{"id":223101,"date":"2017-03-18T06:48:38","date_gmt":"2017-03-18T05:48:38","guid":{"rendered":"http:\/\/www.pcnen.com\/portal\/?p=223101"},"modified":"2017-03-18T06:48:38","modified_gmt":"2017-03-18T05:48:38","slug":"eu-deficit-demokratije","status":"publish","type":"post","link":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/2017\/03\/18\/eu-deficit-demokratije\/","title":{"rendered":"EU \u2013 deficit demokratije"},"content":{"rendered":"

Autor: John Weeks<\/strong><\/p>\n

\"John-Weeks\"<\/a>Posle referendumske odluke o izlasku Britanije iz EU i novog suo\u010davanja gr\u010dke vlade sa mogu\u0107im prinudnim napu\u0161tanjem zajednice, problemi upravljanja EU postaju o\u010devidni. Umesto da se sa setom oproste od Britanije i po\u017eele joj sretan put, neki od EU lidera su re\u0161eni da joj naplate najvi\u0161u mogu\u0107u cenu. U sli\u010dnom tonu, ministri finansija EU na \u010delu sa nema\u010dkim ministrom Wolfgangom Sch\u00e4ubleom gr\u010dku krizu uporno re\u0161avaju na iti na\u010din \u2013 primenom mera koje daju lo\u0161e rezultate uz o\u010dekivanje dobrih ishoda.<\/p>\n

Sada ve\u0107 izvesni brexit i mogu\u0107i grexit jasno ukazuju na probleme vo\u0111stva i upravljanja EU. Unija je nastala kao dobrovoljna zajednica zemalja \u010dije vlade su \u017eelele da osiguraju mir i saradnju u Evropi vekovima razdiranoj unutra\u0161njim sukobima. Deluje neverovatno, ali njeni dana\u0161nji lideri kao \u017eele da kazne vlade zemalja \u010dlanica koje se usude da dovedu u pitanje lo\u0161e prakse upravljanja ugra\u0111ene u EU sporazume i prete osvetom onima koji po\u017eele da iza\u0111u iz EU.<\/p>\n

EU lideri nisu izvukli pouke iz slu\u010daja Britanije i Gr\u010dke. Nije britanska vlada odlu\u010dila da napusti EU \u2013 to je odlu\u010dilo 52% gra\u0111ana koji su iza\u0161li na referendum. Konzervativna vlada je samo izvr\u0161ilac, sumnjivih sposobnosti, koji se trudi da sprovede ovaj postupak. Isto tako, \u010dak i kada bi otplata gr\u010dkog duga bila mogu\u0107a, njega ne bi vra\u0107ala gr\u010dka vlada ve\u0107 gr\u010dki poreski obveznici. Vlada na \u010delu sa Sirizom je samo izvr\u0161ilac tog nemogu\u0107eg zadatka.<\/p>\n

Zanemarivanje razlika izme\u0111u vlada \u010dlanica i gra\u0111ana koje te vlade predstavljaju pokazatelj je odsustva ma\u0161te u samim osnovama upravljanja EU. Do ovog su\u017eavanja prostora za demokratski proces do\u0161lo je preme\u0161tanjem nadle\u017enosti za razvoj i sprovo\u0111enje politika sa demokratski biranih tela na Evropsku komisiju.<\/p>\n

Nacionalne vlade formalno imaju pravo da odlu\u010duju o ekonomskim politikama koje uti\u010du na \u017eivot gra\u0111ana, ali uslovi postavljeni u usvojenim sporazumima smanjuju mogu\u0107nost izbora politika na nacionalnom nivou, naro\u010dito za \u010dlanice evrozone. Ta ograni\u010denja se kose sa temeljnim vrednostima Unije i pate od tehni\u010dkih manjkavosti. Njihova dosledna primena samo potkopava veru gra\u0111ana da Evropska komisija i Evropski parlament postupaju u njihovom interesu.<\/p>\n

