{"id":226007,"date":"2017-05-11T08:03:26","date_gmt":"2017-05-11T06:03:26","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=226007"},"modified":"2017-05-11T08:03:26","modified_gmt":"2017-05-11T06:03:26","slug":"levica-u-srbiji-izlazi-iz-geta","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/05\/11\/levica-u-srbiji-izlazi-iz-geta\/","title":{"rendered":"Levica u Srbiji izlazi iz geta"},"content":{"rendered":"

Razgovarao: Sre\u0107ko Pulig<\/strong><\/p>\n

\"Rade<\/a>Ovaj razgovor s Radetom Panti\u0107em<\/strong>, predava\u010dem na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu, jednim od urednika zbornika \u2018Savremena marksisti\u010dka teorija umetnosti\u2019, vo\u0111en je nakon predstavljanja nove knjige Rastka Mo\u010dnika u izdanju SNV-a i Arkzina u Kulturnom centru Beograda, na kojemu je Panti\u0107 bio jedan od izlaga\u010da.<\/p>\n

Bavili ste se jugoslavenskom filmskom kulturom u razdoblju od 1945. do 1965. \u0160to je zna\u010dila podjela na elitno i popularno u tom razdoblju?<\/strong><\/p>\n

\u010cini mi se da je zna\u010dila povratak na model klasnog dru\u0161tva. Koristio sam teoriju kulturnih distinkcija francuskog sociologa Pierrea Bourdieua. Prema njemu, distinkcija izme\u0111u popularne (masovne) i elitne (visoke) kulture reprodukuje klasnu podelu dru\u0161tva i legitimi\u0161e pravo na vladanje vi\u0161ih klasa, koje obrazovanjem sti\u010du tzv. estetsku dispoziciju pa ona naturalizuje njihovu navodnu superiornost. Po tom kulturnom elitizmu su se posebno isticali predstavnici i promoteri jugoslovenskog novog filma, pravca koji je danas poznat pod nazivom crni talas. Filmski teoreti\u010dar Du\u0161an Stojanovi\u0107 je \u0161ezdesetih godina pisao da je gledanje umetni\u010dkih filmova aristokratski fenomen, ne\u0161to \u0161to je za probranu publiku, a ne za \u0161iroke mase. U jednom samoupravnom socijalisti\u010dkom dru\u0161tvu dakle imate najeminentnije filmske teoreti\u010dare i reditelje koji se zala\u017eu za individualizam, elitizam i navodnu odvojenost estetike i politike, iako je ceo ovaj filmski pravac podr\u017ean od tada\u0161njeg republi\u010dkog partijskog rukovodstva. Ve\u0107 se 1951. godine samoupravljanje uvodi u kinematografiju i ve\u0107 tada imate otklon od socijalisti\u010dkog realizma, koji i sam zahteva kompleksniju analizu, popularne filmove koji na vrlo interesantan na\u010din prera\u0111uju \u017eanrovske matrice holivudskog filma, neorealisti\u010dku struju sa filmovima Vladimira Poga\u010di\u0107a i ranim filmovima Veljka Bulaji\u0107a koje \u0107e \u017divojin Pavlovi\u0107 denuncirati kao oblik \u2018simplificirano-narodnja\u010dkog poimanja filma\u2019. I prezreni partizanski spektakli tzv. spomeni\u010dkog \u017eanra predstavljaju materijal za interesantnu ideolo\u0161ku analizu. Ne bi ih trebalo odbaciti kao jeftinu socrealisti\u010dku propagandu, jer ostajemo uskra\u0107eni za jednu potencijalno bogatu teorijsku analizu.<\/p>\n

