. I ovo je debata u kojoj mi kao partija levice imamo konkretne odgovore.<\/p>\n

Da li postoji strategija pribli\u017eavanja tih politika javnosti? I kakve povratne informacije dobijate od \u010dlanova partije i glasa\u010da?<\/strong><\/p>\n

Tek smo na po\u010detku kampanje, ali poruka koju \u017eelim da prenesem je slede\u0107a \u2013 samo jaka levica mo\u017ee biti garant da \u0107e nema\u010dko dru\u0161tvo zaista krenuti u pravcu ve\u0107e socijalne pravde.<\/p>\n

Osim toga, smatram da mo\u017eemo napraviti neki socijalni napredak i unutar kapitalizma, ali nikada ne smemo smetnuti s uma da mehanizmi kapitalisti\u010dke eksploatacije stvaraju odre\u0111ena ograni\u010denja. Mi smo jedina partija koja govori \u201eu redu, ako zaista ho\u0107emo socijalnu pravdu, moramo prevazi\u0107i kapitalizam.\u201c<\/p>\n

Naravno, niko ne misli da \u0107e Bundestag doneti zakone za uni\u0161tenje kapitalizma, ali bez obzira na to moramo govoriti o potrebi za kompletnom promenom u ekonomiji.
\n
\nPitanje izbeglica i dalje je veoma zna\u010dajno u Nema\u010dkoj. Kakva je pozicija Levice i kako se suprotstavljate desnici u ovoj stvari?<\/strong><\/p>\n

Prvo, kada je u pitanju rasizam, moramo biti jasni. Ako poku\u0161ate da kopirate desnicu, ako preuzmete njihovu retoriku, na kraju \u0107ete samo oja\u010dati poziciju populisti\u010dke desnice. Zato moramo biti veoma jasni i uvek re\u0107i ne rasizmu.<\/p>\n

Drugo, pospe\u0161ujemo dijalog u siroma\u0161nom susedstvu. Idemo od vrata do vrata predstavljamo se i jednostavno pitamo ljude \u0161ta ih mu\u010di i \u0161ta bi hteli da promene. To nas dovodi do razgovora o pitanju penzija, rasta kirija itd.<\/p>\n

Tre\u0107i pristup je da se zala\u017eemo za socijalni boljitak za sve. Na primer, potrebno je vi\u0161e u\u010ditelja i u\u010diteljica u \u0161kolama, \u0161to je od velike koristi za u\u010denike izbeglice i njihove porodice, ali tako\u0111e i za nema\u010dke \u0161kolarce kojima je potrebna ve\u0107a podr\u0161ka u\u010ditelja. Potrebni su nam i dostupniji stanovi koje dr\u017eava treba da izgradi. Ponovo, to mo\u017ee biti od pomo\u0107i izbeglicama, ali i Nemcima.<\/p>\n

Dakle, ne zahtevamo socijalne pogodnosti za neku specijalnu grupu, ve\u0107 za sve.<\/p>\n

Dolazilo je do nesuglasica i diskusija unutar partije oko tih pitanja. Da li partija ima koherentnu poziciju u pogledu odnosa prema izbeglicama?<\/strong><\/p>\n

Kada je u pitanju izborni program, te odluke \u0107e biti donete glasanjem na kongresu partije. Tako da \u0107e pozicija biti veoma jasna.<\/p>\n

Ipak, unutar stranke postoji manjina koja misli \u201ema dobro, mo\u017eemo zaobi\u0107i ovu temu\u201c. Ube\u0111ena sam da ne smemo biti deo tendencija relativizacije pozicije izbeglica. Upravo suprotno, moramo govoriti ne samo o brojevima ve\u0107 i o konkretnim sudbinama onih koji su morali da pobegnu iz svoje zemlje.<\/p>\n

Dolazite iz Drezdena, grada u kojem je desnica veoma jaka. Populisti\u010dki pokret Pegida nastao je tamo \u2026<\/strong><\/p>\n

Da, rasisti\u010dki doga\u0111aji se organizuju svake sedmice. Na sre\u0107u, broj njihovih u\u010desnika opada.<\/p>\n

Kada sam u Drezdenu, \u010desto sam u kontaktu s drugom stranom civilnog dru\u0161tva u gradu, postoje hiljade ljudi koji rade na razli\u010ditim aktivnostima kojima se poma\u017ee izbeglicama. Me\u0111utim, ti ljudi su toliko zauzeti pomaganjem izbeglicama, da im ne ostaje vremena za promociju tih aktivnosti. Oni su odabrali da, umesto mr\u017enje, ulo\u017ee svoje vreme u podr\u0161ku i pomo\u0107 ljudima.<\/p>\n

Kada smo na ulici s na\u0161im materijalima, susre\u0107emo obi\u010dne ljude koji ne dele na\u0161e stavove, ali obi\u010dno ve\u0107ina njih po\u0161tuje na\u0161u jasnu poziciju u pogledu migracija. Kada zapo\u010dnemo razgovor, oni nam govore o malim penzijama, ili pove\u0107anju cena kirija. Onda po\u010dnemo da pri\u010damo o razlozima za porast cena stanovanja, pri\u010damo o privatizaciji socijalnih stanova, o spekulacijama na tr\u017ei\u0161tu nekretnina. Na kraju do\u0111emo do zaklju\u010dka da nisu izbeglice krive za ove probleme.<\/p>\n