Ograni\u010denja u vo\u0111enju ekonomske politike ugra\u0111ena u sporazume naru\u0161avaju naj\u0161ire prihva\u0107eno na\u010delo da odluke koje uti\u010du na blagostanje gra\u0111ana treba da donose njihovi izabrani predstavnici. Umesto toga, sporazumi name\u0107u su\u017eeni oblik \u201edemokratske odgovornosti\u201c. Sporazum o koordinaciji, stabilnosti i upravljanju (TCSG) jasno kodifikuje ta odstupanja od demokratske procedure.<\/p>\n

Tim sporazumom je predvi\u0111en \u201epostupak u slu\u010daju makroekonomske neravnote\u017ee\u201c, uklju\u010duju\u0107i i \u201ekorektivne radnje koje se mogu nametati zemljama u okviru procedure za slu\u010daj prekomerne neravnote\u017ee (EIP)\u201c. Ovo je nesre\u0107ni izbor re\u010di (bar u engleskoj verziji dokumenta). Bezli\u010dna konstrukcija zamagljuje \u010dinjenicu da u stvarnom \u017eivotu Evropska komisija \u201ekorektivne\u201c mere \u201ename\u0107e\u201c nacionalnim vladama, a ne \u201ezemljama\u201c.<\/p>\n

Neprecizno kori\u0161\u0107enje termina u ovom sporazumu dokaz je nerazumevanja demokratskih procedura. Da stvari budu jo\u0161 gore, Evropska komisija je ovaj propis koji je fundamentalno va\u017ean za \u017eivot evropskih gra\u0111ana na svojoj veb stranici smestila u deo posve\u0107en \u201ebiznisu i ekonomiji\u201c,u odeljak \u201eKoordinacija ekonomske i fiskalne politike\u201c. Ovo je jo\u0161 jedan pokazatelj da Evropska komisija ekonomsku politiku vidi kao nepoliti\u010dku temu.<\/p>\n

Po ovom sporazumu Evropska komisija pre pokretanja \u201epostupka u slu\u010daju neravnote\u017ee\u201c u nekoj zemlji ne mora da tra\u017ei odobrenje Evropskog parlamenta, a jo\u0161 manje od nacionalne skup\u0161tine te zemlje (Izve\u0161taj 5 predsednika, strana 8). Jedina obaveza Evropske komisije je da izve\u0161tava Evropski parlament o svojim aktivnostima, koje poslanici u na\u010delu mogu da opozovu. \u201ePozivanje na odgovornost\u201c za vo\u0111enje politika na niovu EU sada je predvi\u0111eno jedino u tom ograni\u010denom smislu. A pridev \u201edemokratski\u201c je u ovom slu\u010daju opravdan jedino time \u0161to postoji obaveza izve\u0161tavanja \u010dlanova demokratski izabranog tela.<\/p>\n

Me\u0111utim, postoji zna\u010dajna razlika izme\u0111u politika koje razvijaju i sprovode demokratski izabrana zakonodavna tela i davanja prava izvr\u0161nim organima da sami formuli\u0161u politike i za to \u201eodgovaraju\u201c nakon \u0161to odluke donesu i sprovedu. U prvom slu\u010daju postoji mogu\u0107nost da se demokratski proces kreiranja politika odvoji od njihovog sprovo\u0111enja. U drugom slu\u010daju, izvr\u0161no telo preuzima na sebe diskreciono pravo kreiranja i sprovo\u0111enja politika, a zakonodavnom telu prepu\u0161ta da ocenjuje da li je postupak bio primeren ili neprimeren tek kada je sve ve\u0107 zavr\u0161eno. U praksi, negativna ocena postupaka izvr\u0161nog tela se tuma\u010di kao napad na Evropsku komisiju, pa su negativne ocene u Evropskom parlamentu veoma retke. Jasnija podela du\u017enosti bi svakako umanjila mogu\u0107e konfrontacije izme\u0111u Evropske komisije i Evropskog parlamenta.<\/p>\n

