{"id":223929,"date":"2017-04-02T07:32:36","date_gmt":"2017-04-02T05:32:36","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=223929"},"modified":"2017-04-02T07:32:36","modified_gmt":"2017-04-02T05:32:36","slug":"mnogo-izbora-malo-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/04\/02\/mnogo-izbora-malo-demokratije\/","title":{"rendered":"Mnogo izbora, malo demokratije"},"content":{"rendered":"

Autorka: Irena Peji\u0107\t<\/strong><\/p>\n

\"izbori\"<\/a>Ovogodi\u0161nje kampanje predsedni\u010dkih kandidata su na svom vrhuncu. Mediji upregnuti, retorika o\u0161tra, kandidati, optimisti\u010dni i oni \u201eoptimisti\u010dni\u201c, \u010dekaju drugi april posle kog \u0107e, prema svima njima, sve biti mnogo bolje.<\/p>\n

Od prvih parlamentarnih vi\u0161estrana\u010dkih izbora u Srbiji, a posebno od \u201ePetog oktobra\u201c \u010dini se da se Srbija nalazi u stalnoj predizbornoj kampanji. Od 2000. godine bilo je ukupno pet predsedni\u010dkih (\u0161esti su pred nama), sedam parlamentarnih i isto toliko pokrajinskih, a \u010dak dvanaest lokalnih izbornih ciklusa. Dakle, prose\u010dno na svake dve godine po jedni redovni ili vanredni parlamentarni izbori. Od 2012. godine ovaj trend samo se ubrzava.<\/p>\n

Ove pre\u010deste provere volje naroda dovoljno govore s jedne strane o (ne)stabilnosti politi\u010dkog sistema, i motivaciji i na\u010dinu delovanja vladaju\u0107ih elita s druge. Da su izbori odavno izgubili svoju na\u010delnu demokratsku funkciju i od procesa kojim se legitimi\u0161e vlast postali sam metod vladanja pokazuje nekoliko stvari: u\u010destalost izbornih ciklusa i pored stabilne vladaju\u0107e ve\u0107ine, instrumentalizacija izbora za uspostavljanje politi\u010dkog pritiska, ekonomske i infrastrukturne kontrole, te kori\u0161\u0107enje izbora kao na\u010dina za ostvarenje ekonomske dobiti.<\/p>\n

Pre nego \u0161to u nedelju budemo prisustvovali jo\u0161 jednoj izbornoj trci i pre nego \u0161to zapo\u010dne slede\u0107i izborni proces mo\u017eemo se osvrnuti na samu politi\u010dku i ekonomsku ulogu \u201eizbora\u201c danas.
\n
\nIzborna dramaturgija<\/strong><\/p>\n

Ve\u0107 je postalo nepisano pravilo da izborima prethodi jedna specifi\u010dna atmosfera na politi\u010dkoj sceni puna me\u0111ustrana\u010dkog prepucavanja, afera, o\u0161tre retorike, ad hominem-a, uz stalno podizanje tenzije u medijima i odr\u017eavanju op\u0161te paranoje. Cela ta predstava je zapravo ni\u0161ta drugo do politi\u010dka manipulacija u vreme duboke ekonomske krize i generalno o\u010dajnog stanja u d\u017eepovima glasa\u010da od kojih se o\u010dekuje legitimitet za vladanje.<\/p>\n

Odr\u017eavanje utiska stalnog vanrednog stanja koji prethode raspisivanju izbora, uz jasnu politi\u010dku instrumentalizaciju medija, prepuno je bezbroj puta ponovljenih govorancija i obe\u0107anja, predizbornih taktika i politi\u010dkih odluka, medijskih lin\u010deva, izdaja i pomirenja, dramskih afektacija. Ponajmanje je realnih politi\u010dkih i dru\u0161tvenih pitanja o problemima s kojima se stanovni\u0161tvo svakodnevno suo\u010dava. Neki od najve\u0107ih su te\u0161ko materijalno stanje i op\u0161te siroma\u0161tvo, visoka nezaposlenost, potpuno uru\u0161en javni sektor i ugro\u017eena radna prava. A nakon izbora umesto njihovog re\u0161avanja uvek mogu \u2013 novi izbori, koji su postali alfa i omega manipulacije politi\u010dkih mo\u0107nika na svim nivoima \u2013 lokalnim, pokrajinskim, republi\u010dkim.<\/p>\n