Retroaktivno velikomu\u010deni\u0161tvo<\/strong><\/p>\n

Dosta je zaboravljenih filmova koji zaslu\u017euju pa\u017enju i teorijsku analizu. Recimo, \u2018Posljednji podvig diverzanta Oblaka\u2019 reditelja Vatroslava Mimice iz 1979. koji pri\u010da o ostarelom zagreba\u010dkom ilegalcu i revolucionaru koga glumi Pavle Vuisi\u0107, koji se okre\u0107e protiv sistema koji je sam izgradio, shvativ\u0161i da klasni rat nije gotov i da opet mora vaditi mitraljez iz vitrine, gde je bio odlo\u017een, u njegovoj staroj ku\u0107i koja je pretvorena u muzej revolucije i kojoj preti uni\u0161tenje radi izgradnje moderne vi\u0161espratnice. Film upu\u0107uje da revolucija nije gotova i da se i dalje mora boriti, da ona nije muzej iz pro\u0161losti ve\u0107 permanentna borba. Ili film \u2018Licem u lice\u2019 Branka Bauera iz 1963. koji prikazuje borbu protiv direktora unutar jednog samoupravnog radni\u010dkog kolektiva. Interesantan je na\u010din na koji Bauer preuzima narativnu formu holivudskog filma Sidneyja Lumeta \u201812 gnevnih ljudi\u2019 o zasedanju porote radi dono\u0161enja odluke u sudskom procesu za ubistvo i transformi\u0161e je u ideolo\u0161ku problematiku vo\u0111enja samoupravnog preduze\u0107a socijalisti\u010dkog dru\u0161tva. Dakle od moralisti\u010dkog problema pravne ameri\u010dke ideologije u politi\u010dki problemati\u010dna ure\u0111enja proizvodnih odnosa u sistemu koji se bazira na vlasni\u0161tvu radnika nad sredstvima za proizvodnju. Mislim da su ovi filmovi daleko interesantniji i \u010dak sa vi\u0161e emancipatorskog potencijala od filmova nekih izvikanih autora-umetnika koji su nam nudili jalovi estetizam u nekom egzistencijalisti\u010dkom pesimisti\u010dkom klju\u010du.<\/p>\n

Danas se povijest jugoslavenskog filma simplificira, pa i falsificira, na onu \u2018re\u017eimsku\u2019 i onu \u2018disidentsku\u2019?<\/strong><\/p>\n

\u010cini se da smo tokom osamdesetih po\u010deli da gledamo na istoriju jugoslovenske kinematografije zapadnim o\u010dima. Daniel J. Goulding je 1985. izdao knjigu na engleskom jeziku pod naslovom \u2018Liberated Cinema: The Yugoslav Experience\u2019. Tu se istorija jugoslovenskog filma postavlja u jedan simplifikovan liberalni narativ: hrabri reditelji crnog talasa koji svojim filmovima kritikuju monolitni kolektivisti\u010dki re\u017eim jugoslovenskog komunizma i stradaju u ime borbe za slobodnu izra\u017eavanja i demokratiju. Budu\u0107i da se u ovom periodu kulturni kapital u inostranstvu i kod ku\u0107e sticao disidentstvom, jugoslovenski reditelji su prigrlili ovaj narativ, a sagledavanje istorije doma\u0107eg filma je dobilo karakter hagiografije. Fenomen cenzure dobi\u0107e prvenstvo u tuma\u010denjima jugoslovenskog filma i svi \u0107e se trkati sa svedo\u010danstvima da je Tito li\u010dno bio protiv njihovog filma. Istori\u010dar Predrag J. Markovi\u0107 je to nazvao sindromom retroaktivnog velikomu\u010deni\u0161tva, koji \u0107e u periodu postsocijalizma zahvatiti ve\u0107inu jugoslovenskih intelektualaca i kulturnjaka. Njega se nismo ni danas otarasili.<\/p>\n

