{"id":226148,"date":"2017-05-13T08:46:36","date_gmt":"2017-05-13T06:46:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=226148"},"modified":"2017-05-13T08:49:00","modified_gmt":"2017-05-13T06:49:00","slug":"los-je-samo-los-populizam","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/05\/13\/los-je-samo-los-populizam\/","title":{"rendered":"Lo\u0161 je samo lo\u0161 populizam"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Dominique Eigenmann<\/strong><\/p>\n

\"Jakob-Augstein\"<\/a>Govori se o desnom populizmu, a vi kao odgovor nudite levi populizam.<\/strong><\/p>\n

Populizam sam po sebi nije lo\u0161. Lo\u0161 je samo lo\u0161 populizam. Politika u otvorenim dru\u0161tvima ne zastupa samo elite i eksperte, ve\u0107 sve ljude i u tom smislu je populisti\u010dka. Politi\u010dari svoje stavove obrazla\u017eu svim gra\u0111anima. Dodatak \u201eizam\u201c nepravedno izvr\u0107e ovaj pojam u negativan i \u010dini ga terminom politi\u010dke borbe kojim se drugima umanjuje vrednost.<\/p>\n

Populizam se izjedna\u010dava sa ekstremizmom, to jest ne\u010dim opasnim.<\/strong><\/p>\n

Politika \u010desto ima pe\u017eorativni predznak populisti\u010dka. Politi\u010dari koji oslu\u0161kuju \u017eelje gra\u0111ana i govore njihovim jezikom nisu zbog toga lo\u0161i politi\u010dari. Lo\u0161i su kada im je politika lo\u0161a.<\/p>\n

Vi tvrdite da je populizam zasnovan na otporu.<\/strong><\/p>\n

Uspeh desnog populizma je veliki zato \u0161to se odnosi na realne probleme. Svaka nova politi\u010dka snaga ima objektivni razlog svog nastanka. Levi\u010dari i liberali se radije uzrujavaju: \u201eTramp je zao, Le Pen je zla, Petri je zla\u201c, umesto da razmisle kakve to veze ima sa njima. Meni su te reakcije razo\u010daravaju\u0107e i glupe, \u010dak opasne.
\n
\nPopulizam je odgovor na \u0161ta ta\u010dno?<\/strong><\/p>\n

Na krize. Demokratija je u krizi reprezentacije i legitimacije. \u010cak i uz razli\u010dite zaklju\u010dke, desni i levi populisti bi mogli da na\u0111u zajedni\u010dko polazi\u0161te. Elite su tokom poslednjih 30 godina sklopile ne\u010dasnu pogodbu: zalaga\u0107emo se za dru\u0161tvene slobode, neka svako radi \u0161ta ho\u0107e. Neka se razvijaju ljudi i tr\u017ei\u0161ta. Ovaj pristup odgovara i kapitalisti iz Ciriha i zelenom arhitekti iz Berlina. To je liberalna tr\u017ei\u0161na privreda. Problem je u tome \u0161to ova kombinacija zanemaruje tre\u0107inu stanovni\u0161tva, koje propada ekonomski i politi\u010dki. To su ljudi koji \u010diste na\u0161e kancelarije, umesto nas voze kamione, pakuju pakete, imaju poslove koji se pla\u0107aju tek iznad minimalca i \u017eive bez ikakve perspektive. Iz takvih poslova se te\u0161ko izvla\u010dite, bez obzira na rezultate. Ali arhitektu iz Berlina koji poru\u010duje paket preko Amazona to se ne ti\u010de. Prosto ga nije briga. I politi\u010dari su zapostavljali te ljude, jer oni nisu izlazili na izbore.<\/p>\n

Da li je po vama taj nepravedni sistem razlog krize i pojave populizma?<\/strong><\/p>\n

Neka se kapitalisti bogate, to je u redu. Ali politika treba da vodi ra\u010duna o op\u0161tem dobru. Predugo smo ga poistove\u0107ivali sa ekonomskim napretkom. I jo\u0161 uvek nemamo politiku koja \u0107e opet razdvojiti te dve stvari. Velike krize \u010desto dovode do radikalnih promena u politici. Posle katastrofe u Fuku\u0161imi ve\u0107ina u Nema\u010dkoj je rekla: \u201eI pre smo zazirali od nuklearne energije, ali sada je stvarno dosta\u201c. Ali finansijska Fuku\u0161ima iz 2008. nije imala takve posledice. Niko nije ukrotio \u201emonstruma tr\u017ei\u0161nog kapitala\u201c, kako je to zvao tada\u0161nji nema\u010dki predsednik Horst K\u00f6hler.<\/p>\n