Stalne predizborne kampanje, dakle, podrazumevaju specifi\u010dan odnos prema politici i politi\u010dkom delovanju u odnosu na gra\u0111ane. Svi zahtevi stanovni\u0161tva upu\u0107eni su vlasti u toku predizbornih kampanja sa sve\u0161\u0107u da nakon izbora ne\u0107e do\u0107i ni do kakvih rezultata, a obe\u0107anja kako od vlasti tako i od opozicije su kratkotrajnog i povr\u0161nog karaktera. U prilog tome idu mnogobrojni protesti nezadovoljnih, pa su u jeku trenutne predizborne kampanje ispred zgrade Vlade do sada protestovali prosvetni radnici, sindikati i penzioneri.<\/p>\n

Odr\u017eavanje predizborne tenzije, me\u0111utim, nije samo predstava za gra\u0111ane ve\u0107 i za politi\u010dke saradnike ali i oponente. Konstatnom pretnjom novim izborima \u010delnik (\u010delnici?) najve\u0107e(ih) stranke(ka) ministre i koalicione partnere dr\u017ei pod kontrolom jer su veliki ulozi za neslaganje. S jedne strane novi izbori uvek mogu da oslabe pozicije manjinskim koalicionim partnerima, a slabu opoziciju dodatno ru\u0161e i marginalizuju, politi\u010dki ali i finansijski. Vladaju\u0107e stranke, koje i raspisuju izbore, ra\u010dunaju\u0107i na svoj dobar (ili barem bolji) rejting na izbore izlaze s manjim finansijskim kolebanjima: oni im zapravo omogu\u0107avaju da ostvare i profit privla\u010denjem privatnih donacija, kao i srazmerno ve\u0107im sredstvima iz bud\u017eeta koja dobijaju zarad u\u010de\u0161\u0107a na izborima itd.<\/p>\n

Da su izbori vi\u0161e mehanizam politi\u010dke kontrole a ne demokratski instrument, oslikava primer vanrednih parlamentarnih izbora odr\u017eanih pro\u0161le godine, raspisanih kako bi se atmosfera pritisaka opozicionih stranaka popravila te da prestanu osporavanja politi\u010dkih rezultata vladaju\u0107e koalicije. U tome se sagledava i nerazumevanje osnovnih mehanizama su\u010deljavanja opozicije i pozicije po\u0161to se zaboravlja da opozicija upravo i treba da dovodi u pitanje vladaju\u0107u politiku.
\n
\nPoliti\u010dka ekonomija izbornih procesa<\/strong><\/p>\n

U trenucima op\u0161te ekonomske krize zvani\u010dna politika u isti mah sprovodi neoliberalne reforme sa jedne strane, koje podrazumevaju \u0161tednju na stanovni\u0161tvu neophodnim javnim uslugama (na primer, smanjenje penzija, plata i socijalnih davanja), i konstantne izborne cikluse sa druge. Od 2012. godine Vlada Republike Srbije je vi\u0161e vremena provela u predizbornim kampanjama i rekonstrukcijama nego bavljenjem i sprov\u0111enjem izglasanih politi\u010dkih programa.1<\/p>\n

Po odluci Ministarstva finansija iz bud\u017eeta Republike Srbije je za odr\u017eavanje redovnih predsedni\u010dkih izbora u 2017. godini opredeljeno oko 5,2 miliona evra. Pro\u0161logodi\u0161nji vanredni parlamentarni izbori, raspisani i pored stabilne ve\u0107ine vladaju\u0107e koalicije u parlamentu, ko\u0161tali su oko 14 miliona evra ispla\u0107enih direktno iz republi\u010dkog bud\u017eeta. Za finansiranje kampanja tokom vanrednih parlamentarnih izbora u martu 2014. godine iz bud\u017eetske rezerve izdvojeno je 802 miliona dinara, dok su za izbore 2012. godine ti tro\u0161kovi iznosili oko 890 miliona dinara. Oko 70% ovih sredstava potro\u0161i se na izborni marketing u \u010demu posreduju agencije koje su u vlasni\u0161tvu ljudi iz politi\u010dkog vrha a koje preko ogla\u0161avanja ubiraju velike profite. Nedavne promene vlasti su koincidirale sa promenama u vlasni\u010dkim strukturama vode\u0107ih marketin\u0161kih agencija na tr\u017ei\u0161tu. Osim \u0161to doprinosi vidljivosti odre\u0111enih li\u010dnosti, kontrola i posedovanje ogla\u0161iva\u010dkog prostora preko tih agencija mo\u017ee voditi ekonomskom ucenjivanju i politi\u010dkoj zloupotrebi medija.<\/p>\n

