{"id":223544,"date":"2017-03-26T08:38:37","date_gmt":"2017-03-26T06:38:37","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=223544"},"modified":"2017-03-26T08:38:37","modified_gmt":"2017-03-26T06:38:37","slug":"bolje-je-biti-siromasan-u-indiji-nego-u-americi","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/03\/26\/bolje-je-biti-siromasan-u-indiji-nego-u-americi\/","title":{"rendered":"Bolje je biti siroma\u0161an u Indiji nego u Americi?"},"content":{"rendered":"

Razgovarala: Annie Lowrey<\/strong><\/p>\n

\"Angus<\/a>Angus Deaton se bavi velikim ekonomskim i \u017eivotnim pitanjima. \u0160ta ljude \u010dini sre\u0107nima? Kako izmeriti blagostanje? Treba li zemlje da pru\u017eaju finansijsku pomo\u0107 jedne drugima? \u0160ta je mogu\u0107e a \u0161ta potrebno dokazivati eksperimentima? Da li se nejednakost danas uve\u0107ava ili smanjuje? Da li je svet bolji ili gori nego \u0161to je bio?<\/p>\n

On veruje da je svet danas mnogo bolje mesto za \u017eivot. Ali ne svuda i ne za svakoga. Ove nedelje, u govoru na konferenciji Nacionalnog udru\u017eenja za poslovnu ekonomiju, ovaj nobelovac i profesor emeritus na odseku za ekonomiju na Prinstonu, rekao je da se nejednakost izme\u0111u zemalja smanjuje, dok nejednakost unutar njih raste. Kina i Indija su ostvarile veliki ekonomski napredak, dok su u podsaharskoj Africi rezultati mnogo skromniji. U razvijenim zemljama bogati su sve bogatiji, dok se srednja klasa osipa. Istra\u017eivanje koje je objavio zajedno sa slavnom prinstonskom ekonomistkinjom Anne Case otkriva jo\u0161 jedan zabrinjavaju\u0107i trend: smrtnost je u porastu za sredove\u010dne bele Amerikance, \u0161to je u velikoj meri posledica predoziranja i samoubistava \u2013 takozvane \u201esmrti iz o\u010daja\u201c. (Uzgred, Case je Deatonova supruga; vi\u0161e o tome u nastavku.)<\/p>\n

Deaton mi je dao intervju posle odr\u017eanog govora na ovoj konferenciji. Razgovarali smo o tome da li je bolje siroma\u0161nima u Americi ili u zemljama sa niskim dohotkom, o moralu kompanija koje zara\u0111uju na receptima za oxycontin koji se pla\u0107aju iz Medicaida, o konzervativcima u Va\u0161ingtonu, o \u0161armu biv\u0161eg predsednika Obame.<\/p>\n

Malopre ste rekli ne\u0161to provokativno: da je mogu\u0107e da ljudi koji se prema kriterijumima Svetske banke nalaze ispod granice ekstremnog siroma\u0161tva bolje \u017eive u Banglade\u0161u nego ovde u Americi. Ne sla\u017eem se sa vama.<\/strong><\/p>\n

To je pitanje koje me dugo zaokuplja. Kathy Edin i Luke Shaefer su napisali odli\u010dnu knjigu o tome, Dva dolara dnevno. Impresionirala me je i knjiga Mathewa Desmonda, Raseljeni. Evo na \u0161ta sam mislio: Svetska banka prikuplja detaljne podatke o dohotku \u2013 sada se to radi za \u010ditav svet, jer su ciljevi odr\u017eivog razvoja globalni. Ti podaci pokazuju da u SAD, za razliku od drugih zapadnih zemalja, imamo tri miliona ljudi koji \u017eive ispod granice ekstremnog siroma\u0161tva.<\/p>\n

Ali pretpostavljam da infrastruktura \u2013 pristup bolnicama i putevima, pristup obrazovanju, programima za decu kao \u0161to je S-CHIP, \u010distoj vodi za pi\u0107e\u2026<\/strong><\/p>\n

Veliki broj tih programa se sada prebacuje na fiksne bud\u017eete kojima regionalne vlasti raspola\u017eu bez federalne kontrole, na primer Program za privremenu pomo\u0107 porodicama ili programi socijalne pomo\u0107i. Sve je te\u017ee dobiti sredstva iz tih programa. Tako\u0111e, o\u010dekivani \u017eivotni vek na ve\u0107em delu Apala\u010da danas je kra\u0107i nego u Banglade\u0161u.<\/p>\n

