{"id":225675,"date":"2017-05-05T08:18:25","date_gmt":"2017-05-05T06:18:25","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=225675"},"modified":"2017-05-05T08:25:42","modified_gmt":"2017-05-05T06:25:42","slug":"svetom-vladaju-budale-lako-cemo-ih-pobediti","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/05\/05\/svetom-vladaju-budale-lako-cemo-ih-pobediti\/","title":{"rendered":"Svetom vladaju budale, lako c\u0301emo ih pobediti"},"content":{"rendered":"

Autorka: Tanja Triki\u0107<\/strong><\/p>\n

\"andrej-fursov\"<\/a>Svi nestabilni regioni kakav je i Balkan predstavljaju poligon za igre zatvorenih struktura. To je zona u kojoj obave\u0161tajne slu\u017ebe bacaju svoje mre\u017ee, ka\u017ee za Sputnjik Andrej Fursov, ruski istori\u010dar i socijalni filozof.<\/p>\n

U nestabilnim zonama dr\u017eava je slaba, a gde je tako, njeno mesto zauzimaju kriminalne strukture i specijalne slu\u017ebe, pa su to zone igara skoro nekontrolisanih zatvorenih struktura, obja\u0161njava Fursov koji je u Srbiji boravio na poziv Instituta za evropske studije gde je odr\u017eao seminar o kriptoistoriji.<\/p>\n

Ako je obja\u0161njenje za kriptoistoriju da savremeni problemi vuku koren iz dubine vekova, a drevnost neo\u010dekivano pu\u0161ta izdanke u na\u0161e doba, da li to zna\u010di da ima istine u pri\u010dama o uticaju grupa poput Opus dei, Bilderberga i Trilaterale?<\/p>\n

\u2014 Naravno da je to istina. I ta istina je veoma jednostavna. Stvar je u tome da kapitalizam kao sistem ne mo\u017ee da postoji bez tih zatvorenih grupa o kojima govorimo. Bur\u017eoazija, posebno finansijska, ima interese u drugim dr\u017eavama i mo\u017ee da ih realizuje samo kr\u0161ec\u0301i zakone i svoje i drugih dr\u017eava, ali to je ka\u017enjivo. Zato su kapitalu od samog po\u010detka bile potrebne strukture koje stoje iznad dr\u017eave, zatvorene su, a po\u017eeljno i tajne i deluju sistematski. Bez onoga \u0161to se zove zakulisno, kapitalizam ne mo\u017ee da funkcioni\u0161e. Kominterna, organizacija koja je zvani\u010dno postojala, tajno je pripremala revolucije, finansirala ustanke, tj. bavila se zaverama. Kominterna se prou\u010dava u okviru istorije me\u0111unarodnih odnosa. A finansijska internacionala, koja radi, isto ne spada u me\u0111unarodne odnose nego se progla\u0161ava konspirologijom. Uvek se setim \u0161ta je rekao Trocki kada se 1917. vratio iz Amerike u Rusiju: da glavni revolucionari sede na Volstritu.<\/p>\n

Da li kriptoistorija ima nau\u010dnu pozadinu i iz kakvih izvora prikupljate podatke?<\/p>\n