Kontrola medija se politi\u010dki mo\u017ee ostvariti i preko bud\u017eetskih sredstava pa je tako nakon privatizacije, Televizija Studio B na gradskom konkursu za projektno finansiranje medija dobila vi\u0161e od 50% izdvojenih sredstava (nov\u010dano ve\u0107i iznos nego \u0161to je mogu\u0107e dobiti i na republi\u010dkim konkursima) \u010dime je drasti\u010dno smanjen prostor za pluralizam medijskog sadr\u017eaja.<\/p>\n

Pored tro\u0161enja novca za finansiranje izbora i finansiranje strana\u010dkih kampanja pojavljuje se i problem javnih radova koji osim finansijske ima i vremensku dimenziju. Kako to obi\u010dno biva, idealna drama uklju\u010duje i dobru scenografiju: sre\u0111ivanje fasada i parkinga, izgradnja gra\u0111evina i otvaranje parki\u0107a, simptomati\u010dno po centru prestonice i drugim \u0161to vidljivijim lokacijama (ista je scenografija i za lokalne izbore, tu nema dileme). Tako je u jeku trenutne predizborne kampanje Beograd prepun skela i na njima potpla\u0107enih radnika, da bi ostali nezaposleni, ili jedva zaposleni koji tuda prolaze mogli da zaklju\u010de kako se vredno radi i kako nam dobro ide. Naravno, intenzitet ovih radova ima negativne posledice i na saobra\u0107aj kao i na gradske i privatne finansije. Uz sve to, eksploatacija radnika u slu\u017ebi politi\u010dke propagande dosti\u017ee svoj apsurdni vrhunac pa se radnici iz privatnih agencija za obezbe\u0111enje anga\u017euju za dvadeset\u010detvoro\u010dasovno \u010duvanje predizbornih bilborda.<\/p>\n

Devedesetih je dominantna politika bila ispunjena nacionalisti\u010dkim diskursom i stalnim fingiranim pretnjama nacionalnog Drugog. Sada je situacija delimi\u010dno slo\u017eenija: uz i dalje prisutan nacionalisti\u010dki diskurs odr\u017eava se upitnost ekonomskog opstanka dr\u017eave i stalna, skoro apokalipti\u010dna pretnja opadanja \u017eivotnog standarda ako se skrene sa puta trenutne zvani\u010dne politike. Prate\u0107i neoliberalnu ekonomsku politiku, uz apsolutno prihvatanje politike MMF i Svetske banke, ne dovode\u0107i u pitanje \u0161tetnost njenih posledica koje su i vi\u0161e nego vidljive i globalno, a ne samo na lokalu, vlast konstantno doprinosi osiroma\u0161enju stanovni\u0161tva slave\u0107i ga kao politi\u010dki i ekonomski uspeh. Kroz diplomatske odnose, posebno trenutna ali u velikoj meri i prethodne vlade, sara\u0111uju sa vode\u0107im kapitalisti\u010dkim silama sprovode\u0107i politiku \u201eprivla\u010denja investicija\u201c koje mahom zna\u010de subvencionisanje radnih mesta i privla\u010denje krupnog kapitala stvaraju\u0107i poslovnu klimu koja isklju\u010divo odgovara poslodavcima nau\u0161trb stanovni\u0161tvu. Tu diplomatiju politi\u010dki \u010delnici u predizbornim kampanjama vode jo\u0161 aktivnije, predstavljaju\u0107i je kao uspe\u0161an politi\u010dki program. Takva manipulacija realnom egzistencijom stanovni\u0161tva ne samo da uru\u0161ava demokratske principe, nego ih potpuno obesmi\u0161ljava i negira.<\/p>\n