Nova desnica je u izbegli\u010dkoj krizi prepoznala takav preloman doga\u0111aj: \u201eSad je dosta\u201c, rekla je. \u201eNe samo da ne\u0107emo ove izbeglice, nego vi\u0161e uop\u0161te ne\u0107emo imigraciju.\u201c<\/strong><\/p>\n

Izbegli\u010dka kriza je postavila pitanje identiteta, pre svega na istoku Nema\u010dke. Ljudi sa ve\u0107 ugro\u017eenim ose\u0107ajem pripadnosti osetili su se li\u010dno pogo\u0111enima imigracijom, iako mnogi od njih nikada nisu videli Sirijca.
\n
\nKako \u0107e se to odraziti na ekonomiju?<\/strong><\/p>\n

Potrebna nam je emancipacija od ekonomije koja ljudima ukida mogu\u0107nost izbora i dostojanstvo. Tu nam je potreban levi populizam o kome govorim. Populisti s levice treba da se obrate gra\u0111anima i predlo\u017ee im novi dru\u0161tveni ugovor. Populisti\u010dko u tom postupku je zaobila\u017eenje elita i direktno obra\u0107anje gra\u0111anima, kao \u0161to kralj preska\u010de plemstvo i razgovara direktno s narodom \u2013 radi obnavljanja pojma op\u0161teg dobra zasnovanog na solidarnosti.
\n
\nZvu\u010di avanturisti\u010dki i revolucionarno.<\/strong><\/p>\n

Da, to bi bila revolucija i nesumnjivo opasan proces, jer bi mnogi nivoi filtriranja bili svesno isklju\u010deni. Ali na\u0161e elite su podbacile i potreban nam je prelomni trenutak. Stvari mogu po\u0107i naopako, ali mo\u017eda i uspemo.<\/p>\n

Donald Tramp se pojavio kao simbol takvog reza.<\/strong><\/p>\n

Da, Donald Tramp se upravo time bavi u SAD: novom definicijom op\u0161teg dobra. Mi ga preziremo, jer njegov pristup je suprotan na\u0161im vrednostima i idejama. Ali to jeste rez. Na\u0161 socijaldemokrata Martin Schulz trenutno ima veliku podr\u0161ku i mnogima se \u010dini da on hoda po vodi. Mo\u017eda iz toga iza\u0111e ne\u0161to dobro.
\n
\nDa li je Schulz levi populista?<\/strong><\/p>\n

Da, za nema\u010dke prilike.<\/p>\n

Za\u0161to mislite da se levi populizam mo\u017ee bolje suprotstaviti desnom od liberalnog centra?<\/strong><\/p>\n

Zato \u0161to protiv jakih ose\u0107anja mo\u017eete da se borite jedino jakim ose\u0107anjima, a ne razumom. Tako bar tvrdi politolo\u0161kinja Chantal Mouffe. Politika je emotivan biznis.<\/p>\n

Problem sa emocijama u politici je u proizvodnji mr\u017enje i straha desni\u010dara protiv stranaca i levi\u010dara protiv bogatih. Kako to mo\u017ee da vodi i\u010dem dobrom?<\/strong><\/p>\n

Politika i ina\u010de barata strahovima. Ona je u osnovi populisti\u010dka delatnost.<\/p>\n

Da li je onda po\u017eeljno da gnev bude pogonsko gorivo politi\u010dkih rasprava?<\/strong><\/p>\n

Ne, dovoljna je nada u promene.<\/p>\n

Nju gaje i desni populisti.<\/strong><\/p>\n

Pogre\u0161no je to ve\u010dito izjedna\u010davanje ekstrema. Postoji odlu\u010duju\u0107a razlika izme\u0111u pozitivne i negativne vizije sveta. Levica se politi\u010dki organizuje protiv jakih, a desnica protiv slabih. U tome je fundamentalna razlika izme\u0111u leve i desne politike. Eti\u010dki gledano, prihvatljivije je zastupanje ideje oduzimanja novca bankama nego zabrane ulaska u Nema\u010dku izbeglicama iz Alepa. I novinarski je nepo\u0161teno stavljati te dve stvari u istu ravan.<\/p>\n