\u2014 Radim isklju\u010divo sa otvorenim izvorima, ali treba umeti da pa\u017eljivo \u010dita\u0161 i da postavlja\u0161 prava pitanja. \u010cesterton ima pri\u010du u kojoj glavnog junaka, detektiva oca Brauna pitaju gde pametan \u010dovek krije kamen\u010dic\u0301. A pater Braun odgovara: Me\u0111u kamen\u010dic\u0301ima na morskoj obali. A gde pametan \u010dovek krije list? Me\u0111u suvim li\u0161c\u0301em u \u0161umi. A gde pametan \u010dovek krije prave briljante? Me\u0111u la\u017enim briljantima. Mnoge tajne le\u017ee na povr\u0161ini, ali ljudi ih ili ne vide ili ne \u017eele da ih vide. Po\u010detkom \u203290-ih godina, moj kolega je radio u SAD i delio kabinet sa Kondolizom Rajs, koja je tada bila samo profesor. I ona mu je govorila: \u0160ta to radite tamo u Sovjetskom Savezu i u Rusiji \u2014 ako ne\u0161to nec\u0301ete da se objavi, odmah zabranjujete. Mi radimo druk\u010dije. Recimo, saznamo da neki novinar namerava da objavi ne\u0161to nezgodno o nekoj va\u017enoj li\u010dnosti. Prvo ga molimo da to ne uradi i poku\u0161avamo da ga potplatimo, ali ako je on principijelan, radimo na drugi na\u010din. Pronalazimo drugog novinara, dajemo mu senzacionalni materijal protiv \u010doveka o kome pi\u0161e onaj prethodni novinar. On pi\u0161e \u010dlanak, ali treba brzo da ga napi\u0161e, objavljuje ga, di\u017ee se pra\u0161ina u \u017eutoj \u0161tampi. Ali mi mu dajemo 10 odsto istine i 90 odsto la\u017ei. Zatim ga razbijemo u parampar\u010dad, i kad iza\u0111e knjiga onog prvog \u010doveka, svi ka\u017eu: ma to je besmislica, vec\u0301 je bila sli\u010dna knjiga, to je \u017euta \u0161tampa.<\/p>\n

\u0160ta se dobije kad se ukrsti konspirologija i tradicionalno nestabilni region kakav je Balkan? Kome bi i\u0161ao u korist moguc\u0301i novi sukob na Balkanu, buduc\u0301i da je Ministarstvo spoljnih poslova Rusije upravo upozorilo da raste konfliktnost na Balkanu?<\/p>\n

\u2014 Da bi se odgovorilo na to pitanje, moramo se malo vratiti u devedesete godine. Kada se raspao SSSR, kolektivni Zapad do\u0161ao je na ideju o tome da se formira novi svetski poredak. I taj termin se pojavio 1992. godine. Ali ispostavilo se da \u010dak i takva dr\u017eava kao \u0161to je Amerika ima malo onih koji su tome dorasli. A bilo je potrebno re\u0161avati probleme svetske kontrole. Tada je koncepciju novog svetskog poretka zamenila \u0161ema kontrolisanog haosa. To je ono \u0161to je poku\u0161avao da uradi Obama. Premda, kada govorimo o Obami, treba imati na umu da Obama, Bu\u0161 Mla\u0111i, Merkelova, Oland, oni su samo visoki slu\u017ebenici, marionete. Oni nisu akteri, nego figure koje se pomeraju.<\/p>\n

Su\u0161tina koncepcije kontrolisanog haosa je u tome da se haotizuje najvec\u0301i deo zemljine kugle da bi mirno mesto za ulaganje kapitala ostale SAD, da EU kao konkurencija SAD utone u haos, da probleme imaju Rusija, Kina. Ali problem je u tome \u0161to kontrolisani haos vrlo brzo postaje nekontrolisan, i oni psi koje su hu\u0161kali na nekoga ponekad pobesne i ujedaju gazdu. Na primer, Bin Laden. Ono \u0161to sad vidimo \u2014 Libija, Irak, Avganistan \u2014 kontrolisani haos je postao nekontrolisan, a Amerikanci tu ni\u0161ta ne mogu. Situacija u kojoj se nalazi Amerika podsec\u0301a me na situaciju starog Rima u eposi Hadrijana i Trajana, kada su Rimljani shvatili da ne mogu da zadr\u017ee imperiju i kad su po\u010deli da evakui\u0161u svoje legione iz Engleske, da odlaze iz Mesopotamije. Jedan od glavnih problema SAD je kako da odu iz veoma mnogo zona a da tu ne do\u0111u njihovi konkurenti. \u0160ta da radim u takvom slu\u010daju? Treba da stvorim takve probleme Evropljanima da ne razmi\u0161ljaju o toj zoni. Kako? Napravic\u0301u im migracionu krizu. To je vojna operacija novog tipa. I oni c\u0301e se ispetljavati iz te migracione krize jako dugo. Osim toga, u samoj Evropi napravic\u0301u takvu nekontrolisanu zonu koja c\u0301e im isisavati energiju. To je zona Balkana. Sam bog ju je poslao, tu je stalno turbulentno. Bizmark je svojevremeno rekao: U Evropi c\u0301e obavezno izbiti novi rat, i izbic\u0301e zbog neke gluposti na Balkanu. Trebalo je samo da doda da c\u0301e tu glupost obavezno neko dobro pripremiti.<\/p>\n