Zato je na\u0161 zadatak promena perspektive. Naravno, za to nije dovoljan jedan razgovor, ali mo\u017eete makar podsta\u0107i promenu perspektive.<\/p>\n

Zalagali ste se za zagarantovani osnovni dohodak. Mislite li i dalje da to mo\u017ee biti deo re\u0161enja materijalnih problema s kojima se ljudi suo\u010davaju?<\/strong><\/p>\n

Kada je u pitanju zagarantovani osnovni dohodak, i dalje se vodi kontroverzna debata u partiji, ali ja i dalje zagovaram ovu ideju. Uverena sam u neophodnost zagarantovanog osnovnog dohotka. To dopunjava ideju demokratije. Pod time mislim da ako svi imaju pravo da budu politi\u010dki aktivni u demokratiji, onda morate imati obezbe\u0111en neki minimum \u2013 ako ste gladni, ne mo\u017eete biti politi\u010dki aktivni.<\/p>\n

I to pravo bi trebalo da imate bez obzira na to da li ste uspe\u0161ni na tr\u017ei\u0161tu rada, \u010dak i ako niste uspeli da ubedite socijalno da ste dobar gra\u0111anin.<\/p>\n

\u010cini mi se da je sve vi\u0161e ljudi fascinirano ovom idejom samo na osnovu razgovora o tome kako bi se dru\u0161tvo moglo promeniti ili unaprediti kada bi postojao zagarantovan osnovni dohdak.<\/p>\n

Da li je to mogu\u0107e u eri mera \u0161tednje? Neki kriti\u010dari govore da bi zagarantovani osnovni dohodak mogao postati izgovor za jo\u0161 vi\u0161e rezova.<\/strong><\/p>\n

Mere \u0161tednje moraju biti zaustavljene! One su nedemokratske, antisocijalne i ujedno kontraproduktivne i sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta. Ako ho\u0107ete da unapredite ekonomiju, ljudima je potreban novac kako bi tro\u0161ili. Tako da bih rekla da je zagarantovani osnovni dohodak razuman i sa ekonomskog stanovi\u0161ta.<\/p>\n

Vratimo se nakratko u Drezden. Rekli smo da je desnica veoma prisutna tamo, ali i antifa\u0161isti\u010dka scena je veoma jaka. Kakve su veze izme\u0111u partije i drugih levih organizacija?<\/strong><\/p>\n

Imamo veoma blisku saradnju. Antifa\u0161isti\u010dki doga\u0111aji uvek se organizuju uz pomo\u0107 \u010dlanova partije. U okviru parlamentarne grupe uspostavili smo kancelariju koja organizuje poslanike koji prate i podr\u017eavaju dru\u0161tvene pokrete i njihove doga\u0111aje.<\/p>\n

U Saksoniji zapravo i nema mnogo izbeglica. Odakle uop\u0161te toliki strah od izbeglica i muslimana?<\/strong><\/p>\n

\u0160to je manji broj izbeglica na nekoj lokaciji, to je ve\u0107i strah od izbeglica. Zato je najbolje \u0161to mo\u017eete uraditi, kako biste spre\u010dili da vi\u0161e ljudi krene stopama desnog populizma, upravo da organizujete sastanke. Morate omogu\u0107iti ljudima da upoznaju izbeglice i razgovaraju o problemima koje imaju.<\/p>\n

Nema\u010dka republika Saksonija je prethodnih dvadeset sedam godina imala veoma konzervativne vlade. Svaki antifa\u0161isti\u010dki aktivizam bivao je optu\u017een i kriminalizovan kao \u201elevi radikalizam\u201c. Vlada nikad nije obra\u0107ala pa\u017enju na organizovanje neonacista. Kad god smo poku\u0161avali da im objasnimo da je veliki problem \u0161to te grupe organizuju omladinu i da \u0107e se, ukoliko nemamo javno podr\u017eane klubove za okupljanje mladih, neonacisti na\u0107i da im ne\u0161to ponude. Me\u0111utim, uvek su govorili da postoji i levi radikalizam i da se i protiv toga moraju boriti. To je stari antitotalitarni pristup koji je potpuno pogre\u0161an i ne ga\u0111a u pravu metu.<\/p>\n

Naravno, na\u0161a borba za ve\u0107u socijalnu sigurnost najbolja je prevencija od rasta rasizma. No moramo dopreti i do obrazovnog sitema. Potrebni su nam nastavnici koji zaista praktikuju demokratiju s decom. Na\u017ealost, a opet je to gre\u0161ka vlade Saksonije, stvorena je atmosfera u kojoj nastavnici odbijaju da pri\u010daju o politici, a ako ne govore o politici, neonacisti \u0107e lak\u0161e prilaziti mladima sa svojim nehumanim politikama.
\n
\nTokom va\u0161e posete Srbiji imali ste priliku da vidite kako izgleda tzv. Balkanska ruta \u2026<\/strong><\/p>\n

