{"id":224630,"date":"2017-04-14T22:52:01","date_gmt":"2017-04-14T20:52:01","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=224630"},"modified":"2017-04-14T23:33:54","modified_gmt":"2017-04-14T21:33:54","slug":"putovanje-16-ii-dandrugi-deo-vrana","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/04\/14\/putovanje-16-ii-dandrugi-deo-vrana\/","title":{"rendered":"Putovanje \u00b416, II dan\/drugi deo – Vrana"},"content":{"rendered":"

Tokom putovanja do Vrane na jednom kanalu zatekosmo grupu ribolovaca, prizor dostojan neke ravnice daleko od Dalmacije i mirisa mora. Uputi\u0161e nas pitomim dalmatinskim akcentom kuda da nastavimo i posle nekoliko kilometara stigosmo. Parkirasmo se u Vrani, na platou ispred katoli\u010dke crkve, uvek urednog dvori\u0161ta sa mobilijarom prilago\u0111enim de\u010dijim potrebama u prijatnoj hladovini golemog drve\u0107a. Dok smo se spremali ugledah seljaka koji je punio vodu u neki veliki rezervoar na jednoj \u010desmi prili\u010dno zapu\u0161tenog okru\u017eenja. Pri\u0111oh i pozdravih se. Porazgovarah malo o vremenu o kojem poljoprivrednici uvek mogu mnogo toga da ka\u017eu, a ta tema ni biciklistima nije strana. Po\u017eali se kako ni ovde mladi ljudi ne \u017eele da ostanu na selu, uostalom kao i bilo gde drugo. I posle vrlo ugodnog razgovora mi objasni kuda se sve mo\u017ee voziti, i jo\u0161 dodade da postoji obele\u017eena biciklisti\u010dka staza oko \u010ditavog jezera. Poskidasmo bicikle sa kampera, dotegnusmo, dopunismo i podesismo \u0161ta je trebalo, zatim hopa na sedi\u0161te, pa povezosmo na\u0161e metalne atove niz put.
\n\"Kornati\"<\/p>\n

Sre\u0107ni, po divnom danu Brano i ja zapo\u010desmo novu vo\u017enju i odmah kretosmo suoprotnim pravcem od onoga \u0161to se dogovorismo pre polaska, pa nastavismo prili\u010dno dobrim asfaltom. Iz ravnice izme\u0111u njiva i maslinjaka put je po\u010deo da se propinje i biva sve strmiji prema vidikovcu Kamenjaku dok nije dostigao nekih barem petnaestak procenata. Svuda su vidljivi o\u017eiljci rata koji se odigrao previ\u0161e od dvadeset godina. Na uru\u0161enim krovovima ku\u0107a, ikonografiji, grafitima\u2026 Navikli svakodnevno na lagane drumske bicikle, morali smo ulo\u017eiti malo vi\u0161e truda da bi se nihovim te\u0161kim ro\u0111acima, pode\u0161enim putovanju, popeli na vrh brda odakle se prostire pogled dostojan svakog divljenja volitelja lepote i slobode, na Vransko jezero i Kornate u daljini, uramljene Jadranskim morem. Osim divote pogleda na vrhu smo zatekli jednu crkvicu i kafanu, gde su vrlo simpati\u010dne zaposlenice nam dale
\ninstrukcije kuda dalje i poklonile nam po jednu geografsku kartu okoline. Hvala im.<\/p>\n

Ubrzo nam se pridru\u017eio i Tomislav Zrili\u0107, biciklista iz Pako\u0161tana, koji nam je pomogao da se sna\u0111emo po makadamskim putevima i off road vo\u017enjom dok su se na\u0161i treking bicikli propinjali, te\u0161ko tandrkali i snalazili po ljutom makadamu i velikoj nizbrdici. Ovo lepo iskustvo nas je ponukalo da odlu\u010dimo kako prelazimo na MTB jer drum nam ne pru\u017ea ovoliko, lepote, \u010di\"Vranskastote i uzbu\u0111enja. Vrlo ljubazni Tomislav nam je pokazao kuda i kako nam je najbolje, a on produ\u017eio za Pako\u0161tan, tako da smo vrlo ure\u0111enim makadamom nastavili vo\u017enju iznad jezera koje je rezervat ptica i sve je pode\u0161eno u\u017eivanju ljubiteljima prirode. A jezero se prostrlo pod nama kao azurni, ovalni sag zeleno obrubljen pa ne zna\u0161 \u0161ta je more Jadransko a \u0161ta jezero Vransko.<\/p>\n

Probijaju\u0107i\"Vranska se kroz miomirise procvetalog pelima i prijatni lahor \u0161to je pirkao sa mora, lagano se vratismo kod crkve u selu Vrana, gde smo parkirali na\u0161u ku\u0107u putuju\u0107u. Ali po\u0161to je jo\u0161 vremena ostalo do zalaska sunca nastavismo dalje da vidimo jednu pe\u0107inu u kojoj postoji izvanredan izvor koji vodom snabdeva \u010ditavu ovu plodnu ravnicu. Posle par kilometara samo nam se ukaza trag pe\u0107ine i da nije bila obele\u017eena verovatno bi pro\u0161li pored nje ne primetiv\u0161i je. Bila je u\u0161u\u0161kana bujnim \u017ebunjem koje se u jednom tenutku rastvorilo pred na\u0161im o\u010dima, kao da rekosmo:\u201dSezame otvori se\u201d, i otkri nam prolaz u veliku pe\u0107inu gde su postajala tri izvora. Ukus vode me je podsetio na kremansku, verovatno zbog sli\u010dnog sastava minerala ili zbog istog sastava mene.<\/p>\n

