{"id":224085,"date":"2017-04-05T07:02:37","date_gmt":"2017-04-05T05:02:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=224085"},"modified":"2017-04-05T07:05:44","modified_gmt":"2017-04-05T05:05:44","slug":"putinova-rusija","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/04\/05\/putinova-rusija\/","title":{"rendered":"Putinova Rusija"},"content":{"rendered":"

\"Igor<\/a>Pored sve nesre\u0107e koja ve\u0107 godinama potresa Ukrajinu, na njenoj teritoriji su se u samo jednom danu (23. marta 2017) dogodila dva teroristi\u010dka napada. Oba se mogu pripisati Rusiji. Prvi se dogodio u gluvo doba no\u0107i, u skladi\u0161tima raketne vojne tehnike u blizini grada Balakleja u Harkovskoj oblasti. Od sna\u017enih eksplozija je te\u0161ko ranjena jedna \u017eena, a stanovni\u0161tvo u radijusu od 5 klimetara je hitno evakuisano. Drugi se dogodio u centru Kijeva, ispred hotela Premijer-Palas gde je usred bela dana ubijen biv\u0161i poslanik ruske dr\u017eavne Dume Denis Voronjenkov. On se krajem 2016, zajedno sa svojom suprugom Marijom Maksakovom (tako\u0111e biv\u0161om poslanicom), preselio u Kijev, primio ukrajinsko dr\u017eavljanstvo i prihvatio obaveze da svedo\u010di u procesu protiv svrgnutog proruskog ukrajinskog predsednika Viktora Janukovi\u010da.<\/p>\n

Voronjenkov je na mestu ostao mrtav, a njegov telohranitelj je ranjen. On je u kratkoj razmeni vatre uspeo da te\u0161ko rani napada\u010da koji je kasnije preminuo u bolnici. Ukrajinski pravosudni organi vode istragu oslanjaju\u0107i se na dve verzije doga\u0111aja koje se me\u0111usobno ne isklju\u010duju: likvidiranje va\u017enog svedoka u procesu protiv Janukovi\u010da i pri\u010du o pripadnicima ruske Federalne slu\u017ebe bezbednosti (FSB) koji vr\u0161ljaju po Ukrajini i izvode svoje operativne zadatke uz li\u010dnu podr\u0161ku predsednika Putina.<\/p>\n

Ovoj drugoj verziji je sklon i jedan (tako\u0111e) biv\u0161i ruski parlamentarac Ilja Panamarjov, \u010dovek s kojim je ubijeni Voronjenkov ba\u0161 toga dana imao zakazan sastanak. Panamarjov misli da iza tog ubistva stoji general FSB-a Oleg Feoktistov (poznatiji pod nadimkom General Faks), onaj isti koji je s ubijenim Voronjenkovim tokom njegovog slu\u017ebovanja u Federalnoj slu\u017ebi za kontrolu trgovine narkoticima (2004-2007) bio u te\u0161kom sukobu.<\/p>\n

Predsednik Ukrajine Pjotr Poro\u0161enko je ovaj zlo\u010din okarakterisao kao akt \u201edr\u017eavnog terorizma\u201c i optu\u017eio Rusiju da je izvr\u0161ilac i glavni organizator ubistva. Rusija je na ovu izjavu (\u0161to se uostalom i moglo o\u010dekivati) odreagovala \u201epoluzvani\u010dno\u201c. Putinov portparol Dmitrij Peskov je povodom ubistva Voronjenkova prvo napravio za\u010du\u0111eno lice prave\u0107i se da ne razume za\u0161to se uop\u0161te njemu obra\u0107aju za komentar, a onda se kao sabrao i tobo\u017ee ljutito odbrusio da je \u201edovo\u0111enje Rusije u bilo kakvu vezu sa ovim ubistvom apsurdno\u201c, da bi potom, setiv\u0161i se kako ne bi trebalo propu\u0161tati priliku da se uzgred malo pljune po Ukrajini, dodao slede\u0107e: \u201eOvo ubistvo svedo\u010di o tome da dr\u017eava Ukrajina nije bila u stanju da obezbedi odgovaraju\u0107u za\u0161titu Voronjenkovu\u201c. I tu je gotovo nemogu\u0107e protivre\u010diti Peskovu, mada sama konstrukcija njegove re\u010denice nedvosmisleno ukazuje i na izvor ovog zlo\u010dina\u010dkog \u010dina. Jer ako je Ukrajina bila ta koja je trebalo da obezbedi za\u0161titu biv\u0161em odbeglom ruskom parlamentarcu (a kao \u0161to vidimo nije), to zna\u010di da su smrtonosni meci doleteli iz neke druge zemlje. Iz koje \u2013 nije te\u0161ko pogoditi.<\/p>\n