Kako mi ovde na Balkanu da najbolje izbegnemo novi ciklus konflikta?<\/p>\n

\u2014 Prvo, da se \u0161titi sopstveni identitet, etni\u010dki, jezi\u010dki, verski. Nije slu\u010dajno \u0161to Zapad u celom svetu, bar evropskom, ru\u0161i identitete. Obama je 2012. u Londonu rekao da c\u0301e 21. vek biti vek pojave novih nacija. tj. ve\u0161ta\u010dki c\u0301e se stvarati identiteti i borba za o\u010duvanje identiteta je neophodan uslov, metafizi\u010dki zid. Osim toga, mora se ja\u010dati odbrambena moc\u0301. I mora susedima da se objasni da i oni mogu da postanu \u017ertva tog haosa. Danas su u Evropi nastale podele. Uspostavljen je savez izme\u0111u tzv. desnih i tzv. levih na osnovu borbe za evropski identitet koji Evropska unija uni\u0161tava. EU je realni neprijatelj Evrope, i borba za identitet Evropljana je neosporno borba za opstanak u istoriji.<\/p>\n

Koji je interes Rusije da pomogne balkanskim zemljama da spre\u010de konflikte?<\/p>\n

\u2014 Prvo, to je kratkoro\u010dna geopolitika, jer Balkan nije daleko od Rusije. Drugo, to je osec\u0301anje zajedni\u010dke istorijske sudbine, posebno sa Srbima. I najzad, trec\u0301e \u2014 zone haosa se nikad ne prekidaju, to je kumulativni proces. Ako haos po\u010dne na Balkanu, on c\u0301e se vrlo brzo spojiti sa zonom Ukrajine i dalje c\u0301e nastaviti da se \u0161iri, i taj deo sveta c\u0301e se nac\u0301i u stanju haosa. Zato Rusija ovde re\u0161ava i svoje probleme, i probleme Evrope, i probleme Balkana.<\/p>\n

Rekli ste da je EU neprijatelj Evrope. Tako\u0111e ste pisali da je u toku rat u EU izme\u0111u dve grupacije zapadne elite, koje ste vi nazvali \u201edva prestola\u201c. Koji su to \u201eprestoli\u201c i koji su njihovi interesi?<\/p>\n

\u2014 Kad govorimo o \u201eprestolima\u201c, to je svakako metafora. Ovde se mora uzeti u obzir da je struktura svetskog vladajuc\u0301eg sloja dosta slo\u017eena. Ta\u010dnije, treba govoriti o finansijsko-aristokratskim grupama, jer Rot\u0161ilde ni u kom slu\u010daju ne mo\u017eemo odvojiti od Vindzora, od kraljevske kuc\u0301e Holandije, Belgije, tesno vezanih za njih Norve\u0161ke i \u0160vedske, vojvodstava Luksemburga i Lihten\u0161tajna. To je stara evropska aristokratija, jedan deo evropske aristokratije povezane sa finansijskim kapitalom. Drugi deo je Vatikan, Habzburzi i porodica Grimaldi iz Monaka. Ne mo\u017ee se rec\u0301i da su one potpuno suprotstavljane sile, pre se mo\u017ee govoriti o delimi\u010dnom podudaranju. Osim toga, postoji i ameri\u010dki segment. Rot\u0161ildi i Rokfeleri koji su ina\u010de suprotstavljeni \u010ditav 20. vek, ali su prisutni i u jednim i u drugim strukturama, samo u raznim proporcijama. Vrh \u010dini nekih 30 finansijskih, aristokratskih, monarhisti\u010dkih porodica koje realno raspola\u017eu veoma ozbiljnim aktivama. Ne mo\u017ee se rec\u0301i da one realno upravljaju istorijskim procesom, vec\u0301 da sprovode svoje projekte, a oni im nekad polaze za rukom, a nekad ne. Ali me\u0111u tih 30 porodica sklopljeno je ne\u0161to \u0161to je Kipling nazvao \u201evodenim primirjem\u201c: ne ubijati i ne uni\u0161tavati do kraja. Ali to pravilo ne va\u017ei za one koji su van toga, zato su porodicu Kenedi uni\u0161tavali kroz tri generacije. Te porodice su se razgranale i kroz obave\u0161tajne slu\u017ebe, univerzitetske strukture.<\/p>\n