Istina je, naravno, bila sasvim druga\u010dija. Socijalisti\u010dki estetizam, a ne socijalisti\u010dki realizam je bio dominantna kulturna paradigma u Jugoslaviji. Socrealizam je proteran iz filma jo\u0161 1950., a prvi bunkerisan film je bio upravo socrealisti\u010dki, \u2018Jezero\u2019 Radivoja Lole \u0110uki\u0107a. On je ra\u0111en prema uzoru na sovjetske socrealisti\u010dke filmove i prikazuje izgradnju hidroelektrane Jablanica i spre\u010davanje njene sabota\u017ee koju planiraju reakcionarni elementi, me\u0111u kojima su in\u017eenjeri najistaknutiji, a zabranili su ga isti oni koji su pisali scenario: \u0161ef Agitpropa Milovan \u0110ilas i direktor Komiteta za kinematografiju Aleksandar Vu\u010do. Promenom politi\u010dkog kursa film je odjedanput optu\u017een za velikoruski \u0161ovinizam, nerealisti\u010dko prikazivanje jugoslovenske stvarnosti, negativan prikaz intelektualaca itd. Zapravo mi se \u010dini da su filmovi vi\u0161e bunkerisani zbog toga \u0161to su sledili dominantne politi\u010dke smernice nego \u0161to su ih kr\u0161ili. Film \u2018Ciguli Miguli\u2019 Branka Marjanovi\u0107a je zabranjen u doba partijskog obra\u010duna sa \u0110ilasom, iako je pre toga dobio zeleno svetlo u skladu sa najavljenim tri D reformama (decentralizacija, debirokratizacija i demokratizacija), dok je reditelj Marijan Vajda po\u010detkom \u0161ezdesetih izba\u010den iz Udru\u017eenja filmskih umetnika Srbije zbog lo\u0161eg umetni\u010dkog kvaliteta filma \u2018\u0160eki snima, pazi se!\u2019, iako je zakon o filmu iz 1956. upravo stimulisao popularne komedije koje su donosile najvi\u0161e prihoda na bioskopskim blagajnama. Zakon o filmu izmenjen je 1962. u skladu sa decentralizuju\u0107im reformama, a kao glavni razlog promene napominje se komercijalizacija filma i potreba \u2018stvaranja filmova ve\u0107e i trajnije umetni\u010dke vrednosti\u2019. Uspon jugoslovenskog novog filma nije tako bio izraz stradalni\u010dke borbe filmskih stvaralaca protiv uniformnog totalitarnog re\u017eima, ve\u0107 je upravo proizi\u0161ao iz socijalisti\u010dkog dru\u0161tvenog sistema, \u010dija je istorija vrlo dinami\u010dna i interesantna za analizu.<\/p>\n

Detaljnija analiza mo\u017ee pokazati da je jugoslovenski novi film sebe afirmisao upravo kao pravac koji proizilazi iz politi\u010dkih borbi unutar sistema, ta\u010dnije kao onog koji staje uz stranu reformatorske decentraliziraju\u0107e liberalne frakcije vladaju\u0107e klase koja je tokom \u0161ezdesetih porazila centraliziraju\u0107u partijsku birokratiju na \u010delu sa Aleksandrom Rankovi\u0107em. Njegova sudbina \u0107e biti vezana uz sudbinu politi\u010dkih rukovodioca koji su ga i promovisali i koja \u0107e se zavr\u0161iti njihovom smenom 1972. To nikako ne zna\u010di da bismo filmove crnog talasa trebali tuma\u010diti kao odraz politike srpskih ili hrvatskih liberala, jer se svakako radi o razli\u010ditim rediteljima sa razli\u010ditim politi\u010dkim i estetskim stavovima, ve\u0107 da je mogu\u0107nost nastanka ovog pravca proiza\u0161la upravo iz razli\u010ditih ideologija koje je jugoslovenski socijalizam sadr\u017eavao. Generalno, istorije kulturne proizvodnje u jugoslovenskom periodu se pi\u0161u sa pozicija velikih autora i umetni\u010dkih pravaca koji prate one dominantne zapadne. Jugonostalgija potpuno zanemaruje jugoslovenski projekat samoupravljanja. Trebalo bi napisati istoriju projekta samoupravljanja u kulturi, a onda je suprotstaviti do sada napisanim istorijama umetnosti u Jugoslaviji. Mislim da bismo dobili jednu sasvim druga\u010diju perspektivu.<\/p>\n

Kriza nije prevazi\u0111ena<\/strong>
\n
\nKako re\u0107i fa\u0161izam kada ga u na\u0161em dru\u0161tvu vidimo, a ne zloupotrijebiti izraz inflatornom upotrebom?<\/strong><\/p>\n