U povratku smo svratili do drevnog grada Vrane iz devetog stole\u0107a. A kada svrati\u0161 u bilo koju srednjevekovnu ru\u0161evinu jedino ti preostaje da se \u010dudi\u0161 kako je sve napravljeno bez savremenog alata i da predpostavlja\u0161 \u0161ta je \u0161ta i \u010demu slu\u017ei. I na um mi uvek padaju lanci i te\u0161ki okovi i brave, koji su valjda bili sastavni pribor ovakvih preduze\u0107a.\"Stari<\/p>\n

Pored utvrde je uredno postavljena tabla na kojoj se namernik mo\u017ee informisati o proteklom vremenu, kulminaciji i sunovratu ovog grada gde su nekada \u010duvane “dvije zlatne krune dragim kamenjem ukra\u0161ene”, znak dostojanstva hrvatskih kraljeva. I pored vrlo slo\u017eene istorije koja potresa ove krajeve, mislim da je redak istori\u010dar ili hrvatski i ostali nacionalista koji je u stanju naizust izdeklamovati u \u010dijim rukama je bio ovaj stari grad kroz \u010ditav Srednji vek i \u010dija krvca je prolivana pod ovim zidinama. Uglavnom, prvih stotinu godina se ne zna ta\u010dno \u0161ta se de\u0161avalo, sve do krunisanja kralja Zvonimira 1076. u Solinu, koji ga daruje papi i postaje prvo stalno diplomatsko sedi\u0161te papi nskih legata na celom \"Pogledslovenskom podru\u010dju, pa sve do 1683. kada je naoru\u017eano lokalno stanovni\u0161tvo ispratilo Osmanlije. Zatim pada pod mleta\u010dku vlast, te gubi politi\u010dku i vojnu va\u017enost. Putopisac Alberto Fortis u 18. veku pose\u0107uje Vranu i u knjizi \u201cPut po Dalmaciji\u201d veli: \u201cKa\u0161tel, nazvan u doba osnutka, u pravom smislu rije\u010di Brana ili Vrana, sada je strahovita gomila ru\u0161evina: u to stanje dovelo ga je mleta\u010dko topni\u0161tvo… \u201c Ni\u0161ta bez topni\u0161tva\u2026<\/p>\n

U blizini se nalazi Ma\u0161kovi\u0107a han, iz 17.veka koju je turski vazal poreklom iz ovog sela ili Pako\u0161tana, podigao da \u017eivi u miru i rahatluku kada po\u0111e u penziju, samo \u0161to to nije do\u010dekao jer ga je sultan skratio za glavu zbog previ\u0161e blagog odnosa prema kritskim ustanicima tokom Kandijskog rata. U 18. i 19. veku Vranskim feudom odavde vlada porodica Boreli, a do danas ovde \u017eive potomci njihovih predradnika Pelicari\u0107a, koji su mirno obedovali pod jednim drvetom dok smo Brano i ja \"Ma\u0161kovi\u0107aradoznalo zavirivali u svaki \u0107o\u0161ak najzapadnijeg objekta osmanskog graditeljstva. Partizani zapali\u0161e ovaj\u00a0han 1945. godine, valjda se na taj na\u010din bore\u0107i protiv ideolo\u0161kog neprijatelja, a 2015. ga obnovi dr\u017eava Hrvatska uz pomo\u0107 fondova EU, mo\u017eda ba\u0161 u inat onim paliku\u0107ama i oslobodiocima od fa\u0161isti\u010dke vlasti.<\/p>\n

Po\u0161to se sunce prili\u010dno pribli\u017eilo horizontu, vratismo se kamperu da spremimo ukusan obrok od onih cipola iz Primo\u0161tena, koji su na gradelama na\u0161li mesto u ovoj pri\u010di i uz najbolje vino vratili snagu dvojici putnika namernika, a jo\u0161 pri tome i biciklista.<\/p>\n

Odli\u010dno mesto pored crkve sa seoskom \u010desmom nam obezbedi prijatno mesto za spavanje, koje tu obavismo lagano i vedro, uz ti\u0161inu koju je gutao mrak<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Tokom putovanja do Vrane na jednom kanalu zatekosmo grupu ribolovaca, prizor dostojan neke ravnice daleko od Dalmacije i mirisa mora. Uputi\u0161e nas pitomim dalmatinskim akcentom kuda da nastavimo i posle nekoliko kilometara stigosmo. Parkirasmo se u Vrani, na platou ispred katoli\u010dke crkve, uvek urednog dvori\u0161ta sa mobilijarom prilago\u0111enim de\u010dijim potrebama u prijatnoj hladovini golemog drve\u0107a. […]<\/p>\n","protected":false},"author":1490,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[17],"tags":[],"class_list":["post-224630","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-blogovi"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/224630","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1490"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=224630"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/224630\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=224630"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=224630"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=224630"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}