Novi izbori, la\u017ena dilema? <\/strong><\/p>\n

Neodr\u017eivost demokratije, ali i upitnost politi\u010dkog legitimiteta izabranih, u ovakvim uslovima ilustruje i slaba izlaznost na izbore. Od Petog oktobra izlaznost na parlamentarne izbore je prete\u017eno bila ispod 60% (osim 2007. kada je izlaznost bila 60,62%) od ukupnog broja upisanih bira\u010da. Predsedni\u010dki izbori su specifi\u010dniji po manjoj od ionako slabe izlaznosti, pa su dva puta (2002. i 2003.) bili neuspe\u0161ni upravo zbog nedovoljne izlaznosti. Taj problem je re\u0161en ukidanjem pravila o cenzusu preko 50% upisanih bira\u010da. Ovo na specifi\u010dan na\u010din govori o letargi\u010dnosti gra\u0111anki i gra\u0111ana izazvanoj nepoverenjem u institucije i ponu\u0111ene politi\u010dke opcije. Gra\u0111ani su letargi\u010dni, umorni i egzistencijalno ucenjeni a ne \u201eneobrazovani poslu\u0161nici\u201d kakvima ih liberalni analiti\u010dari i de\u017eurni kriti\u010dari do\u017eivljavaju i\/ili predstavljaju u javnosti. To nas navodi na retori\u010dko pitanje: gde se dede demokratija u stalnom politi\u010dkom obaranju ruku jednih te istih ljudi koji su na sceni ve\u0107, pa barem dvadesetpet godina? I novi igra\u010di koji su se u me\u0111uvremenu pojavili nam ne daju ni\u0161ta novo, igraju po ustaljenim pravilima igre: malo desno, il\u2018 desnije.<\/p>\n

Participacija stanovni\u0161tva u politi\u010dkom \u017eivotu ne mo\u017ee, ne treba i ne sme biti svedena samo na formalnost glasanja, a ponavljanje mantre o najve\u0107oj gra\u0111anskoj du\u017enosti upravo to implicira. Svo\u0111enje politi\u010dke aktivnosti stanovni\u0161tva na prost izbor politi\u010dke opcije njenim predstavnicima omogu\u0107ava apsolutno pravo na odluke i sprovo\u0111enje odluka koje se ti\u010du celokupnog dru\u0161tva. A koliko radni\u010dke otpore i borbu za bolje radne i \u017eivotne uslove, te gra\u0111ansku participativnost u politi\u010dkom \u017eivotu uop\u0161te uzima u obzir vladaju\u0107a klika pokazuje njihov odnos prema razli\u010ditim protestima, \u0161trajkovima i akcijama radnika i radnica, kao i razli\u010ditih gra\u0111anskih inicijativa. Politi\u010dki potencijal odre\u0111enih protesta jasno pokazuje nezadovoljstvo dela stanovni\u0161tva i neophodnost javne rasprave po mnogim pitanjima. Me\u0111utim, kao nedostojna zamena tom politi\u010dkom dijalogu nude se izbori koje preskupo pla\u0107amo a \u010diji je demokratski kapacitet veoma ograni\u010den.<\/p>\n

Izbori, u zadatim uzusima kapitalizma, niti ne\u0161to zapo\u010dinju, niti na ne\u0161to stavljaju ta\u010dku, niti oslikavaju demokratiju \u2013 stvar je samo u rotaciji odre\u0111enih figura. Istina, nisu ni sve figure potpuno identi\u010dne i nije lo\u0161e poljuljati njihove pozicije mo\u0107i kada je i koliko mogu\u0107e. Me\u0111utim, sve dok nema jasne politi\u010dke alternative koja mo\u017ee dalje da organizuje pomenute borbe i otpore, i koja \u0107e apsurdne politike koje zadovoljavaju partikularne interese onih sa vrha (svega) dovesti u pitanje, mi \u0107emo birati i \u017eiveti u vakuumu jedne neprestane predizborne kampanje. <\/p>\n

1)Iako bi moglo da se argumentuje da bi aktivnije sprovo\u0111enje konkretne politike bila zapravo i ve\u0107a \u0161teta, time se na ovom mestu ne\u0107emo baviti<\/p><\/blockquote>\n

Ma\u0161ina.rs<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Iako napetost oko izbora raste svakim danom, uzbu\u0111enje oko istih ne dovodi u pitanje razli\u010dite \u017eivotne probleme s kojima se svakodnevno suo\u010davamo. Dok se konstantno potiskuje potreba za stvarnim demokratskim upravljanjem odozdo, neobi\u010dno veliki broj raspisanih izbora u proteklih sedamnaest godina sugeri\u0161e da je demokratija svedena na njene neprestane simulacije<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":0,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-223929","post","type-post","status-publish","format-standard","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223929","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=223929"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223929\/revisions"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=223929"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=223929"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=223929"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}