Znate da Srbija hoc\u0301e u EU. Po\u0161to ste rekli da je pet odsto onog \u0161to vidimo, a ostalo je pod povr\u0161inom, ko recimo u Evropskoj komisiji odlu\u010duje o Srbiji?<\/p>\n

\u2014 O Srbiji sigurno odlu\u010duje evrobirokratija u Briselu. Ali postoji jedna nijansa. Stvar je u tome \u0161to su posle krize 2008. ameri\u010dke transnacionalne korporacije mogle da se spasu i da spasu dolar samo na jedan na\u010din: bilo im je potrebno da pojedu ekonomije jugoisto\u010dne Azije i da stvore pacifi\u010dku zajednicu. I bilo im je potrebno da pojedu Zapadnu Evropu kao \u0161to je devedesetih Zapadna Evropa progutala Isto\u010dnu. Za to su potrebne dve stvari, koje naizgled jedna drugu isklju\u010duju: da se EU o\u010duva, ali da bude slaba. To nec\u0301e Rot\u0161ildi, Vindzori, tj. tradicionalna evropska aristokratija i finansijeri povezani sa njima, klaster Rot\u0161ilda. Nazivam ih uslovno Rot\u0161ild, jer su to top-menad\u017eeri nekih 10-15 porodica. Amerikanci su bili zainteresovani da oslabe EU, ali da ona opstane, a onima koji ne \u017eele transatlantsku zajednicu potrebno je da se EU defakto raspadne. I gledajte \u0161ta se de\u0161ava: Britanija izlazi iz EU i dobija se kombinacija u tri poteza: prvi \u2014 migraciona kriza, drugi \u2014 \u201ebregzit\u201c, i trec\u0301i \u2014 Tramp dolazi na vlast u Americi. Tri poteza i mat. Tramp ka\u017ee \u201ene\u201c transatlantskoj zajednici, \u201ene\u201c transpacifi\u010dkoj zajednici. Mo\u017eda c\u0301e se oni vratiti na tu ideju, da sutra nec\u0301e biti promenjena situacija u Evropi i oni koji su bili protiv, uhvatic\u0301e se za glavu i rec\u0301i: Treba nam EU. Jer mi sada ulazimo u epohu neizvesnosti i u toj situaciji c\u0301e biti na dobitku onaj ko ume da koristi neizvesnost, kao surfer \u2014 da leti na talasima, a da pazi da ne slomi vrat i da ga ne dohvati ajkula.<\/p>\n

A kako Rusija mo\u017ee da surfuje? I da li to mo\u017ee ako je SAD u bud\u017eetu predvidela sumu od 1,1 milijardu dolara za suprotstavljanje uticaju Rusije?<\/p>\n

\u2014 Po pravilu, u istoriji dobijaju oni sistemi u kojima postoji jedinstvo elite i osnovne mase stanovni\u0161tva, ako imaju zajedni\u010dke vrednosti i ako ne postoje socijalne nejednakosti. U tom smislu, Rusija je ranjiva zemlja. Jedan od glavnih zadataka Rusije je i uskla\u0111ivanje spoljne i unutra\u0161nje politike. Ako se to dogodi, problemi c\u0301e se re\u0161avati.<\/p>\n