Ali to nije odgovor na va\u0161e pitanje. Problem je u tome \u0161to ne znamo kako bi trebalo vrednovati takve stvari. Ljudi s desnice odre\u0111uju vrednost isklju\u010divo na osnovu tro\u0161kova. Oni ka\u017eu: \u201eSvi ti siroma\u0161ni ljudi zapravo nisu toliko siroma\u0161ni jer dobijaju milione dolara kroz Medicaid\u201c. Ali tim dolarima ne mo\u017eete nahraniti decu. Ne mo\u017eete platiti stan.<\/p>\n

Na kraju dignete ruke i zaklju\u010dite da je siroma\u0161tvo previ\u0161e komplikovano pitanje i da se ne mogu praviti takva me\u0111unarodna pore\u0111enja. Ali ako treba birati izme\u0111u \u017eivota u siroma\u0161nom selu u Indiji i \u017eivota u delti Misisipija ili u naselju prikolica u predgra\u0111u Milvokija, nisam siguran ko tu bolje prolazi. To sam hteo da ka\u017eem.<\/p>\n

Jeste li mnogo vremena proveli u Kentakiju, Zapadnoj Vird\u017einiji ili ruralnim oblastima Nebraske?<\/strong><\/p>\n

Nisam, ali svakog leta provedem pet nedelja u Montani. To se ispostavilo kao otre\u017enjuju\u0107e iskustvo. Tamo \u017eivi mnogo ljudi koji su veoma siroma\u0161ni i zastupaju izrazito desni\u010darske stavove. Oni ne veruju dr\u017eavi, a ako ih pitate za\u0161to, prili\u010dno brzo \u0107e vas ubediti da su u pravu: \u201eAko mi vuk pojede kravu, ja treba da tra\u017eim dozvolu od nekog birokrate da ubijem vuka koji mi je pojeo \u010ditav godi\u0161nji prihod\u201c. Istorija Montane je istorija dr\u017eave koja je ljudima davala na kori\u0161\u0107enje zemlju na kojoj je nemogu\u0107e napraviti pristojnu farmu. I to im je uni\u0161tilo \u017eivot. Zato oni dr\u017eavu ne vide kao nekoga ko \u017eeli da im pomogne.<\/p>\n

Posle predavanja koje sam odr\u017eao pre nekoliko dana, neko iz pubike je postavio zanimljivo pitanje: \u201eKad bi se ukinula dr\u017eavna uprava, da li bi u Americi bilo vi\u0161e ili manje jednakosti?\u201c S jedne strane, dr\u017eava uve\u0107ava jednakost kroz redistribuciju; s druge strane, omogu\u0107uje \u0161irenje rentijerske ekonomije koja doprinosi rastu nejednakosti. Nisam siguran \u0161ta od to dvoje odnosi prevagu.<\/p>\n

Va\u0161a istra\u017eivanja sa profesorkom Case nude deo odgovora na pitanja koja se postavljaju u knjizi \u0160ta se dogodilo u Kanzasu?, za\u0161to se ljudi opiru uplivu dr\u017eave i ne veruju da ona mo\u017ee da im pobolj\u0161a \u017eivot, jer vide da u mnogim slu\u010dajevima to nije slu\u010daj.<\/strong><\/p>\n

To je istina. Dopala mi se i knjiga Arlie Hochschild. Jeste li je \u010ditali?<\/p>\n

Stranci u sopstvenoj zemlji. Jesam. Nisam zavr\u0161ila Provincijsku elegiju, ali zavr\u0161ila sam njenu knjigu Belo \u0111ubre.<\/strong><\/p>\n

Provincijska elegija? To je dobra knjiga, izme\u0111u ostalog zato \u0161to autor temi pristupa iz provokativne, izrazito desni\u010darske perspektive, dok Arlie Hochschild mora dobro da se potrudi da bi stigla do pozicije koja je njemu prirodna. On je jedan od ljudi o kojima pi\u0161e.<\/p>\n

Ako biste dobili zadatak da predlo\u017eite politike za suzbijanje epidemije \u201esmrti iz o\u010daja\u201c, \u0161ta biste uradili?<\/strong><\/p>\n

Prvo bih se koncentrisao na problem opioida. \u0160to je verovatno lak\u0161i deo posla. Ve\u0107ina ljudi koji su umrli od predoziranja nisu \u017eeleli da izvr\u0161e samoubistvo. To je problem sa tom vrstom zavisnosti \u2013 ako pokleknete, veliki su izgledi da ne\u0107ete pre\u017eiveti. Za razliku od alkohola i nekih drugih stvari.<\/p>\n