Koliko su za populizam va\u017eni harizmati\u010dni lideri?<\/strong><\/p>\n

Harizmati\u010dnost je va\u017ena u politici. Jo\u0161 jednom nagla\u0161avam da ne priznajem podelu na populisti\u010dko i politi\u010dko. Svako ko se upu\u0161ta u ta pitanja ve\u0107 se bavi politikom. I Angela Merkel je populisti\u010dka politi\u010darka. Slogan \u201eMene poznajete\u201c pomo\u0107u kojeg je dobila izbore 2013. ili \u201eUspe\u0107emo\u201c tokom izbegli\u010dke krize \u2013 primeri su \u010distog populizma. Samo je njen populizam suptilniji. Ona izgovori jasan iskaz, da bi mu ve\u0107 u slede\u0107em trenutku zamaglila zna\u010denje. To je primer uspe\u0161ne populisti\u010dke strategije.<\/p>\n

Ko bi po vama trebalo da bude lider levog populizma? Antikapitalistkinja Sahra Wagenknecht koja polemi\u0161e protiv izbeglica, EU i globalizacije, a za Rusiju? Ili socijaldemokrata Schulz koji govori u prilog izbeglica i EU, slobodne trgovine i SAD?<\/strong><\/p>\n

Uz sve razlike u njihovim stavovima, njihovo zajedni\u010dko obele\u017eje je poku\u0161aj ponovnog uspostavljanja demokratije.<\/p>\n

Za\u0161to mislite da je ona trenutno van funkcije?<\/strong><\/p>\n

Zato \u0161to se remen, prenosnik izme\u0111u stanovni\u0161tva i medija i stanovni\u0161tva i politi\u010dkog postrojenja izlizao. Zato \u0161to politika i mediji vi\u0161e zastupaju vlastite nego interese gra\u0111ana. Zato Sahra Wagenknecht putuje po zemlji i zahteva socijalnu tr\u017ei\u0161nu privredu u tradiciji Ludwiga Erharda, oca nema\u010dkog ekonomskog \u010duda (Wirtschaftswunder) posle 2. svetskog rata. Ona to \u010dini zato \u0161to socijalna tr\u017ei\u0161na privreda u Nema\u010dkoj vi\u0161e ne postoji. A kada ljudi tra\u017ee da se ona vrati, elite ka\u017eu: \u201eNe mo\u017eemo se vra\u0107ati u 60-e godine pro\u0161log veka\u201c. A za\u0161to da ne, u smislu ve\u0107e dru\u0161tvene jednakosti?<\/p>\n

Da li bi jezgro tog novog dru\u0161tvenog ugovora bilo obnova socijalisti\u010dke dr\u017eave?<\/strong><\/p>\n

Vi\u0161e mi je stalo do ponovnog uspostavljanja prava i dostojanstva koje nam je neoliberalizam oduzeo, nego do preraspodele zarade.<\/p>\n

Da se vratimo na populizam: ko vi\u0161e doprinosi demokratskoj kulturi \u2013 onaj ko pojednostavljuje stvari ili onaj koji ih diferencira?<\/strong><\/p>\n

Stvari mo\u017eete da pojednostavite na dobar na\u010din samo ako ste ih sasvim razumeli. Dakle, neko ko je u stanju da precizno formuli\u0161e \u010dinjeni\u010dno stanje, posti\u017ee vi\u0161e u politici nego onaj ko od silnog diferenciranja tapka u mestu.<\/p>\n

Tramp odaje utisak \u010doveka koji stvari vidi jednostavno zato \u0161to ih ne razume.<\/strong><\/p>\n

On je primer lo\u0161eg populiste. Zato on toliko la\u017ee. Termodinamika njegovog sistema mo\u017ee se ujedna\u010diti samo neprekidnim laganjem. Pritom treba razlikovati populistu i la\u017eova. Prvi zao\u0161travaju stvari dok ne po\u010dne da boli, ali ne la\u017eu. Populisti podle\u017eu moralnom imperativu iskrenosti. Ako to odbiju postaju najobi\u010dniji la\u017eovi.<\/p>\n

Koji levi populista vas impresionira: Sanders, Iglesias, Corbyn, Wagenknecht?<\/strong><\/p>\n

Horst Seehofer je talentovani populista. On ne zastupa moje stavove, ali po\u0161tujem njegov talenat. On je hri\u0161\u0107anski socijalista. Oni su u Bavarskoj dr\u017eavna partija koja je prinu\u0111ena da bude bespo\u0161tedno populisti\u010dka ako \u017eeli da ostane dominantna.<\/p>\n

Desni\u010dari prate utopiju vlasni\u0161tva, a levi\u010dari jednakosti \u2013 i jedni i drugi su u tome na neki na\u010di reakcionarni. Koja je uloga utopija u dana\u0161njoj politici?<\/strong><\/p>\n