Da li nam preti trec\u0301i svetski rat?<\/p>\n

\u2014 Svetski ratovi su nastali sa kapitalizmom. Prvi svetski rat bio je tridesetogodi\u0161nji. Zatim je bio sedmogodi\u0161nji rat anglo-francuski i Napoleonovi ratovi. Zapravo, bilo je pet svetskih ratova, i oni su se veoma razlikovali. Uveren sam da c\u0301e novi svetski rat, a po mom mi\u0161ljenju on je vec\u0301 u toku, veoma li\u010diti na tridesetogodi\u0161nji rat koji su \u010dinila \u010detiri lokalna konflikta u periodu od 30 godina. To su bili ratovi pred ulazak u kapitalizam. Sada mi izlazimo iz kapitalizma, kapitalizam umire. Sada pogledajmo kartu: Sirija, Ukrajina, sad c\u0301e najverovatnije da se zapali i Centralna Azija. Eto vam lokalni konflikti razdvojeni u vremenu. Osim toga, ulazimo u epohu kada granica izme\u0111u rata i mira postaje ista\u010dkana: dogodio se prevrat u Libiji, a 200 kilometara dalje u Italiji ljudi su se sun\u010dali na pla\u017ei. Tj. tu se ratuje, a tamo ne, i tih ratnih \u017eari\u0161ta u svetu bic\u0301e sve vi\u0161e. Koristim termin \u201eratomir\u201c, tj. istovremeno rat i mir. Ali to vi\u0161e nec\u0301e biti trec\u0301i svetski rat, rat haoti\u010dnog tipa. Ulazimo u period koji ne li\u010di na srednji vek, nego pre na mra\u010dne vekove izme\u0111u kraja Rimske imperije i po\u010detka srednjeg veka. Kad ka\u017eem haos za sledec\u0301ih sto godina, trudim se da budem optimista, ali to ne zna\u010di da u uslovima haosa ne mo\u017ee da se \u017eivi. Prosto treba biti spreman na \u017eivot u uslovima haosa, a u uslovima haosa pobe\u0111uju narodi vojni\u010dke konstitucije. Rusi i Srbi su, uzgred, takvi narodi.<\/p>\n

A \u0161ta c\u0301e biti posle kapitalizma?<\/p>\n

\u2014 U kapitalizmu je najva\u017eniji kapital tj. ne\u0161to \u0161to je materijalno. U savremenoj tehnici odlu\u010dujuc\u0301u ulogu ne igraju materijalni faktori nego informativni, duhovni. Dakle, oni koji na Zapadu planiraju buduc\u0301nost polaze od toga da se moraju kontrolisati dve stvari: duhovna sfera, informacije, nauka, obrazovanje. I resursi. Kontrolu nad obrazovanjem uspostavljamo ru\u0161enjem tradicionalnog sistema obrazovanja. Uni\u0161timo obrazovanje, a realna ozbiljna nauka odlazi u zatvorene strukture. Novi nau\u010dnici su neka vrsta novih \u017ereca. Osnovnoj masi dajte hleba i igara. Pogledajte kako se menja reklama. \u010cak i u crtac\u0301ima ru\u0161e estetiku, a ona je vezana za identitet. Stvaranje novih identiteta lomi nacionalne tradicionalne kulture i stvara dru\u0161tvo u kome su dva odsto novi \u017ereci koji kontroli\u0161u informativne procese i resurse. Ali opasno je \u0161to se to kao bumerang mo\u017ee vratiti tvojoj deci jer c\u0301e i oni biti idioti. Pogledajte dana\u0161nju generaciju zapadnih politi\u010dara: Oland, Merkelova, Kameron, Makron, Obama, Klintonova \u2014 pedesetih godina nije se moglo ni zamisliti da takvi budu na vlasti. Ipak, paradoksalno, propadanje ba\u0161 zapadne elite je dobro jer se budale mogu pobediti.<\/p>\n

Sputnik<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Svi nestabilni regioni kakav je i Balkan predstavljaju poligon za igre zatvorenih struktura. To je zona u kojoj obave\u0161tajne slu\u017ebe bacaju svoje mre\u017ee, ka\u017ee za Sputnjik Andrej Fursov, ruski istori\u010dar i socijalni filozof<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":225677,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-225675","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/225675","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=225675"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/225675\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/225677"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=225675"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=225675"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=225675"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}