Zanimljivi su podaci o rasnoj pripadnosti i zloupotrebi opioida. Izgleda da ljudi tamnije boje ko\u017ee te\u017ee dobijaju recepte za njih, pa tako i u zavisnosti postoji rasna podela.<\/strong><\/p>\n

Bolje da ne otvaramo to pitanje. To je zapaljiva tema i nije sasvim jasno \u0161ta se tu doga\u0111a. Jedno od obja\u0161njenja je da apoteke u gradskim jezgrima ne \u017eele da dr\u017ee opioide jer se pla\u0161e oru\u017eanih plja\u010dki. To zvu\u010di uverljivo. Ali ne znam.<\/p>\n

Tvrdili ste da je porast broja umrlih od oxycontina direktna posledica \u0161irenja rentijerske ekonomije. \u0160ta time ho\u0107ete da ka\u017eete?<\/strong><\/p>\n

Ne znam da li ste \u010ditali knjigu Sama Quinonesa Zemlja snova, sjajna knjiga. Quinones je proveo dosta vremena u nekom zaba\u010denom delu Meksika gde je grupa ljudi koji se pre toga nisu bavili prodajom droge odlu\u010dila da u\u0111e u taj posao. Razvili su savr\u0161en sistem distribucije, ne\u0161to kao Walmart za drogu. Nudili su isporuke na ku\u0107nu adresu, davali popuste i uzdr\u017eavali se od kori\u0161\u0107enja oru\u017eja. Quinones onda poredi taj model sa onim \u0161to farmaceutske kompanije rade sa oxycontinom. Poredi ih kao dva tipa organizacija za rasturanje droge. S tim \u0161to jedna od njih posluje uz blagoslov administracije Sjedinjenih Dr\u017eava.<\/p>\n

Veliki broj lekova koji su se u po\u010detnoj fazi pojavili na tr\u017ei\u0161tu prepisivan je ljudima dovoljno siroma\u0161nim da se kvalifikuju za Medicaid. Mnogi od njih su zavr\u0161ili kao zavisnici od oxycontina. Quinones opisuje grad u Indijani u kojem se oxycontin koristi kao lokalna valuta. Ne koriste novac, ve\u0107 sve ra\u010dunaju u gramima oxycontina.<\/p>\n

To nije lo\u0161a valuta, zar ne? Lako se prenosi. Cena je stabilna. Tr\u017ei\u0161te razvijeno.<\/strong><\/p>\n

U Americi se izdaje dovoljno recepata da svi Amerikanci dobiju zalihu za mesec dana. Nema nesta\u0161ica. Niholas Eberstadt je lucidno primetio da to daje sasvim novo zna\u010denje frazi \u201ezavisnost od dr\u017eave\u201c. To je dobar esej. Eberstadt se trudi da se prika\u017ee kao najsimapti\u010dniji \u010dlan Ameri\u010dkog instituta za preduzetni\u0161tvo (AEI).
\n
\nAEI je pun pli\u0161anih meda.<\/strong><\/p>\n

Da, kad slu\u0161ate Arthura Brooksa pomislili biste da im je jedini cilj iskorenjivanje siroma\u0161tva u svetu. Ne verujem da su donatori toliko naivni. Ali da se vratim na temu. Medicaid prepisuje oxycontin, ili bar pla\u0107a ra\u010dune. Eberstadt ka\u017ee da fraza \u201ezavisnost od dr\u017eave\u201c tako menja zna\u010denje. Ljudi razvijaju zavisnost i umiru. Gde je tu korist od dr\u017eavnih programa pomo\u0107i? Ako pratite tok novca, vide\u0107ete da se sredstva iz Medicaida prelivaju na ra\u010dune porodice Sackler, \u010dije \u0107e se ime uskoro nalaziti na svakoj javnoj zgradi u zemlji. Za kratko vreme su postali jedna od 20 najbogatijih porodica u zemlji. A obogatili su se od direktnog marketinga farmaceutskih proizvoda. Njihova sada\u0161nja kompanija, Purdue Pharma, neko vreme je bila u finansijskim te\u0161ko\u0107ama, dok nisu napravili oxycontin. A onda su se dosetili: \u201eHej, za\u0161to ne bismo od Federalne uprave za hranu i lekove pribavili licencu za prodaju heroina?\u201c O tome neko treba da se napi\u0161e knjiga, o politi\u010dkoj ekonomiji Federalne uprave za harnu i lekove. Ljudi s desnice su uvek govorili da je treba ukinuti jer usporava registraciju novih lekova.<\/p>\n