Odbijam va\u0161u karakterizaciju leve utopije. Ljudi nemaju problem sa nejednako\u0161\u0107u kao takvom \u2013 da jedni imaju vi\u0161e, a drugi manje. Njih iritira nepravedna nejednakost. Za\u0161to na\u0161a deca profesora univerziteta imaju 7 puta ve\u0107u \u0161ansu da studiraju od ostale dece? Ne zato \u0161to su pametnija, ve\u0107 radi nepravednih dru\u0161tvenih okolnosti kojima treba pru\u017eiti otpor.<\/p>\n

A te\u017enja za utopijom?<\/strong><\/p>\n

Leva utopija je veoma stara i jo\u0161 uvek neostvarena, \u0161to je donekle i logi\u010dno. Zanimljivo je kako desna utopija upravo do\u017eivljava novu formulaciju. To je novina u Nema\u010dkoj, koja do skoro nije imala desni\u010darske intelektualce. Svakako je bilo neotesanih konzervativaca, s pucketavim kandiranim \u0161e\u0107erom u \u010daju, kaminom, ber\u017eerom i somotskim odelom. Ali \u010dim bi neki od njih po\u010deo da se izja\u0161njava nema\u010dki nacionalno, bivao bi odbacivan. Sada gledamo kako desni nema\u010dki intelektualci grade autenti\u010dno desni\u010darsko u\u010denje koje nije prosto neonacisti\u010dko. To je zahtevan zadatak koji uvek rezultira ne\u010dim odvratnim, ali put ka tome mo\u017ee biti zanimljiv.<\/p>\n

Da li im kao levi\u010dar zavidite na tome \u0161to su sada oni revolucionarni subjekti?<\/strong><\/p>\n

Da, desnica uspeva u onome \u0161to levi\u010dari ne uspevaju: da proizvede revolucionarno raspolo\u017eenje i uti\u010de na politiku promenom kulturne matrice. Nova desnica stremi hegemoniji. I odjednom se svi ravnaju prema tome, iako desni populisti ni u jednom nema\u010dkom parlamentu nemaju ve\u0107inu. Alternativa za Nema\u010dku (AfD) je uspe\u0161nija partija nego \u0161to bi to bila samo po broju osvojenih glasova. O tome Partija levice mo\u017ee samo da sanja.<\/p>\n

\u0160ta je tabu levog populizma?<\/strong><\/p>\n

Nikada ne udari slabijeg. Zato se Sahri Wagenknecht napadi na izbeglice vra\u0107aju kao bumerang. Levica bi trebalo vi\u0161e da se potrudi. Levi, pozitivan populizam treba da bude ne samo ispravan i dobar, nego i lep \u2013 treba da ima odre\u0111eni romanti\u010dni prizvuk. Zvu\u010di sme\u0161no kada se ka\u017ee, ali ozbiljno to mislim.<\/p>\n

U Francuskoj i Nema\u010dkoj ujedinjena levica bi mogla da formira vlade. Umesto toga, taj deo scene je razjedinjen. Za\u0161to se levi populisti te\u017ee udru\u017euju od desnih?<\/strong><\/p>\n

Ne znam. Rovovi su duboki, a ljudi kao Oskar Lafontaine u Nema\u010dkoj se trude da tako i ostane. Levi politi\u010dki milje li\u010di na prostor neprekidnog raspada radioaktivnih izotopa na sve nedelotvornije i manje grupe.<\/p>\n

Narcizam malih razlika, kako je to nazvao Frojd. Za\u0161to nacionalisti\u010dka desnica danas ima jaku internacionalu, dok tradicionalno internacionalna levica deluje rascepkano i bespomo\u0107no?<\/strong><\/p>\n

Mo\u017eda je to logi\u010dno. Iza nas je 30 godina neoliberalnog projekta prevaspitavanja \u2013 na univerzitetima, u preduze\u0107ima, u politici. Ako ho\u0107ete da delujete protiv toga, potrebno vam je strpljenje. Kulture nastaju sporo, pa se sporo i menjaju. Levici trenutno nedostaju efektni uzori za otpor. Velika snaga neoliberala sastojala se u tome \u0161to im je bilo kristalno jasno \u0161ta \u017eele. To je bio razumljiv i veoma unosan projekat. Levica ne uspeva da ponudi ni\u0161ta sli\u010dno poslednjih 15 godina. Zato nam je potreban levi\u010darski populizam.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Tages-Anzeiger<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Politi\u010dari koji oslu\u0161kuju \u017eelje gra\u0111ana i govore njihovim jezikom nisu zbog toga lo\u0161i politi\u010dari. Lo\u0161i su kada im je politika lo\u0161a<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":226149,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-226148","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226148","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=226148"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226148\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/226149"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=226148"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=226148"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=226148"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}