Ovla\u0161\u0107enja Evropske komisije problemati\u010dnima \u010dine pravila o ekonomskoj politici ugra\u0111ena u sporazume EU. Ti sporazumi su de facto ustav Evropske unije. Oni su zakonski obavezuju\u0107i za vlade \u010dlanica, a nacionalna zakonodavna tela ih ne mogu menjati. Za razliku od mnogih, mo\u017eda i ve\u0107ine ustava, sporazumi Evropske unije primoravaju zemlje \u010dlanice da se pridr\u017eavaju odre\u0111enih pravila ekonomskog pona\u0161anja i sprovo\u0111enje tih pravila prepu\u0161taju izvr\u0161noj grani vlasti koja nije demokratski izabrana. Propisivanjem ciljnih vrednosti za fiskalni bud\u017eet i javni dug, fiskalna pravila izvorno kodifikovana u Sporazumu iz Mastrihta su o\u010digledan primer neprimerenog ula\u017eenja u detalje u ustavnom tekstu.<\/p>\n

Uklju\u010divanje takvih detalja u ustavne dokumente nije mudro iz bar tri razloga. Prvo, pravila mogu biti pogre\u0161no formulisana ili sadr\u017eati tehni\u010dke gre\u0161ke koje zahtevaju izmene zbog logi\u010dke ili unutra\u0161nje nedoslednosti. (O tehni\u010dkim nedostacima fiskalnih pravila pisao sam u svom prethodnom \u010dlanku.) Jednostavna promena teksta mo\u017ee re\u0161iti problem, ali za tu promenu je potrebna saglasnost svih vlada potpisnica sporazuma.<\/p>\n

Drugo, pravila mogu biti dobra za neke ekonomske situacije, ali ne i za neke druge. Ako tekst sporazuma ne dozvoljava prilago\u0111avanje novim ekonomskim okolnostima, sporazumi postaju disfunkcionalni. S druge strane, poku\u0161aji preciznog definisanja kada \u0107e se pravila o ograni\u010davanju deficita primenjivati \u010dine sporazume beskrajno komplikovanim. Tre\u0107e, preno\u0161enje ovla\u0161\u0107enja za sprovo\u0111enje detaljno definisanih pravila na instituciju koja nije demokratski izabrana, kao \u0161to je Evropska komisija, dodatno produbljuje problem, a preno\u0161enje tog zadatka na Evropsku komisiju \u010dini \u010ditav proces netransparentnim.<\/p>\n

Niz sporazuma usvojenih u poslednjih 60 godina temeljno je promenio na\u010din upravljanja Evropskom unijom, pomeranjem ka sistemu koji izvr\u0161noj grani vlasti daje sve ve\u0107a ovla\u0161\u0107enja. Kao \u0161to pokazuje primer Francuske, demokratskom dru\u0161tvu ne mora smetati jaka izvr\u0161na vlast, pod jednim uslovom: da su njeni predstavnici demokratski izabrani. Sa Evropskom komisijom i sistemom \u201e5 predsednika\u201c to nije slu\u010daj.<\/p>\n

Pe\u0161\u010danik<\/a>\/Social Europe<\/a><\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"

Zanemarivanje razlika izme\u0111u vlada \u010dlanica i gra\u0111ana koje te vlade predstavljaju pokazatelj je odsustva ma\u0161te u samim osnovama upravljanja EU<\/p>\n","protected":false},"author":1,"featured_media":223102,"comment_status":"open","ping_status":"closed","sticky":false,"template":"","format":"standard","meta":{"_seopress_robots_primary_cat":"","_seopress_titles_title":"","_seopress_titles_desc":"","_seopress_robots_index":"","_et_pb_use_builder":"","_et_pb_old_content":"","_et_gb_content_width":"","inline_featured_image":false,"footnotes":""},"categories":[5],"tags":[],"class_list":["post-223101","post","type-post","status-publish","format-standard","has-post-thumbnail","hentry","category-drugi-pisu"],"_links":{"self":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223101","targetHints":{"allow":["GET"]}}],"collection":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts"}],"about":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/types\/post"}],"author":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/users\/1"}],"replies":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/comments?post=223101"}],"version-history":[{"count":0,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/posts\/223101\/revisions"}],"wp:featuredmedia":[{"embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media\/223102"}],"wp:attachment":[{"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/media?parent=223101"}],"wp:term":[{"taxonomy":"category","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/categories?post=223101"},{"taxonomy":"post_tag","embeddable":true,"href":"https:\/\/www.pcnen.com\/portal\/wp-json\/wp\/v2\/tags?post=223101"}],"curies":[{"name":"wp","href":"https:\/\/api.w.org\/{rel}","templated":true}]}}