Da, to je rekao i Trump.<\/strong><\/p>\n

Navodno se za to zalagao i Peter Thiel. A George Stigler (jo\u0161 jedan ekonomista nobelovac) odavno govori da je najve\u0107i problem sa regulatornim telima u tome \u0161to ranije ili kasnije padaju pod kontrolu onih ljudi koje bi trebalo da kontroli\u0161u. Moj utisak je da Uprava za hranu i lekove pre svega radi u interesu farmaceutskih kompanija, umesto da ih kontroli\u0161e. Ili su bar postigli neki kompromis kojim je Uprava izgleda zadovoljna. Uprava za hranu i lekove je mogla da propi\u0161e da se oxycontin prepisuje i koristi isklju\u010divo u bolnicama, kao \u0161to rade u Britaniji. Ali tu se opet vra\u0107amo na politi\u010dku ekonomiju.<\/p>\n

Da malo promenimo temu, interesuje me \u0161ta mislite o tezi o sekularnoj stagnaciji.<\/strong><\/p>\n

To je velika zagonetka. Kada razgovarate s poslovnim ljudima i menad\u017eerima velikih kompanija, oni ponavljaju da su inovacije tako brze i zastra\u0161uju\u0107e da ni oni ne mogu da odr\u017ee korak, a kamoli radnici. S druge strane, to se u indikatorima produktivnosti ne vidi. Neki autori misle da je problem u merenju, ali mislim da ta teza nije odr\u017eiva. Ljudi koji se bave ekonometrijom, uklju\u010duju\u0107i Marshalla Reinsdorfa, koji je jedan od najboljih, ka\u017eu: \u201eU redu, merenja su mo\u017eda lo\u0161a, ali da li su danas zaista zna\u010dajno lo\u0161ija nego \u0161to su bila?\u201c Za to nema dokaza.<\/p>\n

Onda je tu teza Boba Gordona. Ni njemu nisam poverovao. Napisao je knjigu od 400 strana zasnovanu na bizarnom argumentu o neponovljivim inovacijama. Pa zar neponovljivost nije deo definicije inovacije? Ne razumem.<\/p>\n

\u0160ta mislite o polemici o tome \u0161ta je ve\u0107a pretnja \u2013 automatizacija ili seljenje proizvodnih pogona u inostranstvo? Ja bih rekla da se preseljenje fabrika iz zemlje mo\u017ee odigrati samo jednom. Dok automatizaciji nema kraja i svi su potencijalno ugro\u017eeni.<\/strong><\/p>\n

Ne znam. Nisam dovoljno razmi\u0161ljao o tome. Ne znam \u010dak ni \u0161ta je ta\u010dno robot. Svi pri\u010daju o robotima. Kad Bill Gates predla\u017ee oporezivanje robota, da li to zna\u010di da treba oporezovati i kori\u0161\u0107enje njegovog softvera koji danas obavlja mnoge poslove koje su nekada radili ljudi?<\/p>\n

Meni je to zvu\u010dalo kao provokativan predlog koji je nemogu\u0107e ostvariti.<\/strong><\/p>\n

To je ta\u010dno. Nema sumnje da u glavama ve\u0107ine ljudi robot li\u010di na \u010doveka. Kao R2D2 iz Ratova zvezda.<\/p>\n

Da li vas je iznenadila Trumpova pobeda?<\/strong><\/p>\n

Jeste. Mislim da smo se svi iznenadili. Ali nisam bio iznena\u0111en kao neki ljudi.<\/p>\n

Jeste li razgovarali s nekim iz Trumpovog tima?<\/strong><\/p>\n

Ne. Jel\u2019 ima tamo nekoga s kim mo\u017ee da se razgovara?<\/p>\n

Kako je protekao susret sa predsednikom Obamom?<\/strong><\/p>\n

Kada \u010dovek dobije Nobelovu nagradu, to je kao da je umro i oti\u0161ao u raj na odmor. Kao da ste preneti u neku zemlju iz bajki. A taj susret, to je bilo jedno od najbajkovitijih iskustava. Nas \u010detvoro, svi ameri\u010dki dr\u017eavljani, sedeli smo u \u010dekaonici. Jeste li bili tamo? Ispred Ovalne kancelarije postoji \u010dekaonica u kojoj visi crte\u017e Normana Rockwella sa ljudima koji sede i \u010dekaju ispred Ovalne kancelarije. To je bilo simpati\u010dno.<\/p>\n