Situacija u kojoj se izbeglice nalaze ovde direktna je posledica propasti politika Evropske unije. I to je direktna posledica zatvaranja Balkanske rute i ignorisanja prava tra\u017eilaca azila od strane ma\u0111arskih vlasti.<\/p>\n

Htela sam sopstvenim o\u010dima da vidim kakvi su rezultati tih antihumanih evropskih politika, kako bih mogla o tome da izvestim u Nema\u010dkoj. Tamo uglavnom govorimo o brojevima, a sada po povratku iz Srbije mogu preneti pri\u010de stvarnih ljudi. Tako\u0111e, uvidela sam da Nema\u010dka vlada ima izuzetno veliku odgovornost po\u0161to zvani\u010dnici u Srbiji otvoreno prate signale koje dobijaju iz Nema\u010dke. Dok je Nema\u010dka vlada mahala zastavom ljudskih prava i poku\u0161avala da doka\u017ee kako smo mi dobri Evropljani koji se brinu o ljudskim pravima, vlada u Srbiji je to pratila. Ali \u010dim je vlada u Nema\u010dkoj po\u010dela da govori: \u201eOh, vi\u0161e ne mo\u017eemo da se brinemo, \u017eelimo da zaustavimo migrante, nije nas briga za pravo na azil\u201c itd., zvani\u010dnici u Srbiji su tako\u0111e promenili pristup.<\/p>\n

Pravo na azil je veoma va\u017eno. Tu lekciju je Nema\u010dka nau\u010dila iz najmra\u010dnijeg perioda svoje istorije \u2012 pod nacisti\u010dkim re\u017eimom. Ukoliko ne \u017eelimo da ponovimo to poglavlje istorije, onda moramo, izme\u0111u ostalog, i da branimo pravo na azil. Bez obzira na to da li je to popularno ili ne. A ukoliko desni populizam raste a mi ostajemo nemi, oni postaju ja\u010di iz dana u dan, i zato mislim da humanost mora krenuti u ofanzivu.<\/p>\n

Odnos vlada Nema\u010dke i Srbije politi\u010dka je paradigma odnosa centra i periferije, a to ima kako politi\u010dke tako i ekonomske posledice. Da li je mogu\u0107e promeniti ovaj eksploatatorski odnos?<\/strong><\/p>\n

Kako mo\u017eemo promeniti ove odnose? Pa, o\u010digledno moramo promeniti vladu u Nema\u010dkoj. Moramo promeniti kurs EU, a naravno da za tu promenu nije dovoljna samo jedna vlada.<\/p>\n

Mnogo nade je ulo\u017eeno u Gr\u010dku nakon izborne pobede Sirize, a onda smo videli kako su ucenjivani. Re\u017eiser te ucene bio je nema\u010dki ministar finansija. Nema\u010dka je ekonomski najja\u010da zemlja EU i ima veliki uticaj, zato moramo promeniti njen kurs ukoliko \u017eelimo da podr\u017eimo leve vlade unutar EU, kao \u0161to je slu\u010daj u Portugalu ili Gr\u010dkoj.<\/p>\n

To nas opet vra\u0107a na periferiju. Kakva su va\u0161a reagovanja na situaciju u barakama?<\/strong><\/p>\n

Napravili smo jednu fotografiju \u2013 na jednoj strani su barake s nehumanim uslovima, a na drugoj je veliki investitorski projekat \u201eBeograd na vodi\u201c \u2013 to je Evropa. Kada se radi o nekim presti\u017enim projektima, vlasti imaju novac, a kada se radi o ljudima, onda se prave da su bez novca. Dakle, nije pitanje da li se ne\u0161to mo\u017ee priu\u0161titi, ve\u0107 \u0161ta su prioriteti.<\/p>\n

I to je slika Evrope?<\/strong><\/p>\n

Tu vrstu presti\u017enih investitorskih projekata mo\u017eete videti u gotovo svim ve\u0107im evropskim gradovima. I na sre\u0107u, mo\u017eete videti i da je to uvek dobra prilika za okupljanje razli\u010ditih grupa kako bi protestovale protiv toga i rekle da to nije pravac u kojem \u017eelimo da razvijamo na\u0161e gradove, da imamo druge prioritete.<\/p>\n

Na primer, u Berlinu smo imali projekat \u201eMedia Spree\u201c, koji je na\u017ealost kona\u010dno pro\u0161ao, ali je tako\u0111e bio i razlog mnogim grupama da zajedni\u010dki protestuju. Znam da u Beogradu imate velike demonstracije protiv investitorskog projekta.<\/p>\n

Ma\u0161ina<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Katja Kiping: Mere \u0161tednje moraju biti zaustavljene! One su nedemokratske, antisocijalne i ujedno kontraproduktivne i sa ekonomske ta\u010dke gledi\u0161ta.<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":226365,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-226364","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226364","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=226364"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226364\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/226365"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=226364"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=226364"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=226364"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}