\u0160to se istrage ti\u010de, zasada se sa stopostotnom sigurno\u0161\u0107u mo\u017ee tvrditi samo jedno: ubistvo je bilo naru\u010deno. Jer gotovo je nemogu\u0107e pretpostaviti da je 28-godi\u0161nji gra\u0111anin Ukrajine Pavel Par\u0161ov, ubica koji je nakon zadobijenih rana preminuo u kijevskoj bolnici, imao bilo kakvog razloga da ubije biv\u0161eg deputata ruske Dume Voronjenkova. Tako su u javnosti po\u010dele da kru\u017ee razne egzoti\u010dne pri\u010de o mogu\u0107em naru\u010diocu ubistva. Na primer da se u ranjenoj du\u0161i biv\u0161eg mu\u017ea Marije Maksakove, zakonom za\u0161ti\u0107enog lopova (\u0432\u043e\u0440 \u0432 \u0437\u0430\u043a\u043e\u043d\u0435) Vladimira Tjurina zvanog \u201eTjurik\u201c, iznenada razgoreo strasni plamen ljubomore. A po\u0161to smo \u010duli i \u0161ta Voronjenkova ta\u0161ta misli (nedostojno citiranja \u2013 prim. autora) o svom poginulom zetu, nema sumnje da \u0107e biti i onih koji \u0107e s rado\u0161\u0107u i nju staviti na spisak osumnji\u010denih inspiratora ovog ubistva.<\/p>\n

Osnovno pravilo pristojnog novinarstva je da do podizanja optu\u017enice, ili makar do zavr\u0161etka istra\u017enog postupka, ne treba pisati o detaljima i karakteru zlo\u010dina. Me\u0111utim, problem sa zlodelima ovakve vrste je da se nakon identifikovanja ubice istraga ili obustavlja (a ubica Voronjenkova ne samo da je identifikovan nego je i ubijen), ili se pak ulazi u vrzino kolo beskrajnih politi\u010dkih prepucavanja u kojima jedna strana kategori\u010dki optu\u017euje, a druga odlu\u010dno odbija da prihvati bilo kakvu vezu sa inkrimisanim doga\u0111ajem. To je sudbina svih politi\u010dkih ubistava, kako u Rusiji \u2013 od mu\u010dkih ubistava Dmitrija Holodova i Larise Judine, do hladnokrvnih smaknu\u0107a Ane Politkovske i Borisa Nemcova \u2013 tako i u Ukrajini \u2013 od ubijenog pa spaljenog Georgija Gongadzea u jesen 2000, do ubistva poznatog beloruskog i ukrajinskog novinara Pavela \u0160eremeta 2016.<\/p>\n

I sad, ako odbacimo sve egzoti\u010dne interpretacije \u201ema\u0161tovitih pomaga\u010da i dobro\u010dinitelja\u201c, ostaju tri verzije koje bi mogle da uka\u017eu na stvarni motiv ubistva Denisa Voronjenkova. Prva je likvidiranje svedoka u sudskom procesu protiv biv\u0161eg svrgnutog ukrajinskog predsednika Viktora Janukovi\u010da, druga je odstranjivanje starog protivnika koji poseduje dokaze o prestupnoj delatnosti visokih zvani\u010dnika u ruskoj Federalnoj slu\u017ebi bezbednosti, ne isklju\u010duju\u0107i ni Putina i tre\u0107a \u2013 osveta za verolomni postupak, to jest izdaju. Sve tri verzije ukazuju na Rusiju kao teroristi\u010dku dr\u017eavu, koja je obnovila tradicije NKVD-a i KGB-a, a saglasno kojima politi\u010dki oponenti imaju slede\u0107i izbor: ili \u0107e oti\u0107i u zatvor ili pobe\u0107i preko granice gde \u0107e ih sti\u0107i ruka najamnog ubice.<\/p>\n