Ulazili smo po abecednom redu. Re\u010deno nam je da \u0107emo prvo u\u0107i Anne i ja. Vrata nam je otvorio predsednik. Rukovali smo se i ja sam zaustio da ka\u017eem: \u201eHteo bih da vas\u2026\u201c A on je pru\u017eio ruku pored mene i rekao: \u201eNema potrebe da mi predstavljate profesorku Case. Ja sam veliki po\u0161tovalac njenog rada\u201c. Kad smo iza\u0161li, Anne je rekla: \u201eMislim da sam se zaljubila\u201c. Bilo je fantasti\u010dno. Pro\u010ditao je na\u0161 rad o belcima \u010diji se \u017eivotni vek skra\u0107uje, sve do fusnota.<\/p>\n

Posebno se trudio da pokloni pa\u017enju Anne, koja se stajala u zadnjem delu prostorije. Na\u0161 rad se pojavio nekoliko dana posle vesti da sam dobio Nobelovu nagradu. Rad je ina\u010de potpisan sa Case i Deaton. Najgori su bili komentari u medijima u kojima su nas opisivali re\u010dima: \u201enobelovac Angus Deaton i njegova supruga, koja je tako\u0111e istra\u017eiva\u010d\u201c.<\/p>\n

Da, to mora da je bilo neugodno.<\/strong><\/p>\n

Neki su se posle izvinjavali. Drugi su odmah sve zaboravili. Va\u0161a bran\u0161a bi morala biti pa\u017eljivija u svom poslu. Siguran sam da vi jeste.<\/p>\n

Trudim se da budem veoma, veoma pa\u017eljiva.<\/strong><\/p>\n

Ali Obama nije mogao biti bolji. U toj situaciji, bio je savr\u0161en. Kad je po\u010deo da govori o radu, za nju je to bio melem za du\u0161u. Tako\u0111e, jasno je pokazao da zna da smo troje od nas \u010detvoro imigranti. Onaj \u010detvrti je bio dete imigranta.<\/p>\n

Kako tuma\u010dite ja\u010danje antiimigrantskih stavova, iz perspektive va\u0161ih radova?<\/strong><\/p>\n

Ljudi koji mrze imigrante su oni koji ih nikada nisu sreli. Ljudi u Los An\u0111elesu vole imigrante. Re\u0107i \u0107u vam jo\u0161 jednu zanimljivost. Iz \u010ditavog kongresa samo jedan kongresmen je tra\u017eio da se sastanemo i razgovaramo o porastu smrtnosti me\u0111u belcima, jer je to izra\u017een trend u njegovoj dr\u017eavi, a on je zaista zabrinut zbog toga. Poga\u0111ajte ko je to bio.
\n
\nKo?<\/strong><\/p>\n

Keith Ellison. Bio sam veoma impresioniran.<\/p>\n

U objavljenim radovima \u010desto postavljate pitanje u kojoj meri su elite izgubile kontakt sa ljudima koji \u017eive u Zapadnoj Vird\u017einiji i iz godine u godinu gledaju kako im \u010dlanovi porodica umiru.<\/strong><\/p>\n

Mislim da je to ta\u010dno. Ali pri\u010da ima i drugi dimenziju koja je, verujem, korisnija. To je zaklju\u010dak da ti ljudi nemaju nikakvih izgleda da se priklju\u010de eliti. Nema vi\u0161e sindikata. U kongresu prakti\u010dno niko ne zastupa interese radni\u010dke klase. Sindikalni pokret vi\u0161e nije politi\u010dka sila kakva je nekada bio.<\/p>\n

Jednom ste rekli da u svetu bez ekonomskog rasta ekonomija postaje igra nultog zbira.<\/strong><\/p>\n

Tako je. Uz godi\u0161nji rast od dva ili tri odsto nema mnogo vi\u0161kova koje mo\u017eete podeliti, a da ne ubijete ne\u010dijeg vola. Tako\u0111e, mislim da usporavanje rasta stimuli\u0161e bujanje rentijerske ekonomije. Ta potera za rentom, toga nekada nije bilo. Nacionalno udru\u017eenje za poslovnu ekonomiju je odr\u017eavalo konferencije u Njujorku, a ne u Va\u0161ingtonu. Sva poslovna udru\u017eenja i industrijske organizacije, svi su imali sedi\u0161ta u Njujorku. \u010cini mi se da Steve Bannon zaista dr\u017ei rentijere na ni\u0161anu. Ali vide\u0107emo da li \u0107e ne\u0161to i preduzeti. Zasad nastavljaju da dele rentijerske licence.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/The Atlantic<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Angus Deaton se bavi velikim ekonomskim i \u017eivotnim pitanjima. On veruje da je svet danas mnogo bolje mesto za \u017eivot. Ali ne svuda i ne za svakoga<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":223545,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-223544","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223544","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=223544"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223544\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/223545"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=223544"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=223544"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=223544"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}