Levica ne mo\u017ee da ne reaguje na pojavu profa\u0161isti\u010dkih grupa ili na procese rehabilitacije kolaboracionista, a ako odgovori, dominantna liberalna ideologija ne propu\u0161ta priliku da izjedna\u010di profa\u0161isti\u010dke grupe sa levi\u010darskim pod zajedni\u010dkim ki\u0161obranom marginalnih ekstremnih grupa. Stoga je bilo bitno da levi teoreti\u010dari jasno razgrani\u010de \u0161ta je to istorijski fa\u0161izam, a \u0161ta su neki fa\u0161istoidni elementi koji su prisutni u sada\u0161njosti. Mislim da je potrebno napomenuti da danas, bar na prostoru Srbije, dominantna ideologija jeste nekakav vid liberalnog ekonomizma koji nam govori da se on bavi realnim, socijalnim i ekonomskim problemima, da ga ideologija ne interesuje i da je stoga pragmati\u010dan i okrenut svakodnevnim problemima. Ne mislim da je ta ideologija fa\u0161isti\u010dka, jer fa\u0161isti\u010dki projekat podrazumeva izgradnju nacionalne kapitalisti\u010dke klase, a vladaju\u0107a politi\u010dka opcija je izrazito kompradorska jer udovoljava interesima internacionalnog kapitala i njena ekonomska politika je zasnovana na privla\u010denju stranih direktnih investicija. Kakve to razaraju\u0107e efekte proizvodi na srpsku ekonomiju pokazao je u svojoj studiji Ivan Radenkovi\u0107. Problem trgovinskog deficita se ne re\u0161ava, monetarna politika jakog dinara pogoduje uvozu i uzrokuje nova zadu\u017eivanja na kojima profitira strani finansijski kapital, zaposlenost ne raste, radni\u010dka klasa je izlo\u017eena sve ve\u0107oj eksploataciji i sve manjim socijalnim pravima. Mislim da su ovo pitanja na koje bi levica trebalo da se usredsredi kako bi se aktivno oduprla fa\u0161izmu, jer ako ona to ne bude \u010dinila, desnica ho\u0107e uz pomo\u0107 svojih ekonomista i uz podr\u0161ku sve slabije doma\u0107e kapitalisti\u010dke klase. Onda mo\u017eemo prisustvovati ra\u0111anju stvarnog neofa\u0161izma.<\/p>\n

Ve\u0107 nekoliko tjedana traju uli\u010dni protesti u gradovima diljem Srbije. Po\u010deli su kao izra\u017eavanje sumnje u regularnost zadnjih izbora, na kojima je u prvom krugu uvjerljivom ve\u0107inom pobijedio Aleksandar Vu\u010di\u0107. U kojem pravcu su oni sada krenuli?<\/strong><\/p>\n

Po\u010deli su kao spontani gra\u0111anski protesti, ve\u0107inom studenata, protiv medijske cenzure, neravnopravne zastupljenosti predsedni\u010dkih kandidata na izborima, uz zahteve za slobodom medija, obnovom kulture i uz optu\u017eivanje onih koji nisu iza\u0161li na izbore i \u017ealopojke da nam penzioneri odre\u0111uju sudbinu jer glasaju za Vu\u010di\u0107a. Meni je to li\u010dilo na protest ozloje\u0111enih pristalica pora\u017eenih \u2018demokratskih\u2019 kandidata. Me\u0111utim, ubrzo su se uklju\u010dile i levi\u010darske organizacije, pa je protest postao vi\u0161e artikulisan kao bunt protiv celog politi\u010dkog sistema, dakle svih politi\u010dkih partija, parlamentarnog sistema, ekonomske politike, mera \u0161tednje, uz socijalne zahteve i povezivanje sa protestima sindikata i drugih dru\u0161tvenih grupa. Protest je heterogen i pitanje je koji su njegovi dometi, ali mislim da je ve\u0107 postigao izuzetno mnogo, naro\u010dito kada uzmemo u obzir da je predstavljao iznena\u0111enje za sve, mislim \u010dak i za svoje organizatore. Vide\u0107emo da li \u0107e uspeti da se pretvori u neku trajniju politi\u010dku organizaciju.<\/p>\n

Te\u0161ko je prognozirati budu\u0107nost Srbije kada ne znamo u kom pravcu ide \u010ditav kapitalisti\u010dki svetski sistem. Ekonomska kriza nije prevazi\u0111ena, Amerika je jedan posrnuli hegemon koji ne odustaje od svoje vladavine iako te\u0161ko da poseduje kapacitete da je odr\u017ei, Evropska unija je u krizi, postoje nove ekonomske sile koje ne pripadaju angloameri\u010dkom svetu. Budu\u0107nost je zaista otvorena. \u0160to se levice u Srbiji ti\u010de, mislim da polako sazreva i izlazi iz nekakvog supkulturalnog urbanog geta u kome je dosad egzistirala. Protesti su dokaz za to.<\/p>\n

Portal novosti<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Rade Panti\u0107: Te\u0161ko je prognozirati budu\u0107nost Srbije kada ne znamo u kom pravcu ide \u010ditav kapitalisti\u010dki svetski sistem. Budu\u0107nost je zaista otvorena<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-226007","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226007","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=226007"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/226007\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=226007"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=226007"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=226007"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}