No i pored toga, valjalo bi priznati da se Putinova Rusija u par va\u017enih detalja ipak razlikuje od sovjetske. Jedan od njih je svojevrsna uloga dr\u017eavne televizije. Dana\u0161nja ruska televizija radi po principu \u201e\u0161to je kuli Moskovskog Kremlja na umu, to je ostankinskom (televizijskom) tornju na drumu\u201c. Te\u0161ko je zamisliti situaciju u kojoj Pravda iz staljinskih vremena pi\u0161e o tome kako je ve\u0107 krajnje vreme da Pavel Anatoljevi\u010d Sudoplatov dokraj\u010di Solomona Mihajlovi\u010da Mihoelsa ili pak daje direktne sugestije i uputstva Staljinu kako bi trebalo likvidirati Trockog. A ruska zvani\u010dna televizija upravo to \u010dini. Ona neprestano daje direktive Kremlju, Lubjanki i ministarstvu odbrane \u0161ta bi trebalo preduzeti, koga bombardovati, koju zemlju okupirati i koga i kako ubiti. \u010citalac mo\u017ee da pogleda par emisija Solovljova i u njima \u0107e videti kako njegov stalni gost Bagdasarev ve\u0107 mesecima priziva na\u0161u vlast da u Ukrajini, na Bliskom istoku, u Evropi ili Americi primeni iskustva njegovog ljubimca Sudoplatova, vrhunskog sovjetskog eksperta za organizaciju diverzantskih grupa i teroristi\u010dkih ubistava.<\/p>\n

Neprestano emitovanje mr\u017enje i u\u010destali pozivi na teror, rat i ubistva, imaju \u010ditav niz negativnih posledica. Prva je da i najgnusnije zlo\u010dine dru\u0161tvo po\u010dinje da prihvata kao normu. Ako tako govore na dr\u017eavnoj televiziji, onda to mora biti ispravno i dobro. Druga posledica je da sve to uti\u010de i na samu vlast. Ona je ta koja je kreirala ba\u0161 takvu televiziju, ona je ta koja je tako izda\u0161no finansira, ali vremenom ta hu\u0161ka\u010dka televizija po\u010dinje da uti\u010de i na pona\u0161anje same vlasti. I na kraju, tre\u0107a posledica je goli strah, krajnje neprijatan ose\u0107aj da imamo posla sa bandom kriminalaca i ubica, a ne sa rukovodstvom velike evropske zemlje. Na internet portalu Gordonia.com je pred samo njegovo ubistvo bio objavljen razgovor s Voronjenkom u kome on izjavljuje slede\u0107e: \u201eIma se utisak da cela Rusija razjareno zahteva od Ukrajine da me uhapsi i zameni za Su\u0161\u0107enka, a ako pregovori o primopredaji negde zapnu, onda me kao Banderu prosto treba ubiti\u201c.<\/p>\n

Ve\u0107 celih 15 godina se kod nas i u svetu stvara (a \u010dini mi se da se u poslednje 2-3 godine i definitivno stvorila) neka vrsta nove realnosti. Svi misle\u0107i ljudi u svetu znaju da Rusijom upravlja zatvorena i opskurna grupa ubica i terorista. \u010clanovi te grupe tako\u0111e znaju da svi misle\u0107i ljudi u svetu znaju ko su oni. Me\u0111utim, problem je u tome \u0161to ova smrtonosna \u201eigra \u017emurki\u201c zahteva novi jezik, nove znake sporazumevanja sa aktuelnom kremaljskom bandom. Ali niko u Ukrajini, Evropi ili ruskoj opoziciji jo\u0161 uvek nije uspeo da formuli\u0161e taj jezik. A njegovo iznala\u017eenje bukvalno postaje pitanje \u017eivota ili smrti.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/\u0415\u0436\u0435\u0434\u043d\u0435\u0432\u043d\u044b\u0439 \u0436\u0443\u0440\u043d\u0430\u043b<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

U par va\u017enih detalja se razlikuje od sovjetske<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-224085","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/224085","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=224085"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/224085\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=224085"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=224085"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=224085"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}